UNIVERZITETSKI CASOPIS INDEX BROJ 2

7/29/2019 UNIVERZITETSKI CASOPIS INDEX BROJ 2

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-index-broj-2 1/32





/ DECEMBAR 2010.

Re~ urednikaЖивећи у времену када нас телевизија свакодневно обасипа сапуницамакоје бескрајно дуго трају, квизовима и reality show програмима, студенти редакцијеуниверзитетског часописа Индекс желели су да на један скроман начин донекленаправе отклон од наркотизације таквих медија и учине нешто што би било корисно

godina I / broj 2mese~no izdawe / besplatan primerak

decembar 2010. godine

Katarina Lazarevi}

Bojan Todorovi}

Jelica Miladinovi}

Katarina Lazarevi}Jelica Vugdeli}

Ana Arsenovi}

Uro{ Jovanovi}

Marija Petrovi}

Marija Kojadinovi}

Goran Tomovi}

Uro{ Obradovi}

Jelena Agatonovi}

[ta nam je donela bolowa?!

Novi dijetetski proizvod

Borba za akreditaciju

Stipendije

50 godina postojawa Ma{inskogfakulteta u Kragujevcu

Me|unarodni dan studenata

Smrt je neprovjerena glasina

Mehmed Me{a Selimovi}

Pozori{ne premijere

Dragoslav Srejovi}, arheolog i akademik

Uspeh ne izostaje, dvorane nema!

Pamet u glavu - Sajam kwiga 2010

Video V. poezija

Volonterska Travijata u Kragujevcu

Forever Storm

BSC Kragujevac

Da li ste znali...

Evrozona opet strahuje

Prvak Evrope u Kragujevcu

Odluke, {ta nakon ovoga...

Ekolo{ki kutak

(Au)uuuuuu zlato!

Program pozori{ta i SKC-a

Sadràj

02

UNIVERZITETSKI ̂ ASOPIS

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

TEHNI^KI UREDNIK

SEKRETAR REDAKCIJE

REDAKCIJA

DIREKTOR

GRAFI^KI DIZAJN

04050708

101011121314151617182021222324252627

за ширу друштвену јавност. Наиме, инспирисани различитим догађајима који су се дешавали

у протеклом периоду, сусрели су се са великим изазовом које писање са собом носи. Желећи дакреативну енергију и интересовања пренесу на папир, са великим ентузијазмом су се трудили датекстови не буду само пуке информације, већ и да подстакну на активно учешће у решавању,нарочито студентских проблема.Текстови из области културе, спорта, економије итд. поред тога што су пружили обавештења о томешта се дешава на тим пољима, уједно су имали за циљ и да наведу како на размишљање, тако и напосећивање одређених догађаја. Захваљујемо се свима који су помогли остваривању овог пројектаи пружили нам могућност да искажемо наше идеје и циљеве.

3

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI



[TA NAM JE DONELA BOLOWA?!Sigurno postoji veliko nezadovoqstvo kod studenata razli~itih fakulteta

kada odlu~e da iza|u i skrenu pa`wu javnosti. îni nam se da je nezadovoqstvo

mnogo ve}e od kada je u na{ sistem studirawa uvedena Bolowa.

Елементарне непогоде, саобраћајне несреће,

штрајкови радника, економска криза, улазак

Србије у Европску унију...Ове теме су свакодневно

присутне у медијима, а недавно су се огласили и

студенти. Сигурно постоји велико незадовољство

код студената различитих факултета када одлуче

да изађу на улице и скрену пажњу јавности.

Чини нам се да је незадовољство много веће од

када је у наш систем студирања уведена Болоња.Шта нам је она донела? Донела је безброј ствари

које се морају испунити у одређеном временском

року, и једино што је успела да оствари је

велика конфузија како код студената тако и код

професора. Много се причало на ту тему; да ли

је било боље студирати по старом систему или

по новом ,болоњском, и мишљења су подељена.

Тим поводом спровели смо анкету на различитим

факултетима Универзитета у Крагујевцу.

[ta mislite o primeni Bolowskedeklaracije na kragujeva~kom

Univerzitetu?

JELENA ,

IV година Српског језика и књижевности:

Мислим да је Министарство просвете

реформисању нашег образовног система

посветило свега пола сата. Усвојили су нешто

што, нити су знали како ће функционисати, нити

су имали било какав план и програм. Све предметекоји су били двосеместрални поделили су на по

два једносеместрална, а потом убацили и гомилу

изборних предмета. Бодови за упис у наредну

годину разликују се од факултета до факултета.

На мом факултету ниједне године број бодова није

био исти за упис у наредну годину студија, а те

информације добијали смо недељу дана пред упис.

Ужасно је глупо што не постоји консензус за све

факултете што се тиче давања услова за наредну

годину студирања. Мислим да ће реформатори

морати мало више да се позабаве „Болоњом“ и

њеним учинком овде.

MARIJA ,

II година Енглеског језика и књижевности:

„Болоња“ је добар систем који се у Србији не

примењује у потпуности и потребно је више

времена да прође да би се тај програм реализовао.

На ФИЛУМ-у у Крагујевцу она има одређене

недостатке, нпр.број студената по групи је већи од

броја који је прописан. Старији професори такође

коче систем, јер се не придржавају одређенихправила декларације, док се студентима за

колоквијуме и испите намеће више градива

него што је њоме прописано. Ти проблеми нису

толико страшни колико је страшна разлика између

испитивања студената на завршном испиту у

Европи и код нас. Уместо да циљ професора буде

да кроз испитивање увиди да ли студент поседује

потребно знање и на основу тога

изведе оцену, свим професорима код којих сам ја

полагала до сада циљ је био да виде шта не знам,

па да на основу тога процене да ли сам заслужила

да положим или не. То је, по мом мишљењу,

највећи недостатак ове наше верзије „Болоње“.

4

/ DECEMBAR 2010.



NENAD,

апсолвент Економског факултета:

Сама замисао „Болоње“ је можда и добра, али овде

се она примењује делимично, односно примењују

се само правила која одговарају факултетима и

професорима. Од студената се очекује редован

долазак на наставу, а нема довољно места да би

сви слушали предавања, затим редовност у учењу,

а са друге стране врло је лош квалитет предавања

и уџбеника.

Долазак на наставу своди се на потписивање,

а не на праћење предавања и учење, тако да

је то чиста формалност и само је у ретким

случајевима користан. Иако „Болоња“ треба да

повећа пролазност студената на испиту, сматрам

да се то повећање не сме постићи спуштањем

критеријума.

DUCA ,

IV година Шпанског језика и књижевности:

Сматрам да је увођење Болоњске декларације

умногоме допринело побољшању високог

школства, у смислу мобилности студената,

повећаног процента пролазности по години

студирања, бољег општег успеха студената, како

на крагујевачком Универзитету, тако и на осталим

универзитетима у Србији. Међутим, мислим дамноге добре стране овог система могу бити боље.

MARKO,

III година Машинског факултета:

Систем студирања по „Болоњи“ на Машинском

факултету и није баш најидеалнији, предавања

која су обавезна превише дуго трају и због тога

студенти нису у могућности да неке факултетске

обавезе заврше у предвиђеном периоду. Већинастарих професора одбија да скрати градиво и

прати програм који је предвиђен „ Болоњом” и

тако често, на штету студената, само „претрче“

преко градива што код студената изазива доста

нејасноћа. Али и поред тога, могућност полагања

испита или у неким случајевима дела испита

преко колоквијума свакако одговара студентима.

Пролазност студената у више године повећана је

на 80%. И поред пуно проблема око усаглашавања

старог система студирања са „Болоњом“, добар

део студената успева да стигне до виших година

иако су раније имали пуно проблема да заврше

и прву. Када је Болоњска декларација усвојена,

речено да ће сви студенти који скупе више од 48

бодова моћи да упишу следећу годину студија о

трошку буџета, али ситуација се сада променила

и из тог разлога су студенти протестовали 22.

октобра. „Бољи студенти се дискриминишу на

тај начин што не могу да освоје довољно бодова.

Нпр. студент који је очистио другу годину, у

трећој има могућност да освоји само 60 бодова,

док студент који је уписао као самофинансирајући

са 37 бодова може 80 и више и имамо апсурд

да на листи имамо дечка који има просек 10 и

чисти годину за годином није у првих 10, већ они

студенти који су освојили 70 и више бодова“, каже

студент ФПН-а Саша Озмо. Стварно ова прича

звучи невероватно, али је ипак истина. Међутим,

то није једини проблем који се појавио приликом

уписа наредне године. Велики проблем изазвале

су мастер студије и број буџетских места.

На Универзитету у Крагујевцу, кога чине 11

факултета, одобрено је свега 215 буџетских места

за мастер студије, па су студенти покренули акцију

под називом „Доста“.Петицијом су захтевали да се

одобри 450 места. Нпр. на Економском факултету

у Крагујевцу одобрено је свега 15 буџетских

места, док Агрономски факултет у Чачку, који је

у саставу крагујевачког Универзитета, није добио

ниједно буџетско место.

Студенти су на већини факултета уписали мастер

студије и уплатили прву рату школарине, али

добра вест је да је накнадно одобрен буџет за још

80 студената и да ће тим студентима бити враћен

новац у марту или априлу. Занима ли неког да ли

ти студенти имају новца за ту прву рату, која често

износи половину укупне цене школарине (30,40

или 50000 дин.)?

Ana Arsenovi}

Jelica Vugdeli}

3

/ DECEMBAR 2010.



Novi dijetetski proizvodStudenti koji imaju 60 bodova bi}e oslobo|eni {kolarine, oni sa 54 boda }e

pla}ati 30% {kolarine a oni sa 45 bodova - 45% {kolarine. Me|utim, ovo

vaì samo za one studente koji su u~estvovali u {trajku!

Најпре су двадесет дана тражили пријем код

министра просвете. Наравно нико их није примио,

па чак ни они „малобројни“ државни секретари и

други службеници. И што би? Они су ипак, само

студенти. Затим су десетак дана најављивали

штрајк глађу. Резултат исти – министар не обраћа

пажњу, државни секретари „једу ћевапе“. Онда

је дошао ред да неко обрати пажњу, а у Србији

она може да се добије само на два начина, или

штрајком глађу или мазохистичким методама саи без прстију.

Тако је више од стотину студената Универзитета

у Београду 29. новембра започело штрајк глађу.

То је била последња могућа мера да добију пажњу

и време министара у Влади Републике Србије.

Разапели су шатор испред зграде Владе, и уз

пиће, музику и песму чекали да им се неко обрати.

Подржали су их родитељи, пријатељи, рођаци,

случајни пролазници, као и неке политичке

странке. Међу штрајкачима су били и студенти са

високим просеком који су већ на буџету. Основни

циљ студената је био да сви студенти који имају

48 или бише бодова буду ослобођени плаћања

школарине.

И онда се јавио министар. Прво се „преговарало“,

па су „вођени преговори“, и онда је стигла

„понуда“. Студенти који имају 60 бодова биће

ослобођени школарине, они са 54 бода ће

плаћати 30% школарине, а они са 48 бодова 45%

школарине. Тада су студенти, после три дана и две

ноћи, могли да прекину штрајк јер су испунили

највећи део својих циљева. Део трошкова ће

сносити факултети, а део Град Београд, којиће финансирати школовање за 1000 социјално

најугроженијих студената. Међутим, велики

проблем је тај да ово важи само за студенте са

оних факултета који су учествовали у штрајку!

Логика Министарства просвете је била да они

студенти који нису штрајковали, могу да плаћају

школарине и да нема потребе да буду обухваћени

овим олакшицама. Значи, они који хоће бесплатно

школовање морају на „дијету“. То је студентима

Србије поручило Министарство просвете. Ипак,

они који су се борили за себе, успели су да добију

макар део онога што су тражили.

Поставља се питање, шта се дешава са буџетским

4

/ DECEMBAR 2010.



местима за мастер студије на Универзитету у

Крагујевцу. Иако је Министарство просвете

повећало број буџетских места са 215 на 295, то

је и даље јако далеко од захтеваних и, по свим

параметрима, заслужених 450 буџетских места.

Похвално је, али није и довољно, да крагујевачки

студентски „лидери“ скупљају потписе и траже

„стелт“ подршку Скупштине града Крагујевца.

Случај студената БУ нам говори да се морају

предузети неки конкретнији кораци зарад

решавања овог питања. Сигурно да није потребно

да неко угрожава своје здравље да би добио

бесплатно школовање, али у земљи Србији мораш

да вичеш да би те неко чуо. Истовремено, веома

чуди пасивност „вођа“ студентских организација,

као и Града Крагујевца који би могао бар мало

да се угледа на Београд. Можда би требало да се

међу спонзорима „Крста“ на улазу у Крагујевац,

нађу они који ће уложити у знање и напредакмладих људи.

Uro{ Jovanovi}

BORBA ZA AKREDITACIJU Можда вам је позната песма

Жељка Самарџића која гласи:

„У октобру – биће у новембру, у

новембру – биће у децембру…”Ова песма емотивно дотиче

велики број студената,

нарочито оне са Филолошко-

уметничког факултета у

Крагујевцу. Можда ће се

неки од вас упитати зашто?

Одговор је једноставан, јер је

акредитација за мастер студије

„сигурно стизала“ у октобру,

па у новембру и коначно је

стигла у децембру! Док су оничекали акредитацију, многи

студенти месецима нису ишли

на предавања и спремали

колоквијуме. Студенти имају

много питања на која нико не

даје одговоре месецима и зато

смо разговарали са шефом

катедре за Музику у медијима,

Љубом Бркићем.

INDEKS: Према важећим

стандардима, сваки факултет да

би добио дозволу за рад, мора

да обезбеди 2 квм простора по

студенту, да на 20 уписаних

студената предаје један

професор и да 2/3 наставногкадра буду редовни професори

факултета. Колико ФИЛУМ

испуњава те стандарде и да ли

је можда то један од разлога

чекања на акредитацију?

QUBA BRKI]: Филолошко-

уметнички факултет, као што

знате, нема своју зграду. Зато

се настава и остале активности

обављају у простору који јеизнајмљен или уступљен,

али који према укупној

квадратури у потпуности

одговара поменутом стандарду.

Један професор на двадесет

академаца је стандард за

факултете који углавном

имају групну наставу. Тај

однос је знатно мањи када

је реч о музичком одсеку,

јер велики број предметаподразумева индивидуални

тип наставе. Две трећине

наставног кадра нису редовнипрофесори, али то је потпуно

нормално за најмлађи факултет

крагујевачког Универзитета.

У сваком случају, ниједан од

поменутих стандарда није

представљао разлог због кога

смо касно добили уверења о

акредитацији.

INDEKS: Познато је да су

основне академске студије

већине студијских програма

Одсека за филологију и

5

/ DECEMBAR 2010.



Одсека за примењену

уметност акредитоване, као

и мастер студије ових одсека.

Међутим, Одсек за музичкууметност је добио акредитацију

основних студија само за два

студијска програма, а има их

седам. Који је главни разлог

чекања на акредитацију Одсека

за музичку уметност (с обзиром

да је већи део факултета

акредитован ) и да ли ће се

ускоро тај проблем решити?

QUBA BRKI]: Имамизузетну част да вас јавно

обавестим да су сви студијски

програми на Одсеку за музичку

уметност акредитовани. Није

могуће дати једноставан

одговор на питање зашто

се тако дуго чекало на

акредитацију појединих

студијских програма на Одсеку

за музику, јер постоји више

узрока. Ипак, то није био случајсамо са студијским програмима

нашег факултета већ су и друге

високошколске установе, на

којима се студира музичка

уметност, имале сличну

судбину. Најсвеобухватнији

одговор био би да стандарди

који су прописани, као

својеврстан conditio sine qua

non за добијање акредитације,

нису у потпуности прилагођени

специфичностима које

студијски програми музике

подразумевају. Људски ресурси

Комисије за акредитацију, за

област музичке уметности,

били су скромни у поређењу са

врло обимном документацијом

за сваки студијски програм, па

је и то знатно утицало на време

чекања коначног мишљења.

Музичка педагогија и Музика

у медијима је објављен 23.

новембра у дневном листу

“Вечерње новости” као и насајту ФИЛУМ-а, на интернет

адреси www.flum.kg.ac.rs

Дакле, настава ће почети и у

потпуности бити изведена у

овој школској години.

INDEKS: Након завршених

студија појављује се проблем

приликом запошљавања, јер

већина послодаваца захтева

минимум годину дана радногискуства или макар 3 месеца

праксе. Да ли сте Ви, као шеф

катедре за Музику у медијима,

осмислили неки вид праксе

на мастер студијама и пошто

овај одсек постоји само у

Крагујевцу, како ће изгледати

програм мастер студија?

QUBA BRKI]: Стручна

пракса је предвиђена на

мастер студијама и факултет је потписао билатералне

споразуме о пословно-

техничкој сарадњи са више

регионалних и локалних

телевизијских и радио станица.

Свакако је најзначајнији

споразум са Радио телевизијом

Крагујевац која има регионалну

фреквенцију и где би, поред

искуства које ће наши студенти

стицати у непосредном раду умедијима, и сама продукција

програма имала одређене

бенефиције. Стручна пракса, на

жалост, не представља радно

искуство које послодавци

захтевају, али то може бити

полазна основа за неки вид

професионалног ангажмана

након завршених дипломских

академских студија.

Ana Arsenovi}

INDEKS: На велико

изненађење студената Одсека

за музичку уметност, нови

семестар донео је и упознавањеса новим професорима, јер је

неколико професора, који су

годинама радили на факултету,

замењено. Да ли је смена

професора била неопходна

да би Одсек за музику добио

акредитацију?

QUBA BRKI]: На жалост,

то је једно од стриктних

правила Акредитационекомисије која су морала да буду

испоштована, иако суштински

не доносе битније промене.

Према новим квалификацијама

наставници који су предавали

поједине предмете нису имали

адекватна звања ,па су морали

да буду замењени. Најискреније

се надамо да ће та промена

бити привремена и да ћемо

наше колеге што пре видети у

настави са новим звањима.

INDEKS: Ове нове

информације сигурно су

обрадовале Ваше студенте који

месецима живе у неизвесности.

Међутим још једно питање их

мучи, а то је када ће почети

мастер студије, тј. да ли ће, без

обзира на кашњење, предавања

почети ове године или тек

следеће године у октобру?

QUBA BRKI]: Не знам

да ли ће вам од тога бити

лакше, али неизвесност не

мучи само студенте већ и све

запослене на факултету. Као

што сте рекли, те неизвесности

више нема јер су студијски

програми акредитовани

како на основним тако и на

мастер студијама. Конкурс заДипломске академске студије за

студијске програме Хармоника,

STRU^NA PRAKSA NE PREDSTAVQA RADNO ISKUSTVO KOJE POSLODAVCI

ZAHTEVAJU, ALI TO MO@E BITI POLAZNA OSNOVA ZA NEKI VID

PROFESIONALNOG ANGA@MANA.

6

/ DECEMBAR 2010.



Поред добро познатих градских стипендија, чији

новчани износ и услови за добијање се разликује

од града до града, и факултетске стипендије, за

коју је услов просек изнад 8,50 и која износи 6100

динара, постоје и оне са већим новчаним износом

намењене најбољим студентима.

У Фондацији за стипендирање и подстицање

напредовања студената, младих научника и

уметника Универзитета у Крагујевцу, подсећају

да се стипендије најуспешнијим студентима, које

финансира локална самоуправа из градског буџета,

додељују већ пет година. Најбољим студентима

Универзитета у Крагујевцу уручују се уговори

о додели једногодишњих стипендија, на основу

којих ће добијати сваког месеца по 9000 динара.

Приликом уручења уговора о стипендијама,

11 најбољих крагујевачких академаца добија иплакете, као трајно сведочанство о уложеном

труду.

У Крагујевцу се такође додељује и стипендија

из Фонда „Академика Драгослава Срејовића“

најбољим средњошколцима, студентима основних

академских студија и постдипломцима. Сваке

године Градска управа за образовање, културу,

информисање, омладину и спорт расписује конкурс

за студенте који су остварили просек од најмање

9,5, без пренетих испита, затим средњошколцеса просеком 5,00 и једним од прва три места на

републичким такмичењима, као и постдипломце.

Ипак,најбољи студенти заслужују и већу подршку

од државе, што је и остварено 2008. године

оснивањем ФОНДА ЗА МЛАДЕ ТАЛЕНТЕ

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ. Фонд је и ове године

расписао конкурс за стипендирање најбољих

студената завршних година: основних академских

студија или дипломских академских студија-

мастер или интегрисаних академских студијаса високошколских установа чији је оснивач

Република Србија за школску 2010/2011. годину.

Право да конкуришу имају студенти који су

остварили просек изнад 8,50 , а најбољих 1000

студената добиће стипендију у износу од 25000динара по кандидату за 10 наставних месеци.

Конкурс за ову стипендију био је отворен до

1. новембра, због чега су се бунили студенти са

различитих факултета где је упис на мастер студије

кренуо тек у новембру. Међутим, њихова молба

да се продужи рок за пријаву није била уважена.

Поред горенаведених стипендија,

“Еуробанк ЕФГ“ додељује 100 школарина у

вредности од по 1000 евра најбољим студентима

завршних година основних студија (апсолвентима

и студентима завршних година) државних

универзитета у Србији. Критеријуми које студенти

морају да испуне су: уписана завршна година

основних студија на факултетима чији је оснивач

Република Србија или стицање апсолвентског

стажа, просек оцена 9,5 и више, као и ваннаставне

активности, висок ниво знања страних језика и

награде које је студент добио у току школовања.

Циљ програма „Еуробанк ЕФГ школарине“ је

да награди и подстакне изузетна достигнућа

младих људи и на тај начин припомогне развитку

целокупног друштва.

Из свега наведеног се може закључити да се учење

и остале ваннаставне активности материјално

вреднују, што доводи до тога да највреднији

студенти живе боље него када заврше факултет.

Поставља се питање да ли чак и најбољи у Србији

добијају прилику да се запосле у струци или им

као једина могућност престаје да то остваре ван

наше земље?

Ana Arsenovi}

StipendijeU~ewe i ostale vannastavne aktivnos-

ti se materijalno vrednuju, {to do-

vodi do toga da najvredniji studenti

ìve boqe nego kada zavr{e fakultet.

Postavqa se pitawe da li ~ak i najboqi studenti u Srbiji dobijaju pri-

liku da se zaposle u struci ili im

kao jedina mogu}nost preostaje da to

ostvare van na{e zemqe?

7

/ DECEMBAR 2010.



Oно по чему је 2010. година значајна за све

Крагујевчане је свакако педесетогодишњица

постојања Машинског факултета. Ако се осврнемо

на блиску прошлост нашег града, можемо са

поносом рећи да корени високог школства сежу

још од давне 1838. године, када је у Крагујевцу

основан „Лицеј”, као прва највиша образовна

институција у Србији. Овакав тренд се наставио

управо оснивањем Машинског факултета у

Крагујевцу 1960. године. Традиција дуга пола

века ове установе завређује пажњу да се осврнемо

на њене почетке.

Прву генерацију чинило је 112 студената који

су своју наставу слушали у учионицама Прве

крагујевачке гимназије, најстарије гимназије у

Србији, основане далеке 1833. године. Након

трогодишњег боравка у учионицама гимназије,

студенти су добили своју зграду саграђену на

пољанама Горњег парка, у коју су и коначно

пресељени 5. јануара 1963. године. Од те године,

па све до данас се у поменутој згради одржавају

предавања и образују млади Крагујевчани у разним областима инжењерста.

Данас у нашем граду и у многим другим

градовима, живи и ради велики број људи

са дипломом Машинског факултета. Током

протеклих година своје дипломе је стекло 4 100

машинских инжењера, 240 магистара техничких

наука, 18 специјалиста техничких наука, 125

доктора техничких наука, 15 инжењера струковних

студија и 80 инжењера машинства првог степена

основних академских студија. Овако велики број

свршених дипломаца говори о добро прихваћеној

пракси имплементације нове парадигме високог

образовања која подразумева континуитет у

истраживачким активностима, сталну едукацију

и иновавацију постојећих програма. Оно чиме

се Машински факултет може поносити, поред

дуге традиције постојања, је свакако одликовање

Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима

које им је додељено1985. године.

У току 2010. године, као јубиларне

педесетогодишњице постојања Машинског

факултета у Крагујевцу, одржано је низ

активности различитог карактера. У склопу овихактивности вршена је медијска презентација

PEDESET GODINA POSTOJAWA

MA[INSKOG FAKULTETA U KRAGUJEVCU

8

/ DECEMBAR 2010.



факултета, промоција информационог система

за електронско праћење наставних активности и

резултата студената, организовани разни научни и

стручни скупови као и многе друге активности.

Месец новембар је био веома плодоносан за све

студенте и професоре Машинског факултета, јер

су се управо у њему одржале разне стручне и

спортске манифестације, управо у сврхе давањасимбола јубилеју педесетогодишњице.

Као неке од најзанимљивијих издвојили смо

следеће активности:

-сусрет генерација од 1960. до 2010. године;

-свечана прослава 50 година Машинског факултета

у оквиру које је откривен споменик Николе Тесле

и одржана свечана седница;

-додела Златних индекса свим присутнима који су

1960. године уписали Машински факултет;

-промоција монографије 50 година студија

машинства аутора Миодрага Лазића;

-„Куп Машинског факутета” у оквиру кога су

одржани турнири у кошарци, малом фудбалу,

стоном тенису и шаху;

-промоција специјалног броја часописа Thermal

Science;

-основан Алумни клуб Машинског факултета;

-мeђународни конгрес: Одрживи развој

аутомобилске индустрије;

-изложба карикатура професора Машинског

факултета чији је аутор студент факултета Ненад

Петровић.

M. Petrovi}

TOKOM PROTEKLIH GODINA SVOJE DIPLOME JE STEKLO 4100 MA[INSKIH

IN@IWERA, 240 MAGISTARA, 18 SPECIJALISTA I 125 DOKTORA TEHNI^KIHNAUKA, 15 IN@IWERA STRUKOVNIH STUDIJA I 80 IN@IWERA MA[INSTVA

PRVOG STEPENA OSNOVNIH AKADEMSKIH STUDIJA.

9

/ DECEMBAR 2010.



Me|unarodni dan studenataМеђународни дан студената у свету се обележава као симбол борбе за демократско образовање

и друштво и сећање на 17. новембар 1939. године, када су нацисти убили 20 чехословачких

студената који су протестовали против окупације. Више од 1200 студената тада је одведено у

концентрационе логоре, а домови и универзитет претворени су у касарне. Међународно већестудената касније је у Лондону прогласило 17. новембар за Међународни дан студената, а

тачно 50 година касније, 1989. године, студенти у тадашњој Чехословачкој поново су устали

против другог недемократског режима, чиме је започела „плишана револуција“ којом је окончан

комунистички режим.

И Универзитет у Београду обележава Дан студената у знак сећања на демонстрације које су

студенти у Београду организовали 4. априла 1936. године против јачања фашизма у свету. Тада

је убијен студент права Жарко Мариновић.

У Студентском парламенту и Савезу студената Београда надају се бољем систему високог

образовања, односно да ће предстојеће измене и допуне Закона бити практично применљиве на

наш образовни систем и да ће бити доследно спровођен. Да би Србија постала конкурентнија увисоком образовању, академци би требало више да учествују у студенској размени. На европски

развијеним универзитетима око 20% студената учествује у том виду међууниверзитетске

сарадње. Код нас је прошле године нешто мање од 1000 студената учествовало у неком од тих

програма, што је мало.

Jelica Vugdeli}

У среду, 17. новембра, у најстаријем српскомпозоришту, Књажевско-српском театру уКрагујевцу, одржана је промоција аутобиографскекњиге нашег прослављеног редитеља ЕмираКустурице „Смрт је непровјерена гласина“, а уорганизацији СКЦ-а Крагујевац.

Промоција је почела у по бела дана, у 14h, идок позоришне представе ретко испуне салу допоследњег места, Кустурици је пошло за руком даиспуни и помоћна седишта. Поред аутора, о књизи

су говорили joш и књижевници Ненад Глишићи Слободан Павићевић , затим Неле Карајлић,музичар и Манојло Вукотић, генерални директори главни уредник Компаније „Новости“, која је ииздала Кустуричине мемоаре.

После опште пометње коју је изазвала на Сајмукњига у Београду, ова књига је у року од неколиконедеља продата у око 40.000 примерака. Прогнозеговоре да се неће зауставити на том броју, а ништадруго се и није могло очекивати када је у питањуЕмир Кустурица.

Називан „професором слободе“ и великимуметником, , аутор је за своју књигу рекао да је

Smrt je neprovjerena

glasina

искрена и да није настала преко ноћи. Писана је по аеродромима, авионима, чак тоалетима, насвим местима где се одвија људски живот.

„Та чињеница најбоље говори о динамичностиприче из које извире мноштво, животна,породична, лична и свака друга жртва”, рекао јепопуларни Куста.

На крају промоције, како ред налаже, аутор јепотписивао књиге великом броју својих читалаца,који су до књиге могли да дођу у холу позоришта

по цени од 490 динара.

M. K.

10

/ DECEMBAR 2010.



MEHMED ME[A SELIMOVI]

Стогодишњица рођења књижевника МешеСелимовића обележава се током 2010. годинеу Србији. Ову одлуку донело је Министарствокултуре. Одлуком министра културе НебојшеБрадића 2. фебруара формиран је Одбор заобележавање стогодишњице од рођења овог

писца.

Рођен је 26. априла 1910. године у Тузли. У родном граду завршио је основну школу игимназију. Године 1930. уписао се на студијскугрупу Српскохрватски језик и југословенскакњижевност Филозофског факултета у Београду.Дипломирао је 1934. године. Године 1944. прешао је у Београд, где је обављаозначајне политичке и културне функције. Од 1947.године живео је у Сарајеву и радио као професорВише педагошке школе, доцент Филозофскогфакултета, уметнички директор „Босна-филма“, директор драме Народног позоришта,главни уредник ИП „Свјетлост“. Године 1971.

је пензионисан и преселио се у Београд. Био је редовни члан Српске академије наука иуметности.

Биран је за председника Савеза књижевникаЈугославије, био је почасни доктор Сарајевскогуниверзитета (1971), редовни члан АНУБиХ иСАНУ. Добитник је бројних награда од којихсу најзначајније НИН-ова награда (1967),

ГОРАНОВА награда (1967), Његошева награда(1967), потом Двадесетседмојулска СРБиХ,

награда АВНОЈ-а, итд. Умро је у Београду 11. јула1982. године. Селимовићевим именом названесу две књижевне награде – за најбољи роман наподручју Босне и Херцеговине, Србије, Хрватскеи Црне Горе, коју додељује Тузла и награда којудодељују „Вечерње новости“ на основу гласања

књижевних критичара. Његова дела су:

- Увријеђени човјек (1947)- Прва чета (1950)- Туђа земља (1957)- Ноћ и јутра (филмски сценарио) (1958)- Тишине (1961)- Магла и мјесечина (1965)- Есеји и огледи (1966)- Дервиш и смрт (1966)- За и против Вука (1967)- Тврђава (1970)

- Острво (1974)- Круг (1983)

Ево неких његових мисли:

Неки су глуви на туђе речи, они су несрећа и себии другима. Али увек треба покушати. Питаће:зашто? Низашто. Да буде мање глуво и пусто.

Људска личност, највећа светиња.

Разуман се храни да живи, а луд живи само да се

храни и гоји.Jelica Vugdeli}

HODA]EMO BEZ RAZLOGA, RADOVA]EMO SE, BEZ RAZLOGA, SMIJA]EMO SE,

BEZ RAZLOGA, S JEDNIM JEDINIM RAZLOGOM, [TO SMO @IVI I [TO SE

VOLIMO. A KUD ]E[ VE]I RAZLOG.

11

/ DECEMBAR 2010.



Комад “Арт” француске глумице и књижевнице

Јасмине Резе је прва премијера Књажевско-

српског театра у овој сезони. “Арт” је комедија

која поставља питања о уметности и пријатељству.

Радња је смештена у Париз крајем 20. века, а прича

се одвија око три пријатеља, Сержа, Марка и

Ивана, који преиспитују своје петнаестогодишње

пријатељство које се нашло на клизавом терену.

У представи играју: Ђорђе Симић, МиломирРакић и Ђорђе Ђоковић. Сценографију је урадио

Миливоје Штуловић, костим Јелена Јањатовић,

музику за представу Љума Пенов, док режију

потписују глумци.

Јасмина Реза је добитница многобројних награда

за комад “Арт”. Награђена је Молијеровом

наградом, као и наградом Националног театра у

Француској. Комад је доживео бројна извођења

широм света и преведен је на преко 30 светских

језика, добијајући награде како у Европи, тако и

ван ње.

Pozori{ne premijere

Друга премијера са почетка ове сезоне је

позоришна представа “Yаhоо”. Улоге тумаче

Младен Кнежевић и Никола Милојевић, а редитељ

је Милош Крстовић. Представа “Yаhоо” се базира

на комаду Едварда Олбија “Зоолошка прича”.

„Случајан сусрет два човека у парку, потпуно

другачијих социјалних и психолошких особина,

доводи до трагичног исхода. Духовита, мрачна

и апсурдна, критички посматра савремено

доба и очајног, отуђеног и изгубљеног човека у

потрази за љубављу. Представа о асоцијалном и

социјализованом човеку никада пре Олбија није

имала тако изражен подтекст, пун субверзивне

енергије и емоција. Зато представу посвећујемо

Едварду Олбију, великану америчке драматургије

у име глобалне кризе, великих и малих подела,

доминације и страха“, рекла је о представи Марија

Солдатовић, драматург.

M.K.

Krajem septembra i po~etkom oktobra iza{le su dve pozori{ne premijere: ART, po tekstu Jasmine Reze i YAHOO, po motivima Zoolo{ke pri~e

Edvarda Olbija.

12

/ DECEMBAR 2010.



Драгослав Срејовић рођен је 8. октобра 1931.године у Крагујевцу, где је завршио основну

школу и гимназију. Студирао је археологију

на Филозофском факултету у Београду , где је

дипломирао 1954. године. Изабран је за асистента

1958. године. Осам година касније, 1964., на истом

факултету је докторирао са тезом „Неолитска

и енеолитска антропоморфна пластика у

Југославији“. Наредне године постављен је за за

доцента на предмету Праисторијска археологија,

1970. за ванредног професора, а 1976. и за

редовног.

Руководио је археолошким ископавањима 67

праисторијских и античких локалитета у Србији,

Босни и Црној Гори (Дукља, Сребреница,

Лепенски вир, Власац, Дивостин, Гамзиград,

Шаркамен итд.). Објавио је преко 200 радова у

земљи и иностранству. За књигу „Лепенски вир“

добио је Октобарску награду Београда (1970).

За дописног члана САНУ изабран је 1974., а за

редовног 1983. године. Био је директор ГалеријеСАНУ од 1989., а потпредседник САНУ од 1994.

године.

DRAGOSLAVSREJOVI],arheolog i akademik

Преминуо је 29. новембра 1996. године у Београду.

Сахрањен је 3. децембра, по његовој посебнојжељи, у Крагујевцу.

Како смо му захвалили и како чувамо сећање на

њега?

-Уз благослов градских челника срушена је његова

родна кућа у улици Краља Александра Првог

Карађорђевића, познатијој као Главна улица, да

би се направио стамбено-пословни објекат;

-Улица у Крагујевцу носи његово име.

Jelica Vugdeli}

13

/ DECEMBAR 2010.



Центар за неговање традиционалне културе

Абрашевић из Крагујевца постоји већ 105 година.

Од оснивања 1905. године, носио је назив Културно

уметничко друштво Абрашевић. Намењен је

првенствено младим људима који негују игру,

песму и традицију српског народа кроз векове.

Абрашевић је у својој богатој историји гостовао

на готово свим континентима и освојио нека

од најзначајнијих признања светске културнебаштине у области традиционалне уметности.

Центар Абрашевић осим фолклора и великог

народног оркестра, садржи и велики број секција

као што су драмска, ликовна, плесна...

Марковић Урош, апсолвент Економског факултета је члан Абрашевића.

INDEKS: Колико дуго си члан „Абрашевића“?

URO[: Од 1996. године.

INDEKS: Да ли приближно знаш колико сиконцерата одржао?

URO[: За 14 година доста је концерата иза мене,али годишњи концерти су увек најдражи.

INDEKS: Да ли путујете, колико често и где стесве били?

URO[: У последње време углавном по Србијии суседним земљама, а до пре пар година ишло

се и ван региона у земље попут Туниса, Русије,

Грчке...

INDEKS: Како изгледа једна ваша проба?

URO[: Зависи од броја чланова на проби, али

свака почиње загревањем, затим кореографијама

споријег темпа, да би на крају прешли на оне

најжустрије.

INDEKS: Колико пута недељно имате пробе и да

ли ти је напорно?

URO[: Пробе су три пута недељно у трајању

од око два сата, а напорност пробе зависи од

расположења са којим дођем на пробу и саме

атмосфере коју стварају саиграчи, кореографи,

оркестар. Иако је понекад тешко, пробе доприносе

да су сви играчи увек у одличној форми, а оно

што је најлепше од свега су пријатељства која се

настављају и ван просторија „Абрашевића“.INDEKS: Оно што је тренутно актуелно је то да

сте прошли на Окужном такмичењу у Смедереву

и да сте били на Републичком такмичењењу у

Пожаревацу...

URO[: Програм у Смедереву био је јако лепо

осмишљен и увежбан, тако да смо пролаз и

очекивали. У Пожаревцу смо освојили треће

место, а то није резултат који смо желели и

USPEH NE IZOSTAJE, DVORANE NEMA!

ABRA[EVI] JE U SVOJOJ BOGATOJ ISTORIJI GOSTOVAO NA GOTOVO SVIMKONTINENTIMA I OSVOJIO NEKA OD NAJZNAÂJNIJIH PRIZNAWA SVETSKE

KULTURNE BA[TINE U OBLASTI TRADICIONALNE UMETNOSTI.

14

/ DECEMBAR 2010.



очекивали. Можда звучи нескромно, али сматрам

да смо заслужили бољи пласман.

INDEKS: Прошли пут сте били први на

Републичком такмичењу у Пожаревцу а освојили

сте „Златни опанак“ 2010. Да ли мислиш да се о

томе довољно говори? Ако не, шта је томе узрок?

Лош маркетинг или незаинтересованост младих

за неговање традиције?

URO[: Сматрам да у Крагујевцу има доста

младих који су заинтересовани за неговање

традиције, али очигледно је да је челницима

нашег града било који вид културе, а самим тим инеговање традиције на последњем месту. На шта

указује чињеница да град који четврти по величини

у Србији нема ниједну дворану, а ни фестивал где

би се окупљала фолклорна друштва.

INDEKS: Спремате велики годишњи концерт?

Када и где ће се одржати?

URO[: Да, 12. децембра у такозваној „Балон“

сали. Програм ће бити изузетно богат, па се

надамо великом броју посетилаца као и до сада.

Дођите и погледајте.

Jelica Vugdeli}

Завршен је 55. сајам књига у Београду под

слоганом „Памет у главу“. Од 25. до 31. октобра

посетиоци су могли да уживају у обиљу

интересантних програма. Тема овогодишњег сајма

била је Сви наши јубилеји, подсећање на славне

писце и њихова дела. Почасни гост овогодишњег

сајма била је Шведска.

Једна од тема о којој су на Сајму књига

разговарали бројни писци, преводиоци и издавачи

била је „Књижевност домаћа и језици страни:

савремена српска књижевност у преводу“. Српска

савремена проза највише пажње привлачи у

Бугарској, а велико интересовање за њу показали

су и немачки издавачи. Међутим, то је и разумљиво

пошто је Србија наредне године почасни гост

сајма књига у Лајпцигу. Најмање интересовање за

превођење српске литературе показују амерички и

британски преводиоци.

Закључак форума „Књижевност, позориште, филм:како (ни)смо екранизовали српску књижевност“

је тај да је број екранизованих дела српске

књижевности, нарочито савремене, недопустиво

мали. Један од главних разлога за овај проблем

екранизације јесте недостатак финансијских

средстава за претапање књиге у филм.

Према оцени новинара и извештача најбоља

Издавачка кућа је „Лагуна“, а „Службени гласник“

проглашен је за кућу која има најпрофесионалнији

однос према медијима. Ово новинарско признање

установио је пре шеснаест година Форум новинаракултурних рубрика.

На Сајму је и овог октобра остварен сусрет стрипа

са књигом и другим уметностима и медијима.

Истакнути стрип-аутор Дарко Мацан одржао је

серију радионица о деветој уметности, а посетиоци

су у Стрип сали слушали предавања о легендарним

јунацима, Тин-тину, капетану Нитрату и другима.

О популарном Дилан Догу који је на наше киоске

враћен захваљујући издавачу „ Весели четвртак“,

говорио је и Марко Шелић Марчело, који је

уредник „Дилан Дога“.

PAMET U GLAVU!Sajam kwiga 2010

Prema oceni novinara i izve{ta~a

najboqa je izdava~ka ku}a Laguna, aSlu`beni glasnik progla{en je za

ku}u koja ima najprofesionalniji

odnos prema medijima.

15

/ DECEMBAR 2010.



На штанду Издавачког фонда СПЦ велику

пажњу излагача и посетиоца привукао је српски

патријарх Иринеј који је представио две књиге

претходног патријарха Павла- „Општи типик“ и

збирку беседа „ Живот по Јеванђељу“.

Четвртак је традиционално био резервисан за

„ШКОЛСКИ ДАН“, где су се окупили ученици,

наставници, студенти и професори из целе Србије.

Књига је продато колико и прошле године, што се

може сматрати успехом, с обзиром на економске

околности. Апсолутни хит ове године била је

аутобиографска књига Емира Кустурице „ Смрт је

непровјерена гласина“ Издавачке куће „Новости“.

Најтраженији романи били су „Изгубљени

симбол“ Дена Брауна, који је продат у седам

хиљада примерака, „Вода из камена“ ЉиљанеХабјановић-Ђуровић, „Глад“ Мирјане Бобић-

Мојсиловић, који је отишао у руке четири хиљаде

читалаца, „Колиба“ Вилијема Пола Јанга, „ Нови

почетак“ Тонија Парсонса, „Изузетна створења“

Трејси Шевалије.... Мира Фурлан се на Сајму

књига дружила са читаоцима и потписивала своју

књигу „Тотална распродаја“ на штанду Издавачке

куће „Самиздат Б92“.

Симболичном примопредајом „Отворене

књиге“ затворен је овогодишњи Сајам књига.

Њу су примили амбасадори Анголе, Бразила

и Португала, због тога што ће наредне године

почасни гости 56. сајма књига бити земље

португалског говорног подручја.

Jelica Vugdeli}

Извор:

http://www.beogradskisajam.rs

Video V. Poezija

Наведени стихови

су део песме “Удах”,

песникиње Наталије

Ж. Живковић, чија

је промоција збирке

поезије “У аорти мог

срца” одржана у среду,

17. новембра у 19 h, угалерији Студентског

културног центра.

Збирка је објављена

ове године у издању

фестивала “Ратковићеве

вечери поезије”, који

се одржава у Бијелом

...Kad nekog susretnem kaèm

- Vidi, pro~itala sam ovu kwigu

i zato je danas u meni

i neki drugi ~ovek

I svet je {aren{aren je

samo to zavisi od toga

kako ga posmatramo...

Пољу. На овом фестивалу ауторка је освојила прву

награду у конкуренцији региона бивше Југославије.

Наталија Ж. Живковић спаја област књижевности са

видеом, ауторка је омнибуса „Видео В. Поезија“, који

садржи седам кратких филмова заснованих на песмама

из збирке „У аорти мог срца“. Публика у Крагујевцу

имала је прилику да погледа шест кратких филмова из

поменутог омнибуса.

Уредник књижевног програма СКЦ-а, књижевник Ненад

Глишић, водио је са ауторком жив и непосредан разговор

у току кога смо чули њене ставове о мултимедијалном

изражавању, перформансу, стварању уметничког дела.

У песми “Писци јуре читаоце”, ауторка је изнела свој

став о хиперпродукцији у књижевности и натерала нас

да се запитамо - ко све данас пише?

Свестрана уметница је током вечери употпунила своје

мултимедијално изражавање отпевавши, уз ритмичку

пратњу звечке, две песме из награђене збирке поезије.

Наталија Ж. Живковић је више пута била финалисткиња

неколико фестивала младих песника у конкуренцији

региона некадашње Југославије. Објавила је и

електронски роман за тинејџере „Путујуће позориште

Генијалци“. Њени радови су објављивани у књижевним

часописима, зборницима и антологијама.

M.K.

16

/ DECEMBAR 2010.



Крагујевачка премијера „Травијате“, италијанског

композитора Ђузепеа Вердија, заказана је за 17.

децембар. Опера ће се играти на сцени „Јоаким

Вујић“, Књажевско-српског театра. Либрето

је написао Франческо Марија Пјаве према

познатој драми Александра Диме Сина „Дама с

камелијама“. Радња опере је смештена у Париз

и околину 1840. године, за разлику од Диминог

романа чија се радња одвија у 17. веку. У Београду

„Травијата“ је први пут изведена 6. априла 1921.

године.

Оперску сцену у оквиру театра покренула је

Бранка Радовић, професорка на Филолошко –

уметничком факултету у Крагујевцу, уз помоћ

диригента Миодрага Јаноског, а организатор

је Музичка омладина Србије. Режију потписујеМилица Шутић, крагујевачка редитељка, која је и

сама музички образована.

„Покушала сам да оголим тадашње буржоаско

друштво 19. века и прикажем га онаквим какво

је заиста било. На први поглед сјајно, насмејано,

весело, док је њихова мрачна страна, скривена

дубоко испод фракова и балских хаљина”, истакла

је редитељка.

Нажалост, уместо да се искључиво посветеуметности, крагујевачки оперски ентузијасти

више времена проведе мислећи о томе да ли ће

имати довољно новца како би се до премијере

дошло без већих проблема. По речима младе

редитељке, Министарство културе је обезбедило

финансије, док град још увек не може да издвоји

довољно средстава за развој опере, па с тога није

лако направити финансијску конструкцију са мало

новца а пуно потреба.Због тога сви учесници раде

искључиво волонтерски.

„Што се финансија тиче, тешко наилазимо на

“отворена врата”. Већину ствари смо морали

сами да покренемо. Од велике помоћи нам је био

Војислав Спасић, директор Музичке омладине. У

сусрет су нам изашли позориште Мадленианум,

као и Књажевско-српски театар. Крагујевац има

доста квалитетних уметника који немају прилике

да се покажу. Оваквим пројектима желимо да

освестимо градске моћнике у погледу потенцијала

који Крагујевац има”, рекла је Милица Шутић.

Због поменутих финансијских проблема, извођење

оперских представа у Крагујевцу биће (опет)

без оркестра, иако су крагујевачки музичари

били заинтересовани за рад и са најнижим

хонорарима.

Главну улогу Виолете Валери изнеће Ана

Петровић, а њена алтернација биће Јасмина

Стојковић, док ће остале ликове тумачити: Ненад

Чича, Томислав Витаз, Јована Јовићевић, Милица

Стојчев, Бојан Булатовић, Гиша Глигорић, Милош

Ђуричић и Милош Гасић. Улоге Виолетиних

гостију из високог друштва играју чланови

АКХ “Лицеум”. Диригент је Миодраг Јаноски,

кореограф Данијела Сагиц, за сценски покрет

задужен је Младен Кнежевић, док је одабир

костима урадила Сања Аџић.

M.K.

VolonterskaTravijata u Kragujevcu

Od svoje premijere pa do danas,Travijata je jedna od omiqenih

operskih predstava me|u qubiteqima

ove muzi~ke forme. Od decembra }e i

na{i sugra|ani mo}i da uìvaju u

najpoznatijem Verdijevom delu.

17

/ DECEMBAR 2010.



FOREVER STORM

Вечито непоколебљива нада да ће се у нашемграду неко осврнути на истински квалитетне

уметнике је и у овом случају само фантазмагорија.

Финансијска помоћ која је просто неопходна,

поготово у систему коме ми „тежимо“, и даље

је само недостижна фикција. Али код нас би

стављање тачке на један проблем изазвало веома

усхићење реакције.Међутим, пошто је за нас

усхићење страно, вечито грађење „пирамиде

проблема“ , за нас је постала свакодневна радња.

Пењући се ка њеном врху , више нас забрињавају

они „глобализацијски проблеми“. У којој мери јемасовна култура успела да доминира над нама и

како остајемо слепи за праве вредности, само су

нека од питања која себи често постављамо. Да

бисмо били што мање критични и да би Карлеушу

и Секу Алексић поштедели штуцања, ипак ћемо

се на овоме зауставити и тиме прекинути наше

„јадиковање“.

Иако се Крагујевац може похвалити бројем

обожавалаца хеви метала, није на одмет да се

подсетимо неких основних карактеристика овог

стила.

Сам израз „хеви метал“ потиче из контоверзног романа о Bеаt покрету у Сад-у. Аутор књиге „Голи

Ручак“, Вилијам Бароуз, говори о „хеви метал

грмљавини“.Та синтагма употребљена је и у

песми Borne to be wild америчке групе Steppenwolf

из 1968. године. Разлика између хард рока и хеви

метала прилично је суптилна, тако да се за многе

слушаоце ова два појма поклапају. Међутим, хеви

метал је очито бруталнији и гласнији, а текстови

често садрже фантастичне призвуке сатанизма и

црне магије. Гитариста групе Black Sabbath, Тони

Ајоми, установио је антологијске рифове тогстила, нпр. у песмама Paranoid и Iron man, док

је певач Ози Озборн, додао свој познати и веома

карактеристичан начин певања.

Група Forever Storm је једна од најпопуларнијих

хеви метал бендова у Србији.О њиховом настанку,

успесима и даљим плановима, разговарали смо са

гитаристом Милошем Милетићем.

INDEKS: Када је настао Forever Storm и ко је

чинио прву поставу бенда?

MILO[: Forever Storm је настао крајем 2006.

године и бенд су чинили: Стефан Ковачевић

18

/ DECEMBAR 2010./ DECEMBAR 2010.



/ DECEMBAR 2010.

(гитара и глас), Владимир Несторовић (бас) и ја,

па је бенд у овом саставу снимио демо под називом

Sign of Thunder . Коначно, постава је комплетирана

Вуком Стефановићем за бубњевима и тако смопочели са вежбом почетком 2007. године.

INDEKS: На којим сте музичким фестивалима

и такмичењима наступали?

MILO[: Исте године свирали смо на неким од

највећих феставала у Србији као што су: EXIT ,

Зајечарска гитаријада, Rock On I Rock Village, као и

на многим другим широм земље. Средином 2008.

године учествовали смо на интернационалном

такмичењу младих бендова у Црвенки и освојили

прву награду по избору жирија, кога су чинили

неки од најпознатијих музичара некадашње

Југославије: Дадо Топић (TIME ), Бруно Лангер

( Атомско Склониште), Ђорђе Давид ( Генерација

5), Дин Клеа Бркић (Осми Путник).

INDEKS: Година 2008. обележена је радом у

студију. Албум Soul Revolution је постигао велики

успех...

MILO[: Након дуге портаге за одговарајућом

издавачком кућом, одлучили смо се да албумиздамо за Ван рекордс, издавачку кућу из

Београда. Албум Soul Revolution је штампан у

солидном тиражу за наше услове и наилази на

велики одзив код публике. Исте године имали смо

велику част да наш албум буде изабран за албум

године од стране Српског метал портала. Албум

је промовисан у свим већим градовима у Србији,

а у мају 2010. године промовисан је и у нашем

родном граду. Том приликом бенду се прикључио

клавијатуриста Никола Марић који је снимио

све клавијатуре на албуму. Концерт је снимљен

у аудио и видео формату и тренутно се ради на

стварању ДВД-ја који ће ускоро бити готов.

INDEKS: Наступали сте и на највећем метал

фестивалу на свету Wacken Open Air у Немачкој.

Како је дошло до наступа на овом престижном

фестивалу и које сте место освојили?

MILO[: Неколико дана након промоције,учествовали смо на Metal battle такмичењу у

Београду, где смо освојили прво место и као

награду добили учешће на фестивалу у Немачкој.

Сјајним наступом, освојили смо треће место у

конкуренцији од 28 бендова из читавог света.

INDEKS: Недавно сте учествовали на веома

популарном телевизијском такмичењу Рат

бендова. Какви су утисци ?

MILO[: По повратку са Wacken-a наставилисмо са константним радом и припремама за ово

такмичење. Тамо смо се задржали осам недеља,

заједно са квалификацијама. Само такмичење је

по таквом систему да сваке недеље испада најмање

по један бенд, тако да смо ми остварили свој циљ,

а то је промовисање свог албума и представљање

свог рада ширем аудиторијуму. У Сарајеву смо

упознали много квалитетних музичара, стекли

много нових пријатеља и контакта. То је по мени

најбитније, а не само такмичење о коме се много

писало, поготово на интернету.

INDEKS: После овако динамичног периода,

претпостављам да ћете више бити везани за

студио...

MILO[: Тренутно радимо на новом албуму, који

ће вероватно бити готов следеће године. Оно што

можете очекивати од нас на новом албуму је мало

зрелији и прогресивнији звук, као и одржавање

концерата широм Србије и Босне.

Katarina Lazarevi}

19

/ DECEMBAR 2010.



BSC KragujevacБСЦ Крагујевац је основан 2007. године, као део

регионалног пројекта “Отварање Бизнис старт-ап центара и Бизнис инкубатора у Србији, Боснии Херцеговини, Црној Гори и Македонији“ којиспроводи Холандска невладина организација„Спарк“, а финансира Министарство спољнихпослова Краљевине Холандије. Данас, после4 године рада у Крагујевцу и региону, БСЦ

Крагујевац је постао познати бренд, организацијакојој се верује, професионалан и поуздан тим когачини четворо запослених, волонтери и мрежаискусних локалних и регионалних стручњака.О активностима БСЦ-а, разговарали смо сазаменицом директора Маријом Стојадиновић.

INDEKS: При оснивању БСЦ-а, који је биоосновни циљ?

MARIJA:Пројекат је био усмерен на подстицањеодрживог економског развоја, кроз подршку

развоју и унапређењу предузетништва младих.

INDEKS: Које активности спроводи БСЦ?

MARIJA: Основне активности Бизнис старт -апцентра су:

- Организовање тренинга за развој пословнихвештина намењених младима. Тренутно су утоку тренинзи из различитих области: оснивањаи вођења малог предузећа, израде бизнис плана,пословних комуникација, основа финансијаи рачуноводства, стратегија успешне продаје,вештина јавног наступа итд.

-Подршка развоју бизнис идеја, крозорганизовање такмичења за најбољи бизнис план.Најбољи бизнис планови добијају микро кредите за

започињање и/или проширење сопственог бизниса,у износу од 1000 до 10000 евра, под повољнимусловима. Такође добијају консултантске услуге увредности од 2500 еvра, бесплатну регистрацијуфирме, те могућност за коришћење пословногпростора у Бизнис иновативном центру.

-Консултантске услуге постојећим фирмама,намењене унапређењу њиховог пословања. БСЦКрагујевац има развијену мрежу консултаната

– стручњака за различите области пословања:маркетинг, финансије, пословно планирање, права,

информационе технологије, и друге специфичнеобласти.

-Подршка увођењу стандарда квалитета у малаи средња предузећа, кроз финансирање делатрошкова процеса стандардизације.

-Сарадња са Универзитетом на пољу увођењапредузетништва у наставне програме факултета.

INDEKS: Који су најзначајнији резултатипројекта?

MARIJA: До сада смо организовали 4 такмичењаза најбољи бизнис план, кроз које је подржанопреко 80 бизниса. Одобрено је 410.000 еврамикрокредитне помоћи за 62 фирме. Отворено је36 потпуно нових предузећа. Захваљујући свимовим облицима подршке отворено је укупно 238нових радних места. Чак 36 малих и средњихпредузећа подржано је у процесу увођењастандарда квалитета.

INDEKS: Колико полазника је „прошло“ крозБСЦ?

MARIJA: У претходне 4 године рада БСЦ је

организовао и спровео преко 200 тренинг модула,које је успешно завршило више од 3000 младихљуди.

20

/ DECEMBAR 2010.



INDEKS: Да ли може да се дефинише циљнагрупа БСЦ-а?

MARIJA: Бизнис старт-ап центар подржавамладе узраста од 18 до 35 година старости,заинтересоване за развијање предузетничкихвештина, започињање и/или унапређење

сопственог бизниса. Осим студената и другимладих појединаца, наши клијенти биле су икомпаније и институције.

INDEKS: Који тренинзи су најпосећенији?

MARIJA: Сви наши тренинзи су изузетнопосећени, али најпосећенији су свакако модули„пословна комуникација“, „јавни наступ“ и„писање бизнис плана“.

INDEKS: Која најзначајнија предузећа сукористила ваше консултантске услуге?

MARIJA: То су „Сунце Маринковић“,посластичарница „Срце“, „Хермес софтлаб“,„Пета гама“, СЗТР „Ћуковић“, „Женева лукс“,Регионална привредна комора Крагујевац, НВО„Група 484“, НВО „Центар за предузетништво“.

INDEKS: Да ли имате подршку од стране градаи других институција?

MARIJA: Да. То су пре свега Град Крагујевац,Универзитет у Крагујевцу, Регионална привредна

комора Крагујевац, Регионална агенција заекономски развој Шумадије и Поморавља, Општеудружење предузетника “Слога” и Асоцијацијаприватних предузетника “Шумадија”.

INDEKS: Какав је план даљег развоја БСЦ-а?

MARIJA: Од 2010. године БСЦ Крагујевацнаставио је свој рад као самостална локалнаорганизација непрофитно оријентисана. БСЦКрагујевац и даље је усмерен на подстицањелокалног одрживог друштвено-економског

развоја, кроз развијање неформалних образованихпрограма, намењених развоју пословних ипредузетничких вештина, пружање консултантскихуслуга и учешће у различитим пројектниминицијативама на локалном, регионалном имеђународном нивоу.

Канцеларије БСЦ-а Крагујевац налазе се уРегионалној привредној комори Крагујевац,у улици Др Зорана Ђинђића 10.

Адреса званичног сајта је www.bsckragujevac.rs

Uro{ Jovanovi}

… комарци имају зубе?

… је људска бутна кост чвршћа од бетона?

… у Пентагону има дупло више ВЦ-а него што јепотребно, јер кад су га градили закон је захтеваоодвојене ВЦ-е за црнце и белце?

… ако би израчунали колико пута цврчак цвркутнеу минути, онда тај број поделили са 2, затимдодали 9, и опет поделили са 2, добили би тачнутемпературу изражену у степенима Целзијусовим?

… симбол долара $, чини комбинација слова U и Sиз назива „United States“?

… ниједан комад четвртастог, сувог папира неможе бити савијен на пола више од 8 пута?

… су наше очи од рођења увек истих димензија,али да нос и уши не престају да расту?

… је од сваких 200 људи, у просеку, један

психопата?

… је систем демократије представљен још пре2500 година у Грчкој, у Атини?

… је лубеница поврће, а парадајз воће?

… је кравата проналазак који потиче из Хрватске?

… је израз „Шах-мат“ персијска фраза, а у преводузначи „Краљ је мртав“?

… се најкраћи рат одиграо 1895. године када сеЗанзибар предао Британији за 38 минута?

… је најдужи рат тзв. Стогодишњи рат измеђуВелике Британије и Француске трајао 116 година изавршио се 1453. године?

… се ајкуле никад не разбољевају јер су имуне насве познате врсте болести?

… је Лондон први град који је имао популацијувећу од милион становника, а сада је 13. град понасељености?

… само једно од седам светских чуда нијеуништено – Пирамида у Гизи?

Извор:

http://www.sto-posto-zabava.com

Da li ste znali da

21

/ DECEMBAR 2010.



EVROZONA OPETSTRAHUJEDosada{wi tok krize je pokazao da

kada je privatni dug dovoqno veliki,

on prerasta u javni dug,kao u SAD ili u Velikoj Britaniji.

Почетком новембра принос на десетогодишњеобвезнице које издаје Република Ирска достигао јевисину од 9,26%, највише од када је евро креиран1999. То показује како тржиште перципирамогућност Ирске да враћа своје дугове. Очигледнода тржиште сматра да ће Ирска јако тешко вратитидугове без помоћи са стране, пре свега другихземаља Евро-зоне. Ирска ће ове године иматинајвећи буџетски дефицит у Еврозони од 14,7 %

БДП-а, а јавни дуг тренутно износи 82,9% БДП-а.Одговор се сам намеће. Ако жели да врати дугове,Ирска мора да смањи дефицит БДП-а, тј. да смањи

јавну потрошњу и/или повећа порезе. Великипроблем за Ирску је што сада не може на тржиштукапитала да дође до јефтиног новца, јер су каматена обвезнице толико порасле да је неисплативодаље задуживање. Са друге стране, очигледно

је да европски политичари не желе да поновегрешку као у случају са Грчком, када су оклевалии довели евро на ивицу амбиса. Сада они саминуде помоћ Ирској, практично је присиљавају на

сарадњу са ЕУ и ММФ-ом. И успели су. Ирскаће добити 85 милијарди евра помоћи, (Грчка једобила 110 милијарди евра), уз камату од 5,8%,и обавезу да до 2012. смањи дефицит БДП-а на3%! Истовремено Ирска влада је објавила планштедње којим се планира уштеда од 20 милијардидолара у наредне четири године.

Али ту није крај. Као домино ефекат, послеГрчке и Ирске, на врата куцају Белгија, Португали Шпанија. 24. новембра каматна стопа наПортугалске обвезнице је пробила ниво од 7%

(висина каматне стопе на немачке обвезнице, којасе узима као репер, је 2,67%). Оволика каматнастопа је, практично, захтев инвеститора за већипринос за кредитирање земаља које виде каоекономски и финансијски слабе. Већ 26. новембра,државе зоне евра и Европска централна банка сузахтевале од Португала да затражи финансијскупомоћ од Европског фонда за помоћ државама,како би спречила да Шпанија дође у ситуацију дамора да уради исто. Евро је тренутно на најнижемнивоу према долару од септембра ове године,а за месец дана је ослабио за 8,55% у односу на

долар.

Сличан сценарио прети и Шпанији. Досадашњиток кризе је показао да када је приватни дугдовољно велики, он прераста у јавни дуг, каоу САД или у Великој Британији. Шпанија имапроблем ,јер је највећи део дуга настао за времеграђевинског бума, па сада имају преко 2 милионанепродатих станова, кућа, викендица. А како кризаније само у Шпанији, већ и у читавом развијеномсвету, из ког треба да дође капитал који ће да купите станове и куће на обалама Шпаније, то води укризу банкарског сектора који је као колатерал узеоте стамбене јединице. Тако је у јулу ове године, назахтеве ЕК спроведена провера здравља водећих

банака. Од око двадесет проверених институција,седам није прошло пробни тест, од чега су пет изШпаније.

Да претходно набројане земље имају сопственевалуте, ситуација би била пуно другачија.Девалвацијом курса би производи ценовнопостали конкурентнији, поправила би се ситуацијау билансу плаћања, а и плате запослених неби морале номинално да падају, што не биизазвало толику буру незадовољства и отпорамеђу становништвом. Плате би реално у еврима

биле мање за проценат девалвације, наравнои у локалној валути би биле мање за проценатинфлације проузрокован девалвацијом, али биЦентрална банка могла да користи каматнустопу као инструмент за подстицај привреде.Међутим, Шпанија, Грчка, Португал и Ирска супретходних десет година користиле предностиевра и безобразно би било кад би га се сад одрекли.Нарочито је то неизводљиво, због тога што биизлазак из евро-зоне и периферне економије,каква је економија Португала, готово сигурно

водио краху евра.

Uro{ Jovanovi}

22

/ DECEMBAR 2010.



PRVAK EVROPE U KRAGUJEVCU KMF Ekonomac je zvani~no [ESTI tim u Evropi u malom fudbalu, u doma}em

{ampionatu je trenutno na prvom mestu.

Седмог новембра 2000. године група студената

Економског факултета у Крагујевцу окупљена

око професора Верољуба Дугалића основала је

клуб малог фудбала „Економац“. Клуб је кренуоиз најнижег ранга такмичења, а превасходни

циљ је био популаризација спорта на Економском

факултету. Веома брзо, клуб у играчком и

организационом смислу показује велики

потенцијал и напредак, и у сезони 2004/2005

стартује у највишем рангу такмичења.

Већ 2007. године КМФ Економац игра финале плеј-

офа са тада троструким узастопним шампионом,

екипом Марба, и губи у финалу. Међутим, наредне

сезоне, КМФ Економац је поново у финалу, алиовога пута и на победничком постољу. У јесен

исте године, КМФ Економац такмичи се у Лиги

шампиона малог фудбала и успешно пролази

прву рунду, што је, касније се испоставило, у том

тренутку био максимум и највећи успех. Али ,само

до новембра ове године, када смо у Крагујевцу,

захваљујући Економцу, на делу видели првака

Европе – португалску Бенфику.

Турнир је одржан од 25. – 28. новембра, и окупио је

екипе Бенфике (Португал), Национала (Хрватска),Тајм Лвива (Украјина) и Економца. Победник иде на

завршни турнир који ће бити одржан у априлу 2011.

У првом колу, КМФ Економац је савладао

украјинског првака Лвива са 7-1. Резултат вредан

поштовања, који је давао наду да се Економац

може пласирати међу четири најбоља тима

малог фудбала у Европи. Следећи дан, велики

дуел, Економац – Национал. Значајна утакмица

за обе екипе. Иако је Национал претходног дана

минималним резултатом поражен од Бенфике,

и даље су имали шансе за пролаз. Међутим,

препуна хала „Језеро“, сјајна подршка и

расположени мајстор малог фудбала, некадашњи

репрезентативац Србије Рајић, који већ у трећем

минуту доноси предност за крагујевачки тим,

указују да ће се „студенти“ и овог пута радовати.

У 15. минуту, Рајчевић дуплира предност, и већ је тада било јасно да ће Економац и Бенфика

практично играти четвртфинални меч који ће

одлучити победника турнира. До краја утакмице

постигнута су још три гола, за коначан резултат

4-1 за КМФ Економац.

Пред последњу утакмицу, ситуација на табели је

била одлична. Економац је имао исти број бодова

као и првак Европе – Бенфика, али и бољу гол

разлику, тако да га је и нерешени резултат водио на

завршни турнир. И све је пред утакмицу изгледалода ће тако и бити. Хала „Језеро“ препуна, као када

гостује КК Партизан, или када ОК Раднички

23

/ DECEMBAR 2010.



игра финале плеј-офа, навијачи расположени,

суђење „домаћинско“. Али није добро почело. Већу 5. минуту Бенфика је повела преко феноменалног

Диецеа. Утисак је да би овај омалени Бразилац

могао без проблема да игра у Звезди или Партизану.

У 13. минуту, после лоше комуникације играча

Економца, 2-0 за Бенфику. Стрелац је Арналдо.

Економцу је био хитно потребан погодак, да

врати самопоуздање и да дигне публику која се

ућутала. То се и догодило, у 16. минуту, стрелац

је био Предраг Рајић. Међутим, на почетку другог

дела, Бенфика је искористила пад концентрације

домаћих, и за 3 минута постигла 3 гола. То је био

шок од ког ни фудбалери Економца, а ни публика,

нису могли да се опораве. До краја утакмице,

домаћи су преко Ракића успели да ублаже пораз.

Коначан резултат КМФ Економац-Бенфика, 2-5.И поред пораза, ово је заиста велики успех за

крагујевачки тим. КМФ Економац је званично

ШЕСТИ тим у Европи у малом фудбалу, у домаћем

шампионату је тренутно на првом месту. Снажан

утисак је оставила и крагујевачка публика, која

је показала да воли и да ужива у фудбалу, макар

он био и „мали“.Ми се надамо да ће ускоро и

ФК Раднички имати прилике да угости, ако не

европског шампиона, онда бар српског шампиона

у некој такмичарској утакмици.

Uro{ Jovanovi}

Odluke, {ta nakonovoga...PROGRAMI [KOLOVAWA U INOSTRANSTVU

Прве одлуке и смернице о нашем образовању

доносе наши родитељи (да ли ћемо учити још један страни језик, да ли ћемо имати допунске

часове, да ли је и тројка добра оцена...). Прође

основна школа, први пријемни и средња школа и

ево нас на вратима факултета – коначном одлуком

шта ми то желимо да будемо кад порастемо.

И негде за време студија појављује се прво

разочарење. Зашто морам све ово да учим, коме

је још потребан овај предмет, како ћу пронаћи

посао са оваквим (не)знањем, да ли има посла у

овој струци, шта ћу даље... Нижу се питања, алибарем знамо да смо почели да размишљамо својом

главом.

Игром срећних околности, након студирања,

ево ме опет међу студентима којима помажем у

доношењу одлука везаних за наставак школовања

у иностранству. Одлазак на школовање у

иностранство подразумева различите програме.

КУРСЕВИ ЈЕЗИКА У ИНОСТРАНСТВУ трају од 2

недеље до броја недеља које полазник изабере. Рад

је у интернационалним групама са полазницима

који су на истом нивоу знања. Обрађују се

сви елементи учења језика са нагласком на

конверзацију. Полазник може да се одлучи за

стандардни курс језика, али и за специјализоване

програме различитих врста стручног језика.

Након боравка на курсу језика у иностранству

освежавате своје познавање одабраног језика, али

најважније је да активирате свој говор, пробијатеблокаде и страхове.

Имала сам задовољство да организујем предавање

професора са факултета у Швајцарској, студентима

новосадског и београдских факултета за туризам

и угоститељство. Док је представљао студије

на свом факултету, највећи нагласак је ставио на

усавршавање неколико светских језика. Много

испред онога што је у наставном програму. Питао

је студенте колико језика говоре. Наравно, сви су

се јавили да говоре један страни језик (говоре,познају, сналазе се већ некако...). Затим је прешао

на други страни језик, трећи итд.

ZA KMF EKONOMAC IGRALE SU, I JO[ UVEK IGRAJU, MNOGE POZNATE

LI^NOSTI IZ SVETA SPORTA I MUZIKE. TAKO SU, RANIJE, DRES OBLAÎLI

\OR\E BALA[EVI] I SLOBODAN KR^MAREVI], A DANAS, ̂ LANOVI

EKONOMCA SU I PLIVA^ MILORAD ̂ AVI], KAO I NEKADA NAJBOQI KO[ARKA[

EVROPE ALEKSANDAR \OR\EVI].

24

/ DECEMBAR 2010.



Када говоримо о променама у природи којесу настале деловањем човека, мислимона савременог човека, “разумног испособног“ да захваљујући цивилизацијскимтековинама, оруђима и оружјима, освојии најнеприступачније делове планетеЗемље, да потпуно овлада природом и да јемаксимално искоришћава ради стварања штовећег профита и брзог економског развоја.Биосферу, животну средину на планети Земљисавремени човек угрожава у мери која претида угрози и његов сопствени опстанак!

Klimatske promene

Клима се на планети Земљи одувек мењала.Међутим, до почетка индустријске револуције,клима се мењала као резултат променаприродних околности. Данас, терминклиматске промене користимо када говоримо опроменама климе које су настале као резултатчовекових активности. Статистичке анализепоказују да су екстремни догађаји попутвеликих пожара, поплава, ерозија земљишта,олуја, таласа тропских врућина последицауправо климатских промена. Према подацимаАгенције за заштиту животне срединетемпературе расту и у Србији, а посебнопоследњих 15 година. Доказано је да сеглобално загревање не дешава само од себе ида је последица антропогеног утицаја. У овомтренутку просечна температура на Земљи језа 0.8 степени виша него пре индустријске

револуције, пре него што су људи масовнопочели да троше фосилна горива и гомилају

угљен-диоксид у атмосферу. Једна од областикоја се најбрже загрева на Земљи је и регија укојој ми живимо, Дунавско-Карпатски басен.

Претпостављате да се на други језик јавила текнеколицина, а за трећи - двоје, троје. Његовоследеће питање је било: “Сви ћете ви завршитистудије, али шта мислите кога ћу од вас позвати на

разговор за посао“?

Наставак школовања у иностранству су и

програми МАСТЕР студија. Одлука о наставкушколовања, у Србији или у иностранству, је једнаод најважнијих одлука које ћете донети токомстудија. Ставићете на вагу предности, могућности,жеље, страхове, планове и донети ОДЛУКУ! Аево неколико ствари које треба да ставите на тасстудија у иностранству.

Живот у иностранству је школа безмало колико инастава коју ћете слушати. Могућност да радите“part time” посао за време студија, а након стицањадипломе и могућност да одређено време радитеу струци, увешће вас у реалан живот те државе,

економске и друштвене токове.

На настави ћете се срести са новим знањима, алии са интерпретацијом тих знања од стране људикоји имају другачији поглед на свет, јер живе удругачијим околностима. Коментарисаћете тазнања са колегама из читавог света и сазнатикако би их неко други применио. Дружићете се саљудима из своје струке, стећи интернационалнапознанства, будуће пословне контакте. А да лисам већ рекла усавршавање страног језика? ДА,усавршавање страног језика!

СТИПЕНДИЈЕ су нешто што својим радом иквалитетом заслужујете. Стипендираће Вас илифакултет, чији је интерес да има квалитетнестуденте или компанија која жели да Вас каснијеима у колективу. За тако нешто морате да седокажете и изборите сами. Оно што можемо устарту да Вам помогнемо, је умањења школаринана одређеним факултетима.

На овај начин отворила су Вам се врата, а свакаодлука коју донесете након тога је исправна.ДА, градите своју каријеру и будућност у

иностранству. ДА, вратите се у Србију, богатијиза знање и животно искуство, многи ће то знати дапрепознају и вреднују.

Егида Интернационал, Центар за едукативнии студентски туризам је ту да Вам помогне придоношењу одлуке о усавршавању у иностранству,да Вас спроведе кроз процедуру уписа. У текстусам се потрудила да Вам дам основне информацијео различитим програмима школовања уиностранству, а више информација можете добитина www.egida.rs

Tamara Luki}Egida Internacional doo

Ekolo{ki kutak

25

/ DECEMBAR 2010.



Резултат свега тога је:

- У Србији су пораст температуре и суша већограничили пољопривредну производњу, а то је

један од најважнијих сектора српске економије.Подручја источне Србије и Војводине посебно суугрожeна пустошењем;

- Вода за пиће, индустријску и пољопривреднуупотребу, постаће оскудна јер порасттемпературе још више угрожава већ погођене

ресурсе подземних вода у Србији;

- Шумски пожари су чешћи и озбиљнији;

- Очекује се смањење снежног покривача идужине зимског периода, што утичe на резервеводе у земљишту.

Тешко разликовање јула од априла праћено је све већим бројем опомињујућих стручнихизвештаја о планетарним климатским променамаи глобалном отопљавању. У међувремену,термин „глобално загревање“ многима остајесамо безлична формулација, остављена на отпаддругих глобалних израза или придодата дугомсписку еколошких проблема који се тичу само

(Au)uuuuuu zlato!

“лудих” научника и еколошки свесних фанатика. Чињеница је да је клима на Земљи озбиљноболесна и никако се не назире оздрављење.

Поремећај климе је проблем читавогчовечанства, проблем сваког појединца, оно штосве људе на планети Земљи чини јединственим

и ту смо сви равноправни. Зато се (не) решавање глобалног загревања никако не можелокализовати на Балкан, Европу, Америку, илибило коју другу регију на свету. Локалитет јепланета Земља.

Човечанство мора да ангажује све сазнајне ресурсе наше цивилизације како би покренулоглобалну борбу против последица које је самоизазвало. Тај процес мора да се одвија насвим нивоима подједнако како на глобалном илокалном, тако и на индивидуалном плану. Сваки

појединац би морао да развије приватну етикуодговорности према природи и средини у којојживи и ради.. То је људска самоодговорност.Достојанство човека је немогуће изградитибез достојанства природе. То достојанствонам налаже да коначно престанемо да светскуоколину третирамо на егоистичан начин.

Jelica Vugdeli}

Egipatski faraoni su bili op~iweni

ovim metalom i zahtevali da se

sahrawuju prekriveni zlatom. Zlato

je bilo opsesija alhemi~ara koji su

poku{avali da ga dobiju iz obi~nih

metala.

Цена злата се у последњих пет година повећала за

180%, са 500 долара по унци злата, на 1410 долара

у новембру ове године. Када је у САД уведен

„златни стандард“ (систем фиксног девизногкурса у коме је вредност валуте фиксирана

према вредности злата, а злато се користило као

резерва) 1900. године, једна унца злата је вредела

20,67 долара. Није много позната чињеница да је

захваљујући Исаку Њутну, у Енглеској, практично

још 1717. уведен златни стандард, мада званично

тек 1819. године.

Ниједан метал није толико заокупљао људе као

што је злато. Жеља за овим металом, који носи

ознаку Аu, је покренула многе ратове и рушилачке

походе, иако злато није неопходно за људски

опстанак. Чак, имамо јако мало користи од њега.

А његове особине, као што су велика густина,

ковност и неуништив сјај, учиниле су га симболом

богатства, бесмртности, љубави и пажње.

Египатски фараони су били опчињени овим

металом и захтевали да се сахрањују прекривени

златом. Злато је било опсесија алхемичара који су

покушавали да га добију из обичних метала.

Данас мало која култура сматра да злато може да

подари бесмртност, а и златни стандард је одавно

укинут. Последња је то учинила Америка, још

1971. године. Али злато не губи на вредности.

Напротив, и даље је начин за очување богатстваод прекомерног штампања новца и инфлације.

26

/ DECEMBAR 2010.



Тако је цена злата, услед слабљења долара и

„упумпавања“ (читај штампања) свежег новца усветске новчане токове, за претходних 8 месеци

порасла готово 30%. Оно што је занимљиво је

да на накит још увек отпада готово 2/3 светске

потражње за златом, а укупна потражња за златом

је 2009. износила 100 милијарди долара.

Ипак, људи су до сада кроз читаву историју

ископали тек нешто више од 160.000 тона злата,

док примера ради, Србија годишње произведе

200.000 тона јабука. Док се нова налазишта

ретко откривају, постојеће наслаге се убрзаноексплоатишу, тако да злата више готово нема у

SRBIJA TRENUTNO U DEVIZNIM REZERVAMA IMA 13 TONA ZLATA I NALAZI

SE NA 59. MESTU PO KOLIÎNI ZLATA KOJE POSEDUJE. NEDAVNO JE

OBJAVQENO DA SU U RUDNIKU LECE KOD MEDVE\E PRONA\ENE ZNATNE

KOLIÎNE ZLATA I AKO SE PRVE PROGNOZE ISPOSTAVE KAO TA^NE, TO ]E BITI

NAJVE]I EVROPSKI RUDNIK OVE VRSTE METALA.

многим некада златом богатим пределима, као

што је нпр. Калифирнија. И даље постоји великиброј оних који у потрази за златом траже и своју

срећу. Тако према подацима УН-а, на свету има

између 10 и 15 милиона „сезонских рудара“. Уз

помоћ великих корпорација производи се преко

75% светског злата. Они доносе инвестиције,

нову опрему, запошљавају људе. Једини проблем

је загађење и отпад који остављају за собом. Да би

се извадила довољна количина злата потребна за

израду просечног прстена, неопходно је ископати

више од 250 тона камења и руде.

Uro{ Jovanovi}

Francuski kafe,

Кутија шибица

Sekstet profesora guda~ke

katedre FILUM-a – концерт,

Свечана сала Прве крагујевачкегимназије

Godi{wa izlo`bakragujeva~kihkarikaturista,

Арт кафе галерија

TRAVIJATA – извођење опере

Ђузепеа Вердија,

Књажевско- српски театар

REPERTOAR KWA@EVSKO-SRPSKOG TEATRA ZA

DRUGU POLOVINU DECEMBRA 2010. GOD.

TRAVIJATA – премијера опере

Сцена Јоаким Вујић

YAHOO – по мотивима зоолошке

приче Едварда Олбија

редитељ Милош Крстовић


TRAVIJATA – реприза опере


PRIÂ O GAJU – Варијација на

тему „Три сестре“, А. П. Чехова,

Дах театар из Београда

режија Дијана Милошевић


Darko Lazovi} – концерт


Baletski studio ERBEZ,

хуманитарни концерт


Boris Kraqevi} – концерт

пијанисте, Свечана сала

Прве крагујевачке гимназије

Filmski program,


TRAVIJATA – извођење опере

Ђузепеа Вердија,

Кнажевско-српски театар

Beogradski perkusionisti,

концерт, Свечана сала


Vojislav Spasi}, концерттенора, Свечана сала


Filmski program,


Novogodi{wi operski

koncert, Свечана сала


petak 17.12. u 20:00

subota 18.12. u 20:00

ponedeqak 20.12. u 20:00

utorak 21.12. u 20:00

sreda 22.12. u 20:00

~etvrtak 23.12. u 20:00

PROGRAM SKC-a ZA DRUGU POLOVINU DECEMBRA 2010. GOD.

sreda 15.12. u 20:00

~etvrtak 16.12. u 20:00

~etvrtak 16.12. u 20:00

petak 17.12. u 20:00

subota 18.12. u 20:00



utorak 21.12. u 20:00

nedeqa 26.12. u 20:00


~etvrtak 30.12. u 20:00

27

/ DECEMBAR 2010.



POSTANI DEO REDAKCIJE!

PI[I!FOTOGRAFI[I!

Prijavi se u redakciju

i postani novinar, dopisnik,

kolumnista, fotograf,

ilustrator, dizajner...

Kontaktiraj nas na

[email protected] dozvoli da ostane{ nedore~en!

@ELI[ DA SE TVOJE REÎ ÎTAJU?!

VOLEO BI DA SE TVOJIM FOTKAMA DIVE?!

HTEO BI DA PODELI[ SVOJE

MI[QEWE SA DRUGIM

STUDENTIMA?!

AKO IMA[ SUPER IDEJE

JAVI SE!!!





Documents

UNIVERZITETSKI CASOPIS INDEX BROJ 2