UNIVERZITETSKI CASOPIS INDEX BROJ 5

7/29/2019 UNIVERZITETSKI CASOPIS INDEX BROJ 5

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-index-broj-5 1/36





............................................................................

POSTANI I TI DEO REDAKCIJE!

KONTAKTIRAJ NAS NA [email protected]

NE DOZVOLI DA OSTANE[ NEDOREÊN!

Крагујевац је у протеклом месецу,

поготово младима , понудио једаннадасве занимљив асортиман

културних дешавања. Некако

када највише времена треба дапроведемо на столици, ми се

одвајамо од ње и не(богатимо)

на различите начине. Почев одЂурђевдана, преко Јоакимфеста

до Ноћи музеја, као и осталих

интересантних дешавања, ималисмо ретку прилику да изаберемо

неблејећи начин задовољства

који нам је свакако помогао

да изађемо из учмалости истагнирања. Обележавање 35

година Унивезитета у Крагујевцу,као и концерти студената

Филум-а такође су обележили

претходни месец . Разне ијаде

свих факултета, допринеле су растетећењу и усхићености духа

и тела, оптерећеним морамо

признати, веома захтевнимБолоњским правилима. А сада

оно што нас највише брине,

нервира и оптерећује - испити,свакако ће лакше проћи, ако им

приступимо напуњених батерија.

IZDAVA^Studentska Asocijacija

Kragujevac

POKROVITEQ

Ministarstvo prosvete

GLAVNA I ODGOVORNA

UREDNICA

Katarina Lazarevi}

TEHNI^KI UREDNIK

Nikola Ivkovi}

Milan Risti}

SEKRETAR REDAKCIJE

Jelica Miladinovi}

REDAKCIJA

Katarina Lazarevi}

Jelica Vugdeli}

Ana Arsenovi}

Isidora ]orovi}

SARADNICI

Lazar Jagli~i}

Lazar Agatonovi}

Brankica Novitovi}

Aleksandra Jovanovi}

Uro{ Obradovi}

L.D.P.

Jelena Milo{evi}

Nemawa Panti}

Danijela Nedi}

Valter Ego

LEKTURA

Сања Вугделић

MARKETING

Uro{ Jovanovi}

DIREKTOR

Nikola Tomovi}

GRAFI^KI DIZAJN

Uro{ Obradovi}

ILUSTRACIJA

NA NASLOVNOJ STRANI

Uro{ Obradovi}

RE^ UREDNICE

U ovom broju:

UNIVERZITETSKI ÂSOPIS

35 GODINA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU

2 strana............................................................................

godina I / broj 5 / besplatan primerak / jun 2011. godine

UNIVERZITET GRAD KULTURA KARIJERA UMETNOST

50 GODINA STUDENTSKOG CENTRA U KRAGUJEVCU

Intervju sa direktorom Mla|anom Dimitrijevi}em

4 strana

IMAGINE CUP

Studentsko takmi~ewe u novim tehnologijama

8 strana............................................................................

AIESEC U KRAGUJEVCU

10 strana............................................................................

MLADI SU ZAKON

Konkurs za finansirawe omladinskih volonterskih akcija

12 strana............................................................................

TEATROPOLIS

21 strana............................................................................

ZANIMQIVE DESTINACIJE SRBIJE

23 strana............................................................................

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

28 strana............................................................................

IGRA PRESTOLA

Nova hit serija na HBO

25 strana............................................................................

EKOLO[KI KUTAKNedostatak zdrave pija}e vode glavni problem budu}nosti

30 strana............................................................................

WILD BOARS

Novi simbol grada Kragujevca

31 strana

AKO IMA[ SUPER IDEJE JAVI SE!

ttp://www.studentskaasocijacija.com/

............................................................................



/ JUN 2011.

Универзитет у Крагујевцу основан је 21. маја 1976.

године. Његови корени сежу до прве половине 19. века,

када је 1838. године у овом граду основан “Лицеј”, као

прва највиша образовна институција у Србији.

“Лицеум Књажевства сербског”. Из Лицеума, три

године касније премештеног у Београд, осниива се 1863.

“Велика школа”, а 1905. и Београдски Универзитет.

Први ректор је био Атанасије Николић. Први факултети

у Крагујевцу се оснивају раних шездесетих година

и то Машински и Економски факултет као одељења

Београдског Универзитета, а почетком седамдесетих и

Правни и Природно-математички факултет.

На бази ових факултета и Педагошко-техничког

факултета из Чачка и Института за стрна жита у

Крагујевцу и Института за воћарство у Чачку, 21. маја

1976. оснива се Универзитет у Крагујевцу.

Данас Универзитет у свом саставу има 11 факултета и

два института у Крагујевцу, Чачку, Краљеву, Ужицу и

Јагодини.

Свечаном атмосфером, химном и откривањем

споменика Атанасију Николићу, у суботу, 21. маја

свечано је обележен јубилеј- 35 година од оснивањаУниверзитета у Крагујевцу. Откривање споменика

Атанасију Николићу, првом ректору прве Високе

школе у Србији – Лицеја у Крагујевцу, дело академског

вајара и почасног доктора наука Универзитета у

Крагујевцу, Николе Коке Јанковића, био је централни

догађај свечаности. Споменик су открили ректор

Универзитета у Крагујевцу проф. др Слободан

Арсенијевић и градоначелник града Крагујевца

Верољуб Стевановић.

Свечаном програму обележавања почетка високог

образовања у Србији и оснивања Универзитета уКрагујевцу присуствовали су председник и заменик

председника САНУ, ректори државних и приватних

Универзитета у Републици Србији, представници

академске заједнице, високи представници законодавне

и извршне власти Републике Србије, града Крагујевца

и градова-седишта факултета чланица Универзитета.

Председница скупштине Славица Ђукић Дејановић

истакла је да смо по томе како се данас реално

вреднују научно- истраживачка , образовна и свака

друга активност универзитета заиста у врху, не само у

Србији него и у неким другим сегментима прелазимо

њене границе . Такође је истакла да ћемо резултат

првих доктораната по Болоњи мерити потребом тих

младих људи и могућностима друштва да живе, раде

и наставе своје студије и научни посао у Србији, али

и у Шумадији. Потребно је да што већи број остане

овде и да је то заправо параметар да Универзитет јесте

у систему државе.

Ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др

Слободан Арсенијевић почео је свечани говор речима

„Атанасије Николић био је далековиди просветитељ

и утемељивач, човек непоколебљиве вере. Преломно

време у коме живимо слично је времену у коме

је живео Атанасије. И то време приморава нас да

преиспитамо давне одлуке и протекла збивања.

Да преиспитамо прошлост, јер прошлост је кључбудућности. Ко влада прошлошћу има и будућност.

У пршлости лежи културна и политичка моћ.“ Говор

је завршио закључком да народ и држава, суочени са

избором будућности у овако дуготрајној и дубокој

кризи, не могу се избавити само уз туђу памет и помоћ.

Они пре свега морају бити ослоњени на сопствену

мисао, рад, знање, самопоуздање и самопоштовање.

Онако како је то радио Атанасије Николић. Тако и

можемо имати будућност. А будућност, то је храброст

за истину и стваралачку слободу. Такође је истакао

да је Универзитет у Крагујевцу на тим темељима истворен.

Ректор Универзитета у Београду проф. др Бранко

Ковачевић изразио је жељу да се обрати, честитајући

јубилеј и подсетивши да је Универзитет у Крагујевцу

SVEÂNOM ATMOSFEROM, HIMNOM I OTKRIVAWEM SPOMENIKA ATANASIJU

NIKOLI]U, U SUBOTU, 21. MAJA SVEÂNO JE OBELE@EN JUBILEJ - 35 GODINA

OD OSNIVAWA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU

35GODINA UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU

4



5

http://www.studentskaasocijacija.com/

О Атанасију Николићу се веома мало писало с

обзиром на његов велики просветни и национални рад,

а самим тим његова личност и дело још мање су познати

широј читалачкој публици. Атанасије Николић рођен

је у селу Брестовац код Сомбора 1803. године а умро

је у Београду 1882. године. Значај Атнасија Николића

огледа се у томе што је он био први ректор Лицеја

у Крагујевцу из кога је касније настао Београдски

универзитет. Написао је прве српске уџбенике алгебре

и геометрије и први је образовани српски инжењер,

први покретач инжењерског образовања у Србији иоснивач прве инжењерске школе у Србији. Први је

градитељ модерних, насутих путева и инжењер прве

трасе „цариградског пута“; пројектант прве трасе

железничке пруге у Србији Алексинац - Београд, три

деценије пре појаве железнице у Србији. Излио је прве

топове у ослобођеној Србији и заложио се за оснивање

Тополивнице у Крагујевцу. Основао је прву радионицу

за производњу муниције и први је реформатор српске

пољопривреде и оснивач прве пољопривредне школе у

Топчидеру. Написао је и прве уџбенике у овој области

на српском језику. Први је покретач пошумљавањаи планског сађења дрвећа. Покренуо је оснивање

Народне библиотеке и установио је прославу Светог

Саве у школама. Оснивач првих народних бесплатних

„недељних школа“ у Србији. Установио је радне

створен када је постојао експанзиван развој привреде

и индустрије у једној земљи која је била Југославија, с

једним циљем да буде мотор генератора развоја једног

града и једног региона. Носилац свих тих активности

била је тада Застава. Али онда је почела криза. Прво

су дошле економске санкције, које су уништиле српску

привреду, па је дошло до криминализације земље и

друштва, и дан- данас плаћамо ту причу. После тога

дошла је приватизација која је дотукла српску привреду

и данас живимо у земљи без привреде. А земља без

привреде не може да постоји.

-Ми се данас налазимо на почетку. Универзитет

у Крагујевцу враћа се својој мисији, а мисија је

таква да треба да буде мотор генератор развоја

града Крагујевца, региона, да буде покретач развоја

економског и привредног опоравка. Са развојем Фиата

развијаће се и универзитет, који треба да обезбеди

потребан и квалификован кадар који ће моћи да се бави

модерним технологијама, и који ће моћи да одговори

захтевима модерног времена, нагласио је Ковачевић.На крају ректор је завршио говор рекавши да је Новак

Ђоковић добар пример Србије, али да Србија има

много Новака Ђоковића, а то је српска академска

и научна заједница. Ову свечност уприличио је и

наступ хора под диригентском палицом професорке

ФИЛУМ-а Каталин Тасић, затим пијаниста Николе

Рацкова, виолинисткиња Емина Смоловић у пратњи

пијанисткиње Милице Танасијевић, као и наступ

Екстра Нене, Оливера Њега, Мериме Његомир и Ранка

Јовића.

Jelica Vugdeli}

ATANASIJE NIKOLI]- ZABORAVQENI UM

MATEMATIKA STATISTIKA INFORMATIKA

telefon 064 156 91 75

e-mail [email protected]



INDEKS: Коликим капацитетима

располаже Студентски центар и

колико се он развио у протеклих 50

година постојања?

MLA\AN DIMITRIJEVI]: Пре свега, да кажем да Студентски

центар располаже са 634 места

за смештај студената у три

павиљона, а тренутно се храни

близу 3000 студената који су

на буџету. Буџетски статус је

битан и за оне студенте који

су на смештају и за оне који се

хране. То је основни предуслов

да неко конкурише за расподелу

у дому. Самофинансирајућистуденти немају право на тај, да

кажем, бенифитни статус тј. на

повлашћене цене. Што се тиче

развоја Студентског центра,

педесетогодишњица је ове године.

Први оброк је припремљен 1961.

године, док су 1968. године

забележена прва студентска

становања, односно смештајни

капацитети. Развој Студентскогцентра је текао тако да је у том

првом тренутку, што се тиче

смештаја, било негде од око 170

до 180 места, док је пре пет година

са 602 места смештајни капацитет

повећан за 32 места у надограђеном

делу Првог павиљона, тако да данас

има 634 места. Очекујемо да ће у

наредних годину дана бити изгрђен

још један павиљон који ће имати

око 160 места. Потребе Студентскогцентра смештајног капацитета су

много веће, барем за још 400 места.

Што се тиче исхране развој је био

такав да се 1961. године хранило

од 40 до 70 студената, након две

године хранило се 200 људи, данас

је урађено до 3000 магнетних

картица које су издате. У принципу,

ради се око 2000 оброка дневно.

INDEKS: Који се услови

постављају пред будуће студенте

који ће боравити у Студентском

центру? Поред просека, да ли

постоје још неки критеријуми који

морају да се испуне?

MLA\AN DIMITRIJEVI]:

Услови су прописани конкурсом

Министарства просвете на основу

Закона о ученичко-студентскомстандарду који је донесен у

априлу прошле године. На основу

конкурса, који ових дана треба да

буде објављен, дефинишу се сви

GODINA STUDENTSKOG CENTRA U KRAGUJEVCU

књижице, написао први „полицијски закон“ и основао

први Казнени завод 1846. године. Писао је приповетке

и поезију, а приредио је три књиге српских народних

приповедака. Уз Јоакима Вујића и Ј.С.Поповића,

Атанасије Николић може се сматрати и утемељивачем

српског позоришта, због тога што је први организовао

представе у ослобођеној Србији. Али ово су само неке

од свих активности којима се бавио овај свестрани

ум. Био је сарадник и поверљива личност кнеза

Михаила Обреновића и Илије Гарашанина. Оно што је

парадоксално, а што свакако треба истаћи је то, да се

његови позоришни комади данас више не играју, као

што се ни његове књиге више не прештампавају јер не

одговарају условима савременог, ужурбаног, модерног

друштва због своје искрености и једноставности.

Извор: Атанасије Николић,

У знак сећања,

Биографија верно својом руком написана,

да се заборављени умови никада не забораве!Београд, 2002.

Jelica Vugdeli}

Због немара Министарства просвете и науке, изглед

мастер дипломе и даље није законски уређен, а

студентима се уместо тога издају уверења о завршеним

студијама која су валидна свега шест месеци.

У пракси то значи да су приморани, уколико им то

затреба за посао или даље усавршавање, да на сваких

пола године ваде нову потврду, чија се цена креће од

1.000 до 3.000 динара.

Ово је само један од начина на који факултети

рекетирају студенте, а за сада нема изгледа да ће

проблем ускоро бити решен. Чека се да министар

просвете и науке Жарко Обрадовић потпише Правилник

о садржају јавних исправа и да потом факултети крену

у израду и издавање диплома. Када ће се то десити, уМинистарству просвете нису знали да нам одговоре.

NE IZDAJU MASTER DIPLOMEJER NEMA ADEKVATNIH FORMULARA

У овом тренутку на хиљаде студената који су од 2007.

до данас завршили мастер студије нема формални

доказ о свом образовању – мастер диплому

Окосница постојања и рада Студентског центра у Крагујевцу је стандард и квалитет живота студената

Универзитета у Крагујевцу који Студентски центар нуди. Пет деценија Студентски центар континуиранотежи унапређењу и побољшању својих услуга, смештаја и исхране својих корисника. Центар крагујевачких

студената се састоји од три смештајна објеката: Павиљона I и Павиљона II, који чине студентски дом „Вита

Јанић“ и Павиљона III „Слобода“.

.............................................................................................................................................................

Интервју са Млађаном Димитријевићем, директором Студентског центра у Крагујевцу >>>

6

/ JUN 2011.

50



услови и студентима ће ти услови

бити доступни у најегзактнијој

форми у студентској служби наших

установа, на сајту Министарства

и на огласним таблама факултета.

Истакао бих да је статус буџетских

студената опредељујући за

могућност конкурисања за тај

бенефитни смештај и исхрану.

То наравно подразумева успех у

посматраној години за студенте

виших година студија, а зависи

и од тога да ли су студенти по

старом студијском програму или

по Болоњи.У обзир се узима и број

пренетих испита, број изгубљених

година и социјални статус студента.

Што се тиче бруцоша, ту је

суштински важно да што бољи

успех буде из претходне четиригодине у средњој школи.

INDEKS: Да ли постоји кодекс

понашања који студенти морају да

поштују приликом боравка?


Постоје правила о дисциплинској

одговорности која прописују

све оно чега студенти морају да

се придржавају, као и код својематичне куће из које долазе. Код

њих не постоје писана правила,

али постоји неки однос који је

пре свега људски и друштвено

одговоран. Трудимо се да

студентима обезбедимо такве

услове и доживљај како би нас

доживели као другу породицу.

Заиста имамо позитивно искуство,

немамо драстичних понашања и

инцидентних ситуација. Ми смо

увек спремни да толеришемо све

студентске хирове који не прелазе

границе пристојности, јер живот

младих људи је тако компликован,

присутни су и радост и туга.

Морамо да будемо једна породица

и да разумемо све потребе које

постоје. Последњих година одлично

функционишемо, мислим да и сами

студенти треба да одговоре на ово

питање.

INDEKS: Шта може угрозити

боравак у дому?


Наш систем смо уредили тако да

унутар институције Студентског

центра постоје јасно дефинисани

кодекси понашања запослених и

студената. У смислу тих санкција,

неприхватљиво је да студенти,

како се то популано каже, „продају

своје место“ . Због тога могу да

сносе санкције забране студирања

у одређеном временском периоду,поред тога постоје блаже и теже

санкције, то је велики сет ствари

који би могао да набројим.

Санкције су врло јасне, од опомене

до искључења из дома, замрзавања

године или престанка студирања.

INDEKS: Шта Студентски центар

обезбеђује студентима? Да ли поред

смештаја и исхране постоје места за

разоноду, учење и слично?


Моја идеја је да смештај и исхрана

буду основне функције Студентског

центра као институције којој

је поверена функција очувања

студентског стандарда. Постоји

низ других садржаја, као што су

читаоница, кафић, међутим мања

је могућност коришћења интернета

што је план који треба проширитиу будућности. Студенти имају

могућност да у сваком тренутку

ангажују, за веома скроман

новчани износ, особље које ће им

уређивати собе, као да се налазе

у хотелском режиму. Вешерај је

на услузи, могу своје ствари да

оперу у сваком тренутку. Постоје

планови за отварање теретане и

отварање студентског ресторана

у просторијама факултета, где ће

студенти по бенифицираним ценама

моћи да се хране. Такође, план је да

се студентима медицине обезбеди

ресторан у Клиничком центру , јерпуно времена проводе тамо.

INDEKS: Колико Студентски

центар излази у сусрет студентима

и њиховим потребама?


То је интересантно питање.

Ми смо поред свега што сам

овде навео, основали интерни

фонд. Покушавамо да кроз нашеангажовање студентима којима

потребно изађемо у сусрет

скромним новчаним износом.

Направили смо такву причу где

Студентском парламенту или

студентским организацијама

излазимо у сусрет, подржавамо

манифестације ван граница нашег

града. Чинимо студентима чак више

него колеге из других центара.

INDEKS: Како је протекло

обележавање 50 година постојања

Студентског центра у Крагујевцу?

7




ALI SMO PITALI SMO PITALI SMO PITALI S

SARA / III GODINA PRAVNOG

FAKULTETA:

- Мислим да цене пријава испита нису

високе зато што студентима много

значи то што имају могућност да изађу

на испит сваког месеца, а не да чекајусамо редовне рокове. Пријава може и да

се пребаци за следећи месец, уколико

студент схвати да не може да спреми

испит за тај рок, тако да не мора да га

уплаћује поново.

NEMAWA / I GODINA PRAVNOG

FAKULTETA:

- Мислим да студенти на буџету не

треба да плаћају пријаву испита. На мом

факултету пријава испита је 200 динарашто мислим да је много.

TINA / I GODINA MEDICINSKOG

FAKULTETA:

- Задовољна сам што студенти

Медицинског факултета, који су

на буџету, имају могућност да при

полагању испита не плаћају пријаву.

Надам се да ће и убудуће остати тако.

[TA MISLITE O CENAMA PRIJAVA ISPITA NA VA[EM FAKULTETU?

BOGDAN / II GODINA FILUM-A:

- Мислим да није у реду што се

поред абнормално високе школарине

додатно плаћају и испити, по не тако

приступачној цени.

PE\A / IV GODINA MEDICINSKOG

FAKULTETA:

- Цене пријавa испита нису високе и

супер је то што студенти медицине

који су на буџету при првом

полагању не плаћају ништа, за

разлику од других факултета.

MILICA / I GODINA EKONOM-

SKOG FAKULTETA:

- Студенти који су на буџету требалоби да имају право на бесплатну

пријаву испита, али мислим да и

студенти који нису на терету буџета

треба да плаћају бар пола цене од

постојеће.

MARKO / II GODINA MA[INSKOG

FAKULTETA:

- Не разумем зашто плаћам 200

динара пријаву испита ако сам већ

на буџету. Сматрам да сви студентиса буџета имају потпуно право на

бесплатно полагање испита.

Lazar Jagli~i}


Обележавање смо отпочели у

априлу и трајаће читаве године,

низом манифестација које ће

се дешавати. На том догађају,

који је иницијалан и који је

пропраћен као необичан и

несвакидашњи, били су присутни

и представници различитих

студентских огранизација и они

најбоље могу да сведоче о томе,

као и гости из града и републике.

Планирамо да наставак приче буде

уобличен у низу догађаја који ће

трајати читаве године. Пре свега,

организоваћемо интерно такмичење

избора за најбоље фотографије

под насловом „Као код куће“, то

је наш препознатљиви бренд, што

значи исхрана, смештај, дружење,

понашање и међусобна интеракција

као код куће. Такмичење ће трајати

до новембра месеца када ћемо

прогласити најбоље и наградити

их . Поред тога, трудимо се да

организујемо један спортски

турнир и бићемо суорганизатори

Универзитетског првенства Европе

у одбојци која почиње 09.07.2011.

године. Изабрали смо посебан

начин за пријем нових бруцоша

где ће први пут бити примљени

са родитељима како би видели

где ће боравити њихова деца.

У новембру као завршна прича

свих манифестација биће одржан

један интерни сајам свега онога

што Студентски центар ради и

организује.

INDEKS: Који су ваши планови за

будућност и које циљеве тежите да

остварите?


Имамо јасно дефинисане и

постављене циљеве, то

нису дневни планови, већ

вишегодишњи. Дефинисани су

актима, којима орган управља и

које усваја сваке године. Суштина

је да се трудимо да остваримо и

проширење капацитета, а то је

најважније за Студентски центар,

Универзитет и сам град. Република

препознаје наше потребе и ми то не

можемо урадити без њене помоћи.

Isidora ]orovi}

8

/ JUN 2011.



OНакон три године студирања на Природно-математичком факултету, на

смеру еколог-туризмолог, утисци су измешани и разноврсни.

Можда су наша очекивања била превелика (очекивања која су

многи професори оправдали својим интересантним предавањима

и ангажовањем да нас науче многим стварима које нас окружују), а

можда смо добили само делић онога што је требало и што нам је било

обећано.Свесни смо да постоје проблеми, а да ни професори ни факултет не

могу сами да донесу све одлуке. Нису они једини који се питају, али

стекли смо утисак да не постоји баш никаква жеља да нам помогну да

добијемо четврту годину студирања. Наравно, то нико није доводио у

питање када смо овај смер уписивали и када смо, чисто да напоменем,

прву годину плаћали 60.000 динара, јер буџета није ни било. Проблем

са акредитацијом! Јесмо ли или нисмо акредитовани ? Тек смо у

другој години сазнали да нисмо акредитовани, сада јесмо, али не онако

како је планирано. Ситуација која нас је највише навела да сумњамо

у овој смер, веровали или не, је та да смо имали одређени предмет

месец и по дана и на последњем предавању пред колоквијум из истог,професорка је рекла: “Немате више овај предмет имате други...“ На

(не)срећу, овај смер се укида ове године, али нажалост остају две

генерације студената који су имали жеље, воље, који су имали сан да

раде оно што воле... генерације студената који

Али сада је све ово небитно, ми ускоро излазимо са овог факултета,

до пола школовани, од пола разочарани. Од професора смо добили

најлепше жеље, честитке и поздраве, јер смо ми добри, млади и

амбициозни људи, којима они желе све најбоље, али што даље од овог

факултета.

Ми смо ваша деца и желели смо да знамо више и да ви будете ти који

ћете нам то знање пренети, и не желимо да напустамо наш град и наш

факултет, али изгледа данема ко да нас чује...

Brankica Novitovi}

ISPOVESTEKO-TURIZMOLOGA

EKOLOGIJA, TURIZAM... TOLIKO INTERESANTNIH

STVARI, TOLIKO INFORMACIJA KOJE SMO @ELELI

DA SAZNAMO. ALI OD EKOLOGA-TURIZMOLOGA

POSTALI SMO SAMO OSAKA]ENI EKOLOZI

Редовни студенти старији од 26

година, било да су касније уписали

факултет или су на мастер студијама,

не могу на преглед у Студентскуполиклинику или Дом здравља ако

сами себи не уплаћују здравствено

осигурање на свака три месеца.

Према стратегији за младе, људи

до 30 година су у категорији

младих. Само је код нас ова граница

спуштена на 26 година и зато

студенти који пређу ову границу губе

право на здравствено осигурање.

У Студентској поликлиници кажу

да су због овог проблема писали

Републичком заводу за здравствено

осигурање, јер “старији“ студенти

не могу да се лече у Поликлиници,

а нема их ни у евиденцији за

незапослене, па многи од њих

плаћају лечење у приватним

ординацијама.

Ако их факултет прихвата као

студенте, зашто Поликлиника не

би учинила исто и лечила их као

своје пацијенте док не дипломирају?

Потребно је променити ту политикушто пре - кажу у Студентској

поликлиници.

Након што напуне 18 година, картон

се дечјих одељења у Дому здравља

преноси се одељење за одрасле или у

Студентску поликлинику, где остаје

док траје осигурање.

Када напуне 26 година, једина опција

за студенте је да сами уплаћују

осигурање у Фонду на свака три

месеца и тако се лече у Домуздравља. Већина њих и не зна за ову

могућност, па одлазе код приватних

лекара или се лече сами код куће.

Izvor: BLIC

STUDENTI STARIJI OD26 MORAJU DA PLATELEÊWE

9




Imagine cup је “створио” Мајкрософт пре девет годинапокренут идејом да студенти могу да промене свет.

Само такмичење траје годину дана, почев од локалних, регионалних и онлајн такмичења у преко 100 држава – региона. Финалисти ових такмичења затим иду наСветско финале, које се сваке године одржава на некомдругом континенту. Такмичење окупља студенте,обезбеђује ресурсе и пружа прилику студентима дасами направе иновације на постојећим технологијама.Постоји могућност такмичења у неколико категорија:Software дизајн, Embedded дизајн и Game дизајн.

Сваке године генерална тема такмичења се мења,али увек са циљем решавања најкрупнијих проблемачовечанства – екологије, медицине, дефицитаенергетских ресурса итд.

Ове године у Србији за учешће на Imagine cup-у,у категорији Дизајн Софтвера, пријавило се седамекипа. Након рунде елиминација, остало је пет екипакоје су ушле у велико финале Србије. Елиминацијатимова извршена је на основу документације свакогпојединачног пројекта и кратког видеа (о тиму,настанку пројекта, самом пројекту), направљених одстране чланова тима.

У згради Ректората у Београду, 29. априла 2011.Године, одржано је велико финале, под покровитељствомМајкрософта и Телекома Србије. Учествовало је петекипа (по редоследу презентација) из: Крагујевца,Суботице, Ниша, Новог Сада и Зрењанина. Жирисастављен од чланова различитих занимања исфера пословања оцењивао је саму презентацију,применњивост софтвера и наравно његов изглед. Након

завршетка дела са презентацијама тимова, изгласанасу прва три места. Трећепласирана екипа била је екипа

Zeror Systems из Ниша, другопласирана је била екипаAdHoc из Крагујевца, а победничка екипа била јеекипа 4Kjoint из Новог Сада, која је добила путовање уЊујорк, на велико светско финале.

Екипу из Крагујевца чинили су: Стефан Николић,Никола Николић, Предраг Раденковић и ЛазарАгатоновић, студенти Информатике на ПМФ-уу Крагујевццу. Ментор је био професор БобанСтојановић.

Пројекат на коме су радили носи назив ARMed – акроним за Augmented Reality in Medecine, тј. применупроширене реалности у медицини, конкретно при

проучавању анатомије човековог тела и организацијипредоперационих процеса. Развој пројекта је трајаочитавих годину дана, уз четири месеца интезивног

рада. Сама идеја пројекта била је та да се студентимамедицине олакша проучавање анатомије, тако штоби непрегледне анатомске атласе могли да заменедетаљним 3Д моделима органа, уз могућност праћењапротока крви, нагомилавања масних наслага и осталихсимулација, добијениих кроз сарадњу са Истраживачко-

развојним центром БиоИРЦ из Крагујевца, чији члановивећ годинама уназад освајају значајна признања изобласти медицине и биоинжињеринга. Уз то софтвер

би био знатно јефтинији од пластината и кадаверакоји се годинама уназад користе на медицинскимфакултетима широм света.

Lazar Agatonovi}

IMAGINE CUPPREDSTAVQA STUDENTSKO TAKMIÊWE U STVARAWU I RAZVIJAWU NOVIH TEHNOLOGIJA

10

/ JUN 2011.



О крагујевачкој екипи која јеосвојила друго место на такмичењуImagine cup, разговарали смо саЛазаром Агатоновићем, студентомИнформатике на ПМФ-у и чланом

представљеног тима.

INDEKS: Како сте се окупили?

LAZAR: Сва четворица се знамовећ неколико година јер делимоисту страст према програмирањуи рачунарима, а када смо чули заImagine cup, дошли смо на идеју дабисмо могли да се опробамо на томтакмичењу и тако је све почело. INDEKS:Како сте дошли на идеју

за овај пројекат?

LAZAR: Професор Стојановић,наш ментор, имао је прилике да

се сретне са појмом проширене реалности, која се до сада претежнокористила у забавне сврхе, панам је предложио да нађемо малоозбиљнију област њене примене,што смо ми наравно и урадили.

INDEKS: Колико сте временапроводили заједно радећи на овом

пројекту?

LAZAR: У почетку, мање – више, собзиром на обавезе око факултета,али последња два месеца буквалносе нисмо раздвајали. Можда нанеких пар сати, чисто да бисмомало одспавали, али и то смо често

радили на смену.

INDEKS: Да ли су вам професориизашли у сусрет?

LAZAR: Наравно, и не само усмислу мање пресије, већ су намсвојим идејама и сугестијамапружили огромну помоћ при самој

реализацији пројекта.

INDEKS:Да ли сте имали и некуфинансијску помоћ?

LAZAR: Имали смо генералногспонзора пројекта, компанијуКомТрејд, људе који су пристали

да нам помогну истог трена и без размишљања. Још једном им сепуно захваљујем!

INDEKS: Освојили сте другоместо на такмичењу. Да ли стенезадовољни?

LAZAR: У суштини јесмо. Надалисмо се првом месту, јер имамостварно квалитетан софтвер.Међутим, било је неколико факторакоји су томе допринели. Наиме,

били смо екипа која је, такорећи,отворила такмичарски део финалаImagine cup-а, па онда мало треме,наклоњеност или ненаклоњеностжирија екипама из унутрашњости…Шта знам – све у свему, није толиколоше.

INDEKS: На крају крајева, добилисте награде?

LAZAR: Да! Сваки члан је добио јеДеллов лаптоп, са прилично јакомконфигурацијом, тако да, ако је већ

морала да буде утешна награда,свакако нисмо могли да замислимобољу.

INDEKS: Планирате ли и следећегодине да се пријавите за Imaginecup?

LAZAR: Да, да, наравно! Већимамо у плану шта бисмо радили.Остаје нам само да сачекамо темуследећег Imagine cup-а, како бисмоприлагодили софтвер у те сврхе и

онда свакако идемо у победу.

Katarina Lazarevi}

Министар просвете и науке Жарко

Обрадовић изјавио је да школарине за

студенте неће бити повећаване у наредној

школској години јер за тим нема потребе.

Министар је казао да држава, али и

локалне самоуправе, финансирају плате и

материјалне трошкове професора.

“Ако све то радимо, финансирамо основне

студије, докторске студије, мастер студије,

а та средства преко студената, наравно, иду

факултетима, онда не желимо да се повећава

школарина и да се то преваљује преко леђа

студената”, навео је Обрадовић.

MINISTRE DR@IMO TE ZA RE^

.............................................................................................................................................................

11


SKC 24. JUN 2011.>>> >>> [UMADIJSKI DEMO FEST



AIESEC је највећа међународна организација вођена

од стране студената, која помаже у откривању и развоју

њихових лидерских потенцијала у циљу позитивног

утицаја на друштво. AIESEC је глобална, аполитична,

независна и непрофитна организација која промовише

одговорно друштвено понашање и лидерство. Једна

од јачих страна наше организације је способност

да споји младе људе и партнерске организације из

целог света преко Глобалног програма размене,

конференција и едукација. Управо стручна пракса у

иностранству, путем Глобалног програма размене,сматра се најинтензивнијим искуством учења које

AIESEC пружа. Како AIESEC постоји у више од 110

земаља, сасвим је очекивано да на глобалном нивоу

пружа преко 10.000 могућности за стручну праксу

у иностранству. Асортиман послова у истакнутим

страним компанијама јако је широк, али се сви они

уклапају у четири основне врсте пракси, а то су: пракса

везана за информационе технологије, едукацијска,

развојна и менаџмент пракса.

Може се поставити питање: Зашто направити корак

ка стручној пракси? Одговор би могао бити да јенеспорно да стручном праксом у иностранству живот

постаје богатији. Практично искуство рада у страној

компанији је одлична ставка у CV-у практиканта, који

је као будући запослени спеман да то искуство пренесе

са иностраног на домаћи терен. Свакодневни контакт

са људима из различитих земаља који су уз помоћ

AIESEC -а дошли на стручну праксу у једну инострану

фирму, чини свакодневни живот мултикултуралним.

Много различитих језика, музике, обичаја на једном

простору, доводи до тога да човек боље разуме себе и

друге људе. Оваква могућност постоји и за студенте у

Крагујевцу.

Локална канцеларија AIESEC-а у Крагујевцу је

реоснована 2005. године, и од тада подстиче развој

потенцијала студената Крагујевачког Универзитета.

AIESEC у Крагујевцу може се похвалити да

је, реализујући различите пројекте, омогућио

студентима, својим члановима, јединствену прилику

да стекну иновативна практична искуства. Радећи

у тиму, на конкретном пројекту, студенти подстичу

своју креативност, флексибилност, толеранцију,бољу комуникацију, једном речју, свој лични и

професионални напредак и развој својих потенцијала.

Тако ова организација окупља студенте и омогућује

им да се науче различитим практичним искуствима и

сагледају шта је то чиме би они желели да се баве у

будућности.

Тренутно, AIESEC у Крагујевцу организује

пројекат под именом „Summer Exit Vol. 2”, који је

осмишљен са циљем да студентима из Крагујевца и

целог Шумадијског округа приближи AIESEC као

организацију и информише их детаљно о нашемГлобалном програму размене и могућностима

учествовања у њему. Главни догађај у оквиру

пројекта је управо протекла презентација стручних

пракси, која је одржана 26. маја 2011. године, а на

којој су заинтересованим студентима представљене

могућности и бенефити интеракције са AIESEC -ом,

могућности одласка на размену и будући кораци у

случају да се одлуче на такав потез. Ми желимо да

студентима Универзитета у Крагујевцу и студентима

факултета из Шумадијског округа омогућимо стицање

интернационалног искуства, да утичемо на формирање

њихове свести о мултикултуралности и пружимо

могућност за живот и рад у некој страној земљи.

Такође, још један летњи пројекат у реализацији

канцеларије АIESEC-а у Крагујевцу, је и пројекат Sum-

AIESEC U KRAGUJEVCU

12

/ JUN 2011.



mer of Smiles (SOS). То је регионални пројекат, који

ће се реализовати у пет градова и има хуманитарно-

едукативни карактер. Циљ пројекта је подизање

свести и едукација деце, корисника домова за децу без

родитељског старања, како би их кроз интерактивне

радионице на тему толеранције и дискриминације, као

и кроз часове страних језика и коришћења рачунара,

подстакли да прошире своја знања из одређених

области и да се активније баве спортом. На пројекту су

планирани екстерни предавачи, као и практиканти који

ће за њих, поред радионица, организовати и културне

и спортске садржаје.

Сваке године у месецу октобру, AIESEC врши и пријем

нових чланова. На тај начин се новим, младим људима

пружа прилика да кроз рад у AIESEC -у унапреде себе

и своје потенцијале, буду лидери у свом окружењу, али

и да се лично и професионално развију одласком на

стручну праксу. Наши некадашњи чланови су заиста

постали лидери у многим организацијама и у свомокружењу - користећи искуство, вештине и унапређену

визију коју им је AIESEC пружио да би постали

носиоци позитивних промена.

Поред тога, првих месеци наредне године,

канцеларија припрема четири пројекта, чија је

реализација тачно предвиђена за период од краја

марта до краја априла. Наиме, у почетним фазама рада

у AIESEC -у, чланови имају прилику да преузимају

одговорност у различитим областима, као што су

области финансија, продаје, медија и многе друге и то

кроз рад у тиму.Један од планираних тимских пројеката је пројекат

„Business days”, који има тенденцију да постане

традиција у Крагујевцу. „Business days” има за

циљ промовисање неформалног образовања кроз

сарадњу са компанијама широм Шумадије. Идеја

је да се, у сарадњи са њима, одрже радионице у

трајању од неколико дана, где би се вршила едукација

заинтересованих студената, док би се последњег дана

пројекта одржао сајам компанија у холу Економског

факултета. “Business Days” представља доказ жеље

за непрекидним иновирањем и усавршавањем знања

кроз анимирање и мотивацију младих, перспективних

кадрова.

Као пројекат за њим нимало не заостаје ни „ECO

FOCUS”, замишљен као семинар који има за циљ да

едукује школску децу о значају очувања животне

средине. Пројекат се састоји из радионица које це се

одржати у средњим и основним школама у Крагујевцу,

као и ECO шетње од Великог парка до Ђачког трга где

ће учесници поделити стечена знања током трајања

пројекта. На пројекту ће учествовати и практиканти

који ће помагати пројектном тиму око осмишљавања

радионица. Кроз едукацију суграђана о вредностизаштите зелених површина, чланови AIESEC -а дају

свој допринос томе да Крагујевац постане чист град.

AIESEC, за почетак наредне године, најављује поновну

реализацију још два пројекта, очекујући да ће они, ове

године, бити још бољи него прошле.

Један од та два пројекта ће имати за тему

информационе технологије. Циљ пројекта је да се

подигне свест младих о значају савремених технологија

и њихове примене у маркетингу и свакодневном

пословном окружењу; колико ми, заправо, знамо о

савременим технологијама и да ли је њихов развој

одраз друштвених потреба или је друштвени развој

заснован на информационим иновацијама? У оквиру

пројекта биће одржане радионице, на којима могу да

се пронађу одговори на ова и остала питања, у вези са

модерним тенденцијама у информационим системима

и њиховој примени, закључно са сајмом компанија из

ове области.

И последњи у низу пројеката, али не и по важности,

је пројекат о горућим темама, како у земљи, тако и

у свету, као што су: болести зависности, трговина

робљем, толеранција и антидискриминација, глад

и сиромаштво. У овом периоду биће организованеактивности, намењене за ученике свих узраста, у

оквиру којих ће бити полемисано о овим темама, али

ће учесници пројекта уједно бити и у могућности да се

информишу, размењују мишљења, постављају питања,

као и да се друже са спортистима града Крагујевца.

И шта је коначан исход? Завршно AIESEC учење

је кретање ка будућности - преузимање вештина,

инспирација, мрежа и контаката од AIESEC -а, како

би његови чланови имали позитиван утицај у друштву.

AIESEC пружа искуство за студенте и дипломиране,дајући им потребне вештине као будућим запосленима. А

оправдавајући своју репутацију глобалне организације,

AIESEC има, на глобалном нивоу, хиљаде партнерских

организација, од великих мултинационалних до малих

компанија, као и невладиних организација, које таквом

сарадњом са AIESEC -ом показују спремност да

подрже развој младих и приступе младим талентима

из целог света.

Jelena Milo{evi}

Потпредседник за комуникације

АIЕSEC Србија

13




Министарство омладине и спорта жели да током

Међународне године младих и Европске годиневолонтирања, као и континуираног спровођења

Националне стратегије за младе пружи младима

прилику да спроведу иницијативе којима се активно

доприноси унапређењу живота у локалнимзаједницама.

Конкурс за финансирање

омладинских „ad hoc“волонтерских акција „МЛАДИ

СУ ЗАКОН“ намењен је

младима старости од 15до 30 година са циљем да

се подстакну за активноучешеће у друштву.Овим конкурсом

остварује се директан

допринос младимау локалној средини.

Пружа им се могућност

да се активније укључе удруштво, укажу на потребе

младих у својој средини

и допринесу задовољавањууочених потреба кроз

активности од општег интересаи за добро свих младих, као и целогдруштва.

ТЕМЕ КОНКУРСАКонкурс је намењен младима које активно раде или

имају намеру да раде на:

1. мобилисању младих да се активно укључе удруштво у циљу активног доприноса младима и широј

друштвеној заједници;

2. заштити животне средине;3. уређењу јавних отворених или затворених

простора који служе (или би служили) за потребе

квалитетног провођења слободног времена младих;4. хуманитарним акцијама.

КО МОЖЕ ДА СЕ ПРИЈАВИНа конкурс могу да се пријаве регистрованаомладинска удружења и неформалне омладинске

групе састављене од минимум пет чланова (ђачки или

студентски парламенти, разне омладинске секције идруге групе младих) са територије шумадијског округа.

Неформалне омладинске групе морају имати минимум

једну пунолетну особу.Очекује се да реализација ових пројеката допринесе

повећању могућности за квалитетно провођење

слободног времена младих, омогући младима даискажу свој допринос друштвеној заједници, хуманост

и солидарност, а у складу са циљевима и принципима

Националне стратегије за младе.Конкурс је намењен младима старости од 15 до

30 година. У припреми и реализацији активностиискључиво могу да учествују млади у поменутом

старосном добу, а могуће је и анимирати и

укључити и ширу друштвену заједницу.Омладинска волонтерска акција може

бити спроведена искључиво на

територији шумадијског округа.Основни критеријуми за

вредновање предложених

акција су:

- циљ акције (тачка 1пријавног форумалара);

- број младих укључених уакцију (тачка 2 пријавног

форумалара);

- квалитет акције(иновативност, корисност

и одрживост (тачка 3

пријавног форумалара);- рационалност буџета (тачка

4 пријавног форумалара).

ИЗНОС СРЕДСТАВА ИВРЕМЕИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ

Предложена акција мора бити спроведена у

периоду од 12. августа до 01. октобра 2011. године.Максимална вредност предложене акције може

износити 100.000,00 динара.

Организатор конкурса задржава право да новчаниизнос средстава потребних за реализацију активности

кроз преговоре са подносиоцем пријаве умањи уколико

процени да је предложени износ средстава потребанза реализацију појединих активности на пројекту

нереалан.

ПОДРШКА У РЕАЛИЗАЦИЈИОМЛАДИНСКИХ ВОЛОНТЕРСКИХАКЦИЈАСвим одабраним удружењима и неформалним групама

младих ће бити обезбеђена подршка од стране

Удружења СУНЦЕ – Ресурс центра кроз дводневнуобуку за по 2-3 представника одабраног удружења/

неформалне групе (која ће се оквирно одржати у

периоду од 20 јуна до 10. јула 2011. године), техничко-

стручну и финансијску подршку током реализацијеомладинских волонтерских акција, као и представљања

омладинских волонтерских акција током јавногдогађаја који ће бити организован од стране Удружења

СУНЦЕ – Ресурс центра.

Udruèwe SUNCE uz finansijsku podr{ku Ministarstvaomladine i sporta raspisuje >>>

KONKURS ZA FINANSIRAWE OMLADINSKIH VOLONTERSKIH AKCIJA MLADI SU ZAKON ZA [UMADIJSKI OKRUG

14

/ JUN 2011.



>>> 11. EVROPSKI UNIVERZITETSKI [AMPIONAT U ODBOJCI >>>

KRAGUJEVAC 10. - 17. JUL 2011.

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ТРОШКОВЕКОЈИ СЕ МОГУ УКЉУЧИТИПрихватљиви трошкови су сви они трошкови који сунеопходни за реализацију омладинске волонтерске

акције и директно доприносе остваривању планираних

резултата.Неприхватљиви трошкови, односно трошкови који

се неће покривати из буџета пројекта су: хонорари

носиоца активности омладинске волонтерске акције,куповина техничке опреме и куповина или штампање

промотивног материјала којим се или нарушава

здравље или се промовишу нездрави начини живота

и који нису у складу са принципима Националнестратегије за младе.

ГДЕ И КАКО СЕ ШАЉУ ПРИЈАВЕ,ПРОЦЕНА И ОДАБИРПријављивање на конкурс се врши попуњавањем

Пријавног формулара. Попуњен пријавни формулар седоставља електронском поштом на адресу lucic_sun@

yahoo.com са назнаком „За конкурс: Млади су закон“или поштом на адресу:

Удружење СУНЦЕ

Ул.Луја Пастера бр. 17

34 000 Крагујевац

Након затварања конкурса петочлана Комисија којуформира Удружење СУНЦЕ у следећем саставу:

представници локалних медија, канцеларија за младе

и удружења носицоа пројекта, ће одабрати шестомладинских волонтерских акција „Млади су закон“

које ће бити финансирана у износу до 100.000,00

динара по акцији.Конкурс је отворен од 09.маја до 09. јуна 2011.

године.У разматрање ће бити узете само потпуно попуњене

пријаве. Пријаве које носе датум пошиљке након

затварања конкурса, које садрже нетачне податке или

су достављене на други начин (осим предвиђенимправилима конкурса) неће бити узете у разматрање.

Додатне информације можете добити на веб сајту

удружења: www.sunce.org.rs, као и на сајтовима www.mladikg.com и www.bsckragujevac.rs и путем и-мејла:

[email protected] или телефоном 063 1614 705 и

034 362 700.Резултати конкурса биће објављени до 15. јуна након

одлуке Комисије.Сви учесници конкурса ће бити обавештени о

резултатима од стране удружења, а листа одобрених

акција из свих округа биће објављена на сајту

Министарства омладине и спорта, www.mos.gov.rs иомладинском Интернет порталу www.zamislizivot.org.

Највеће богатство које човек има је идеја, а ко има

добру идеју наћи ће начин и да је реализује. Новац је

свуда око нас и само га треба узети, а сада више ни

то не представља проблем. Да ли сте видели рекламу

„МЛАДИ СУ ЗАКОН“? Не будите скептични већ се

добро информишите јер та акција постоји због нас -

омладине. Министарство омладине и спорта жели да у

овој Међународној години младих и Европској години

волонтирања пружи младима прилику да спроведу

иницијативе којима се активно доприноси унапређењу

живота у локалним заједницама. Конкурс зафинансирање најбоље волонтерске омладинске акције

„МЛАДИ СУ ЗАКОН“ намењен је младима старости

од 15 до 30 година са циљем да им се омогући активно

укључивање у процес израде закона и спровођења

Националне стратегије за младе. Овим конкурсом

остварује се директан допринос младима у локалној

средини. Пружа им се могућност да се активније

укључе у друштво, укажу на потребе младих у својој

средини и допринесу решавању уочених потреба. На

конкурс могу да се пријаве регистрована омладинска

удружења и неформалне омладинске групе састављене

од минимум пет чланова старости између 15-30, а

обавезно је да барем један члан групе буде пунолетан.

Сигурно Вас највише занима колико новца можете

добити за реализацију пројекта? Дакле, кроз овај

конкурс биће финансирано шест волонтерских акција у

износу од 100.000,00 динара по акцији.

Држава је свесна чињенице да младима треба помоћи

да мењају своју средину, јер када млади нешто мењају,

мењају на боље. Како би се омогућило спровођење

омладинских волонтерских акција у 25 округа Србије,

одабрано је 25 удружења која ће бити Ресурс центари.

У Крагујевцу је 24. маја у канцеларији за младе јавно

презентован овај пројекат, који подржавају Удружење

Сунце и Канцеларија за младе. Интересовање за

учешће на конкурс највише су показали средњошколци,док су студенти мање заинтересовани. Шта је разлог

томе? Да ли су студенти остали без идеја или због

новог система образовања ( БОЛОЊЕ ), свакодневно

посећују предавања и немају времена да размишљају

о акцијама које би побољшале живот у њиховом

окружењу? Можда једноставно немају довољно

информација или мисле да је учешће на конкурсу само

губљење времена? Одбаците негативне мисли јер је

ово можда Ваша шанса да промените нешто у свом

окружењу. Пожурите, конкурс је отворен до 9. јуна, а

све потребне информације о пријављивању на конкурс

можете добити у Удружењу Сунце и Канцеларији за

младе.

Ana Arsenovi}

15




Aktuelni konkursi za dodelu stipendijana univerzitetima u Srbiji

IZVOR: WWW.STIPENDIJE.RS

DONATOR: Cisco

Рок за пријаву: 14. JUN 2011.

Област: Друштвене науке, економија, финансије, језици,

књижевност, медицина, стоматологија,…

Напиши есеј који ће приказати ситуацију пре и после

увођења широкопојасног Интернета до сваке куће у

Србији. Представи како се то одражава на појединце, развој

друштва и/или привреде у Србији. Пусти машти на вољу.

Главна награда је стипендија за Cisco Networking Academy

program, u vrednosti 140.000 dinara. Diploma je međunarodno

priznata.

DONATOR: SAE InstitutРок за пријаву: 20. JUN 2011.

Област: Медији, музика, култура, уметност, дизајн

Стипендије „PFI Studios“ намењене су најталентованијим

младим креативцима у све четири области које можете

похађати на овом престижном светском факултету:

• Филмска продукција,

• Музичка продукција,

• Беб&Мултимедиа

• 3Д анимација

Стипендије укључују вредност од половине стандардне

цене студирања на SAE Институту Београд.

DONATOR: KulturKontakt AustriaРок за пријаву: 27. JUL 2011.

Област: Медији, музика, култура, уметност, дизајн

Компанија Хенкел за централну и источну Европу, у

сарадњи са удружењем КултурКонтакт Аустрија из

Беча, нуди и ове године тромесечну стипендију у Бечу

уметницима из средње и источне Европе, у оквиру

програма “Уметници на радном боравку” КултурКонтакта.

Награда подразумева атеље, смештај, осигурање, месечну

стипендију од 1.000 евра, као и приказивање уметничких радова на крају боравка.

DONATOR: Rochus und Beatrice Mummert-StiftungРок за пријаву: 01. NOVEMBAR 2011.

Област: Економија, финансије, природне науке, техничке

науке, уметност, дизајн

„Rochus i Beatrice Mummert“ фондација додељује

двоипогодишње стипендије студентима са високим

академским и менаџмент потенцијалом из средње и

југоисточне Европе у областима економских, техничких

и природних наука. Стипендије Муммерт-фондације

подразумевају мастер студије на Универзитету у Келну,

Универзитету у Ахену или Високој школи за спорт у Келну

се додељују у сарадњи са Роберт Босцх фондацијом.

FIRMA: Cloud Telecommunications d.o.o.

Рок за конкурисање: 10. JUN 2011.

Врста праксе: административно-правни послови

• Услови: Виша или Висока стручна спрема (правник)

• Одлично знање рада на рачунару

• Пожељно знање енглеског језика

PRAKSE:

Повећан број буџетских места за студенте

На рачун државе од октобра на државнимфакултетима студираће око 4.000 бруцоша више него

прошле године. Ово су одлучили Жарко Обрадовић,

министар просвете и науке, и ректори државних

Универзитета у Србији.

Пре више од месец дана факултети су послали

предлоге уписних квота, а ресорно министарство

је одлучило да их треба повећати на свим

универзитетима у Србији за укупно око 13 одсто.

Практично, на 25.762 места, колико је прво

предлагано да буде буџетских места на државнимфакултетима биће додато још око 4.000 места на осам

државних универзитета у Србији.

Тако ће се на рачун повећања буџетских корисника

смањити број оних који ће сами финансирати своје

образовање.

CENE ISPITA

/ JUN 2011.



Истраживање показује да студенти у Србији сваки трећи

уџбеник фотокопирају, јер им је то јефтиније него да купују

нове уџбенике. Ипак, постоје ситуације када такво решење

није могуће. Старији студенти често преврћу очи када их

питају одакле су спремали испите - кажу из „папирчина“.

Постојале су белешке са предавања и скрипте, док су

књиге биле реткост – наслеђивале су се од претходних

генерација. Ипак и тада се могло чути како студенти имају

обавезу да купе књигу свог професора. Бивша студенткиња

психологије из Новог Сада јавно је изнела своје сећање

како су студенти 2000.године спремали социологију: „За

испит смо сви морали да купујемо књигу професора, која

је на последњој страници имала одштампан текст. Морали

смо имати оригиналан тест из књиге да бисмо изашли

на испит. Ко падне, морао је поново купити књигу због

теста. Ако се неко дрзнуо да не купи књигу, тада је мораознати све напамет, од А до Ш, са све зарезима и тачкама,

иначе би пао – не морам наглашавати да су то били ретки

случајеви.“

Седам година касније Студентска унија Србије спровела

је истраживање које показује да се 53 одсто студената

нашло у ситуацији да као услов за полагање испита мора

да купи уџбеник на инсистирање професора. Најстрашније

што истраживање показује је да се чак у 25 одсто случајева,

када професор инсистира да студенти купе уџбеник, као

услов за полагање испита, књига купује директно од

професора. Иако су ове појаве познате свима, оне обично

трају док студенти јавно не проговоре о њима, а то се реткодешава. Најчешће студенти пристају на професорске уцене,

плашећи се последица. Постоји још један проблем - тешко

доказавање ове појаве, јер се све дешава иза затворених

врата професорских кабинета.

Ништа се ни данас није променило, али то никога не

изненађује, у нашој држави све промене иду споро, а

нарочито оне које доносе бољитак. Поменутих појава има

више него икада до сада. Студенти се не жале, већ налазе

позитивну страну у овој појави, која свакако постоји. Овај

систем одговара студентима који се задовољавају најнижом

оценом, па није проблем издвојити 2,3 или 4 хиљаде, ако

је пролаз на испиту загарантован. Студирање је луксуз и

сходно томе у блиској будућности студираће само они који

су финансијски у могућности. На крају можемо кратко

закључити, колико пара – толико музике.

Ana Arsenovi}

KUPI KWIGU I PROLAZ ZAGARANTOVAN




/ JUN 2011.

IJADE 2011 >>> IJADE 2011 >>> IJADE 2011 >>> IJADE 2011 >>> IJADE




11 >>> IJADE 2011 >>> IJADE 2011 >>> IJADE 2011 >>>IJADE 2011 >>>



Крагујевац је центар Шумадијског региона, највећи град

у Шумадији и као такав представља Универзитетски центар

са 11 факултета на којима се школује око 16.000 студената.

„Стара добра времена“ већ давно су прошла, а оно што

је нама остављено као наслеђе је, ако ништа друго, то да са

поносом можемо истаћи да живимо у „српском Детроиту“,

центру српске аутомобилске индустрије. У почетку проблем

младих са налажењем посла је постао и проблем старијих

генерација које су после вишедеценијског искуства у радуу својим фирмама проглашени технолошким вишком.

Проценат незапослености у Крагујевцу је око 32 %, што је

знатно изнад просечне стопе на нивоу Републике. Званично

је она 19.4%. У Београду и Новом Саду ситуација је знатно

боља и она износи око 16%. По званичној статистици

Националне службе за запошљавање у Крагујевцу, број оних

који са завршеним вишим и факултетским образовањем

чекају на посао је преко 2.000. У тој структури 60% је жена.

Најбројнији су дипломирани економисти којих има више од

450. Више од 10% њих на посао чекају дуже од три године.

Највећи број њих на запослење чека тек до 3 месеца, што

значи да је реч о младим тек свршеним студентима недавно

пријављеним у НСЗ. На посао преко бироа чека и преко 270

дипломираних правника. Активно тражи посао и око 160

доктора медицине. Највећи је број њих који на запослење

чекају од једне до две године.

Према подацима НСЗ-а, дефицитарна занимања седмог

степена стручне спреме су дипломирани грађевински

инжењери и дипломирани електро инжењери, док су

најсуфицитарнији доктори медицине. У протеклим

годинама, уз већ поменуте грађевинске и електро инжењере,

најтраженија занимања била су и дипломарани машински

инжењери, економисти, фармацеути и правници. Уколико

сте на „бироу“, најбољи начин да помогнете себи је да се

усавршавате. Да би што пре засновали радни однос, моратеда имате неку вештину или знање које већина нема (овде смо

на тренутак апстраховали реалност у погледу запошљавања у

Србији). Та знања и вештине које послодавци највише траже

су, пре свега знање језика, и то енглеског или италијанског.

Основна школа 28,78%

Завршен први разред средње школе 4.69%

Трогодишња средња школа 26.42%

Средња школа 27.89%

Средња школа са допунским испитима 1%

Виша школа 5.02%

Факултет 6.20%

Izvor: NSZ

Све је више студената из Крагујевца који срећу траже са друге

стране Атлантика било кроз сезонске послове или трајниодлазак и узимање држављанства. Такви примери су чести.

У последње време медији су пуни многих информација из

којих можемо и морамо извући разне поуке. На пример,

заборави естраду, не продај кокаин у Бразилу... Надај се да

ће држава смислити начин да образоване девојке и младиће

задржи овде.

Али само под једним условом. Да ти образовани и

паметни не постану случајеви из нашег непосредног

окружења: дипломирани економиста који ради на каси,

доктор медицине у копирници, инжењер машинства као

таксиста итд. Занимљив је случај који треба споменути да се

не би поновио: васкуларни хирург који је продавао пластикуна крагујевачком бувљаку, и то не за себе већ за неког који

само у овим нашим околностима може да се назове газдом.

Nemawa Panti}

(NE)ZAPO[QAVAWE MLADIH U KRAGUJEVCU

PREMA PODACIMA NSZ-a, DEFICITARNA

ZANIMAWA SEDMOG STEPENA STRU^NE

SPREME SU DIPLOMIRANI GRA\EVINSKIIN@EWERI, DOK SU NAJSUFICITARNIJI

DOKTORI MEDICINE

Затим, познавање рада на рачунару као и знање посебних

програма, као што су Катиа или Аутокед.

Могућности младих у вези са запослењем су се знатно

повећале увођењем програма „Прве шансе“ који пружа

могућност да се после три месеца волонтерског рада

и обавезног дванаестомесечног задржавања од странепослодавца заснује стални радни однос. Долазак Фијата

свакако ствара базу и велики потенцијал за запошљавње

уколико се прогнозе наших економиста по питању

производње и пласмана на тржишту испоставе као тачне.

Само одговарајућа политика на нивоу државе која је

усвојила национални акциони план запошљавања за 2011.

годину може проблем дугорочно решити. Сведоци смо

доста тешких времена, у којима је број незапослених лица

повећан за око 55.000 (9,7%), са 517.000 у октобру 2009.

године на 572.000 у априлу 2010. године. Тренд раста стопе

незапослености је забележен и у свим развијеним земљама и

земљама ЕУ. По стручној спреми структура незапослености

пружа очекивану слику.

20

/ JUN 2011.



Крагујевачке образовне институције ускоро ће

добити аутомобилски тренинг центар, јединствен у овом

делу Европе, а његов пројекат је био представљен на

Међународном сајму ауто-компонентистике у Крагујевцу.

Пројекат вреди више од 250.000 евра и финансира га са 80

одсто фонд Европске уније.

-Крагујевац постаје балкански центар аутомобилске

индустрије и зато се прави тренинг центар са

специјализованим лабораторијама. Три треба да се налазе

у Политехничкој школи, док ће две бити инсталиране на

машинским факултетима у Крагујевцу и Краљеву. То су,

пре свега, лабораторије са опремом за ауто-дијагностику и

електронику. То је оно што је неопходно за рад у савременој

аутомобилској индустрији. Инструктори из „Фијата”

долазили су у нашу школу и видели да наши ученици

имају довољно знања и да су наставни програми потпуно

задовољавајући. Оно што недостаје јесте опрема и затосу спремни да нам помогну да набавимо све што нам је

потребно, каже Синиша Којић, директор Политехничке

школе.

У програм за формирање АТЦ (аутомобилског тренинг

центра), поред наших институција и Привредне коморе,

укључен је и Универзитет у Болоњи, као и „Фијат”.

AUTOMOBILSKI TRENING CENTARU KRAGUJEVCU


DE[AVA SE >>>

STUDENTI EKONOMSKOG FAKULTETA

U NOVOM SADU ODR@ALI PROTESTZBOG NAMETNUTE OBAVEZE DA PLATE

[KOLARINU ZA SLEDE]U GODINU

IAKO IH VISOK PROSEK PO

PRAVILIMA OSLOBA\A

TE OBAVEZE /

.............................................................................................................................................................



Јелена Павловић, студенткиња треће године Економског

факултета у Крагујевцу рано је почела да пише. Са својих

дванаест година имала је прву збирку песама, а на крају

основне школе и први роман. Постојао је само један циљ

који је снажно желела да оствари - да свој таленат пренесе на

папир и објави књигу. Живот је пун контраста. А како се само

некада ти контрасти допуњују, сам је доказ приче о Јелени

и њеним дечјим маштаријама да постане писац. Некада

су то били снови, а данас остварени циљ који представља

JELENIN TRNOVITIPUT DO TAJNI

само почетак. Ускладити факултет и писање романа, заиста

је тешко. А осећај који постоји након објављивања књиге,

потврдила нам је Јелена:

-Могла бих да кажем да сада себи постављам циљеве,

а мање сањам. Чињеница је да иза сваког мог успеха стоји

огроман рад и велико одрицање, али ја то нипошто не

доживљавам као мукотрпан посао. Напротив, имам велику

срећу да радим оно што волим и што ме испуњава, тако да

се заправо јако забављам и уживам у сваком сегменту рада.

Промоција књиге “Тајне роботовог мозга” одржана је12.04.2011. године у Свечаној сали Прве крагујевачке

гимназије. Велики број младих људи дошао је да подржи

Јелену, као и велики број новинара, између којих највећу

захвалност дугујемо фотографу Милошу Игњатовићу, који

је забележио својим објективом сваки тренутак среће наше

младе суграђанке.

-Роман „Тајне роботовог мозга“ је експеримент и покушај

да се побегне од крутих форми писања и комерцијалне

садржине. Специфичност лежи у току мисли особе која

болује од шизофреније и на јединствен начин осликава сва

превирања у друштву која доводе до тога да се и само може

поистоветити са овом болешћу! Јунакиња која себе ословљава

са „РОБОТ“ црпи из нас све заборављене и потиснуте тајнеи износи их на површину наше колективне свести, наводи

нас да откривамо и спознајемо моћ слободе, интелекта,

правих вредности и да избегнемо замке модерног.

Роман је пре свега настао из личне потребе да се као

будући писац, пошто кад порастем постаћу то - одвојим од

других ствараоца модерне књижевности и упустим у смелу

игру са мањком разумевања за овакву тематику. Дотакла сам

се свих горућих питања свакодневнице кроз призму особе

чије се мишљење не сматра валидним и дала читаоцу моћ

да кроз “ова књига се слуша” дође до одговора на питања

која самом себи не сме да постави. Присуство тајне шири

хоризонте знатижеље и у овој књизи се синтетизују све варке

човекове психе. Док сам писала и комуницирала са особамакојима ова болест није страна дошла сам до сазнања да књига

не треба да буде нешто што ће свако успети да прочита, јер

азбуку смо хвала Богу сви савладали, али азбуку мисаоног

система и душе тек треба да изучавамо, појаснила нам је

Јелена.

Isidora ]orovi}

/ JUN 2011.

F o t o g r a f i j a : M i l o {

I g w a t o v i }



Ове године, као и претходних, осми по реду Јоакимфестселектира представе домаћих драмских аутора, како класика(Нушић, Ковачевић, Ромћевић, Хубач, Милосављевић), тако

и нових младих снага које је ове године зaступао ветеранГоран Петровић са својим првим драмским текстом.Фестивал такође бојажљиво гази у домен интернационалногфестивала што се види из селекцијe (Босанско народнопозориште Зеница, „Бизарно“, режија Петар Кауков) иблаги излет 2009.(НПРС Бања Лука, „Народни посланик“,

режија Никола Пејаковић). Поставља се питање да ли јефестивал и сама његова идеја истраживање простора бившеЈугославије? Или су спорадичне појаве иностраних (читајбивша Југа) позоришта плод случајне сарадње и тренутнихфинансијских погодности и уступака које ово тешко временоси ?

Све у свему биланс је следећи: седам фестивалскихпредстава, седам узбудљивих позоришних вечери, нажалостто је све од узбудљивог ове сезоне.

Поред режије, Народно позориште Ниш са представом„Ожалошћена породица“ , односи награде за сценографију(Aндраш Урбан), костим ( Ирена Белојица) и најбољупредставу у целини. Што се тиче глумачког ансабла, којидефинитивно није могао да прати бриљантни системУрбановог позоришта, издваја се првакиња НП Ниш ,позната и по насловној улози у Нушићевој Министарки,коју су Крагујевчани могли да виде и раније.

Награду за најбољу музику добио је Влатко Стефановскиза представу Матица Атељеа 212, док је специјална наградадодељена већ поменутом Горану Петровићу за први драмскитекст који на потресан начин говори о земљи које више

нема.Глумачке награде: Милорад Мандић - Манда за улогуЈованче Мицића у представи Пут око света у режији ЈугаРадивојевића и копродукцији Крушевачког позоришта ифестивала Дани комедије у Јагодини.Петар Краљ за улогу Андрије Гавровића у представи Матица

Атељеа 212 по тексту Горана Петровића и у режији РахимаБурхана.

Душанка Стојановић Глид и Борис Исаковић за улоге

Катарине и Леке.На крају треба поменути и жири у следећем саставу: Боро

Драшковић (редитељ и председник жирија), Маја Пелевић(драмска списатељица) и Славко Милановић (драматург).Намењен најмлађој позоришној публици, а исто такои одраслима који желе да уплове у свет лутке и игре, 13.Међународни луткарски фестивал Златна искра дешавао сеу сали најмлађег позоришта за децу у Србији - Позориштаза децу Крагујевац. Сусрет луткарских уметника из целеЕвропе ( Бугарска, Португал, Румунија, Турска, Хрватска,БиХ) уз традиционалне госте из далеког Шангаја (Државнолуткарско позориште НП Кине) и присуство домаћихучесника (Суботица,Сремска Митровица,Ниш,Зрењанин)улепшало је присуство на хиљаде малишана који су упериоду од 8. до 14. маја могли да погледају 15 луткарскихпредстава различитих школа луткарства и анимација нанајвишем уметничком нивоу.

Оно што остаје на крају јесте да се надамо да позоришнупродукцију нашег Театро-Полиса, првог града театра уСрбији, неће чинити успешно организовање два мајскафестивала и једног октобарског.Треба поменути и парспорадичних и независних пројеката (Арт -Јасмина Реза,Yahoo -Едвард Олби режија Милош Крстовић и сл.) уКњажевско -српском театру. Са друге стране Шехерезада,по тексту Џона Мердока, у режији Пјера Валтера Полица ,

реализована уз велику подршку донација и страног капиталау Позоришту за децу Крагујевац, један је од пројеката који

се свакако издваја.Мада каква се музика слуша и пушта близу градске касеи “градских отаца”, врло је могуће да су оглувели и не чујувапај гладне крагујевачке позоришне публике.

L.D.P.

TEATROPOLISKRAGUJEVAC JE OD 7. DO 15. MAJA TRADICIONALNO CENTAR KAKO KULTURNIH TAKO I

POZORI[NIH DOGA\AJA. VE] GODINAMA UNAZAD DVA VELIKA POZORI[NA FESTIVALA

ZLATNA ISKRA I JOAKIMFEST PRAVE RAVNOTE@U NEUKUSU I PRATE MUZI^KE DOGA\AJE

KOJI SE DE[AVAJU NA POQANÊTU ISPRED GRADSKE KU]E

23




Студентски културни центар са поносом представља

концерт Марчела и Филтера. Концерт ће се одржати у суботу,

11. јуна у башти СКЦ-а са почетком у 21 часова. После шест

година Марчело ће одржати концерт са Филтерима у пуном

саставу и представити крагујевачкој публици нови албум

„Деца и Сунце“. Гости на овом концерту ће бити панчевачки

хип-хоп бенд Исказ који ће промовисати трећи студијскиалбум „Критична маса“. Улазнице у претпродаји се могу

наћи у кафеу Немам Ве Де и Клокворк по цени од 350 дин,

док ће на улазу цена карте бити 400 дин.

MARÊLO U KRAGUJEVCU

Рамбо Амадеус, Хладно пиво, Ортотокс Келтс иПартибрејкерс хедлајнери гости су првог „Арсенал

феста“ који се одржава од 16. до 18. јуна у Крагујевцу, у јединственом амбијенту новог шумадијског концертногпростора „Кнежевог арсенала“.

Програм изгледа овако: у четвртак 16. јуна свирајуС.А.Р.С. и Џинкс, у петак Даркшајнс, Човек без слуха,Ортотокс Келтс, Хладно пиво и Дел Арно бенд, а у суботу 18.

јуна Дибидус, Лету штуке, Рамбо Амадеус, Партибрејкерс иДубиоза колектив.

Идеја првог Арсенал феста обнављање заједничкогкултурног простора међу државама бивше Југославије,спајањем на једном месту извођача стандардних имодернијих музичких праваца, уз бројне пратеће садржаје

KNE@EVSKI ARSENALпопут књижевних промоција, дебата, филмских и видеопројекција, клупских свирки, изложби. Комплекс „КнежевАрсенал“, у коме ће бити одржан Арсенал фест полако сепозиционира као нови бренд у култури града Крагујевца.Овај оригинални простор, који представља симбиозу

индустријске архитектуре 19. века и модерних уметничкихтенденција, биће идеална визуелна платформа за промоцијуфестивала у његовој првој години као регионалне, а каснијеи међународне културне манифестације, што је и стратешкициљ.

Појединачне улазнице до 5. јуна коштаће 500 динара,док је комплет улазница 800 динара. Након 5. јуна, дневнаулазница коштаће 700 динара, а фестивалска 1.000 динара.Прве вечери фестивала, у четвртак 17. јуна, када наступајуЏинкс и С.А.Р.С, једини услов за улаз је купљена карта занеку од преостале две вечери фестивала.

.............................................................................

/ JUN 2011.



Мада је тешко речима описати лепоте крајева које вам представљаму овом ограниченом простору, покушаћу да вам укажем на само

нека од многобројних места која, ако већ нисте, морате да видите и

доживите. Област Ресавско-хомољског краја неисцрпна је ризница

једне врло посебне лепоте и нетакнуте природе и надасве потпуног

мира. Текст ће можда деловати хаотично, aли не замерите, то је само

због жеље да поменем најзначајнија места која треба посетити када

кренете на ову страну Србије.

Бања Ждрело се налази на 9км од Петровца на Млави, према

Жагубици. Са две стране окружују је Хомољске планине. Назив је

добила због свог положаја, јер се налази на самом уласку у Горњачку

клисуру. У бањи Ждрело постоји хотел са Аква парком, јединствен

по томе што су базени испуњени термалном водом температуре око

40 oC која извире 200м испод земље. Вода омогућава уживање наниским зимским температурама али ова вода има и лековита својства.

Помаже у лечењу псоријазе и других кожних и реуматских болова, а

охлађена може да се пије и помаже код гастритиса.

Манастир Ждрело, касније назван Горњак, на малој заравни изнад

леве обале Млаве испод стрмих литица планине Јежевца, задужбина

је кнеза Лазара. Околни предео толико је леп и живописан, да је Ђура

Јакшић у одушевљењу певао: “Од Великог Села до самога Ждрела,

ко да је вила нека ћилим разастрела”. Манастир је подигнут 1378.

године. Манастир Горњак, чувен по пећинској испосници, налази

се у долини реке Млаве, између Петровца на Млави и Жагубице,

65 км југоисточно од Пожаревца, односно на 18 км од Петровца ка

Жагубици.

На око 35км од Жагубице између села Милановац и Крупаја налазисе Крупајско врело. Крупајско врело представља природну реткост и

обележје Хомољског краја. Јединственом лепотом, ово извориште,

на површини ствара крашко језеро. Чист планински ваздух и царство

шума обележје је овог краја.

Манастир Манасија (Ресава) је један од

најзначајнијих споменика српске средњовековне

културе и најзначајнија грађевина која припада

такозваној „Моравској школи“. Налази се близу

Деспотовца. Манастир је подигао деспот Стефан

Лазаревић, син кнеза Лазара, познат и као Високи

Стефан, чије се мошти, по мишљењу неких

стручњака, налазе у јужном делу цркве, испод беле

мермерне плоче. Градња је трајала између 1407.

и 1418. године. Њена „Ресавска школа“ била је

преписивачка радионица и била је извор писаних

дела и превода и после пада деспотовине, кроз цео

15. и 16. век. Импозантна је тврђава која се састоји

од 11 кула од којих је највећа „Деспотова кула“.

На 20км од Деспотовца, као и од манастира

Манасије и манастира Раванице, налази се Ресавска

пећина. За туристе први пут је отворена 22. априла

1972. године, а за њу, сем пастира, који су се на

овом месту склањали од невремена нико није знао

до 1962. године. Најстарији накит датира од пре 45

милиона година. За посету се треба добро обући јер је температура свега седам степени. Занимљиво

је да за формирање једног кубног сантиметра

пећинског накита потребно је милион година, а

само једним додиром обрише се сто година онога

што је природа стварала.

Водопад Велики Бук припада хидрокомплексу

Лисине и налази се на неких 15 минута вожње

асфалтним путем од Ресавске пећине према селу

Стрмостен, у подножју планине Бељанице на 450м

надморске висине. Водопад је висине 20м и један је

од највиших слободних водопада у Србији. .Исток одувек подразумева дозу мистике,

тајновитости, посебне филозофије и веровања

којима се тумачи живот. Источна Србија такође

чува такве састојке у себи, побуђујући машту. Где

год да кренете источном Србијом чека вас по која

занимљивост. Више него било где у Србији мешају

се стварност и легенда, тако да је тешко спознати

границу између њих..

Врело Млаве се налази у самој Жагубици,

испод северних обронака планине Бељанице и

представља мало језеро одакле извире река Млава.

Врело Млаве услед велике дубине има тамнозелену

боју. Ронилачке екипе успеле су да се спусте до 70м

дубине али нису доспели до дна врела, тако да је

дубина и даље непозната. На само 4км од Жагубице,

у атару села Суви До, налази се Тршка црква, за коју

се верује да потиче из периода између 9. и 12. века.

Саграђена је у стилу Рашке школе.

На Кучајским планинама, у долини реке Некудово,

налази се водопад Прскало, један од најнеобичнијих

природних појава на Кучају. Окружење водопада је

изузетно мирно и лепо, далеко од урбанизације.

Ово су само неки од предлога шта треба посетити у

најнеизтраженијем и најмистичнијем крају Србије,

али ако вам ни то није довољно, ви продужите доРтња, Соко бање, Злотске пећине, Мироча итд.

Jelica Vugdeli}

ZANIMQIVEDESTINACIJESRBIJE

25




Паметна путовања су концепт који обједињује лепо и

корисно, учење и уживање, плажу и курс језика. У својој

омиљеној дестинацији можете имати часове од 2 пута

недељно до интензивнијег програма - сваки дан по 6 часова

језика. На тај начин, уз одмор на плажи, усавршићете

енглески, шпански, француски, немачки или италијански

језик. По ценама од 370 до 490 евра можете провести 2, 3

или 4 недеље на фантастичним дестинацијама.

Курсеви језика у иностранству, са обезбеђеним

смештајем, све су популарнији вид студентских путовања.

Мотиви путовања су различити: будући студенти знају да

ће им боље познавање страног језика увећати шансе за упис

на интернационално признатим факултетима, родитељи радо шаљу своју децу на паметна путовања, а менаџери,

ИТ стручњаци, професори, асистенти, банкари и запослени

у разним другим делатностима већ добро знају колико им

језици користе у каријери.

У Валенсији, која се налази на обали Коста Брава и поседује

широку и прелепу градску плажу, мноштво занимљивих

садржаја, архитектуру од које застаје дах, одличан провод

и фантастичну кухињу, можете похађати курс шпанског

језика, што са смештајем за 4 недеље кошта 490 евра.

Поред тога, агенција Еманера у понуди има и учењешпанског у Малаги, где 4 недеље коштају 470 евра. Малага

се налази на шпанској обали Коста дел Сол, дом је Пабла

Пикаса и Антонија Бандераса, јединственог заласка сунца,

плаже Малагета и андалужанског хедонизма. У цену

су урачунати тест за одређивање нивоа, одабрани курс

шпанског, смештај у двокреветној соби, материјал за часове,

сертификат и обилазак Малаге са локалним водичем.

Енглески језик можете усавршити на летовању на Малти,

где 2 недеље коштају 490 евра. У Ст. Џулиансу је немогуће

учити енглески без забаве – школа се налази у резиденцији

која има отворен базен и терен за одбојку, плаже, док ће вас

у слободно време засенити историја, архитектура и добра

забава на овом малом острву где се преплићу британска,

италијанска и арапска култура. Шта још можете пожелети

од летовања!

PAMETNA PUTOVAWA ZA SVAÎJI XEP AKO JO[ UVEK NISTE ODLUÎLI GDE ]ETE PROVESTI GODI[WI ODMOR, RASPUST

ILI PAUZU IZME\U ISPITA, PREPORUÛJEMO VAM PAMETNA PUTOVAWA. VA[E JE

SAMO DA ODABERETE DESTINACIJU ZA UÊWE JEZIKA U INOSTRANSTVU: VALENSIJA,

MALTA, NICA, MALAGA, PALMA DE MAJORKA, LONDON ILI NEKI OD DRUGIH 20 GRADOVA

26

PRE

/ JUN 2011.



RUÛJEMO!!! PREPORUÛJEMO!!! PREPORUÛJEMO!!! PREPORUÛJEMO!!! PREPORUÛJEMO!!! PRE

Ова два серијала не би требало ни поредити, али оба се

класификују под истим жанром тако да је компарација

неизбежна. Главна и најбитнија разлика између две књиге

је у томе што ликови Џорџа Р. Р. Мартина имају много више

крви и меса него хобити, вилењаци и чаробњаци. Њихови

ставови, понашање и карактери уводе нас у причу о људима

који нису црно- бели, нема злих оркова и добрих вилењака,

већ су онакви какви су и у стварности, растрзани измеђудобра и зла, чинећи и једно и друго, понекад збуњени

понекад сигурни у своје ставове и делање. Они су као ми и

због тога нема човека који је узео књигу у руке, а да се није

поистоветио са неким од јунака.

Занимљив и карактеристичан детаљ у стилу Мартиновог

приповедања је то да су поглавља названа по ликовима и

да говоре о догађајима који погађају многе, али из њихове

перспективе. У једном тренутку можемо лако да будемо

на страни једног лика, а у другом, када упознамо и другу

страну која је непријатељска и зла, када схватимо њихове

мотиве, слутње и жеље, променимо мишљење. Главни

актери су чланови владајућих племићких породица, међукојима доминира сукоб између породице Ланистер и Старк.

Поред њих ту су и Баратеони, Мартели, Тирели, Грејџојеви и

Таргарјени. Срж свега је секс и политика кога има у изобиљу

на страницама овог серијала. Радња прве књиге , која се

зове Игра престола и која почиње 17 година од збацивања

вековима владајуће династије Таргарјен са Гвозденог

престола постављања Роберта Баратеона као краља Седам

краљевстава. У току тих година, Роберт се полакомио,

олењио од краљевања и иако некада велики ратник, сада

је мекушац и слабић курвар и пијандура. Позива у помоћ

свог дугогодишњег побратима Едарда Старка, господара

Зимоврела, да му помогне у владавини и он пристаје да би,

између осталог, открио и ко је убио његовог претходника на

том положају, некадашњег његовог и Робертовог ментора,

Џона Ерина. Краљевство се генерално распада, јер после

стотина и стотина година владања једне породице

сада сваком сазрева у глави да је баш он вичан да седи на

Гвозденом престолу и мир који је трајао седамнаест година

само што не пукне. И док се Ланистери и Старкови кољу

на Вестеросу, преко мора, у изгнанству, налазе се последњи

представници династије Таргарјен. У граду Пентосу расте

млада и прелепа Даенерис Таргарјен, наивна и уплашена

девојчица, злостављана од свог неуротичног старијег брата

Висериса који себе сматра јединим законитим владаромСедам краљевстава и који једино жели да сакупи војску

и врати се преко мора да поврати оно што је вековима

било под влашћу његове породице. Симпатизери његове

крви му помажу у томе и Даенерис бива венчана са вођом

номадског ратничког племена Кал Дрогом са договором

да ће он Висерису дати војску преко потребну да поврати

своје наслеђе. Али време нам показује да можда није он тај

који ће по други пут ујединити распалу земљу, неуротичан

и слаб, јер Даенерис убрзано одраста и страхови се повлаче

пред одлучношћу и жељом да испуни своје крви зов. У

међувремену, Ноћна стража, древно братство, некада моћно

и величанствено, а сада сиромашно и пропало, чије војскечине пропалице и криминалци, је можда једино што може

да заштити краљевства људи од опасности која се спушта из

хладних ноћи на далеком северу.

Остале књиге се зову: Судар краљева, Олуја мачева, Гозба

за вране, Плес змајева, Ветрови зиме и Сан о пролећу.

Тренутно обожаваоци ишчекују излазак Плеса змајева

који је најављиван већ 6 година и сада му је време дошло.

Телевизијска кућа ХБО је снимила серију по првој књизи.

Већ после емитовања прве епизоде одлучили су да серију

наставе и реализацијом Судара краљева.

Ако је неко икада могао да оствари комплексан свет

и ликове Џорџа Р. Р. Мартина онда је то ова кабловска

телевизија. Кад сам одгледао њихов Рим, знао сам да су они

једини у стању да то направе како треба. Једноставно, сваки

пут гурају границе све више и више и слабо ко је у стању да

их достигне.

IGRA PRESTOLAONO [TO JE GOSPODAR PRSTENOVA BIO ZA GENERACIJE KOJE SU ODRASTALE PRE DESET,

DVADESET I VI[E GODINA, TO JE PESMA LEDA I VATRE ZA DANA[WU ̂ ITALA^KU PUBLIKU

27




Службени гласник адвоката из Масачусетса објавио је 15.аутентичних питања постављених сведоцима током судских

расправа. Ево ста су питали амерички адвокати:

1. Кажите нам, докторе, је ли истина да кад човек умре у сну,да није свестан тога до ујутру?

2. Ваш најмлађи син, 21-годишњак, колико је он стар?

3. Јесте ли били присутни када су Вас фотографисали?

4. Да ли Вас је убио?

5. Колико су возила била удаљена у тренутку судара?

6. Били сте тамо док нисте отишли, је л’ тако?

7. Колико пута сте извршавали самоубиство?

8. Дакле, беба је зачета 8. августа?- Да.- А, шта сте Ви тада радили?

9. Она има троје деце?- Да.- А колико има дечака?- Ниједан.- А девојчица?

Због њих телевизијске серије постају по квалитету и

ефектима, глуми и продукцији, као филмови са великих

екрана. А знамо да је много теже зарадити новац од серија

него од филмова.

Чак и људи који не фаворизују епску фантастику су после

првих редова заволели овај серијал. Јер овде нису у питању

магије и вечита борба између добра и зла. Овде је реч о

људима истим као што смо ми,

са којима нас Мартин тако перфектно упознаје да на крају

помислимо да се сва та краљевства и сви ти људи, колико

год да су измишљени, могу наћи иза следећег ћошка.

Uro{ Obradovi}

10. - Господине Слатери, били сте на поприлично дугоммеденом месецу, зар не?- Јесте, боравио сам у Европи господине.- А јесте ли са собом повели младу?

11. - Како се завршио Ваш први брак?- Смрћу.- А чијом смрћу?

12. - Како бисте описали ту особу?- Била је средњег раста, са брадом.- Је л’ то био мушкарац или жена?

13. Сећате ли се колико је било сати када сте прегледалитело?Аутопсија је започета око пола девет ујутро.А господин Денингтон је у то доба био мртав?Не, седео је на обдукцијском столу и чудио се због чега мутреба аутопсија.

14. Да ли сте квалификовани да дате узорак мокраће?- Квалификован сам од малих ногу.

15. - Докторе, пре него сто сте приступили аутопсији, јестели проверили пулс?- Не.- Јесте ли проверили крвни притисак?- Не.- Јесте ли проверили дисање?- Не.- Дакле, могуће је да је пацијент још био жив када стеотпочели аутопсију?- Није могуће.

- Како можете бити тако сигурни, докторе?- Зато што је његов мозак био у тегли са формалином на момстолу.- Али, зар није могуће да је пацијент и поред тога ипак биожив?- Могуће је да је жив, и да се данас негде бави адвокатуром.

ADVOKATSKI BISERI

Комисија за акредитацију и проверу квалитета до сада

акредитовала 13 универзитета, 112 факултета и 70 високих

школа.

Председница те Комисије, професор др Вера Вујчић,

објашњава да образовне установе које нису добиле

акредитацију ове године могу то да покушају и следећегодине.

Дозволу за рад има осам државних универзитета – у

Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Приштини, Новом

Пазару, Универзитет уметности и Универзитет одбране.

Приватни универзитети који су добили дозволу за рад су

Сингидунум, Мегатренд, Привредна академија, Едуконс

и Метрополитан. Остали универзитети су у поступку

акредитације.

Како прецизира председница Комисије, акредитовано је

112 факултета и 1.205 студијских програма основних,

мастер, докторских и специјалистичких студија за упис

63.837 студената на прву годину, као и 65 високих школа

струковних студија и 316 студијских програма основних

и специјалистичких струковних студија за упис 20.698

студената на прву годину.

AKREDITOVANO 112 FAKULTETA

.............................................................................

28

/ JUN 2011.



29

INDEKS: Који је био твој првисусрет са клавиром?

JOVANA RADOVANOVI]: Иако је мој отац пре мог рођења замишљаода ће једног дана имати ћерку којаће свирати клавир и наступати насветским сценама, тај први сусрет

је испао потпуно случајан, али иинтересантан. Због свих несташлукакоје сам правила као дете, моји

родитељи су решили да је најбоље замене да ме запосле на пар сати дневно,како бих имала место где ћу потрошитисву своју енергију и бити мирна кодкуће. Са пет година одвели су ме умузичко-балетско забавиште које сууписивала деца мог узраста. Чим сам сепојавила, пришла ми је наставница којами је одмах при упознавању поставиласамо једно питање: да ли желим да

играм балет или да свирам клавир?Мислим да ми је у том тренуткубило потпуно свеједно јер сам билауплашена и збуњена средином, а ипитањем. Зато сам брзо, без икаквог

размишљања рекла да је то клавир.Не знам ни сама зашто сам тада башто изабрала, јер су ми оба појма биланеразумљива, али ми је сада многодраго због тога.

INDEKS: Која искуства ти је донелостудирање у Украјини?

JOVANA RADOVANOVI]: Студирање на Националној МузичкојАкадемији “П.И.Чајковски” у Кијеву је

јако значајно у мом животу. Када сам је уписала, нисам била у потпуности

свесна шта ме све чека и колико ћеборавак на тој академији преокренутисва моја размишљања о свирању,допринети његовој зрелости и учинитиме још комплекснијим музичарем.Много ми је помогло то што је мојесвирање већ имало добру руску основукоја се само учврстила и надоградила уУкрајини, и коју ја наравно настављамда потенцирам на нашим просторима.

INDEKS: Можеш ли да упоредишмузичку сцену Украјине и Србије? Којесу сличности, а које разлике?

JOVANA RADOVANOVI]: Намузичкој сцени у Кијеву углавномнаступају музичари са простора бившегСовјетског Савеза, што је доста добро,знајући да је некада њихова школа биланајјача на свету, и да чак и данас непостоји академија која у свом колективунема запослене њихове професоре.

Зато сваки пут када слушам њиховепијанисте, слушам комплетне музичареса старом добром традицијом, и то мисе допада. Код нас је то мало другачије,

разноврсније јер имамо прилику дачујемо и европске музичаре, што метакође интересује. Интересантно јекада имате прилику да упоређујете и

размишљате о томе. Не могу да кажемда је тамо или овде боље, јер су свачијаинтересовања другачија и укуси су

различити.

INDEKS: Реци ми твоје мишљење оданашњој популарној комерцијалнојмузици. Да ли по теби она има некувредност?

JOVANA RADOVANOVI]:

Нисам баш велики љубитељ данашњекомерцијалне музике. Мислим да сусе границе доста помериле, и да људивише и не осећају прави квалитет ишта је добро, а шта не. Зато и ја, као идруги, у стању сам да слушам на јавнимместима неку поп, рок, џез варијанту,али ништа више од тога.

INDEKS: Од како си почела да радиш у Музичкој школи претрпанаси обавезама. Како се и на који начинодмараш?

JOVANA RADOVANOVI]: Насамом почетку, када сам се запослила,све ми је било интересантно и ново.Била сам пуна ентузијазма и енергије, инисам се пуно умарала. Тај ентузијазами амбиција још увек трају, али сусе обавезе повећале, више временапроводим на послу, посебно сада, одкако радим и на академији, али сам барнаучила мало да се штедим.

Мислим да је добар однос са људима,ђацима и студентима много важан,

јер пре свега доприноси добром расположењу. Када они долазе лепо расположени на час и уносе позитивнуенергију, ти једва чекаш следећи, и часпосле њега, и не мислиш на умор. Ипосле целог дана на послу, враћам секући лепо расположена. А одмарам сеу сусретима са пријатељима, у граду,када се после више дана налазимо и

размењујемо новости у куповини иизлежавању код куће.

INDEKS: Опиши твој идеаланпровод. Да ли је могуће срести ЈовануРадовановић у кафани?

JOVANA RADOVANOVI]: (Смех)Тешко је срести Јовану у кафани, то

је чак и немогуће. У кафићу да, аликафани никако. Зато је идеалан проводза мене у неком ужем друштву, саљудима које волим. Није ми битнони место ни време, само да самокружена драгим људима и провод је

загарантован. Без њих мој провод нијеидеалан, није чак ни близу.

INDEKS: Како видиш себе убудућности? Да ли ћеш и у дубокојстарости свирати клавир за своју душу?

JOVANA RADOVANOVI]: Нисамбаш пуно размишљала о томе, али знамда мој живот никада неће бити одвојенод музике. То је нешто без чега не могуда живим и што већ радим цели живот,тако да сам сигурна да ће у дубокојстарости мој клавир дефинитивнозаузимати део моје собе, као што већзаузима део мога срца.

Aleksandra Jovanovi}

KLAVIR KAO DEO MOGA SRCA

MLADA I USPE[NA PIJANISTKIWA IZ KRAGUJEVCA, JOVANA

RADOVANOVI], GOVORI O SVOJIM MUZI^KIM POÊCIMA,

ISKUSTVU KOJE JE STEKLA TOKOM STUDIRAWA,

OBJA[WAVA [TA ISPUWAVA WENO SLOBODNO VREME

I OTKRIVA KOJE MESTO KLAVIR ZAUZIMA U WENOM @IVOTU




Сматра се најснажнијим средством невербалне комуникације.

Ако узмемо у обзир да су очи огледало душе, схватамода нам сам поглед много говори о једној особи. Контакт

очима задржан само делић секунде дуже него што особа

коју сте погледали сматра прикладним, може чак да доведе

до реакције или физичке агресије или, у неком другом

контексту, може да буде схваћена као знак привлачности.

Важан је и начин гледања: дуготрајно фиксирање резервисано

је за љубавнике или љуте непријатеље. Раширене зенице,

невољни рефлекс који се јавља без обзира на количину

светлости, показује емоционално узбуђење (свиђање,

лагање).

Ако желимо да особа са којом разговарамо стекне утисак

да је слушамо, треба да је гледамо у очи око три четвртине

времена разговора, погледима дугим 1-7 секунди. Често се превише контакта очима сматра за исказивање

супериорности, мањак самопоштовања, претњу или жељу

за увредом саговорника. Међутим, премало контакта очима

може се протумачити као недостатак пажње, непристојност,

неискреност, непоштовање или стидљивост. Прекидање

контакта очима спуштањем погледа тумачи се као сигнал

подређености.

Комуникација ће бити најефикаснија ако се овај аспект

невербалне комуникације користи онолико колико учесници

разговора сматрају прикладним за ситуацију у којој се

налазе.

Користи се као средство за постизање бољег разумевања

поруке коју други покушавају да пренесу. Посматрачи

траже различите емоције на различитим деловима лица.

Страх се обично тражи у очима, као и туга. Срећа се види на

образима и у очима. Изненађење се показује на челу, у очима

и на покретима усана. Љутња се осликава на лицу. Постоје и

тренутни изрази лица који трају само делић секунде и теже

се уочавају. На пример, особа може да говори да јој је драго

што види некога и можда се чак и смеши, али свој прави

став може открити тренутним изразом гађења. Такви изрази

лица су исувише кратки да би их већина људи запазила.

У процени нечијег израза лица, посебно при првом сусрету

с одређеном особом, треба водити рачуна о појави која се у

психологији назива “хало ефекат”. Суштина ове појаве јесте

у томе да на темељу једне особине, која нам се свиђа или не,

стварамо суд о читавом човеку. Већином гледамо спољашњи

изглед особе, од црта лица до покварених зуба, боје гласа,

начина говора, облачења… Користимо и информације

које смо раније сазнали о некоме, а не свиђају нам се,

или одређена особа поседује особине које сами немамо,

па нам одмах постаје симпатична. То, наравно, смањујенашу објективност. Хало ефекат је тешко избећи. Можемо

га једино умањити ако се сваки пут запитамо колико је он

деловао на наш суд.

Положај тела говори о томе да ли су људи пуни наде

или су депресивни, да ли су самоуверени или стидљиви,

доминантни или покорни и сл. Они који су пуни наде,

доминантни, самоуверени углавном ће имати усправно

држање.

Позитивни ставови према другима су најчешће праћени

нагињањем напред, посебно када седимо.Негативни или непријатељски ставови су сигнализирани

нагињањем уназад. Прекрштеним рукама се често може

исказати негативан став према другој особи (немојте

занемарити и чињеницу да су некоме прекрштене руке

или ноге природан положај у којем се добро осећају а не

негативан став према вама). Лабаво држање руку поред тела

тумачи се као отвореност и приступачност.

У процесу комуникације користимо различите врсте додира

како би охрабрили некога, изразили нежност или саосећање,

или, пак, пружили подршку. Један од веома честих додира је

руковање. Оно служи као поздрав или као потврда договора

или пријатељства. Према истраживањима, мекано руковање

оставља негативан утисак, за разлику од топлог стиска

руке.

Различите врсте додира имају и различита значења у

зависности од тога којим делом тела сте додирнули другу

особу, који део тела додирујете, колико дуго траје додир,

да ли постоји или не постоји покрет после додира, колико

је додир снажан, да ли је неко други присутан, ако јесте ко

је то. Ту су и ситуација и расположење у тренутку додира

и веза између учесника. Једном речју, одређивање значења

додира је комплексно.

Треба знати, истраживања показују, да су људи који

додирују друге допадљивији и остављају пријатан утисак.

Не треба мислити да ћемо се аутоматски допасти људима ако

шетамо около и додирујемо их. Иако је додир веома моћно

KAKO PRAVILNO TUMAÎTI SIGNALE NEVERBALNE KOMUNIKACIJE>>>

KONTAKT OÎMA

IZRAZ LICA

POLO@AJ TELA

TELESNI KONTAKT

30

/ JUN 2011.



средство невербалне комуникације, треба бити обазрив.

Најбоље је користити га у сврху охрабривања, подстицања

или саосећања, што се може постићи благим стискањем

шаке или благим тапшањем по рамену. Треба имати на

уму културолошке разлике као и разлике у васпитању, па

је често много боље користити остале вештине говора тела

и допустити да додир или телесни контакт дође временом,

што је могуће природније, како њиме не бисмо изазвали оно

што не желимо.

Користе се да би нагласили оно о чему говоримо. Они

треба да допуне речи, да заједно са речима тумаче мисли

и осећања особе која говори. Сам говор без гестова може

бити безличан. Најчешће док говоримо показујемо рукама

или климамо главом, подижемо обрве и слично. Постоје

покрети који имају културно одређено значење (В за победу,

спојени палац и кажипрст за одлично… ).

Покрети рукама су најчешћи гестови који се користе

током комуникације. Осим што нам помажу у комуникацији,

покрети тела могу је и ометати уколико су неумерени

и превише наглашени јер могу указивати на нервозу инедостатак самопоуздања (трљање дланова, увијање косе,

трљање чела или глађење браде).

Психолози кажу да став тела може да покаже самопоуздање

или несигурност. Уколико стојите, клаћење тела са ноге на

ногу као и погрбљен став осим што дају слику несигурности,

могу често деловати и иритирајуће на оног ко вас слуша.

Покрети главом нису важни само док говоримо већ и док

слушамо, јер ако се користе на прави начин могу да олакшају

комуникацију. Они могу да се користе за показивање ставова,

као замена у говору у знак подршке ономе што је изречено

али и да противурече изреченом. Када је глава високо и

можда мало нагнута уназад, то се тумачи као презиран,горд па чак и агресиван став ако га прате оштар поглед,

извијене усне и неуобичајено црвено лице. Погнута глава

указује на покорност, понизност или чак депресију (ако ово

прате фактори као што је спор, испрекидан и тих говор,

као и избегавање контакта очима). Према истраживањима

мушкарци користе климање главом да означе да су некога

видели и препознали, док жене користе накретање главе.

Подигнуте и размакнуте обрве шаљу позитивније сигнале

него скупљене. Спуштене и скупљене обрве изражавају бес,

љутњу, забринутост.

Коришћење личног простора је невербално понашање које

се разликује међу културама. Разликујемо неколико зона:

- интимна зона - до 45 цм - људи се додирују или им је

лако да додирну једно друго;

- лична зона - 50 цм до 1.20 м - људи у стању да се рукују

или су макар на дужину руке удаљени једни од других;

- друштвена зона - 1.20 до 3 м - користи при свакодневним

сусретима друштвеног или пословног типа

- јавна зона – више од 3 м – прикладна је код обраћања

непознатим људима, нпр. јавним наступима...

Наравно, када се нађемо са неким, нећемо вадити метар

из торбе како бисмо се уверили да нисмо прешли у зону у

којој не би требало да будемо. Ова подела има за циљ да

нам помогне да знамо шта поручујемо кроз овај аспект

невербалне комуникације.

“Одувек је познато да начин на који се облачите, без обзира

да ли сте мушкарац или жена има огромног утицаја на Ваше

самопоуздање и на то како се људи односе према Вама. Када

мушкарац или жена знају да изгледају добро, то увећава

пословне ефекте изнад очекивања”, Елизабет Емануел,

модни креатор.

Одећа коју имамо на себи, фризура и стил служе нам за

самопредстављање.

Ови елементи, заправо, показују како себе перципирамо

и како бисмо волели да нас и други виде.

Добро је знати и да се 95% првог утиска формира на

основу вашег изгледа.

Важно је да знамо и да просуђивање особе према изгледу

може често довести до погрешних закључака!

Иако гласом првенствено шаљемо вербалну поруку, он намслужи и као средство невербалне комуникације.

Тон гласа, спуштање или подизање гласа, убрзани или

успорени говор, наглашавање појединих речи, паузе у говору

и сл. служе нам за остваривање свих наведених функција

којима служи невербално понашање.

- осмех,

- чврст стисак руке,- поглед у очи и

- смирен став.

- млак стисак руке,

- претерана гестикулација,

- лутајући поглед,

- други неваспитани покрети,

- чешање по носу или глави одаје особу која нешто

“мути” (али истовремено може да указује на обичан свраб

или перут), као и

- покривањем уста лаж се покушава вратити натраг.

Дакле, можемо престати да говоримо, али је немогуће да

престанемо да шаљемо невербалне поруке. Иако их, како

психолози кажу, примамо на несвесном нивоу, оне имају

велики утицај на нас, на нашу комуникацију и однос са

другима.

Danijela Nedi}, konsyltant i predava~

Centar komunikacijskih ve{tina BIZNIS LINK

www.biznis-link.rs

POKRETI TELA-GESTOVI

FIZI^KI PROSTOR

IZME\U SAGOVORNIKA

IZGLED

PARAVERBALNA KOMUNIKACIJA

POZITIVNI SIGNALI UPOSLOVNOJ KOMUNIKACIJI

NEGATIVNI SIGNALI UPOSLOVNOJ KOMUNIKACIJI




Дуги је низ последица глобалног загревања, али

најкатастрофалније су:

пораст температура, све учесталији шумски пожари и суше

на северној хемисфери и све учесталије поплаве на јужној,

затим све учесталији и јачи урагани, тајфуни, тропске олује,

цунами, све мањи род пољопривредних култура, појава

тропских болести биљака, животиња и људи. Овим

темама смо се бавили и бавићемо се и у наредним

бројевима часописа Индекс, али у овом броју,

покушаћу да представим можда и најстрашнију

последицу глобалног загревања, а то је све већи

недостатак пијаће воде. Овај проблем се не

помиње тамо где је још увек има, зашто би?

Запањујући су подаци колико људи умире

због недостатка воде и које последице има

и које ће тек имати. Предвиђају се велике

миграције становништва, ширење

опасних заразних болести и ратови

због овог најважнијег ресурса без кога

НЕМА ЖИВОТА! Крајња последица

свих ових промена биће изумирање

¾ свих врста биљака и животиња

и најмање 4,5 милијарди људи.

Пол Вотсон у тексту „ Почетак

краја живота каквог познајемо

на планети Земљи“ каже да

је људска популација увеликопревазишла глобални капацитет

подношљивости и сада производи

огромне количине чврстог, течног

и гасовитог отпада. Биолошка

разноврсност је опасно угрожена

пренасељеношћу људима,

загађеношћу, уништењем хабитата

(животног простора), ширењем

градова ,закисељавањем океана итд.

Генерална скупштина УН донела је

резолуцију којом свим људима света

признаје да имају право на чисту пијаћу воду.Гласање су покушале да минирају САД, Канада

и Велика Британија. Немачка је подржала резолуцију

нагласивши да је један од миленијумских циљева смањивање

броја људи, који немају приступ чистој води, за половину до

2015. године. Међутим, и поред усвојене резолуције, већи део

становништва планете Земље се суочава са недостатком чисте

и пијаће воде. Шокантни су подаци да чак 884 милиона људи

нема приступ чистој води за пиће, а сваке године више од два

милиона људи умире услед недостатка чисте воде или због

болести које се преносе зараженом водом. Због загађене воде

дневно умре 5.000 малишана. Недостатак воде убије више

деце него сида, маларија и мале богиње заједно.

Од укупне површине наше планете, вода заузима 2/3. Од

ове количине воде 97,4% је слана, око 2% слатка вода која је

заробљена у ледницима, док око 0,6% чини слатка вода коју

човек може искористити. Слана вода се не може директно

користити за човекове потребе, било за пиће, било за

индустрију. Постоје системи за пречишћавање ових вода, али

су још увек веома скупи. Такође, постоји проблем слатке воде

која је доступна за употребу. Проблем је у томе што 93% (од

0,6%) чини подземна вода до које се не може увек стићи. Чак је

у нашој земљи врло честа појава болести бубрега и мокраћних

канала код становништва, а узрок је неквалитетна вода која

је често и бактериолошки неисправна.

Једини начин очувања залиха питке воде је кроз

образовање деце која би кроз своје школовање развијала

свест о томе колико је вода битна, колико је важно

чувати је и заштити, а такође да науче како практично

да примењују своја знања у овој области. УН су

одредиле 22. март за обележавање светског дана

вода који има за циљ да пошаље свету поруку

на овај проблем који је сваког дана све

присутнији.

Вода је заједничка одговорност свих

људи на планети.

Позивамо свет на тзв. „плаву

револуцију“. Најцрње прогнозе,

које износи Кевин Воткинс,

директор канцеларије

Програма УН за развој,

предвиђају чак и ратове

за залихе пијаће воде.Осим смањења количине

расположиве воде, свету

прети и опасност од

дугорочног загађења

постојећих резерви. Сваке

године у медитеранским

земљама заврши око 120

000 тона минералних уља, 12

000 тона фенола, 60 000 тона

детерџента, 100 тона живе, 3 800

тона олова, 2 400 тона хрома, 21 000

тона цинка, 320 000 тона фосфора којисе једноставно излију у реке, мора и друге

водене површине. Све ове материје се врло споро

разређују чистом водом из околних водотокова и мора.

У току је Светска декада воде, глобална акција започета

2005. године названа „Вода за живот“ . Циљ ове акције је да

истакне значај ресурса чисте воде за здравље, привредни

развој и цивилизацију уопште, као и да се спречи хуманитарна

катастрофа и ратовање због воде.

Ниједна материја на свету не може да замени воду, стога

је заштита вода један од доминантних проблема данашње

цивилизације али је свест о томе јако мала, бар тамо где је још увек има. Али, да ли ће је тамо и бити у (блиској)

будућности?

Jelica Vugdeli}

EKOLO[KI KUTAK ONO [TO JE RETKO, SKUPO JE. VODA KAO NAJVA@NIJA STVAR NA SVETU,NAPROTIV, NEMA CENU. Platon, 427-37. godine p.n.e.

32

/ JUN 2011.

I l u s t r a c i j a

: U r o {

O b r a d o v i }



Када су почињали, околности нису биле охрабрујуће, али ни

то их није поколебало и могло би се рећи да су управо затона заслуженом месту и на правом путу у походу на Европу.

Једино што су имали на располагању била је лопта у облику

јајета, травњаке испред зграда и неописиву вољу да преброде

све што их је чекало. Иако суочени са мањком сваке врсте,

од неопходне опреме па све до одговарајућег простора за

тренинге, ништа од тога није угрозило њихову љубав према

овом спорту. За млађе нараштаје припремају погодан терен

за одрастање, уче их да знају да губе уздигнуте главе и са

погледом усмереним ка победама. Њихов тим не чине само

професионалци високог ранга већ и младе наде које ће их

одменити.

У разговору са садашњих председником Немањом Чалијом долазимо до сазнања да су из сваког пораза извукли

једну велику победу и да непрестано стреме томе да постану

нешто по чему ће их овај град памтити и то им и те како

полази за руком. Сваки нови дан умножава њихове планове

и кроз константан рад на усавршавању својих људи успели

су да унесу у овај град један препознатљив победнички дух.

Један од пројеката на коме се ради јесте спајање спорта и

уметности, а на такве подухвате пристају само изузетно

смели и иновативни људи. Права је реткост да млади људи

тако зрело преузму на себе један огроман циљ, да свој

град пласирају као бренд који нема цену, али има огромну

вредност! Евидентно је да су створили једну нову историјуза будућност, а терет прошлости само они знају. Сада када

се спомене амерички фудбал прва асоцијација су “Дивљи

Вепрови” као уникатни симбол нашег града. Успех је носити

титулу државног првака, али највећа сатисфакција се крије

у томе да су прави репрезенти онога што је Крагујевац!

Три године узастопно пораза ни на помолу и то улива надуда ни у будућности неће поклекнути. Могло би се рећи да

су некада губили само да би знали да сада побеђују без

престанка. Створили су нову епоху за овај град, за клинце

који тек долазе. Својим трудом и залагањима добили су ту

част да Крагујевац препознају по њима!

Сезона 2010. била је јако успешна за Дивље Вепрове

и завршена је без пораза. То је већ пета титула првака

Србије и трећа узастопна, чиме су постали прва екипа која

је 3 пута заредом освојила шампионат. У текућој сезони,

Дивљи Вепрови немају достојног конкурента. Поново

први, поново без пораза. Поред доминације у домаћем

првенству, екипа Дивљих Вепрова игра сјајно у Европи.Прошле сезоне су учествовали у ЕФАФ купу и заузели

17. позицију најбољих клубова у Европи. Ове сезоне су се

пласирали у финале ЕФАФ купа (такмичење које је пандам

Лиги Европе у фудбалу) победом у Француској над домаћим

Црним пантерима. Вепрови су са 35:22 победили у градићу

на обали Женевског језера. И пре полуфанилне утакмице

Крагујевчани су напредовали на листи најбољих клубова

Европе где сада заузимају 13. позицију што је највећи успех

српских клубова, па након ове победе ускоро их можемо

очекивати међу 10 најбољих тимова Европе. Ривал Вепрова

у великом финалу биће бољи из дуела између лондонских

Блицева и данских Голд Дигерса. Финале ће се одиграти2. или 3. Јула, а домаћин ће највероватније бити победник

другог пулуфиналног дуела.

Valter Ego

NOVI SIMBOLGRADA KRAGUJEVCA KA@U DA JE PUT DO VRHA NEMINOVNO TE@AK I JEDAN TIM

JE TO IKUSIO, POÊLI SU OD JEDNE VELIKE NULE ILI

BOQE RE]I OD SNA KOJI NE PRESTAJU DA SAWAJU

VI[E OD JEDNE DECENIJE

33




Победом у шестом колу мини лиге над екипом КМФ

ВИК Наисус, студенти су освојили титулу првака Србије

у футсалу за сезону 2010/2011. Иако су били фаворити пре

почетка такмичења било је потребно много труда и знања

да се сачува титула из претходне сезоне. Екипа, која је у

овој такмичарској сезони имала много успеха, обрадовала

је своје навијаче доневши им још једну титулу и спремна

је да све ове резултате понови, али ће учинити све да их и

превазиђе. Фајнал фор је циљ који је испред амбициозног

првака Србије у футсалу.

EKONOMAC PONOVO PRVAK

Мали фудбал

1. Економски факултет2. Правни факултет3. Педагошки факултет (Јагодина) Кошарка(М)

1. Економски факултет 2. ПМФ3. Машински факултет (КГ)

Кошарка(Ж) 1. ПМФ2. Правни факултет3. Машински факултет (КГ)

Одбојка(М)1. ПМФ 2. Технички факултет (Чачак)3. Правни факултет

Одбојка(Ж) 1. ПМФ2. Технички факултет (Чачак)3. Економски факултет

REZULTATI KUPA REKTORA

Рукомет(М)

1. Економски факултет 2. Машински факултет (Крагујевац)3. ПМФ

Рукомет(Ж) 1. Економски факултет2. Машински факултет (Краљево)3. Машински факултет (Крагујевац)

Стони тенис(М)

1. Машински факултет (КГ)2. Технички факултет (Чачак)3. Правни факултет

Стони тенис(Ж) 1. Економски факултет2. Педагошки факултет (Јагодина)3. ФИЛУМ

Шах(М)

1. Правни факултет2. Економски факултет3. Агрономски факултет (Чачак)

Шах(Ж) 1. Економски факултет

2. Педагошки факултет (Јагодина)3. ПМФ

Стрељаштво(М)

1. Технички факултет (Чачак)2. Машински факултет (КГ)3. Економски факултет Стрељаштво(Ж)

1. Економски факултет2. Правни факултет3. ФИЛУМ

Генерални пласман:1. Економски факултет2. ПМФ3. Правни факултет

FUDBAL >>> RADNI^KI 1923 - BASK >>> STADION ̂ IKA DAÂ >>> 12.JUN 2011-17:00

/ JUN 2011.






Documents

UNIVERZITETSKI CASOPIS INDEX BROJ 5