IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, decembar 2008.

/ GODINA XII - BROJ 59 / www.monopollist.org

doME SLATki doME

INTErVjU ĐOLE oPERACiJA TRiJUMF

HoLLYWood iSTinA vS.

Vreme protiče neumoljivo. Završava se poslednji mesec 2008. godine. Ali to je kraj samo u kalendarskom smislu, jer svoje će prste 2008. uplesti u ko zna koliko narednih godina. Događaji i ličnosti suštinski značajni sada ne prestaju to da budu u ponoć 31.12., ma koliko mi to jako poželeli. Kinezi imaju poslovicu: „Ne dao Bog da živite u zanimljivim vre-menima!”. Mi se, hteli- ne hteli, iz godine u godinu, baš u takvim nalazimo. I ko će ih bolje razumeti od nas samih. Stalno se nameće nekakva istorijska distanca posmatranja i razumevanja bitnih okol-nosti i događaja, a tadašnje objašnjenje ovoga sada podleže žestokoj mogućnosti manipulacije. Opravdanje takve vremenske distance je veća doza objektivnosti, ali ko je kompetentniji da govori o vremenu od onih koji su zatočeni u njemu, koji su svedoci, žrtve i učesnici okol-nosti koje nanosi. Ja sam sklonija da verujem u determinizam nego u slučajnost. Ako treba sebi išta da objasnim, tražiću vezu uzrok-posledica, jer čini se da svakoj, na prvi pogled, slučajnosti, čovek mora da pripomogne. U našoj zemlji, međutim, svi teško prihvataju činjenicu da postoji opasnost. Reakcije i mere su uvek zakasnele. Da li je uspavanost re-

zulatat urođenog nacionalnog optimizma ili kolektivnog neznanja i gluposti? Probudiće nas realnost, kao i mnogo puta do sada. Dok je čekamo, sanjaćemo novogodišnji san u kom svemogući Deda Mraz, stanovnik sveta, a ne Severnog pola, sa ogromnim teoretskim znanjem iz ekonomije, ima savršenu ideju kako da otkloni ekonomsku krizu, da izgleda kao da je nikad nije ni bilo. Pravi plan, vraća vreme, ot-kriva i otklanja sve sumnjive uzroke krize, na kraju, umoran shvata da nema snage da deli poklone, pa nas euforično tera u novogodišnju kupovinu gde nema mesta štednji ni odricanju. Pusti snovi!

Hvala svim članovima redakcije na sardnji i zalaganju u proteklih dvanaest meseci.Hvala upravi Ekonomskog fakulteta na finansijskoj podršci bez koje ovog časopisa ne bi bilo.Hvala svim čitaocima i poštovaocima MonopolLista.Srećna Nova 2009. godina!

Bojana DžepinaGlavni i odgovorni urednik

Glavni i odGovorni urednik:Bojana dŽePinaMarkeTinG: uroš ŽivaljevićFakulTeT: Bojana dŽePinaekonoMija: Milica BoŽanićdruŠTvo: Maja RadakMoZaik: davor Mihailović

diZajn & PrePress: Branislav ninkovićdejan Cvetkovićtrid studio, Beogradwww.studiotrid.com

lekTuRa: jelena PavlovićMenadŽer: jelena vuKAjlovićiluSTRaCije: Zoran jovanovićnaSlovna: Pavle Mihajlović

Članovi redakCije: Slobodan Britvec, vladimir Gojković, Branko krstić, Marko Trifković, Branko kubat, anđela dukovski, Mile Bijelić, Marija Starčević, jovana Martinović, davor Mihailović, Maja radak, Matea rakić, Maja Šukara, Tatjana janković, nikola Škondrić, dragiša otašević, ivana Bojanović, jelena ljubišić, nikola ćirković, Pavle Mihajlović, uroš Živaljević, rastko radenković, Sanja Mitić, Sonja jakovljević i Marija Tešić.

„Monopollist” časopis Studentske unije ekonomskog fakulteta

kamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comadresa sajta: www.monopollist.org

Glavni i odgovorni urednik: Bojana dŽePinaTelefon: + 381 63 17 07 002dzepinabojana@yahoo.comMenadžer: jelena vuKAjlovićTelefon: + 381 64 32 868 20jelenavukajlovic5@gmail.com

TekSTovi Su auTorSki, niSu CenZuriSani i ne PredSTavljaju ZvaniČan STav STudenTSke unije ekonoMSkoG FakulTeTa.

ZahvaljujeMo Se rukovodSTvu ekonoMSkoG FakulTeTa na PoMoći u realiZaCiji ovoG Broja

Uvodnikm

embe

r of:

Sadržaj

CiP - KATaloGiZaCija u PuBliKACijinarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MonoPolliST/Glavni urednik Goranjavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(kamenička 6): Studentska unijaekonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

iSSn 182-3450=MonoPolliSTCoBiSS.Sr-id 117255180

4. MINI VOdIČ KrOZ STUdENTSKE dOMOVE doME SLATki doME

8. SaOPŠTENjE Za MEdIjE inSTiTUT EkonoMSkiH nAUkA PRoSLAvLJA 50 GodinA PoSToJAnJA

9. nAJAvLJUJEMo VI rEKLaMIjada U OrGaNIZaCIjI MarKETING WoRkSHoP-A

10. inTERvJU NEMaNja STaNIŠIĆ

13. UdrUžENja Za ZaŠTITU POTrOŠaČa U SVETU I SrBa NE TrOŠITE POTrOŠaČa

16. NajVEĆE SVETSKE rEVIZOrSKE KUĆE U KrUGU ČETVOrKE

18. SVETSKa EKONOMSKa KrIZa POTrESa AUTo-indUSTRiJU PrOIZVOĐaČI aUTOMOBILa VOZE NIZBrdO...

22. KOLIKO MUZIKE TOLIKO Para 24. inTERvJU

ĐOrĐE GOGOV27. SRPSkA kUHinJA U vRHU EvRoPE

PrVI NaSTUP ČETVrTO MESTO28. BarSKa I KOKTEL KULTUra U SrBIjI

KULTUra dOBrE KaPLjICE34. ILIja MILOSaVLjEVIĆ KOLaraC36. CiRiH38. ŠTA SE STvARno doGodiLo?

FiLMovi – FikCiJA iLi STvARnoST41. U VEZI Sa jEZIKOM42. inTERvJU

BOjaNa džEPINa

4

FAkULTET

STUdEnTSki GRAd

Studentski Grad je najveći studentski kampus na Balkanu. dom ima četiri bloka od kojih svaki blok ima dva krila, G kri-la sa šest i F krila sa sedam spratova. Sve sobe su prve kategorije što podrazumeva zasebno kupatilo, čajnu kuhinju i direktnu telefonsku liniju. Stanari u 1. i 2. bloku imaju dodatnu uslu-gu (i trošak) u vidu spremačice koja tri

puta nedeljno dolazi da sredi sobu. ova dva bloka tokom leta dobijaju status ho-stela i studenti tada napuštaju sobe. Studenti imaju mogućnost i za korišćenje interneta pod veoma povoljnim uslovima, a sve sobe imaju i internu kablovsku tele-viziju. najbolje mesto za učenje je u Cen-tralnoj čitaonici sa 500 mesta, ali i manjim čitaonicma i crtaonicama koje se nalaze u

prizemlju blokova. u krugu doma nalazi se i dom kulture „Studentski grad“ koji svakog meseca organizuje mnoga kultur-no-umetnička dešavanja, pozorišne pred-stave i projekcije filmova, a preko puta Studenjaka nalazi se i SkC novi Beograd. kulturnu ponudu upotpunjuju aktivno-sti društvenih klubova - akud Španac, književni klub Branko Miljković, društvo guslara „Student“, Foto klub i Svetosavska omladinska zajednica. u neposrednoj blizini doma nalaze se Sportski centri 11. april i Bežanijska kosa koji pružaju razno-vrsne mogućnosti za bavljenje sportom individualno ili u okviru Sportskog druš-tva „Studentski grad“. okolina Studenjaka obiluje kafićima, fast food lokalima i prodavnicama, što je još jedna pogodnost u odnosu na ostale stu-dentske domove. Za mesta u domu kon-kurišu studenti svih fakulteta, a udaljenost od centra grada ili blizina auto-puta ne predstavljaju im nikakav problem jer se dani provedeni u Studenjaku prepričavaju čitavog života

4. APRiL

Studentski dom „4. april” nalazi se na voždovcu u bilzini Fon-a, FPn-a, više elektrotehničke škole i Saobraćajnog i Farmacetskog fakulteta. dom je izgrađen 1965. godine i sačinjavaju ga dva paviljona sa ukupno 854 ležaja.u bloku a (ženskom) nalaze se sobe prve kategorije koje imaju zasebna kupatila, dok su kupatila u bloku B (muškom) za-jednička. Sve sobe imaju direktnu telefon-sku liniju.dom 4. april je jedinstven po tome što

je jedini dom koji ima fiskulturnu salu sa teretanom i stolovima za stoni tenis pored

koje se nalaze otvoreni tereni za fudbal, rukomet, košarku i odbojku.na zadovoljstvo stanara naklonjenih re-kreaciji, u blizini doma se nalazi Banjička šuma, sportski centar Banjica sa otvore-nim i zatvorenim bazenim, SrC voždo-vac, kao i stadioni Crvene zvezde i Parti-zana.

PaTrIS LUMUMBa

Šest blokova sagrađenih 1961. godine čini Studentski dom „Patris lumumba”. uslo-vi života u domu razlikuju se od bloka do bloka, pri čemu se smeštaj u i bloku daleko izdvaja po kvalitetu. Zgrada doskoro „bru-coškog“ iv bloka je nedavno renovirana, a to se očekuje i sa iii blokom. i i iii blok

Mini vodic kroz studentske domove Beograda

doME SLATki doME

STUdEnTSki GRAd

adresa: Tošin bunar 143 - 151Telefon: 3102-181web: www.sssg.org.yuSmeštaj: 4.400 mesta - dvokrevetne, trokrevetne sobe i apratmaniPrevoz: autobusi 18, 45, 65, 71, 72, 73, 75, 77, 83 i 88. Sadržaji: restoran, čitaonice, biblioteka, ambulanta Studentske poliklinike, pošta, disktoteka, prodavnice, fotokopirnica i knjižara, Internet centar, TV sale, perionice veša, sportski tereni u blizini... Studentske organizacije: Savez studenata - II F blok, tel: 3102-195, Studentska unija - II blok, tel: 3102-298

4. APRiL

adresa: Vojvode Stepe 320Telefon: 3955-760Upravnik: dušan VojinovićSmeštaj: 854 mesta - dvokrevetne i trokrevetne sobe.Sadržaji: sportski tereni, fiskulturna sala, čitaonica, ambulanta Studentske poliklinike, TV sala (diskoteka), perionica, restoran, kafić.Studentske organizacije:Savez studenata prizemlje a bloka, tel: 3955-860Prevoz:Tramvaj: 9, 10 i 14 autobus: 33, 47,48 i 50Studentski dom 4. april

5

FAkULTET

su predviđeni za muške stanare, a u iv, v i vi žive studentkinje. ii blok je godinama izvan funkcije, zbog očajnog stanja u kojoj

se zgrada nalazi. Svi blokovi izuzev i imaju spratna kupatila, a zahvaljujući novoj tele-fonskoj centrali sve sobe imaju direktnu liniju.dom se nalazi u blizini novog groblja, fudbalskih terena Fk „Zvezdara“ i Fk „Trudbenik“ i Zvezdarske šume odakle se pruža najlepši pogled na Beograd.

rIFaT BUrdžEVIĆ

dom „rifat Burdžević” (1948.) je prvi studentski dom koji je izgrađen posle drugog svetskog rata. dom čini jedna

dvospratna zgrada u okviru koje se na pr-vom spratu nalaze muške sobe, a na dru-gom ženske. kupatila su zajednička za sve sobe na jednom spratu, a telefonska veza se uspostavlja preko centrale.u posebnom krilu rifata smešteni su stra-ni studenti koji se redovno školuju na na-šim fakultetima ili su došli na kraći period preko razmene studenata. iako mali, dom

pruža stanarima brojne mogućnosti, jer je na svega nekoliko minuta udaljenosti od Sportskog centra olimp, stadiona Fk hajduk, Bulevara kralja aleksandra i Zve-zdara teatra.

kRALJ ALEkSAndAR i

Studentski dom „kralj aleksandar i” je najstariji studentski dom na Balkanu, iz-građen davne 1927. godine na inicijativu kralja aleksandra i karađorđevića. ne-kadašnja „lola“ nalazi se u centru grada, u blizini vukovog spomenika, zbog čega najveći broj studenata priželjkuje mesto baš u njemu. Zbog toga su stanari kralja aleksandra i najčešće studenti sa visokim prosekom, bez obzira ne fakultet koji studiraju. unu-trašnjost doma je potpuno renovirana i na nivou hotelskog smeštaja. Svaka soba ima

kupatilo i direktnu telefonsku liniju.Tokom leta „kralj aleksandar i“ se kori-sti u komercijalne svrhe kao hostel, zbog čega stanari moraju da se isele nakon jun-skog ispitnog roka.restoran doma je u vreme ručka mesto gde možete naći najviše studenata u Beo-gradu, jer se u neposrednoj blizini nalaze najveći tehnički fakulteti, Pravni fakultet i Beogradska poslovna škola, a obrok u naj-boljem studentskom restoranu ne propu-šta niko ko se nađe u centru grada.

KaraBUrMa

karaburma je najmlađi beogradski dom, izgrađen 1978, iako izlged i uslovi života u njemu ne govore u prilog tome. Popular-ne „dve kule“ su drugi po veličini dom u Beogradu koga čine dva povezana solitera

sa 17, odnosno 14 spratova.u većoj a kuli nalaze se ženske sobe, dok je B kula određena za smeštaj muškaraca. Telefoni u sobama su povezani na zajed-ničku centralu, a zajednička su i kupatila za sve stanare/stanarke jednog sprata.Život u domu, uprkos lošim uslovima, je prihvatljiv i zanimljiv za većinu stanara uglavnom brucoša. dom je nalazi u blizini centra grada i većine fakulteta.Pored toga u neposrednoj okolini kara-

burme nalaze se dvorana Pionir (sa le-denom halom), stadion oFk Beograd i teniski tereni Tk Crvena zvezda. većinu nabavki stanari karaburme obavljaju u brojnim lokalima oko doma, a za veće ku-povine odlaze u Tempo centar.jedna od zanimljivosti je i postojanje lifta za smeće, koji se nalazi u kupatilima.

VEra BLaGOjEVIĆ

vera Blagojević je prvi devojački student-ski dom u Srbiji. izgrađen je 1936. godine kada je nosio ime „kraljica Marija”. danas ovaj dom čine dva objekta koji se nalaze u neposrednoj blizini, a koji se po uslovima života i kvalitetu smeštaja dosta razlikuju.vera i nalazi se u ulici kraljice Marije 48 i predstavlja jedan od najboljih domova u sastavu Studentskog centra Beograd. ka-pacitet je 138 mesta u sobama prve kate-gorije sa zasebnim kupatilom i telefonom preko zajedničke centrale.vera i je poznata po tzv. roditeljskoj sobi u kojoj je moguće organizovati smeštaj za

PaTrIS LUMUMBa

adresa: dragice Pravice 1Telefon: 751-977Upravnik: dragan MinićSmeštaj: 1.026 mesta - jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne sobeSadržaji: čitaonica, restoran, TV sala, sportski tereni.Studentske organizacije:Savez studenata II blok, tel: 2076-067Prevoz: autobus: 65.

rIFaT BUrdžEVIĆ

adresa: Milana rakića 77Telefon: 2423-029Upravnik: Mladen ČukanovićSmeštaj: 367 mesta - jednokrevetne i dvokrevetne sobeSadržaji: čitaonica, TV sala, kafe klub, restoran, diskotekaStudentske organizacije:Savez studenata prizemlje (kod portirnice), tel: 3806-555 lok.1290Prevoz:Tramvaji: 5,6,7 i 14Trolejbusi 28 i 40autobus: 77

kRALJ ALEkSAndAR i

adresa: Bulevar Kralja aleksandra 75Telefon: 2401-536Upravnik: rade MitrićSmeštaj: 526 mesta - jednokrevetna, dvokrevetne, trokrevetne i četvorokrevetne sobeSadržaji: čitaonica, restoranStudentske organizacije:Savez studenata (kod čitaonice), tel:3400-445Prevoz:Tramvaj: 2, 5, 6, 7, 12 i 14 autobus: 25, 26, 27, 32, 65

KaraBUrMa

adresa: Mije Kovačevića 7bTelefon: 2750-962Upravnik: Miodrag PopovićSmeštaj: 1.170 mesta - jednokrevetne i dvokrevetne sobeSadržaji: košarkaški teren, tereni za mali fudbal, teretana, sala za aerobik, ambulanta Studentske poliklinike, fotokopirnica, diskoteka, pošta, prodavnica, TV sala, Internet kafe, biblioteka, klimatizovana čitaonica i crtaonica, vajarski atelje, perionica.Studentske organizacije:Savez studenata (kod čitaonice), tel: 2079-758Prevoz:Tramvaj: 12autobus: 25, 27 i 32

6

FAkULTET

posetioce stanarki (članove uže porodi-ce). u ovoj zgradi se nalazi i uprava doma, a posebnu pažnju posetioca privlači dom-ski vrt.vera ii se nalazi nedaleko, u ulici dalma-tinska br 37. objekat je međutim u daleko lošijem stanju i potrebno mu je renovira-nje. u domu živi 175 stanarki u sobama

koje nemaju zasebna već spratna kupatila sa toplom vodom tokom čitavog dana. vera ii ima dve čitaonice i Tv salu.Stanarke obe zgrade doma vera Blagojević hrane se u restoranu u Đušinoj ulici. Pošto se nalazi u centru grada studentkinjama je u blizini najveći broj faklteta i viših škola.

SLOBOdaN PENEZIĆ

Penezić čine tri paviljon akoja se nalaze na Zvezdari, u blizini trolejbuske okretnice. dom je skoro renoviran, tako da sve sobe imaju direktne telefonske linije, ali kupa-tila su ostala zajednička za sve stanare na spratu.u prvom paviljonu smeštene su student-kinje, dok preostala dva paviljona pripada-ju muškim stanarima.dom nema svoj restoran, pa njegovi stana-ri pravo na ishranu ostvaruju u restoranu susednog doma „rifat Burdžović” udalje-nog oko 200 metara. Penezić je smešten u mirnom kraju Beograda, a odlične uslove za učenje u domu upotpunjavaju klimati-zovane čitaonice koje se nalaze u svakom paviljonu.dom je okružen uređenim zelenim po-

vršinama, a u neposrednoj okolini nalaze se brojne prodavnice i lokali. uslovi za bavljenje sportom su odlični, jer pored

sportskih terena osvetljenih reflektorima u blizini doma je Sportski centar „olimp“ kao i Zvezdarska šuma.

MIKa MITrOVIĆ

Stanari Studentskog doma „Mika Mitro-vić” su studenti rekonvalescenti oboljenja koja su privremeno ili trajno ozbiljno na-

rušila njihovo zdravstveno stanje i studen-ti sa invaliditetom. Mesta se dodeljuju na osnovu mišljenja lekarske komisije Stu-dentske poliklinike.uprkos posebnim potrebama stanara, uslovi života u domu nisu na dovoljno dobrom nivou. Sobe nemaju posebna ku-patila, već su ona zajednička za sve stanare na spratu. Telefonska veza se uspostavlja

preko zajedničke centrale. u sklopu doma nalazi se i ambulanta Zavoda za zdrav-stvenu zaštitu studenata. Svi sadržaji su prilagođeni studentima sa posebnim po-trebama.Stanari doma i njihovi pratioci organizu-ju bogat društveni život, naročito u vidu sportskih takmičenja, žurki, takmičenja u video-igrama...

koŠUTnJAk

dva paviljona doma košutnjak smeštena su na jednoj od najlepših beogradskih lo-kacija. iako dislociran u odnosu na centar grada, blizina park šume košutnjak - naj-popularnijeg izletišta i mesta za rekreaciju sa otvorenim bazenima, veštačkom ski stazom i drugim sadržajima nadoknađuje taj gubitak.u blizini doma nalaze se Fakultet za sport i fizičko vaspitanje, Šumarski fakulteti i viša hotelijerska škola. Smeštaj u domu je kva-

litetan, tako da svaka soba ima sopstvenu čajnu kuhinju i kupatilo, a telefonske lini-je su povezane preko zajedničke centrale (3545-595).većina sadržaja za društvene aktivnosti (klub i Tv sala, diskoteka, 2 čitaonice) nalazi se u a paviljonu, dok je u B paviljon smeštena administracija doma i velika či-taonica u potkrovlju.

žarKO MarINOVIĆ

Studentski dom „Žarko Marinović” nalazi se u Zemunu i sa 155 mesta predstavlja najmanji objekat ustanove Studentski centar Beograd. Zgrada doma nalazi se u lošem stanju, koje je donekle poboljšano

VEra BLaGOjEVIĆ

aresa: Kraljice Marije 48Telefon: 3246-663

Studentski dom Vera II

aresa: dalmatinska 37Telefon: 1759-926Upravnik: dragan dondurSmeštaj: 313 mesta - dvokrevetne, trokrevetne i četvorokrevetne sobeSadržaji: čitaonica, TV sala, kafe klub, aerobik sala, „roditeljska soba“, perionica, sala za šivenje. Prevoz:Tramvaji: 2, 5 i 10 autobus: 48, 65 i 77

SLOBOdaN PENEZIĆ

adresa: Bana Ivaniša bbTelefon: 3400-399web: www.penezic.orgUpravnik: Borko jankovićSmeštaj: 759 mesta - jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne sobeSadržaji: čitaonica, TV sala, kafe klub, perionica veša, teretana, sportski tereniStudentske organizacije:Savez studenata III blok, tel: 3400-493Prevoz:Tramvaji: 5,6,7 i 14Trolejbusi 28 i 40autobus: 77

MIKa MITrOVIĆ

adresa: Kralja Vladimira 33Telefon: 2469-502web: mikamitrovic.org.yuUpravnik: Zlatomir MatićSmeštaj: 162 mesta - jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne sobeSadržaji: čitaonica, restoran, Internet centar, klub, sportski tereniStudentske organizacije:Savez studenata tel: 3970-283 lok.143,Studentska unijaPrevoz:Tramvaj: 9, 10 i 14.autobus: 18, 25, 33 i 39.

koŠUTnJAk

adresa: Blagoja Parovića 156Telefon: 2544-450Upravnik: Mikica GrbićSmeštaj: 333 mesta - jednokrevetne, dvokrevetne, trokrevetne i četvorokrevetne sobeSadržaji: tereni za košarku i odbojku, sala za stoni tenis, diskoteka, TV sala, čitaonice, perionica.Studentske organizacije:Savez studenata, B paviljonPrevoz:autobus: 23 i 53

7

FAkULTET

ugradnjom novih prozora.najveći broj stanara doma su brucoši fa-kulteta i viših škola. Telefonska veza se uspostavlja preko zajedničke centrale, a sobe nemaju zasebna kupatila. na prvom, ženskom, spratu postoji jedno zajedničko

kupatilo, dok se na drugom (muškom) i trećem (mešovitom) spratu nalaze po dva.restoran Žarka Marinovića je jedna od najboljih studentskih menzi u Beogradu.dom deli deo zgrade sa višom medicin-skom školom, a u blizini je i Policijska aka-demija.

Izvor StudentskiSvet.com

žarKO MarINOVIĆ

adresa: Cara dušana 254, ZemunTelefon: 3160-003Upravnik: aleksandra Mitrović-riznićSmeštaj: 155 mesta - jednokrevetne, dvokrevetne, trokrevetne i četvorokrevetne sobeSadržaji: čitaonica, TV sala, restoran, sportski tereniStudentske organizacije:Savez studenataPrevoz:autobus: 17, 45, 73, 83, 84, 704 i 706

Karaburma

Lola

Studentski grad

žarko Marinković

8

FAkULTET

Beograd, 04. decembar 2008.

institut ekonomskih nauka iz Beogra-da je, povodom pedesetogodišnjice uspešnog rada i delovanja, organi-zovao 4. i 5. decembra, međunarodnu

konferenciju izazovi ekonomske nauke u 21. veku. konferencija je organizovana pod pok-roviteljstvom Ministarstva za nauke i tehnološki razvoj republike Srbije, a u saradnji sa univerzitetom u nici (So-

phia antipolis), univerzitetom u Torinu (Scuola di amministrazione aziendale) i Beogradskom bankarskom akademijom.ovaj skup otvorio je direktor insti-tuta prof. dr dejan erić, nakon čega su se skupu obratili i dekan Fakulteta za menadžment univerziteta u Torinu - prof. dr valter Cantino, dekan Fakulteta za pravo, političke nauke, ekonomiju i menadžment univerziteta u nici Sophia antipolis - prof. dr Stephane ngomai i dekan Beogradske bankarske akademije

- prof. dr hasan hanić.Međunarodna dvodnevna konferen-cija na koju su se odazvali brojni gosti iz italije, Francuske, Slovačke, Mađarske, Portugala, novog Zelanda, velike Bri-tanije, nemačke, nigerije, Madagaskara, Slovenije, hrvatske, Crne Gore, Bosne i hercegovine i Makedonije je posvećena problematici modela tržišne ekonomije za zemlje u tranziciji, integraciji finansi-jskih sistema balkanskih zemalja u evrop-ski finansijski sistem, ekonomiji znanja i informatičkom društvu, preduzetništvu i poslovanju malih i srednjih preduzeća, kao i društvenom i građanskom dijalogu i njihovom uticaju na privredni razvoj.na kraju prvog dana konferencije održana je Svečana akademija u nar-odnom pozorištu na kojoj su dodeljene počasne nagrade za životno delo post-humno prof. dr Branku horvatu, prof. dr Tomislavu Popoviću i za doprinos razvoju instituta, poznatim ekonomis-tima među kojima su: prof. dr ljubiša adamović, prof. dr oskar kovač, prof. dr ljubomir Madžar, prof. dr Mlađen kovačević, prof. dr hasan hanić i dru-gima. nakon dodele nagrada i prika-zivanja kratkog filma o razvoju instituta, prikazana je i baletska predstava „ko to tamo peva“, nakon čega je bio organizo-van koktel.

SaOP

ŠTEN

jE Za

MEd

IjE

inSTiTUT EkonoMSkiH nAUkA PrOSLaVLja jUBILEj50GodinA PoSToJAnJA

o inSTiTUTU EkonoMSkiH nAUkA

Institut ekonomskih nauka osnovan je 1958. godine kao Odeljenje za ekonomska istraživanja i metodologiju planiranja Saveznog zavoda za privredno planiranje. Pod tim imenom delovao je do 1963. godine, kada je uredbom tadašnjeg SIV-a formiran kao jugoslovenski institut za ekonomska istraživanja. U 1969. godini IEN dobija svoj sadašnji naziv. Kao naučnoistraživačka institucija, IEN se bavi istraživanjima iz oblasti makroekonomije, mikroekonomije, regionalnog privrednog razvoja, studijama razvoja domaćeg i svetskog tržišta, kao i aktivnostima konsaltinga, usavršavanja i obrazovanja vezanim za savremenu poslovnu ekonomiju, menadžment, marketing, preduzetništvo, finansije, bankarstvo i dr. duga tradicija uspešnog poslovanja, kao i visoka profesionalnost zaposlenih u izradi istraživačkih projekata, doprinele su da je IEN angažovan od strane mnogih domaćih i međunarodnih organizacija i institucija.

9

FAkULTET

«ePP», «Propagandni program», «Marketing»...koliko ste puta čuli baš ove reči za vreme trajanja vašeg omiljenog filma, serije, prvenstvene utakmice ili bilo kog drugog televizijskog programa? Sig-urna sam da je to u vama izazivalo osećaj besa, ljutnje i nestrpljenja. ako se pronala-zite u gore navedenim rečenicama onda čitate pravi članak.kao i uvek do sada, za vas je tu Marketing radionica. usmerila je svu svoju energi-ju, znanje i kreativnost da vam pokaže da mnoge reklame mogu biti izvor osećaja sreće, radosti, smeha do suza i humanos-ti. i sve to pružićemo vam za svega dva sata programa. Mnogi od vas naslućuju, ali za one koji se po prvi put susreću sa

ovom manifestacijom, važno je napo-menuti da sa dolaskom decembra dolazi na red i tradicionalna «reklamijada». i ove godine, kao i pet prethodnih, Mar-keting radionica - studentska nevladina organizacija sa ekonomskog fakulteta, organizovala je dve večeri reklama 25.Xii i 26.Xii i pruža vam mogućnost da vidite najveća dostignuća iz domaćeg i svetskog advertajzinga. To nije samo dvočasovni program u kojem ste pasivni posmatrač, to je celokupan događaj koji na jednom mestu spaja naša znanja, up-ornost, vaš smeh, zadovoljstvo i osećaj ispunjenosti zbog humanog dela koje ste učinili vašim dolaskom. ove godine vaša kupljena karta, koja će se prodavati

po ceni od 100 dinara od 18.Xii - 26.Xii na međuspratu ekonomskog fakulteta u periodu od 11-15h, predstavljaće doprinos pomoći koju ćemo pružiti mališanima iz «Specijalne osnovne škole - novi Beograd». viP kao generalni sponzor, kreativni tim organizatora, vaš dolazak i dobra volja, na-jinteresantniji i najoriginalniji načini pred-stavljanja proizvoda i usluga, dovoljan su razlog, ali i garant da će i ovogodišnja manifestacija proći u znaku dobre zabave. Zato nam se pridružite 25.Xii i 26.Xii od 20.00h u amfiteatru a1 i poklonite osmeh onima kojima je on zaista potre-ban. Čekamo vas....

Jelena UZELAC

vi REkLAMiJAdANa

jaVa d

OGaĐ

aja

U OrGaNIZaCIjI MarKETING WOrKSHOP-a

10

FAkULTET

Sve je počelo pisanjem tekstova za lokalni bend, čiji je član bio još kao srednjoškolac. Postepeno je preraslo u slobodno pisanje

poezije,da bi posle jednog slučajnog susreta na književnoj večeri i nekoliko ponuđenih pesama usledio poziv za objavljivanje istih. nemanja Stanišić je rođen 1986. u kosovskoj Mitrovici. jedno vreme je živeo u Prištini, a zatim 1999. dolazi u Beograd. Za bulevar u kom živi kaže da je nešto najbliže što bi mogao nazvati zavičajem, ali se još ne usuđuje da ga nazove svojim.uspešan je student marketinga na četvrtoj go-dini ekonomskog fakulteta. iza sebe ima učešće u zborniku radova “autoportreti”, kao i u književnom digitalnom albumu “urbis”, objavljenu samostalnu zbirku “kuvar je naš čovek”, ali i iskustvo ured-nika i glavnog autora andergraund fan-zina “Warth”.

izašla je tvoja prva samostalna zbirka pesama. Koliko si zadovoljan promo-cijom održanoj na skorašnjem Sajmu knjiga? iako dobro prihvaćena, promocija na Sajmu bila je nezvanična, dok je u planu velika promocija koja će se održati do kraja decembra pod pokroviteljstvom Pr agencije „Passive aggressive” u izdanju BiGZ-a. Pomenuta izdavačka kuća je u stvari književna zadruga koja okuplja

IdU ZajEdNOEkonoMiJA i UMETnoST Nemanja Stanišić, student Ekonomskog fakulteta u Beogradu

“Stanišić uspeva da čitavu stvarnost razotkrije pred nama kao iluziju ega. Ili, bluz jednog običnog dana. U startu,on polazi od poznatog, ali zato da bi nas usmerio ka nepoznatom, onome ‘što i ne sanjamo o samima sebi’”, piše u recenziji na početku knjige.

11

FAkULTET

ekipu umetnika, entuzijasta i zanesen-jaka, pod vođstvom olivera kneževića, kome i dugujem najveću zahvalnost za objavljivanje zbirke.

Koje značenje u sebi krije naziv zbirke “Kuvar je naš čovek”?naslov zbirke ima dvostruko značenje. Prvo proizlazi iz ličnog iskustva, dok ko-reni opšteg značenja leže u identifikaciji Boga sa „kuvarem” koji je „zamesio” sve što nam se dešava. akcenat je stavljen na potiranje razlike u relaciji dobro - loše, kao i na jednostavnom prihvatanju stvarnosti onakve kakva ona jeste. između ostalog, često me je zaokupljalo pitanje “Šta rade naši?”,tj. ko su „naši” i ko su „njihovi” ako već imamo etiketirane „naše”? a onda je nekako sve išlo svojim tokom…

Reci nam nešto više o samom sadržaju zbirke?Zbirka nije podeljena na celine. Postoji jedva primetan rez koji pruža hronološki uvid u strukturu. Prvi deo je rezervisan za pesme o gradu, pesme o magičnim lju-dima koje sam imao sreće da upoznam, o putovanjima i sećanjima koje sam iz njih poneo. drugi deo je posvećen ženama, kao večitoj inspiraciji i motivu. Središnji deo čine pesme u kojima su prepoznatlji-vi ironija i cinizam, a poslednji deo sadrži pesme koje se oslanjaju na staru školu, koje pevaju o danima boljim za umetnost i za druge prostore, bilo stvarne ili imagi-narne. jezik u zbirci jeste jezik ulice, u pozitivnoj konotaciji, zbog čega je može čitati i polupismen čovek.Tematika je prilagođena ljudima u Srbiji, posebno on-ima koji žive u Beogradu, i peva o onome što svaki istraživački nastrojen um može da doživi u svom danu.

ovo nije tvoje prvo pojavljivanje u javnosti. Koliko su se od tog prvog učešća tvoja stremljenja i stil prome-nili?Moje prvo pojavljivanje bilo je 2006. u okviru zbornika radova “autoportreti”, u izdanju Centra za stvaralaštvo mladih. okupilo se šest autora, pod vođstvom draška Miletića.učestvovao sam sa sedam kratkih priča i osam pesama, koje su pretežno bile autobiografskog kara-ktera. Pisao sam o Beogradu, o svojoj generaciji doživljenoj na jedan drugačiji način, i od tada, bar u tehničkom smislu,

došlo je do izvesnih promena. Pišem opreznije i rigorozniji sam kada je reč o iz-boru pesama. nekada je sve što napišem bilo ne toliko dobro koliko prihvatljivo. danas razmišljam drugačije.

određen broj pesama posvetio si ženi, kao objektu ljubavi, žudnje, ali i gu-bitka. Koliko je čista, iskonska ljubav prisutna u savremenoj literaturi?kada sam počinjao, verovao sam da je pisanje o ljubavi slabiji oblik pisanja, da je

previše korišćen i pomirljiv pristup, a eto, danas je veliki deo mog pisanja posvećen ljubavi u najrazličitijim oblicima. ne tre-ba bežati od ljubavi. Svako želi da bude voljen, pa su svaki naš pokret i uzdah načinjeni ka ostvarenju tog cilja.

Student si četvrte godine na market-ingu. Da li i u kojoj meri tvoje pisanje utiče na uspeh na fakultetu?Fakultet ne trpi, trpi stvaralaštvo. eko-nomija mi se nametnula kao prihvatljiv izbor. Po prirodi sam konformista, tako da mi slika gladnog pesnika nikad nije od-govarala. identitet „seksi biznismena” je mnogo primamljiviji. ekonomski fakultet je ozbiljan i zahtevan, ali utoliko primam-ljiviji i lakši za studiranje ukoliko se u ok-viru njega napravi pravi izbor. opredelio sam se za marketing jer je dinamičan i iza-zovan, okuplja interesantne ljude i nudi jedan fleksibilniji pogled na ekonomiju.

Kako provodiš slobodno vreme koje ostane iza obaveza?uz dobru organizaciju, vremena uvek ima i za učenje, i za pisanje, za bavljenje sobom i drugima. volim da istražujem. odmara me dunav, njemu se uvek vraćam. u stal-noj sam potrazi za emocijom i nalazim je na najrazličitijim mestima, od birtija, preko splavova, do lounge klubova.

Kakvi su ti planovi za budućnost?ne razmišljam previše. Privodim fakultet kraju, posle toga ću suziti svoje izbore. vidim sebe prvenstveno u sadašnjosti i dajem joj svoj maksimum. Prošlost delu-je lepše nego što jeste, a budućnost neiz-vesnije i strašnije, zbog čega je potrebno sagledati je objektivno i racionalno.

Recept za srećan život?upoznati najpre sebe, a onda pomoći sebi i svojim prijateljima. Tako se formira mikrosvet, u okviru koga mala dela i reči dobijaju veliko značenje. To znači i nos-iti se sa svojim problemima, uobličavati ličnost i uvek stremiti znanju i iskustvu. Bitno je stalno mentalno kretanje, kako kaže džonatan letem: ”ispričaj svoju priču u hodu, nema vremena”.

Našim čitaocima za kraj…ne čekajte velike prilike.Svaki dan je presudan.

Marija TIMOTIć

nAŠA JUTRA

Jednomse probudišu ranu zoruonako iznenadabez zujanja satabez brundanja kamionabez vike nervoznih ljudiSamo otvoriš očii postaneš svestanOdjednoms leđabez najavevidiš da je tojutro drugačijeda sunce sija baš za tebeda su zveri negde dalekoda beton čeka na tvoje korake

Vazduh postane vrcav i beoulice meke, a gradpeva samo tvoje pesme

Ustanešumiješ sezapevaš ogledalupomaziš kriškebajatog hlebapoljubiš devojku sajutarnjeg programa

Čarape patike tramvaj

Pucneš nogama onako mangupskiza nas

Izađeš u sveti jebo te

Smeješ sea legao si kao i uvekuplašen. Nemanja Stanišić

12

FAkULTET

vest 1Naučno društvo ekonomista sa akademijom ekonomskih nauka i eko-nomski fakultet u Beogradu, organizuju 20. decembra 2008. (subota), sa početkom u 9,30 časova, tradicionalno decembarsko savetovanje na temu ekonomska politika Srbije u 2009. godini i izazovi svetske ekonomske krize.

Poziv za učešće na savetovanju upućen je predsedniku vlade Republike Srbije dr Mirku Cvetkoviću, ministru fi nansija dr Diani Dragutinović i guverneru Narodne banke Srbije Radovanu jelašiću, uz očekivanje da se u otvorenom dijalogu na stručnom forumu naznače mogući pravci održive makroekonomske politike Srbije u 2009. i narednim godinama.Savetovanje će pored plenarnih sednica uključiti i rad u tri sekcije: Restrukturiranje javnog sektora, Položaj preduzeća u promenljivom okruženju i ekonomska politika u svetlu globalnih promena

vest 2Na ekonomskom fakultetu u Beogradu otpočeo je zajdenički program «licence» sa Univerzitetom u Nici, a u okviru TeMPUS projekta CD-jeP-41116-2006 .

Studenti ekonomskog fakulteta imaju mogućnost da steknu diplomu Univerziteta u Nici, kao i da učestvuju u razmenama studenata, upozna-ju se sa francuskom kulturom i jezikom, kao i da nastave svoje master ili doktorske studije na nekom od evropskih univerziteta. Studenti će imati povlastice prilikom dobijanja francuske (Šengen) vize, a mogu dobiti i stipendiju za boravak u Francuskoj (na Univerzitetu u Nici, tokom jula-avgusta 2009.).

Ukoliko ste student prve godine studija na ekonomskom fakultetu, a znate francuski jezik (od osnovnog do srednjeg nivo) možete se prijaviti na zajednički program na e-mail: iva@one.ekof.bg.ac.yu, ili na telefon: 011/3021-169 (kontakt osoba: iva Dimitrijević).

vest 3Novi student prorektor Univezriteta u Beogradu je Sonja Nektarijević, student Farmaceutskog fakulteta. Funkciju je od bivšeg studenta pro-rektora Marka Milutinovića zvanično preuzela na sednici veća studena-ta prodekana 8.12.2008. i tu dužnost će obavljati narednih godinu dana.Nektarijevićeva je najavila da će njen prioritet u narednih godinu dana biti otvaranje pitanja korupcije na beogradskim fakultetima.

Fond za Mlade talente nije ispoštovao rok za isplatu stipendija. Suština misije vladinog Fonda za mlade talente bila je da stipendiranjem studenata osnovnih i po-slediplomskih studija u zemljama Evropske unije, Fond pokaže strateško opredeljenje da obezbedi stipendije za najkvalitetnije studente na studijama u Evropskoj uniji... i da na taj način podrži napore Srbije u priključivanju porodici evropskih naroda. Međutim, dobitnici takozvane „Stipendije 500” novac još nisu videli, a Vlada je predvidela da se do 500 naših najboljih akademaca na evropskim univerzitetima stipendira sa po 1,250.000 dinara!Ugovore o stipendiranju korisnici stipendije (ili njihovi punomoćnici) potpisali su s predsednicom Fonda Snežanom Samardžić-Marković, mini-starkom omladine i sporta, 12. novembra, a rok za isplatu stipendije je 20 dana od dana zaključenja ugovora. Možda nekome ovo „sitno” probijanje roka ne izgleda strašno, ali stipendistima koji su uveliko na studijama u inostranstvu, za šta su se njihovi roditelji uglavnom zadužili kod banaka, rodbine, prijatelja, nije svejedno.

USAID svojim Projektom za razvoj konku-rentnosti, daje nadu studentima da se u budućnosti, pri zapošljavanju neće više kao najveći problem na-voditi nedostatak praktičnog rada.Analiza najnovijeg izveštaja Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti Srbije iz novembra 2008. godine pokazuje da je povezivanje prosvete i privat-nog sektora jedna od ključnih oblasti kojoj bi Srbija trebalo da se posveti kako bi unapredila svoju eko-nomsku konkurentnost.-Jedan od najpraktičnijih načina da se premosti postojeći jaz između onoga što „proizvodi” naša prosveta i potreba privatnog sektora jeste da se ra-zviju programi studentske prakse u fi rmama i una-predi zapošljavanje studenata - kaže se u saopštenju USAID.Sa tim ciljem, USAID Projekat za razvoj konkuren-tnosti sarađuje sa osam univerzitetskih centara za razvoj karijere, uključujući univerzitete u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, univerzitet Singi-dunum, Fakultet za ekonomiju, fi nansije i admini-straciju i Beogradsku otvorenu školu.

FAKULTETSKE VESTI

Crna maska

Bela maska

13

Fenomen potrošačkog društva nastao je kao produkt zapad-nog kapitalizma. Za veoma kratko vreme potrošački način

života uspeo je da se nametne lju-dima u većem delu sveta. Moderna tehnologija dozvoljava proizvodnju velikih količina najrazličitijih proizvo-da, a prostorna transformacija više ne

predstavlja značajan problem - tržište je toliko pretrpano da je na ivici da eksplodira. kao imperativ opstanka ponuđačima se nameće bespoštedna borba na planu osvajanja tržišta. je-dan od najozbiljnijih problema danas je i kako postaviti pravila igre i sis-teme zaštite da potrošači ne postanu kolateralna šteta ove surove tržišne

utakmice. u razvijenim zemljama, posebno u Sad i zemljama eu, pi-tanje prava potrošača posmatra se kao jedno od osnovnih građanskih prava. u Srbiji, koja nastoji da se uključi u savremene tokove razvijenih društava, pitanje prava i zaštite potrošača mora da dobije adekvatnu pažnju.Pre nego što se krene u analizu zaštite i

FAkULTET

nEUdrUžENja Za ZaŠTITU POTrOŠaČa U SVETU I U SrBa

TRoŠiTE POTrOŠaČa

Hiljade reklama obasipa nas svakodnevno putem medija, noćno nebo skoro da je nečitljivo od silnih bilborda i neonskih reklama, i svi nas oni pozivaju samo na jedno - da trošimo! Gde se ovakvo društvo nalazi na skali između dobrog i lošeg odavno je postalo kako ekonomsko, tako i političko i fi lozofsko pitanje. Povodom ove teme na internetu se odvija pravi mali rat između pristalica i protivnika ovakvog sistema vrednosti. U svakom slučaju, bilo da ste zagovornik ili protivnik ovakvog društva, jedno se mora priznati - svi smo mi potrošači, u manjoj ili većoj meri.

14

FAkULTET

položaja potrošača u Srbiji, potrebno je najpre predočiti osnovna prava potroša-ča na čijem ostvarivanju treba raditi. ova prava su prvi put zvanično ustanovljena 9. aprila 1985. godine, od strane Gene-ralne skupštine ujedinjenih nacija kroz rezoluciju 39/248 - uputstvo za zaštitu potrošača. ova rezolucija doneta je sa namerom da posluži kao putokaz vlada-ma u kreiranju politike i zakonskih akata vezanih za pomenutu problematiku. u

tom dokumentu prokalmovano je osam osnovnih prava potrošača koja predstav-ljaju obavezu za sve zemlje članice un.

ZaKONI Na SrPSKI NaČIN

u zemljama eu pitanje prava potrošača je u žiži javnosti i politike već skoro 50 godina. u Srbiji, koja je za tih pedesetak godina prošla kroz promene kako poli-tičkog sistema tako i državnog statusa, pitanje konzumerstva ostalo je po strani. Prvi zakon po ovom pitanju donet je tek 2002. godine. ovaj zakon bio je neopho-dan kao uslov na putu ka pridruživanju eu, ali i kao preduslov za pristup naše privrede zapadnim tržištima. od tada je ovaj zakon prošao kroz određene izmene i dopune, te je kao takav overen 2005. go-dine i još je na snazi. načelno, ovaj zakon pokriva sva prava potrošača koja su zaga-rantovana i u svim razvijenim zemljama, ali se ipak u njemu nalaze i određeni pro-pusti koji se opravdano nalaze na meti kritike stručne javnosti. najčešće zamer-ke, pored onih koje se odnose na potrebu poboljšanja zakona u smislu efikasnije zaštite potrošača, obuhvataju i primed-be povodom nedovoljno definisanog odnosa, kao i nedostatka komunikacije i saradnje između državnih institucija

i organizacija potrošača. Primera radi, predstavnici potrošača nisu uključeni u konsultacije sa odgovarajućim skupštin-skim odborom, a njihovo prisustvo, kao nesporno zainteresovane strane, nije predviđeno ni u agencijama koje se bave utvrđivanjem cena. Predstavnici potro-šača prisutni su u savetu ministara, ali je i tu njihova pozicija bez adekvatne teži-ne. Prema mišljenju jednog dela stručne javnosti, primarni problem postojećeg zakona nije čak ni u njegovoj sadržini, već u činjenici da se on adekvatno ne pri-menjuje. Bilo je predviđeno da se novi zakon, koji je trebalo da ispravi nedostat-ke starog, nađe u skupštinskoj proceduri još početkom 2008. godine. Međutim, tada su se njegovom donošenju isprečili novi izbori i regulisanje ovih pitanja je prolongirano.Za prosečnog potrošača u Srbiji najzna-čajnije je da bude informisan o načinima, odnosno institucionalnim putevima ko-jima može da ostvari svoja prava. Mo-žemo da ukratko naznačimo osnovne nosioce sistema zaštite potrošača u Sr-biji. Primarnu ulogu u zaštiti potrošača ima Ministarstvo trgovine i usluga i ova problematika spada u njegovu neposred-nu nadležnost. naravno, o potrošačima

brinu i druga resorna ministarstva koja obavljaju nadzornu funkciju u svom spe-cifičnom području delovanja. Takođe, tu je još i Savet ministara za zaštitu potroša-ča i organizacije potrošača, kao i njihove asocijacije. Ministarstvo trgovine u svom sastavu ima odsek za zaštitu potrošača i Sektor tržišne inspekcije. ostala mini-starstva imaju svoje inspekcije, koje ne-posredno na terenu sprovode zakonske propise i vrše kontrolu, dok narodna banka Srbije ima centar za zaštitu kori-snika finansijskih usluga.

Prema rečima ljiljane Stanković, aktuel-ne pomoćnice ministra trgovine i usluga, ministarstvo je već pokrenulo niz akcija kojima će unaprediti položaj potrošača i omogućiti lakše ostvarivanje njihovih prava. Te aktivnosti usmerene su na po-boljšanje zakonske osnove, odnosno do-nošenje novog zakona koji se odnosi na potrošače, administrativnu reorganizaci-ju, gde se planira unapređenje odseka za zaštitu potrošača na viši formacijski nivo, odnosno prerastanje odseka u odeljenje, dok će bitni koraci biti preduzeti i na jačanju vladinog i posebno nevladinog sektora u ovoj oblasti. Značajna pažnja biće posvećena poboljšanju procedura komunikacija unutar ovako institucijali-zovane infrastrukture i konačno, ono što je najvažnije, intenziviranje komunikcije sa samim potrošačima.

STO BaBICa...

nevladin sektor u oblasti zaštite potroša-ča u Srbiji danas čini oko 66 organizacija potrošača. od tog broja, 29 je združeno u okviru nacionalne organizacije po-trošača Srbije (noPS), dok asocijacija potrošača Srbije (aPoS) broji sedam članova. dvanaest organizacija deluje nezavisno, a 16 drugih organizacija nije dostavilo izveštaj o radu za 2007. godinu, čime su udaljene iz evidencije Ministar-stva trgovine. uloga ovih organizacija trebalo bi da bude višestruka: edukativ-na, informativna i posrednička - između potrošača, vladinih institucija i ponuđa-ča. ovakve organizacije kroz efikasnije organizovanje i čvršće povezivanje po-trošača stvaraju snažan društveni instru-ment kojim se može izvršiti koordinisani pritisak na ponuđače i državu u slučaju narušavanja prava potrošača.organizacije potrošača u Srbiji do sada su već preduzimale određene korake na polju edukacije, informisanja i zaštite potrošača. Pre svega, na sajtovima ovih udruženja mogu se naći informacije o ne-regularnosti određenih proizvoda, saveti za kupovinu, obaveštenja o standardima koje propisuje eu za određene proizvo-de itd. Takođe, u organizaciji potrošačkih udruženja održavaju se seminari i tribine čiji je cilj edukacija kadrova i razmena iskustava domaćih i stranih stručnjaka iz ove oblasti. Potrošačka udruženja su do sada više

noPS i APoS

Centralna borba vodi se između NOPS-a i aPOS-a, dve asocijacije koje okupljaju najveći broj organizacija i pretenduju na ulogu reprezentativnog predstavnika potrošača. Snaga ovog rivalstva dodatno je pojačana od 2007. godine, kada se nadležno ministarstvo obavezalo da će izdvajati 250.000 evra godišnje.

„Potrošački reporter“

asocijacija potrošača Srbije jednom mesečno izdaje časopis „Potrošački reporter“, koji izlazi kao dodatak lista „danas“. U ovom časopisu mogu se naći uporedni testovi kvaliteta proizvoda, kao i druga bitne informacije za potrošače u Srbiji.

15

puta intervenisala i sugerisala postojanje nekorektnog odnosa pojedinih kompa-nija prema potrošačima, ali su u većini slučajeva ovi apeli ostajali bez odgovora vlade. nacionalana organizacija potro-

šača je u martu ove godine pokušala sa jednom, za naše prilike, ambicioznom kampanjom, u okviru koje je pozvala potrošače da se suzdržavaju od kupo-vine artikala određenih proizvođača u trajanju od 10 dana. Povod je bio ne-kontrolisani rast cena robe datih proi-zvođača u prethodnom periodu, što je procenjeno kao značajno ugrožavanje kupovne moći građana. Sama kampanja sprovedena je uz saglasnost Ministarstva trgovine. navedena akcija nije dala neke značajnije rezultate, što je dokazao i do-datni rast cena datih proizvoda, koji je usledio u narednom periodu. kako bilo, ova akcija ipak pokazuje mogućnost snažnijeg organizovanja potrošača i jača-nja njihovog odbrambenog reagovanja, koje bi u budućnosti trebalo da postane znatno efikasnije na domaćem planu. u zemljama eu i pojedinim zemljama u okruženju već je bilo više uspešnih pozi-va na bojkot različitih proizvoda i usluga, što je za rezultat imalo vraćanje njihovih cena na nivo na kom su bile pre spornih poskupljenja. na tim tržištima ponuđači i država prihvatili su potrošače kao real-nu snagu i često se izmene cena vrše uz njihovu prethodnu konsultaciju.Što se tiče srpskog tržišta, trenutnu si-tuaciju karakteriše veliki broj potrošač-kih organizacija, neuređenost njihovih odnosa i nedostatak inicijative države

na polju sređivanja tih odnosa. do ovog trenutka nije uspostavljena kvalitetna komunikacija između potrošačkih or-ganizacija i nadležnih institucija vlade. udruženja potrošača suočavaju se i sa problemom pronalaženja izvora finan-siranja i skromnim finansijskim sredstvi-ma kojima raspolažu, što otežava sprovo-đenje akcija većih razmera. Pored toga, potrošačke organizacije su po modelu političkih partija organizovane u bloko-ve, koji se međusobno prepoznaju kao konkurencija, i koji su međusobno su-protstavljeni. Centralna „borba“ vodi se između noPS-a i aPoS-a, dve asocija-cije koje okupljaju najveći broj organiza-cija i pretenduju na ulogu reprezentativ-nog predstavnika potrošača. Snaga ovog rivalstva dodatno je pojačana od 2007. godine, kada se nadležno ministarstvo obavezalo da će izdvajati 250.000 evra godišnje (ova suma će rasti svake godi-ne) za projekte zaštite potrošača. Tako-đe, međunarodna organizacija potroša-ča, kojoj naravno težimo da pristupimo, zahteva samo jednog nacionalnog pred-stavnika. dakle, ona asocijacija koja bude okupila dve trećine udruženja potrošača dobiće status nacionalne organizacije. iz ovoga sledi da borba za liderstvo nije samo stvar prestiža. država je praktično već raspisala nagradu i označila početak igre, a da prethodno nije valjano utvrdila pravila takmičenja. Za to vreme, i jedna i druga asocijacija pedantno koriste sva-

ku priliku da razmene optužbe i ukažu na nedostatke konkurencije. na kraju, potrošači su ti koji su najviše pogođeni ovim sukobom.kada se podvuče crta, i paušalnim pre-gledom stanja može se konstatovati da je trenutni položaj potrošača u Srbiji nepovoljan. Savremena ideja zaštite po-trošača je kod nas još prisutna kroz ne-povezane segmente, a institucijalizova-na borba za prava potrošača tek treba da dostigne stvarnu emancipaciju. još smo daleko od stepena zaštite potrošača ka-kav uživaju građani eu, a ne treba ni go-voriti o zaštiti potrošača u Sad, gde je to već ozbiljan biznis (slobodno ga mo-žemo nazvati tako), kako za potrošačke organizacije, tako i za specijalizovane advokatske kancelarije koje od multi-nacionalnih kompanija svake godine uzimaju milione na ime obeštećenja zbog neadekvatnih proizvoda i usluga. Potrošači u Srbiji moraće da se još neko vreme sami snalaze na „brisanom pro-storu“ srpskog tržišta roba i usluga, dok država ne prihvati pun značaj potrošača kao institucije, a ponuđači ne budu pri-morani da prihvate činjenicu da su po-trošači suštinski investitiori.još je 60-ih dŽ. kenedi, predsednik Sad, u ujedinjenim nacijama govorio o potrošaču kao o „njegovom veličanstvu potrošaču“. da li se pronalazite u ovoj izjavi?

Bojan ČALIJA

rezolucija 39/248

9. aprila 1985. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju 39/248 - Uputstva za zaštitu potrošača, koja predstavljaju obavezu za sve zemlje članice UN. Ona glase:1. pravo na zadovoljenje osnovnih

potreba 2. pravo na sigurnost/bezbednost 3. pravo na informisanost 4. pravo na izbor 5. pravo da se čuje glas potrošača 6. pravo na obeštećenje 7. pravo na edukaciju 8. pravo na zdravu životnu sredinu

FAkULTET

16

FAkULTET

U kRUGU ČETVOrKE

Pružajući profesionalne usluge u različitim domenima poslovanja, četiri globalne organizacije nastoje da reše probleme svojih klijenata, nudeći relevantne informacije i transparentne izveštaje, uz poštovanje pravila i vrednosnih kodeksa koji im omogućavaju zbližavanje sa svim interesnim grupama.

NajVEĆE SVETSKE rEVIZOrSKE KUĆE

nekada poznata kao velika osmor-ka, ova grupa organizacija svela se na veliku petorku (The Big 5) i, nakon što je zbog umešanosti u

enron aferu otpala kuća „arthur ander-sen”, danas broji svega četiri imena. veliku četvorku (The Big 4), kako je nazivaju, čine revizorske kuće: „deloitte&Touch”, „Pricewaterhouse Coo-pers”, „ernst&Young” i kPMG. ove četiri globalne organizacije, koje danas imamo i kod nas, javile su se kao odgovor na eko-nomske reforme i liberalizaciju tržišta. Suštinu njihovog poslovanja teško je sagle-dati upravo zbog domena poslovanja u koji zalaze i raznolikosti problema kojima se u okviru njih bave. ipak, složićemo se u jed-nom - njihova uloga je dominantna kada govorimo o uslugama revizije, poreskim uslugama, uslugama iz domena ljudskih re-

sursa, poreskim transakcijama, poboljšanju poslovanja preduzeća i upravljanju rizicima koje poslovanje nosi. Temelj uspeha leži u stručnim i visokokvalifikovanim kadro-vima, održavanju veza sa međunarodnim konsultantima, kao i odgovornom pristu-pu čiji je garant već potvrđena tradicija.

dELoiTTE&ToUCH

„deloitte” je osnovan 1990. godine. da-nas zapošljava više od 3.500 ljudi, prisutan je u 17 zemalja, a godišnji prihodi prema-šuju 180 miliona evra. Članice „deloitte” grupe usredsređene su na rast, globalno prisustvo i dobijanje etikete prepoznatlji-vosti najveće svetske kompanije. da su na dobrom putu potvrđuje prisutnost atrak-tivnih klijenata, sveobuhvatnost pristupa rešavanju problema, poslovna kultura i dugoročna pozitivna tradicija. u okviru usluga poreskog savetovanja bave se indirektnim oporezivanjem akcize, poreza na dodate vrednosti i carine, me-đunarodnim oporezivanjem, porezom na dobit, poreskim savetovanjem. Finansijsko savetovanje podrazumeva javno privat-no partnerstvo (jPP), procenu vrednosti imovine i kapitala, strategije privatizacije, poslovanje sa nekretninama. na osnovu prijavljenih 150 tehnoloških kompanija „deloitte” je predstavio listu 50 najboljih, rangiranih prema rastu prihoda u poslednjih pet godina. na prvom mestu je poljska softverska kompanija „Blue Media”, dok je srpska kompanija „algotech d.o.o.” zauzela 28. mesto. Septembra ove godine,

„deloitte” je prezentovao podatke tržišne vrednosti celokupnog kapitala niS-a, za šta je država izdvojila 480.000 evra.

PRiCEWATERHoUSE CooPERS

PWC zapošljava više od 146.000 ljudi u svo-jim kancelarijama koje se nalaze u 776 grado-va i 150 zemalja širom sveta. od 2001. godi-ne takva kancelarija postoji i u Beogradu. Poslovanje PWC usmereno je ka pru-žanju finansijskih usluga, usluga sektora javnih službi, tehnologije i komunikaci-ja, usluga usmerenih ka oblastima robe široke potrošnje, metala, građevine i inženjeringa. industrija robe široke po-trošnje (Fast Moving Consumer Goods) porazumeva postojanje tima stručnjaka koji, pored uvođenja inostranih firmi na srpsko tržište, omogućava lokalnim i re-gionalnim proizvođačima da rašire svoje poslovanje van granica matične zemlje. o ozbiljnosti pristupa sektora revizija i ra-čunovodstvo govori lokalno angažovanje kadrova da steknu međunarodno priznate profesionalne računovodstvene kvalifi-kacije (uk aCCa), i da se usko specija-lizuju u pogledu primene međunarodnih računovodstvenih standarda (iaS) i me-đunarodnih standarda finansijskog izve-štavanja (iFrS). Snažne veze sa državnim institucijama i ministarstvima omogućuju da PWC pruži brže i efikasnije odgovore na pitanja sa kojima se preduzeća suoča-vaju. To su poslovi spajanja, pripajanja i preuzimanja preduzeća, izrade finansijske i poslovne analize, pristupa tržištu hov,

17

FAkULTET

procene vrednosti kapitala, privatizacije, itd.. PWC pomaže klijentima da unaprede poslovanje smanjujući troškove, uspostav-ljajući kontrolu upravljanja i razotkrivanja rizika, ali i usluga iz domena restruktuira-nja preduzeća, analize sudskih sporova i vestačenja.

ERnST&YoUnG

istorija „ernest&Young” počinje u XiX veku i vezuje se za imena artura janga (arthur Young) i alvina ernsta (alvin C. ernst). Prvi je imao zvanje pravnika, ali su njegova interesovanja ubrzo krenula u pravcu bankarstva i investiranja. ernst je započeo biznis sa svojim bratom, formi-rajući „ernst&ernst” privatnu revizorsku firmu. konačan „ernst&Young Southeast europe” pojavljuje se 1997. godine, uje-dinjujući prakse nekoliko zemalja u regi-onu. Zanimljivo je da se njegovi osnivači nikada nisu sreli. To nije omelo organiza-ciju da ubrzo zauzme vodeću poziciju i da počne da se razvija na novim tehnološkim i globalnim osnovama. danas je 130.000 ljudi u sedam različitih geografskih regiona zaduženo za uspeh ove organizacije. uvek prisutno usavr-šavanje omogućava im da idu u korak sa vremenom, kao i da što bolje iskoriste svoje potencijale. e&Y pruža listu usluga koja uključuje: osiguranje, poslovni rizik, tehnološki i bezbednosni rizik, poslovne finansije, trnsakcije, itd. nude se odgovori na probleme iz sektora bankarstva, ulja i gasa, farmacije, ali i medija i telekomuni-kacija. akcenat je stavljen na pomoći kli-jentima da zauzmu što efikasniju i konku-rentniju poziciju na tržištu.

kPMG

kPMG je osnovan 1996. u svetu broji 94.000 ljudi u 717 gradova raspoređenih u 148 zemalja. Članovi ovog organizaci-onog tima obučeni su za pružanje usluga klijentima u pojedinim industrijskim se-gmentima, kao i za približavanje samog pojma industrije - razumevanje njenih specifičnih problema i trendova. kPMG obuhvata prostor Centralne i istočne evrope i igra veliku ulogu u formiranju “sveta bez granica”. uspešno poslovanje omogućeno je efikasnim korišćenjem kapitala - kako finansijskih i tehnoloških, tako i ljudskih resursa. Pružaju se strategi-

je vezane za informacione sisteme, plano-ve i strukture informacionih tehnologija, upravljanje finansijama, korporativno i poslovno planiranje, poboljšanje procesa poslovanja, upravljanje troškovima, pre-poznavanje poslovnog rizika, primenu kontrole i praćenje okruženja. kjuč uspeha leži u korišćenju međuna-rodne stručnosti i iskustva za razumevanje lokalnih problema. njihova kampanja “ujedinimo svet - podelimo odgovornost” identifikuje se sa četiri osnovna prirodna elementa - vazduhom, vodom, zemljom i vatrom. oni se opet vezuju za četiri godišnja doba u kojima je planirana podela donacija za četiri ciljne grupe. na spisku za donacije su: Crveni krst Srbije (2006), obnova Zin-dan kapije na kalemegdanu i Gerontološki centar na Bežanijskoj kosi, najveći dom za zbrinjavanje starih na Balkanu. u navede-nim akcijama učestvuju i zaposleni.

kLiJEnTi

kada govorimo o klijentima na svetskom nivou, nailazimo na zvučna imena poput „exxon Mobile”, „Ford”, iBM, „Toyota Motor”, „volkswagen”, „Peugeot”, „l’oreal”, „nike”, „Yahoo”… Globalne revizorske kuće u prethodnoj godini angažovalo je 28 odsto kompanija na teritoriji Srbije, poka-zuje istraživanje jedne od njih - „deloitte”, koje je sprovela agencija za istraživanje „Strategic puls”. ostale kompanije sa liste top 500 u Srbiji koristile su usluge lokalnih revizora. najviše se koriste usluge revizije, a najmanje usluge upravljanja rizicima. Prošlost revizorskog poslovanja nije uvek bila tako sjajna. javljale su se izvesne teš-koće, kao i skandalozne privatizacije. Posle enron afere 2001. godine i gašenja pete revizorske kuće „artur andersen”, zbog uništavanja dokumenata i ometanja istrage u vezi sa ovim slučajem, usledile su nove afere. Poznati proizvođač kopir apa-rata „kseroks” je 2003. godine zajedno sa svojim revizorom kPMG-om bio optu-žen za štimovanja izveštaja, zbog čega je dve godine kasnije morao da plati kaznu od 22 miliona dolara. Zatim američko preduzeće za telekomunikacije „vorl-dkom” (WorldCom), koga je grupa neza-visnih revizora razotkrila da je godinama štimovao knjige prikazujući nerealni rast i imovinu kompanije, a potom „Parma-lat”, italijanski proizvođač hrane i mlečnih proizvoda dovele su takođe do enormnih

gubitaka. danas ih neretko optužuju da se velike investicije u zaposlene mere stoti-nama hiljada evra, što opterećuje ne samo planove i realizaciju, već i državni budžet.

nA kRAJU…

Treba napomenuti da je Srbija zauzela tre-će mesto u ovogodišnjem istraživanju “eM 20 index” revizorske kuće PWC, kojim se rangira atraktivnost investiranja u proi-zvodnju zemalja u razvoju. To je izuzetan napredak u poređenju sa 2004, kad je bila na 25. mestu. Svaka od ove četiri globalne kompanije na svoj način okupira trziste i

daje mu svoj lični pečat. uz potpunu po-svećenost poslu i prihvatanje najkrupnijih izazova, pristajući pritom na uvek prisutan rizik, njihovi zaposleni moraju neprestano da pospešuju razvoj svojih kapaciteta rade-ći na obuci, pohađanju seminara, lokalnih i međunarodnih konferencija, polaganju međunarodno priznatih ispita. Sve ukazuje na to da impozantne stvari, posle dovoljno uloženog truda i volje, mogu postati pristu-pačne. neka to ovaj put bude radno mesto ovog nivoa.

Marija TIMOTIć

PRoCEnTi

U Srbiji 28 odsto preduzeća koriste usluge jedne od četiri najveće svetske revizorske kuće, dok ostatak koristi usluge lokalnih revizora. Najviše se koriste usluge revizije, a najmanje usluge upravljanja rizicima.

ZaNIMLjIVO

Zanimljivo je da je jedan od začetnika kuće „deloitte”, William Welch deloitte, svoju karijeru započeo već sa 15 godina kao asistent sudskog upravnika i da su se prve revizorske usluge, njegove kasnije formirane kompanije, odnosile na idustrije sapuna i sveća.

ULTiMATivno?

Postoje mišljenja po kojima se Velika četvorka naziva i Ultimativna četvorka jer ne postoji trenutno nijedna revizorska kompanija koja se može nositi sa njihovom snagom, a istovremeno se i spekuliše sa protekcionističkim stavovima američke vlade prema revizorskom gigantskom četvercu.

18

Jednu od prvih ”kolateralnih šteta“ svetske finansijske krize predstav-lja automobilska industrija. Za-pravo, kriza je počela da se nazire

još u prvoj polovini godine zbog rasta cena nafte. analitičari su tada smatrali da potrošači ne kupuju nove automo-bile zbog previsoke cene goriva, te da se sve više okreću drugim rešenjima i da stoga, čekajući nova dostignuća, ne menjaju vozni park u meri u kojoj su to činili prethodnih godina. Međutim, drugi, po mnogima pravi uzrok oseke,

jeste finansijska kriza koja je dovela do smanjenja kreditiranja i samim tim do pada kupovine novih automobila, prvenstveno u Sad, a zatim i u ev-ropi. ekonomisti se spore oko uzroka nastan-ka kreditne krize u americi. jedni tvrde da je do kolapsa došlo zbog preter-ane regulacije finansijskih tržišta, dok drugi smatraju da je upravo odsustvo kontrole i regulacije glavni krivac krize koja je zahvatila taj segment industrije. kao i obično kada su u pitanju tako di-jametralne ocene, istina je verovatno negde između. Bilo kako bilo, gubici velikih proizvođača koji su primorani na višesedmična zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika mere se desetinama milijardi dolara i predstavljaju pravi udar na stabilnost celokupne privrede. Tama koju je aktuelna ekonomska kriza u svetu bacila na proizvođače automobila preti da za sobom povuče i srodne industrijske grane, kao što je proizvodnja čelika. najveći svetski proizvođač čelika, ”arcelor“, objavio je privremeno zatvaranje čak šest čeličana

u evropi. vodeći ljudi auto-industrije upozoravaju da su izgledi loši, a nade za brz oporavak veoma male.

PrEKO BarE – KOLaPS

najveći udar, očekivano, pretrpelo je američko tržište, na kome je prodaja opala za četvrtinu, a najveće kompani-je, kao što su ”Ford”, GM i ”Chrysler”, zabeležile su pad prodaje od 33 odsto. analitičari procenjuju da će broj pro-datih vozila u americi ove godine biti najslabiji rezultat još od 1995. Međutim, nije kriza zagrizla tek posled-njih meseci. u poslednje dve godine, američka automobilska industrija ot-pustila je čak 150.000 radnika i zatvo-rila 36 pogona! vodeći ljudi nadaju se da će federalna vlada i federalne rezerve izaći u susret ovom sektoru, kao što je nedavno učinjeno sa bankama. auto-mobilska industrija predstavlja prvi ekonomski sektor Sad, sa 350.000 zaposlenih i 600.000 penzionera, što znači da bi njenim propadanjem direkt-no bilo pogođeno oko milion ameri-

Svetska finansijska kriza potresa auto-industriju

PrOIZVOĐaČI aUTOMOBILa VOZE

FAkULTET

Pad prodaje i proizvodnje, zatvaranje fabrika i otpuštanje radnika samo su neke od posledica koje ekonomska kriza nanosi auto-industriji širom sveta. Najveći proizvođači beleže enormne gubitke, dok kupci neodlučno posmatraju dramatičnu utakmicu kojoj se ne nazire ishod. američka auto-industrija, čini se, neumitno propada, evropska snažno posrće, a šta se za to vreme dešava u Srbiji?

NIZBrdO POKVarENIH KOČNICa

19

EkonoMiJA

kanaca. Stoga je demokratska većina u Senatu zatražila je od republikanaca da ne opstruiraju glasanje za novi za-jam proizvođačima automobila od 25 milijardi dolara. Međutim, još je neiz-vesno da li će republikanci,koji, iako su manjina u Senatu, imaju mogućnost blokiranja takve odluke, dozvoliti novu pomoć automobilskoj industriji. To predstavlja jedan od većih sukoba u odnosima dve partije ovih dana. Po-menuti vodeći proizvođači u americi snažno lobiraju za usvajanje paketa pomoći koji bi mogao da ih spase i po-mogne u održavanju proizvodnje. ”General Motors”, jedna od najvećih kompanija na svetu, objavio je gubitak od 57,5 milijardi dolara, dok akumula-tivni gubici svakog meseca iznose po milijardu dolara više! Problem je kred-

itiranje kompanije i, ako se situacija ne izmeni, GM će za šest meseci doći u stanje bankrota. iako je finansijska kriza u žižu javnosti dospela tek ne-davno, njeni negativni uticaji prisutni su od znatno ranije. Tako je GM još u avgustu objavio gubitke od 15,5 milijardi dolara. Zbog svega toga su u kompaniji „General Motors” najavili smanjenje broja radne snage za oko 15 odsto. kompanija prodaje efektivu i stavlja radnike kao tehnički višak kako bi smanjila gubitke, ali inicijalni ”okto-barski plan”, težak 15 milijardi dolara rekapitalizacije, kojim se GM nadao da će prebroditi krizu, u međuvremenu je postao zastareo i nedovoljan. ”Chrys-ler“ predviđa otpuštanje 5.000 radnika. Prva mera jeste zatvaranje fabrike u delaveru (delawar) sa 1.800 radnika.

”General Motors“, koji priprema ponu-du ”Chrysleru“ kako bi zajedno prebro-dili krizu i udruženi uspeli da izađu iz ove teške situacije, najavio je otpuštanje radnika, ne precizirajući njihov broj, uz objašnjenje da je kompaniji potrebna likvidnost, kako je naveo predsed-nik rik vagner (rick Wagner). inače, GM je od 2005. godine otpustio oko 34.000 radnika i nalazi se među najteže pogođenima trenutnom svetskom eko-nomskom krizom. kompanija čiji je ekonomski položaj izazvao verovatno najveće polemike u javnosti i za koju se jedino smatra da je u situaciji teškoj uz rame GM-u jeste „Ford”. razlozi za to leže u činjenici da je drugi po veličini američki proizvođač jedan od poslednjih koji su objavili gubitke. Postojala su čak i nagađanja

20

EkonoMiJA

da će ”Ford” proglasiti bankrot, ali su ona ipak daleko od verovatnih, kao što je rekao alan Mulali, izvršni direk-tor kompanije. ipak, „Ford” je objavio negativne rezultate, čak i u zemljama u razvoju, gde je velika jagma za automo-bilima niže srednje klase, kao na prim-er u kini, koja predstavlja jedno od najvećih tržišta na svetu, a gde se jasno vidi pad prodaje. Pored toga, „Ford” zatvara i jedno od svojih postrojenja za proizvodnju menjača u Francus-koj, a to je samo jedan od mnogobro-jnih primera zatvaranja i fabrika koje proizvode rezervne delove, ne samo kompletna vozila. Minus od oko 8,7 milijardi dolara u „Fordovim” knjigama naterao je kompaniju da razmotri svoje mogućnosti, pa su se u javnosti pojavile i informacije o nameri da proda između 20% i 33% učešća u japanskoj ”Mazdi”, kako bi se došlo do svežeg novca. i japanski proizvođači na američkom tržištu pogođeni su stanjem u auto-in-dustriji. „Tojota” je najavila pad prodaje od četiri odsto (96.000 automobila) – prvi put posle sedam godina izvrsnih rezultata. iako je proizvodnjom hi-bridnih i vozila sa malom potrošnjom „Tojota” uspela da smanji svoje gubitke prilikom skoka cena nafte i održi najviši nivo prodaje u odnosu na druge kon-struktore, pad prodaje je ipak usledio. Prema predviđanjima, najveći japanski proizvođač trebalo bi da objavi gubitak od nekoliko stotina miliona dolara u Severnoj americi – prvi put od 80-ih godina prošlog veka, kada je i krenuo u osvajanje ovog tržišta.

S OVE STraNE BarE...

koliko je manji odnos u veličini tržišta, kao i kreditiranju kupovine novih vozila, toliko je manji odnos i krize koja je zadesila evropske proizvođače u odnosu na američke kolege. naravno, sve zavisi od kompanije do kompanije, ali je situacija ipak slična kod većine : „volvo”, „renault”, „Peugeot”, „volk-swagen”, „Citroen” i mnogi drugi beleže pad prodaje od početka godine. Paralel-no s tim dolazi do otpuštanja radnika. korporacije PSa (Peugeot-Citroen) i „renault-nissan zatvorile su više svo-jih fabrika za vreme jesenjih praznika. ukratko, proizvodnja automobila će se

do početka sledeće godine smanjiti za 20 do 30 odsto. „renault” je odlučio da zatvori sve svoje fabrike u Francuskoj od jedne do dve nedelje, dok će u fab-rikama u inostranstvu (Turska, rusija i Slovenija) obustava rada trajati od jed-nog do četiri dana. Slična tendencija je i u kompanijama „Peugeot” i „Citroen” – sve fabrike u Francuskoj i u inostrans-tvu će do kraja godine povremeno obustavljati proizvodnju, sa idejom da se tako smanje i zalihe automobila koje su dostigle broj veći od 100.000 komada u odnosu na prethodne godine u istom periodu. Za vreme obustave proizvodnje radnici neće primati platu, tj. vodiće se kao “privremeni tehnički višak”, što je već izazvalo glasna nego-dovanja. nisu samo francuski proizvođači pogođeni. Čak i oni koji važe za najbolje na svetu, nemački industrijal-ci, beleže ozbiljan pad prodaje. ”daim-ler”, najveći proizvođač luksuznih auto-mobila na svetu, najavljuje zatvaranje svojih pogona od 11. decembra do 12. januara 2009. godine. diter Ceče (di-eter Zetsche), predsednik kompanije, za negativan bilans u prethodnom tromesečju optužio je svetsku finansi-jsku krizu, koja je “i dovela ceo svet u stanje duboke recesije”. Slične planove objavili su i „volkswa-gen” i BMW. „volkswagen” je zabeležio najveći pad u poslednjih 20 godina – njegove akcije posedovala je banka lehman brothers, koja je bankroti-rala. Ferdinand Pih (Ferdinand Piech), predsednik „volkswagena” i suvlasnik „Porschea”, kaže da će ovaj period biti ”prelazak pustinje“. Španska filijala „volkswagena”, „Seat”, odlučila je da smanji proizvodnju u novembru, dok će BMW smanjiti broj proizvedenih vozila za 25.000, što predstavlja skoro 15 odsto. Takođe, zbog nepovoljne tržišne situacije, bavarski proizvođač odustao je od planova za lansiranje modela „X7”, koji bi bio najveći Suv u njegovoj gami. „opel”, inače deo „General Motorsa”, zbog slabe tražnje novih automobila pot-puno je obustavio proizvodnju u svim svojim fabrikama od 13. novembra u trajanju od tri nedelje. Tronedeljni “od-mori” skoro 7.000 zaposlenih smanjiće planirano broj novih vozila za 40.000.

Menadžment nemačkog proizvođača ne planira otpuštanje radnika, ali će plate zaposlenih tokom tronedeljnog odsustva biti smanjene. Takođe, „opel” je zatražio od nemačkih vlasti finansi-jske garancije kako bi mogao da nastavi proizvodnju. jedan od retkih proizvođača koji je ja-vno saopštio planove o otpuštanju rad-nika jeste „volvo”. Švedski proizvođač je obelodanio da će zbog slabije pro-daje na evropskom i američkom tržištu otpustiti oko 6.000 radnika, od čega će skoro polovina biti radnici u fabri-kama, dok će ostatak činiti zaposleni u administraciji, kao i razni savetnici i spoljni saradnici. Proizvođač koji je u vlasništvu „Forda” ukinuo je i noćnu smenu u fabrici u Geteborgu, čime će proizvodnja biti smanjena za pet odsto. u Španiji je japanski „nissan” obznanio otpuštanje 1.700 zaposlenih u fabrici pored Barselone. Takođe, švedski proizvođači kamiona koji su među najboljima na svetu, beleže smanjenu prodaju – „volvo” za čak 55, dok „Sca-nia” za 41 odsto. direktor kompanije „volvo” lejf johanson (leif johansson) rekao je : ”konstatovali smo jasno us-poravanje tržišta – stvarno i brutalno zaustavljanje, koje do sada nismo videli i kome se nismo tako brzo nadali“.Peti proizvođač automobila na svetu, južnokorejski „hyundai”, za posled-nja tri meseca registrovao je pad neto profita od čak 38 odsto, a očekivanja za 2009. godinu su još sumornija. Broj reg-istrovanih novih automobila u eu pada već šesti mesec zaredom. u Zapadnoj evropi najgore rezultate zabeležile su irska, sa padom registracije novih vozila od 54,6 odsto, kao i Španija sa 40 procenata. na najvećem evrop-skom tržištu automobila, u nemačkoj, prodaja je samo u oktobru pala za 8,2 odsto. evropska komisija podržala je predlog da se automobilskoj industriji dodeli 40 milijardi evra kroz povoljne kredite kako bi lakše prebrodili prelaz na ekološke tehnologije i smanjenje plasmana bankarskih kredita. ekonom-ska kriza i kreditni deficit koji je zahva-tio kupce automobila naterali su i os-tale proizvođače da smanje produkciju, tako da je većina fabrika u npr. velikoj Britaniji prešla na režim rada od dva ili tri dana nedeljno. rezultati istraživanja

21

EkonoMiJA

o stanju na britanskom tržištu pokazu-ju da kupci novih automobila uživaju rekordne popuste u maloprodaji, jer su trgovci u proseku smanjili cene za oko 3.000 funti. ulaskom Britanije u recesiju i padom prodaje automobila na najniži nivo u proteklih 40 godina novi modeli automobila prodaju se i do 45 odsto ispod prvobitne cene! Čak se i luksuzni „Bentley” muči sa viškom vozila na lageru i namerava da smanji proizvodnju za 15 odsto. „land rover” i „jaguar” takođe su najavili ekonomičnije poslovanje. „jaguar” će fabriku u hejlvudu (halewood) zat-voriti na minimum sedam dana – po potrebi.italijanski FiaT predviđa pad dobiti u 2008. godini za 40 odsto, a možda i više! njegova fabrika ”Mirafiori“ u Torinu zatvorena je dve nedelje umesto prvo-bitno najavljenih sedam dana. Predviđa se da će sledeće godine profit FiaT-a pasti za čak 80 odsto! To je mnoge u Srbiji nateralo da se zapitaju šta će biti sa svežim planovima o kragujevačkoj „Zastavi”.

Za TO VrEME, U SrBIjI...

automobilska tržišta istočnih i cen-tralnoevropskih zemalja u razvoju, ali i pojedinih ”svežih” članica eu, još ne osećaju značajne posledice finansijskih potresa. Tako proizvođači iz pome-nutih zemalja koji snabdevaju samo domaća i eventualno susedna tržišta u regionu, kao što su „dacia” ili „Zastava”, beleže i dalje dobre rezultate „tržišta, kao što je npr. češka „Škoda”, koja je deo nemačkog giganta „volkswagen”, u velikoj meri osećaju trenutnu krizu. upravo takve planove, kao što je „volk-swagen” učinio sa „Škodom”, ima FiaT sa fabrikom u kragujevcu – načiniti je osnovom izvoza na veća tržišta uz jef-tinije troškove proizvodnje. Zbog toga javnost u Srbiji najviše interesuje situ-acija u FiaT-u. iako se na prvi pogled čini da razloga za zabrinutost nema jer italijanska kompanija nije objavila značajnije gubitke (mada to može biti ”mač sa dve oštrice”), niti se u svom poslovanju previše oslanjala na banke koje su imale veze sa američkim kapita-lom, predviđanja poslovanja ove kom-panije nisu nimalo svetla. uostalom,

izjava predsednika Serđa Markionea (Sergio Marchione) da se protivi selek-tivnoj pomoći auto-industriji (”treba pomoći svima ili nikome, jer selektiv-no spasavanje teško narušava tržišnu utakmicu”), ukazuje da FiaT i nema baš sigurne osnove za poslovanje u na-rednom periodu, kako žele da prikažu u italijanskoj kompaniji prikrivanjem rezultata poslovanja. inače, za razliku od velike većine tržišta širom sveta, u Srbiji se kupovina novih automobila čini nikad povoljnijom. Standardni popusti povodom nove go-dine koje svi proizvođači uvode zbog prelaska u novi poslovni period su počeli. Popusti koje nezavisno daju dis-tributeri radi sopstvenih bonusa koje primaju od proizvođača na osnovu bro-ja prodatih vozila ili pukog oslobađanja lagera za pomenuti novi period takođe smanjuju cene. kriza koja potresa tržišta i dovodi do povećanja lagera do-datno umanjuje vrednost novih vozila. ipak, prodaja u Srbiji je poslednjih ne-delja opala, a većina prodavaca taj po-datak vezuje za najavljeno smanjenje carina od sledeće godine, kao i nestabi-lan kurs dinara. jedan od retkih proizvođača koji ne beleži pad prodaje na domaćem tržištu upravo je „Zastava”. Međutim, šta će biti sa domaćim konstruktorom, kao i sa zaposlenima u istom nećemo znati do sledeće godine. Prvobitne najave FiaT-a da će svi zaposleni biti zadržani već su odbačene. Međutim, odloženo je i na-javljeno anketiranje radnika „Zastave” o dobrovoljnom odlasku iz fabrike, uz objašnjenje da su trenutno to preveliki troškovi za italijansku kompaniju. Taj podatak dodatno govori o stanju u to-rinskoj fabrici. Bilo kako bilo, svetlo zvano FiaT, koje je „Zastava” ugledala na kraju dugogodišnjeg mračnog tunela, ne-sigurno treperi, ne pružajući blještav, spasonosni sjaj, a slaganja u oceni eko-nomista da će kriza potrajati ulivaju do-datnu nesigurnost u bilo kakve najave.kriza je, kažu stručnjaci, tek počela, a pravi potresi očekuju se sledeće godine, kada će padati cene svih vrsta automo-bila, najviše onih luksuznih. recesija će obuhvatiti sve sektore, a po nekima će ovo stanje trajati bar do kraja 2009. go-dine. retki, pak, procenjuju da će trend

pada prodaje novih vozila ubrzo proći, jer su se države već ozbiljno angažovale na smanjenju posledica finansijske krize. ipak, efekti na poslovanje biće dugoročni. Povratak na stare prodajne rezultate ne bi trebalo očekivati do kraja 2009. godine. do tada, auto-industriju čeka najteži period u njenoj istoriji. Šta će biti sa projektom ”kragujevac”, nije nimalo izvesnije...

Uroš ŽIVALJEVIć

PRoCEnTi

Bez zajma nema novog automobila jer se u americi skoro 80 odsto kupovine novih vozila odvija na razne vrste kreditiranja, dok u Evropi ta cifra premašuje 30 odsto.

NajVEĆI Udar

Najveći udar pretrpelo je američko tržište, na kom je prodaja opala za 25 odsto, a najveće kompanije, kao što su ”Ford”, GM i ”Chrysler”, zabeležile su pad prodaje za trećinu vrednosti.

GUBITaK Od 57,5 MILIjardI dOLara

”General Motors”, jedna od najvećih kompanija na svetu, objavio je gubitak od 57,5 milijardi dolara, dok akumulativni gubici svakog meseca iznose po milijardu dolara više! ako se situacija ne izmeni, GM će za šest meseci doći u stanje bankrota.

ZaPadNa EVrOPa

Broj registrovanih novih automobila u EU opada već šesti mesec zaredom. U Zapadnoj Evropi najgore rezultate zabeležile su Irska, sa padom od 54,6 odsto, i Španija, sa padom od 42 odsto. Na najvećem evropskom tržištu automobila, u Nemačkoj, prodaja je samo u oktobru pala za 8,2 procenta.

a ZaSTaVa?

Predviđa se da će sledeće godine profit kompanije FIaT pasti za čak 80 odsto! To je mnoge u Srbiji nateralo da se zapitaju šta će biti sa kragujevačkom ”Zastavom”.

22

dRUŠTvo

KOLIKO MUZIKE,Cena, kvalitet, reklama… možda će

vas time prodavci ubediti da kupite

ono što vam nude. a možda će vas ubediti

i nečim novim – prijatnom muzikom ToLiko PARA

Efekti muzike

Sledeći put kada uđete u prodavnicu i čujete neku pesmu na radiju, setite se ovoga: Muzika može da utiče na to koliko ćete se dugo zadržati u prodavnici, kojom brzinom ćete prolaziti između rafova,

na količinu koji ste spremni da kupite, iznos koji ste spremni da platite, čak i na to da li ćete kupiti nešto ili nećete.i to nije sve. Muzika može da utiče i na to šta ćete kupiti. kada je u nekoliko prodavnica pića na severu Sad, koje prodaju francuska i nemačka vina, svira-la nemačka muzika, prodaja nemačkih

vina upadljivo je porasla. u sledećem periodu je kupcima puštana francuska muzika, što je dovelo do značajnog ra-sta prodaje francuskih vina. Pojedini kupci koji su izlazili iz prodavnice bili su anketirani o svojoj kupovini. Četr-naest odsto je otvoreno navelo muziku kao jedan od faktora odluke.

23

dRUŠTvo

Muzika različito deluje na različite sta-rosne grupe. najveći uticaj ostvaruje se kod populacije ispod dvadeset pet go-dina. Prema jednom istraživanju, kada je u prodavnici svirala muzika, prihod od kupaca iz ove grupe povećao se za čak 53 odsto. Sledili su ih stariji od pe-deset godina, a najmanji uticaj muzika je imala na ljude između dvadeset pet i pedeset godina.korist od muzike nije ograničena samo na prodaju. kod uslužnih delatnosti, muzika može doprineti atmosferi, i time percepciji kvaliteta pružene uslu-ge. ukoliko im se sviđa muzika u re-storanu, ljudi će ostajati duže, a imaće utisak da su bili mnogo kraće. Pojedini psiholozi preporučuju poseban obra-zac muzike koji pojačava masažu (spo-ra, ambijentalna – veoma spora – me-lodična, bržeg ritma). Zatim, klijenti i zaposleni u bankama pohvalili su muzi-ku koja je svirala i pozadini i izolovala ostale zvuke, što je doprinosilo osećaju privatnosti. Sličnih primera bilo je i na drugim mestima.nije loše za investiciju od nekoliko al-buma i par zvučnika!

PRAvi REPERToAR

naravno, nema svaka muzika isti efekat. Psiholozi u većini slučajeva preporuču-ju vesele numere laganog tempa. To je muzika koja opušta i usporava, a cilj prodavaca je uglavnom da vas što duže zadrže u radnji i da obratite pažnju na što više proizvoda. varijacije postoje, zavisno od delatnosti i osobina kupaca.Studija koja je obuhvatila četiri velika maloprodajna lanca tražila je vezu iz-među delatnosti i vrste muzike u objek-tu. Sprovedena je sredinom ove godine u četiri velika grada u Sad - detroitu, dalasu, las vegasu i los anđelesu. evo njihovih preporuka:- knjižara „Borders Books” – spora,

opuštajuća muzika kako bi se posetio-ci što duže zadržali i pregledali što više

naslova iz ogromne knjižare.- „nike Town” – Brza, energična, sa

ciljem da se dopadne mlađim potro-šačima

- Prodavnica igračaka „Fao Schwar-tz”– na svakom od tri sprata na koji-ma se prodaju pojedine vrste igračaka trebalo bi puštati muziku iz filmova za

decu, povezanu sa igračkama koje se prodaju.

- radnja „victoria’s Secret” – prema re-zultatima, najbolje se pokazala klasič-na muzika, jer se njom postiže osećaj elegancije i stila.

Možda zvuči jednostavno i logično. i pre nego što ste pročitali ovo, znali ste koju muziku će pustiti u nekoj „nike” radnji. ali, nije uvek tako. da treba ek-sperimentisati pokazuje sledeće istraži-vanje. Telefonski centar za prijavljivanje i za-štitu zlostavljanih lica u jednoj američ-koj državi sproveo je eksperiment: koje melodije bi trebalo pustiti osobama dok čekaju da ih povežu sa psiholo-gom. konkretno, uz koju će muziku lju-di najduže čekati, pre nego što prekinu. od pet tipova muzike, ljudi su ostajali najduže dok je puštana džez muzika, koju su predložili psiholozi. a relaksi-rajuće melodije i zvuci prirode koji su originalno planirani proizveli su najviše prekida!

KaKO TO NajBOLjE ISKOrISTITI?

Potencijal koji ima muzika je ogroman. ali nije lako odlučiti koja muzika je od-govarajuća i koja najviše može da do-

prinese. jer, svaki izbor ima i prednosti i mane. ako se, recimo, u prodavnici sportske opreme pušta energična mu-zika sa brzim tempom, to doprinosi atmosferi. a, da li će se zbog toga lju-di brže kretati kroz radnju? i zbog toga manje kupovati?dalje, u pomenutim istraživanjima, kada je puštana muzika, ništa drugo nije promenjeno. Međutim, možda bi se efekat povećao ako bi se drugi ele-menti prilagodili. kada je u prodavnici pića svirala nemačka muzika, prodaja nemačkog vina je porasla. ali, šta je bilo sa francuskim vinom? da li se uop-šte isplati držati ga u prodavnicama, ako podstičemo prodaju nemačkog,

i obratno? kako bi trebalo da izgleda asortiman? ovo su neka od pitanja na koje bi trebalo obratiti pažnju i uzeti ih u računicu.

ZaKLjUČaK

Svima nam se desilo da ponekad pro-đemo pored restorana ili prodavnice i čujemo pesmu koja nam se dopada, i nastavimo da je pevušimo dok šetamo ulicom. Možda će tome doći kraj. Mož-da će ekspertski izabrane i matematički programirane numere postati sastavni deo nekih novih prodavnica budućno-sti. Možda. Poslovnim ljudima se ideja sugurno sviđa jer im može doneti pro-fit. a, da li će se to svideti nama?

Rastko RaDENKOVIć

kLASikA

U prodavnicama pića je utvrđeno da se prihod od prodaje vina može značajno

povećati ako se u objektu pušta klasična muzika.

SPoRi RiTAM

rezultati istraživanja iz 1982. godine u jednom supermarketu pokazali su da je prodaja porasla za 28 odsto kada

je u objektu svirala muzika umerenog tempa, jer su se ljudi sporije kretali kroz

prodavnicu.

24

dRUŠTvo

Đorđe Gogov, bivši student akademije Operacije trijumf

NaSTIžE NOVaGEnERACiJA

Operacija trijumf je projekat produkcijske mreže Emotion,

koji je okupio učesnike iz svih bivših jugoslovenskih republika, izuzev Slovenije.

Cilj je naizgled jednostavan – napraviti nove muzičke

zvezde. Iza mladih talenata, stala je veoma organizovana i velikim novcem ”podmazana” produkcija, a sve u cilju da se

napravi ozbiljna konkurencija GraNdioznom projektu sa rTV Pink. rijaliti šou, kao svojevrstan miks Velikog

brata i Idola, postao je jedna od najgledanijih emisija

poslednjih mesec-dva dana u celoj bivšoj jugi, tržištu sa

preko 20 miliona stanovnika. MonopolList vam predstavlja

jednog od najpopularnijih studenata akademije, sa koje

je nedavno izbačen, Đorđa Gogova.

Na popodnevnoj kafi, u popularnom beogradskom

rock klubu danguba, u koje i sam voli da izađe, Đole nam

je pričao o sebi, Operaciji trijumf, boravku na akademiji i

planovima za budućnost.

25

dRUŠTvo

Kako si došao na ideju da se prijaviš za operaciju trijumf (oT)?Sve je počelo tako što je moj cimer došao jednog dana i rekao mi da je video rekla-mu za oT. Mene je oduševila ideja da postoji takav jedan projekat u kome može da se napravi muzička karijera, ali i da se pomogne da se uspostavi nova muzička scena u Srbiji.

Kako je izgledao ceo proces selekcije?kada sam se prijavio, prvi kasting je bio u Pirotu, a kada sam prošao dva kruga kre-nuli su promotivni koncerti po Srbiji. Tra-jalo je 4-5 meseci i bilo je užasno naporno, svakog jutra sam se budio sa mišlju da li ću ući ili ne. Čak sam morao da napustim i frizersku akademiju zbog toga, ali mi se na kraju upornost isplatila.

Da li si imao podršku svog okruženja - porodice, prijatelja...?kada sam prvi put rekao roditeljima usle-dila je takva rasprava da se par dana nismo uopšte čuli, međutim kako je vreme od-micalo menjali su mišljenje... Sada su odu-ševljeni, ispalo je da sam mnogo fin dečko, u šta sam ih ja ubeđivao 20 godina. Tako da operacija trijumf ima mnogo dobrih strana (smeh).

Kada si ušao u kuću, kako si se osećao znajući da su kamere svuda oko tebe i da beleže sve 24 sata?ne znam, nekako sam se opustio pred kamerama i nisam bio u grču. ostali su bili malo zbunjeni, a ja sam se osećao kao da sam u svojoj kući. Poslednje noći pred izlazak nisam mogao da spavam, šetao sam se po dvorištu i kući i bilo mi je užasno krivo što idem. Možda sam bio u grču prvih desetak dana zato što nisam znao ljude pa nisam mogao da se opu-stim i zezam, ali kako je vreme prolazilo sve je bilo super.

vi se niste poznavali pre ulaska u kuću?ekipa iz Srbije se znala zbog promotivnih koncerata, dok su ljudi iz drugih država došli samo par dana ranije. u drugim dr-žavama ti koncerti nisu postojali.

Znači definitivno ste tek na prvoj Gali saznali ko ulazi u kuću?imali smo mi među sobom svoje favorite, ali do te Gale nismo znali ko će stvarno ući.

Kako si se ti osećao kada je Maca na prvoj Gali prozvao šest studenata pa ih prilično surovo vratio?Pa dobro, Maca je otkačen lik, sve je to deo šoua, meni je lično to bilo zanimlji-vo (smeh). u principu, slutili smo ko će da uđe, ali sam taj događaj je definitivno bio šok .

Kada si konačno ušao u kuću – šta ti je najviše smetalo?Što se tiče tih tehničkih detalja poput bu-bica, nekako sam ja bio taj koji je najmanje grešio. opominjali su me malo, ali mora da su me zavoleli iz režije jer sam pravilno nameštao bubicu i menjao redovno bate-rije (smeh).

Predstavljen si definitivno kao jedan od najpozitivnijih studenata u kući, da li si imao neke momente kada ti je bilo teško?ja iskreno nisam ni znao kako sam pred-stavljen dok nisam izašao i tada sam se jako prijatno iznenadio. Što se tiče loših momenata, imao sam par sitnica zbog kojih sam padao u neraspoloženje, kao na primer kada su nam prvo rekli da samo dva studenta idu na koncert Queen-a. To mi je verovatno bio najgori dan na akade-miji u tom smislu.

Šta ti je najviše nedostajalo u kući?Pljeskavice (smeh). Ti neki dnevni rituali, da pojedem pljeskavicu, popijem pivo sa ortacima...

verovatno si gledao dnevne preglede i ostale emisije oT kada si izašao. Da li ti se čini da su studenti realno prikazani i da li misliš da se režijom tih dnevnih pregleda može uticati kako je neko pri-kazan?ja mislim da smo svi realno prikazani, a i samoj produkciji ide u prilog da nas prika-že u što boljem svetlu. nelogično je da nas namerno prikazuju loše a mi ćemo sutra biti ljudi koji će ih predstavljati.

Kakav je bio osećaj kada si ispao iz ta-kmičenja?kada su se sledeći dan delile pesme ose-ćao sam se kao „trinaesto prase” i bilo mi je jako krivo što ispadam. Posle su i dru-gi bili tužni ali dobro je, sad su se sredili. vidim da im je sve teže i teže i da počinju polako da pucaju.

Ko je tebi najviše nedostajao kada si izašao, kada si shvatio da nećeš svaki dan viđati tu osobu?navikao sam se na ispijanje kafe u dvori-štu, tako da mi je nedostajala ta ekipa – So-nja, nina, Sajko.

Da li sada gledaš live stream, pratiš dnevne preglede? Kako ti se čini sa druge strane ekrana?Čim ukradem malo vremena, pratim. do-sta mi je čudno, nekako su mi daleki kada ih gledam sa ove strane. Pratim malo ko-mentare na netu i sviđa mi se kako je oT prihvaćena od strane ljudi i kako joj raste gledanost.

Da li si pratio komentare o sebi na foru-mima ili po grupama na Facebook-u?kada sam izašao napolje prvo što sam saznao je da su mi fanovi iz dimitrovgra-da napravili sajt, ali i da je jedan dečko iz Zrenjanina, potpuno sam i na svoju ruku, takođe napravio sajt. Zbog toga mi je bilo vrlo drago. na jednom forumu koji sam otvorio, a gde su moji fanovi, video sam da prva tema o meni ima 80 i kusur stra-na i onda mi je tek bilo jasno gde sam, šta sam.... Mada, onda sam video da postoji i tema na kojoj raspravljaju da li meni smr-de noge (smeh).

i kakav je osećaj kada ti se sada posve-ćuje toliko pažnje? Pa dobro je što i dalje mogu da sednem sa ortacima ispred prodavnice i popijem pivo, samo što me sada više ljudi zna i ja sam srećan zbog toga. Svima se javljam na ulici, uvek dam autogram, slikam se... Čak mislim da mi je popularnost jako skočila kada sam izašao iz kuće. Tog dana sam imao 3000 poziva za prijateljstvo na Fa-cebook-u, posle par dana još par hiljada... Sada čekam pola sata da mi se otvori stra-nica (smeh).

Da li si zadovoljan kako se stvari odvi-jaju posle oT?da, jesam, sasvim je ok. već sam ušao u studio da snimam pesme za kompilacije. Moguće je da ću, sa jednom pesmom koju sam snimio, ići i na Beoviziju.

Ne smeta ti da nastupaš na festivalu ta-kvog muzičkog žanra?ne, ako nastupam sa pesmom koja se meni sviđa. iako sam ja veliki protivnik

26

dRUŠTvo

evrovizije, jer smatram da je to jedan ve-liki cirkus, svake godine ima i kvalitetnih pesama.

U kom fazonu je pesma koju si snimio? Prvo sam probao nekoliko pesama sa Sajkom, a producentima se svidelo kako izvodim jednu pesmu u nekom, recimo, elektro rok fazonu, sa gitarama. komerci-jalno je, ali je dobra pesma.

Kako si se osećao kada si se vratio u kuću da snimaš te pesme?imao sam neverovatnu tremu i bio sam nekako zbunjen, ali mi je bilo neizmerno drago što sam opet tamo.

Da li misliš da oT ima mogućnost i kapacitete da promeni muzičku scenu Srbije ili regiona? ipak se smatra da na-rodna muzika ima primat u ovim kra-jevima.Sve ima svoje početke, uspone i padove tako da se nadam da je došlo vreme da se i to završi i da neka malo drugačija muzika dođe na scenu.

Da li se i tebi desi da slušaš tu vrstu muzike, kada si sa ekipom u kafani, na primer?Pa mogu da podnesem tamburaše kada sam sa društvom u kafani, oni prave po-sebnu vrstu pozitivne atmosfere, ali da se razumemo, privatno to nikada ne bih pustio.

ali čak su i na oT gostovali izvođači za koje se ne bi baš moglo reći da pripada-ju nekoj kvalitetnijoj muzičkoj struji.nije sve crno belo, jer kada se podigne gledanost i kad ljudi počnu da veruju u ceo taj projekat, moguće je promeniti neke stvari. Za sada mora tako. naravno, bilo je tamo grupa koje se ni meni ne svi-đaju, ali moraš to da progutaš...zbog ne-kog višeg cilja.

Da li misliš da će biti novi ciklus opera-cije trijumf?ja mislim da hoće. Mislim da su svi zado-voljni i da će se skupljati novi mladi ljudi, nova vojska za nove muzičke pohode.

Koje pesme privatno voliš da pevaš?najviše muziku iz sedamdesetih, osamde-setih godina - deep Purple, Whitesnake pa sve do Guns’n’roses. imao sam i bend

ranije i svirali smo sve od džimija hen-driksa, pa do džejmsa Brauna.

Poznato je da dolaziš iz Dimitrovgrada koji se nalazi na granici sa Bugarskom,

interesantno je da se vodila polemika na internetu na kom si to dijalektu ili jeziku pričao sa roditeljima preko tele-fona?To je šopski jezik o kome se jako malo zna. koliko ja znam to je bilo pleme koje se doselilo u te krajeve i očuvalo svoj je-zik. jedni ga nazivaju bugarskim, jedni srpskim dijalektom, a to je u principu neka mešavina dva jezika koja se vreme-nom menjala.

Želeli smo da te pitamo i kakve su mo-gućnosti danas za mlade ljude u ma-

njim gradovima. Da li je stvarno neop-hodno da se ode u veći grad radi nekog uspeha?konkretno u dimitrovgradu je jako teško da se uspe, i mora se otići u veći grad. ja sam, na primer, bio sportista i imao sam jako loše uslove za treniranje. Posle sam se malo povukao iz toga jer sam bio razo-čaran i rešio sam da dođem u Beograd po svaku cenu, da dođem do nekog rok ben-da i uspem.

Reci nam onda nešto i o svojoj sport-skoj karijeri?Sa 14-15 godina sam preskočio pionirski državni rekord u skoku u vis. ubrzo je krenula prva pa druga godina u kojoj sam ja, kao “vunderkind“, trenirao bez uslova. imao sam i povredu kolena koju je trebalo da operišem, pa sam jedno vreme trenirao i u kragujevcu, što mi je bilo jako teško da uskladim sa školom, tako da sam na kraju četvrte godine srednje škole odlučio da se vratim u dimitrovgrad.

Kada sada pogledaš, šta ti je bilo teže – da preskočiš Topićev rekord ili da u oT stigneš dokle si stigao?Situacije su različite, ali je ipak mnogo toga isto. Tada sam trenirao svaki dan, bio na stadionu dva puta dnevno, po nekoliko sati. Slično je i sada, mnogo obaveza, pri-tisaka... naučio sam da izađem na kraj sa tim, pa mi nije teško.

i pri kraju jedno neformalnije pitanje - ljubitelj si dobre hrane, da li imaš neka omiljena jela ili recept koji spremaš?ja sam najveći gurman na svetu. Što se mene tiče, sve sa roštilja može da se jede, od morskih plodova volim lignje, na pri-mer... a što se tiče recepata, jedino što mogu da podelim sa vama jeste – sipate ulje, stavite jaja i ispržite u tiganju (smeh).

Da li imaš nešto da dodaš za kraj?imam samo jedno priznanje – pošto nas je Mića, profesor pevanja, zaduživao da pravimo palačinke, ja sam tri puta bio na redu, ali dva puta sam se izvukao, a jed-nom sam terao Sonju da pravi u moje ime. dan pre mene, kada je zvanično bio red da ona pravi, profesor ju je nahvalio kako je prava domaćica, a za „moje” palačinke sle-deći dan ništa nije rekao (smeh).

Ivana BOJANOVIćNikola ćIRKOVIć

ĐOrĐE GOGOV

datum rođenja: 5. iX 1988.rodni graddimitrovgradOmiljeni muzički pravci: pop, rock, funk, r’n’b, metalrecept za uspehvolja i upornostŠta smatra za svoj najveći kvalitet: harizmatičan i ima sve što treba da poseduje jedna zvezda.Pesma koja ga opisuje: „Eye of the tiger”, jer se do kraja bori za uspeh.

foto

grafi

je pr

euze

te sa

http

://ww

w.op

erac

ijatri

jum

f.rs/

27

naši reprezentativci su radili tri dana i dve noći. nadmetali su se u izložbe-noj kategoriji, a tema našeg stola bio je nikola Tesla. neobičan izgled stola i hrana koja se na njemu nalazila pri-vukli su veliku pažnju kako posetilaca, tako i šefova drugih kuhinja. ni sudije nisu propustile da rad naših kuvara po-hvale i okarakterišu ga kao vrlo kreati-van i vrlo originalan. od mogućih 100 poena, srpska ekipa osvojila je 69.158 poena. Bronzana medalja izmakla im je za 0.842 poena. ipak, kući su otišli sa diplomama koje su potpisala najcenje-nija i najpoznatija imena iz sveta kuli-narstva.Cilj svake olimpijade jeste da postavi standard za sledeće četiri godine. Sve što se prikaže na ovom takmičenju po-staje trend u restoranima i hotelima ši-rom sveta. obraća se pažnja na slaganje boja, začina, podjednaku zastupljenost namirnica. Sve to treba uklopiti i sa te-mom stola, imajući u vidu da su kriteri-jumi svaki put sve strožiji. To je prilika da se vide neke nove i aktuelne stvari, dekoracije, načini pripreme hrane, i šansa za članove svake ekipe da poku-pe “fazone” koje mogu da primene i u svom radu.Činjenica da nam je za nijansu izmakla bronzana medalja i raduje i razočarava. ipak, i pored svih poteškoća, naši kuli-nari su postigli veliki uspeh i pokazali da mogu da stanu rame uz rame sa naj-boljima u tom poslu.nama jedino ostaje da verujemo da će ubuduće našim kulinarima biti pružena odgovarajuća institucionalna podrška, sa ciljem da im se obezbede optimalni uslovi za rad. i pored kvali-teta i stručnog znanja, teško je boriti se sam za napredak i promociju srpskog kulinarstva.

Sanja MITIć

dRUŠTvoSrpska kuhinja u vrhu Evrope

PRvi nASTUPČETVrTO MESTOkulinarska olimpijada u erfurtu

u nemačkoj održana je od 18. do 23. oktobra 2008. godine. ova manifestacija održava se

svake četvrte godine još od 1920. godi-ne, i sa dugom tradicijom ne propušta da vrhunskim kvalitetom rada oduzme dah! erfurt je četiri dana bio praznik kuvara i nadmetanja nacionalnih, re-gionalnih i juniorskih ekipa društvene ishrane, kao i individualnih takmičara. Za samo četiri dana takmičenje je po-setilo više od 25.000 ljudi.i pored velike želje i truda uloženog u takmičenje, naši kulinari su imali velikih problema. kakvih drugih nego – mate-rijalnih! Pored malobrojnih sponzora ( Privredna komora Beograda i hotel “Palisad” ), članovi naše ekipe morali su da između sebe prikupljaju novac za namirnice. Spretnosti, znanja i inova-tivnih ideja nije manjkalo, ali ih je ne-dostatak materijalnih sredstava stavio u neravnopravan položaj u odnosu na njihove kolege. verovatno da se nijed-na od 53 zemlje učesnice ne bi pojavila na takmičenju da je bila na mestu naše ekipe. Zamislimo tek šta bi bilo da su okolnosti išle nama na ruku?Takmičenje je bilo kao kraljevstvo ku-vara. Pripremala su se tradicionalna jela na futuristički način koji je izgle-dao apsolutno savršeno. izrađivali su se eksponati od šećera, putera, sira, voća, povrća, leda, čokolade i marci-pana. od hrane su se kreirale potpuno realne figure - uglavnom junaka bajki, životinja ili objekata. Možda je najveće oduševljenje svih prisutnih izazvao tim nemačke, koji je na mišolovci servirao zalogaj kačkavalja. Sve je bila samo prelepa hrana za oči, jer je svaki od ek-sponata u sebi i na sebi imao aspik (že-latin), koji jeste jestiv, ali koji u velikim količinama postaje bljutav.

Iako su domaći kulinari 1984. godine poslednji put nastupili na Kulinarskoj olimpijadi kao SFr jugoslavija, velika pauza

ih nije sprečila da daju sve od sebe i pokažu da mogu da se

mere sa nekim od najboljih kuvara u svetu.

28

kULTURA Od davnih vremena su u ljudskom društvu postojala mesta na kojima se moglo uživati u dobrim ukusima. danas, kao, nažalost, i na ostalim planovima, Srbija kaska za svetskim standardima u barskoj kulturi. Ipak, jedna grupa ljudi pokušava to da ispravi...

od davnina su unutar razvijenih ljudskih zajednica postojala me-sta na kojima su se okupljali ljudi iz različitih slojeva, sa različitim

osobinama i interesima. Svima njima jedno je zajedničko – žele da uživaju – da posvete pažnju svojim čulima. istorija bara je veoma duga. vlasnici davnašnjih lokala uglavnom su i sami proizvodili pića koja su prodavali. u Xviii veku, lokali počinju da predstavljaju centre društvenog i kulturnog života u moder-noj evropi. u njima je bar bio običan pult na kome se prodavalo piće. To je ujedno bila i jedina barijera koja je odva-jala goste od prodavaca pića (neke vrste preteče današnjeg barmena). u donjem delu šanka nalazila se šipka za noge. Po njoj je bar i dobio ime (na engleskom „bar” znači šipka). u Zapadnoj evropi, posebno u Francuskoj, barovi su bili me-sta gde se okupljao krem društva – naro-čito u doba moderne. ”Zlatnim dobom“ bara, kao i koktel kulture, smatra se pe-riod prohibicije u americi. Prohibicija je trajala od 1919. do 1933. godine i u tom periodu barovi i barmeni beleže svoj naj-veći uspon tj. interakciju sa potrošačima. Pošto je tokom prohibicije bila zabra-njena proizvodnja i prodaja alkohola, barovi su ilegalno točili alkoholna pića. da bi se prikrilo alkoholno piće (koje se služilo uglavnom u prepoznatljivim čašama), kao i loš kvalitet alkohola (koji se proizvodio u ilegalnim destilerijama),

barmeni su počeli da mešaju pića i služe ih u drugačijim, različitim čašama. To je period u kom nastaju neki od najpozna-tijih klasika među koktelima, koji su po-pularni i dan-danas. Barmeni su smatrani pripadnicima ekonomske elite, a barovi, koji su uglavnom bili u rukama mafije, mestima za strogo odabrane. nakon za-vršetka prohibicije, kokteli su nastavili svoju ekspanziju, a barmeni su i dalje uživali veliki ugled u društvu, kako je i dan-danas.

A kod nAS?

u Srbiji, pak, do pre desetak godina bilo je prosto nezamislivo naručiti koktel. Pila su se uglavnom standardna pića kao što su pivo, neko žestoko piće (vinjak, vodka) i poneki miks. ljudi koji su radili u lokalima bili su prosti točioci pića, svo-jevrstan servis konobarima (šankeri). Bar je bio prostor na kome se izdavalo piće, a ne prostor za goste, gde borave i razgovaraju sa barmenom. Zahvaljujući, pre svega, ljudima iz udruženja barme-na, kao i ostalima koji su se obučavali u inostranstvu i svoje znanje donosili u Srbiju, danas postoji jedna druga slika. Posao barmena je sve atraktivniji, gosti sve češće naručuju koktele umesto pro-stih pića, a sve je veći i broj lokala koji u standardnoj ponudi imaju bar neki kok-tel. iako slika i dalje nije onakva kakvu bi želeli da vide svi poznavaoci mikso-

Barska i koktel kultura u Srbiji – gde smo u odnosu na svet?

dRUŠTvo

dOBrE kAPLJiCE

29

dRUŠTvo

logije, napredak je više nego očigledan. Za to su zaslužne brojne aktivnosti koje u delo sprovodi upravo udruženje bar-mena Srbije.udruženje barmena osnovano je 29. apri-la 1997. godine u Beogradu. Predstavlja strukovnu organizaciju osnovanu sa ci-ljem da afirmiše i konstantno razvija za-nimanje barmena. Taj cilj ostvaruje se na više načina: nastojanjem da se i kod nas ukaže na prilično zapostavljenu ulogu i značaj barmena u komunikaciji gosta i lo-kala, zatim edukacijom članova i njihovim pravovremenim upoznavanjem sa najno-vijim svetskim trendovima kako bi se po-digao nivo usluge i barmeni afirmisali u zemlji i inostranstvu, radom na afirmaciji kulture pripremanja i konzumiranja pića među ugostiteljima i gostima lokala, kao i organizacijom raznih takmičenja, od lo-kalnog do državnog karaktera i obuka za barmene. Potvrda da se nalazi na pravom putu, i da se i u Srbiji ipak neguju kvalitet i visoki standardi, stigla je 2002. godine, kada je, nakon petogodišnjeg statusa po-smatrača, udruženje barmena Srbije po-stalo punopravan član internacionalnog udruženja barmena (iBa). iBa postoji već 52 godine i za to vreme uspostavila je standarde u ovoj oblasti koji se poštuju u celom svetu. danas ima više od 50 čla-nica, a internacionalna takmičenja održa-vaju se svake godine. na njima takmičari imaju priliku da se nadmeću u dve obla-sti: “classic cocktails” (klasična priprema koktela) i “flairtending” (atraktivna pri-prema koktela).već petu godinu zaredom, organizuje se i nacionalno prvenstvo barmena Srbije u pripremanju klasičnih koktela, a po-bednik predstavlja zemlju na Svetskom takmičenju barmena. ove godine, ipak, takmičenje je prošireno, te je održano i prvo nacionalno takmičenje u “flairten-dingu”, čiji pobednik takođe predstavlja našu zemlju na međunarodnom takmi-čenju. Tu nije kraj planovima udruženja barmena, pošto se za sledeću godinu pla-nira svojevrsna Balkan tura u “flairten-dingu”, koja će proći kroz najveće centre barske kulture na Balkanu, kao što su Za-greb, Pula, Beograd, Sofija, Budimpešta itd. inače, drugu godinu zaredom prvak Srbije u klasičnoj pripremi koktela je Go-ran ilisić, dok je prvi šampion Srbije u “flairtendingu” ove godine postao Goran rajović. i jedan i drugi će dobiti šansu

da predstavljaju Srbiju na Svetskom pr-venstvu 2009. u Berlinu. osim takmi-čenja, važan deo aktivnosti udruženja predstavlja i obuka za barmene, koja nije samo puka obuka za barmenski posao, već svojevrsna edukacija o celokupnoj barskoj kulturi. Prethodnih godina se udruženje barmena aktivno bavilo i promocijom barske i koktel kulture ši-rom Srbije. Članovi udruženja obilazili

su gradove i njihove lokale u kojima su predstavljali sezonske koktele, najpopu-larnije napitke i slično. alfa i omega ovog širokog spektra aktiv-nosti udruženja barmena, sa plemeni-tim ciljem uspostavljanja visokog nivoa barske i koktel kulture u Srbiji, u skladu sa svetskim standardima, jeste novak nenezić – proslavljeni barmen i glavni menadžer verovatno najboljeg mesta

u gradu ako želite da popijete koktel – “BarCentral-a”. Godine 2003. novak je postao profesionalni barmen i za sve-ga pet godina uspostavio ime kao jedan od najboljih u poslu, ali i jedan od naj-većih zagovornika širenja barske kulture

u Srbiji (i šire). između ostalog, bio je šampion Srbije i predstavnik iste na Svet-skom takmičenju u las vegasu. rame uz rame sa njim je Živko Buđelan, još jedan proslavljeni barmen, koji je predstavljao Srbiju na svetskom prvenstvu 2007. u Tajvanu. novak i Živko, “poznatiji” kao nole i Žile, danas su organizatori brojnih obuka za barmene, promocija i takmiče-nja u Srbiji i inostranstvu, kao i mnogih drugih edukativnih događaja vezanih za barsku i koktel kulturu u Srbiji i regionu. S obzirom na to da je nemoguće pobro-jati sve funkcije, aktivnosti, nagrade i za-sluge ova dva čoveka u malom prostoru jednog studentskog časopisa kao što je naš, prosto im stoga poručujemo – sva-ka čast i samo tako nastavite. a vi, dragi čitaoci, dalje na stranice “Monopollista” i uđite u svet miksologije na pravi način. uživajte u kulturi dobre kapljice...

Uroš ŽIVALJEVIć

SvETSki A nAŠi

alfa i omega širokog spektra aktivnosti Udruženja barmena Srbije, sa plemenitim ciljem uspostavljanja

barske i koktel kulture u Srbiji u skladu sa svetskim standardima, jeste Novak

Nenezić, a sa njim rame uz rame je i živko Buđelan – dvojica proslavljenih

srpskih barmena.

Živko Buđelan - majstor na delu

Goran Ilisić – dvostruki uzastopni šampion Srbije u klasičnoj pripremi koktela

30

EHo

oo

oo

oo FiLTERRRRRRR

vlasnik «omen korporacije» sedeo je u velikoj kancelariji sa svojim saradnicima. Mali smešak igrao mu je oko usa-

na, dok je ispijao svoju treću čašu viskija.imao je mnogo razloga da bude srećan. on i njegovi saradnici posedovali su apsolutnu i neprikosnovenu moć nad svakim živim stvorom i svakom stvari na ovoj planeti. Nije posto-jalo ništa što bi zamislili, a da nije moglo da se uradi, i to ga je činilo zaista srećnim. Stoga je na ovakvim sastancima uvek razmišljao koliko dugo im je trebalo da se dokopaju prestola i šta su sve morali da učine da bi do njega došli.Ucene, izrabljivanje, ubistva, pod-metanja... Sve su to sitnice u odnosu na ono što je zaista smatrao da pred-

stavlja najveći izvor njihove moći. a kada je razmišljao o tome, nikako nije mogao da sakrije taj smešak na svojim usnama.Čovečanstvo je dugo bilo zaroblje-nik haosa. Bio mu je potreban red, pravi poredak koji bi bio stalan i ne-prikosnoven, a ne prolazno rešenje. Da bi se takav poredak mogao us-postaviti, moralo se proniknuti u srž glavnog čovekovog problema, onog koji ga je često dovodio na ivicu op-stanka.Ne postoji nijedan snažniji motiv u čovekovom životu od želje da uvek radi po svome. Ta želja je uništavala i njega i sve oko njega, ali ništa više od ispunjenja te želje on nije ni-kad poželeo. Svi sistemi, sva pravi-la, principi i zakoni bili su samo ograničavajući faktori za njega, i to takvi da nisu mogli potrajati. Ništa

nije moglo izbrisati čovekovu želju da uvek sam krči svoj put. on je to zvao «slobodom» i ona je stvarala neslućene štete, haos koji nije imao svrhu niti kraj. Nešto se moralo učiniti. Spas je nakon dugo vremena došao u liku neverovatne ideje: ako se ne može sprečiti da uvek traži svoj put, onda se moraju kontroli-sati putevi kojim bi čovek mogao ići. i time je vekovni haos čovekovog postojanja počeo da poprima obrise reda i poretka.Nije nikad bilo bitno kako bi se taj poredak mogao ostvariti. ono što je bilo važno jeste da je za to bila potrebna moć, velika, neporeciva moć. Takva moć morala je poslužiti kao sredstvo, nikako kao cilj. ona bi bila samo alatka u postizanju savršenog poretka. Niko ne može da shvati koliko je ovaj

PoREdAk

31

EHo

oo

oo

oo

FiLTERRRRRRRproces zahtevao strpljenja, novca i moći. Bilo je izuzetno važno dopreti u sve pore društva, u politiku, sport, umetnost, biti svuda i stalno prisu-tan. haos njihove takozvane «slo-bode» učinio ih je izuzetno ranjivim i željnim zaštite. Bili su spremni da prihvate svačiju navodnu plemeni-tost samo ako bi im davala sigurnost, a cena takve sigurnosti nije nikad smela biti vidljiva , jer se nije znalo da li bi oni bili spremni da je plate. Njihovi večiti strahovi i nedoumice su od nas napravili njihove gospo-dare, jer su željni zaštite prihvatili naše nevidljive okove. Kada su se konačno prepustili nama, bilo je važno uspostaviti potpunu kontrolu nad njima. ljud-sko ponašanje moralo je postati na-dasve predvidlivo, sa minimalnim mogućnostima za grešku. jedini način da to uradimo bilo je da una-pred stvorimo ponašanje koje bi oni odmah prihvatili kao svoje, a koje bismo lako kontrolisali. Sve vred-nosti koje su ljudi cenili uspešno smo pretvorili u robu. Pošto svaka roba ima svoju cenu, to se odnosilo i na vrednosti, a sa cenom, učinili smo ih teško dostižnim. a kao takve, postale su prijemčive. Kažite čoveku da nešto ne može da uradi i posma-trajte koliko dugo će se posvetiti tome da pokaže koliko niste u pravu. Kažite mu da nešto ne može da ima, ili bar da će jako teško to dobiti, i pogledajte kako će se posvetiti da to upravo i dobije. Nismo se zaustavili samo na nji-hovim vrednostima, stalno smo dodavali i svoje. one su postale isključive, i suprotstavljene jedna drugoj, ali to ne znači da su ostale bez sledbenika. ljudi su postali

spremni da brane svoje vrednosti, da se bore za njih, da ulaze u suko-be zbog njih, ne videći uzaludnost svega toga, ne videći nas kako ih ko-ristimo kao marionete. i zaista, kad pogledate, moda, knjige, muzika, film, sve ono što je trebalo ljude da spoji, nepovratno ih je razdvojilo. U svojoj razdvojenosti i neslozi oni

su pronašli sreću, jer su smatrali da dokle god imaju naše vrednosti, koje su smatrali svojim, mislili su da imaju

sve što im treba. Mi naprotiv nismo stajali skršenih ruku i neprekidno smo stvarali nove vrednosti, nove iz-vore sukoba, nove strahove od kojih im treba zaštita. Naša jedna ruka je davala, druga uvek uzimala, a oni su, u svojoj ograničenosti, ljubili obe.onaj ko bi uhvatio obrise naše veličanstvene piramide nije nam bio pretnja. Ma koliko ga ona plašila i

ma koliko on pružao otpor, uvek bi se povinovao. Ma koliko se ne slagao sa svojim ropstvom, dobro je znao da ništa ne može da učini. Čak iako je znao da je rob, to ga nije činilo manje robom od njegovih prijatelja koje je krasilo blaženstvo neznanja. Njemu je sa tim saznanjem bilo mnogo teže nego njegovim pri-jateljima, pa su stoga mnogi prestali da misle, znajući koliko su strašne posledice.Učinili smo sebe nezamenljivim u njihovim očima. Njihovi strahovi i nesigurnosti iznova i iznova ih teraju pravo u naše naručje, gde smatraju da će uvek biti najsigurniji. Uvek će imati strahove i uvek će hteti zaštitu, ali je neće tražiti u sebi, neće uvideti kakvu snagu bi mogli da poseduju, samo kada bi se potrudili. Tražiće uvek našu zaštitu, jer neće biti ni-

jedne druge, i nijedna neće biti tako dobra kao naša. Stoga, oni nikad neće prihvatiti život bez nas, zato što bez nas ni ne znaju šta je život i kako da ga žive.a to je naša najveća pobeda, pomisli vlasnik «omen korporacije» i ispi do kraja svoju treću čašu viskija.

Nikola ŠKONDRIć

Ne postoji nijedan snažniji motiv u čovekovom životu od želje da uvek radi po svome.

32

EHo

oo

oo

oo FiLTERRRRRRR

Godišnja doba su prešla sa mi-sterije na mizeriju. ja sa leda u čaši vode na led u časi viskija, škotskog. Sad se opasno pribli-

žavam čaju. Postao sam ugrožena vrsta, jurim sam sebe po stanu da se prebijem što sam tako mekan. Stisni zube, šta je to malo ledenog talasa, ledene bukti-nje, oholog vetra i tupkajuće kiše koja škripi po prozorima kao nokti po tabli?! Pokaži da nisi od svile, nego potomak opake gromade neke stenčuge iz nekog paleolita ili neolita!! i stavljam med u šolju svog vrelog čaja od šumskog voća. i uvijam se u ćebe. Braon je. Sa druge strane sivo. ja imam samo jednu stranu, i ona je zaleđena. Palim klimu i brojim minute dok se ne zagreje i krene da is-pušta svoj smežurani vazduh koji daje ukus u ustima kao da žvaćem stiropor. Topla mešavina kreće da se spušta na sobu. volim tu šklopociju koja me okru-žuje sa peščano-krckavim vazduhom čija mutnina magli sobu. a ja se topim u toploti. dižem noge sa poda, sklanjam se od hladnog vazduha koji se lepi po tepihu, mulj u močvari. uvijam ćebe u mali vigvam zadržavajući šolju unutar mog malog skrovišta. napravio sam indijansku saunu. eto! nije na otvore-nom, nema osušenih koža divljih životi-nja, nema konstrukcije, nema prerija ni šuma, i nije me briga. Provirim napolje na koji sekund i dobijam isti efekat kao da sam iz saune uskočio u hladan potok ili rečicu. eto! Sauna! Tačka!Sa tim momentom olakšanja i blažen-

stva se prekida slavnim metodama. je-dan od najčešćih i najverovatnijih – te-lefon. aleksandar Bel je nekad davno rešio da olakša čoveku muke i pojedno-stavi komunikaciju, i unakazio mi ter-malni oporavak. nije greška Belova što sam ja rođen kao gušter iako sam izašao iz materice jednog sisara ženskog roda. Zato ne mogu da ga mrzim. a pojedinac koji se usudio da omete moju fizikalnu terapiju je bezbedan u svom brlogu, ina-če bi mi se lično obraćao sa nebezbedne razdaljine, a ne gnjavio na pištavu sluša-licu. Zato ću mrzeti nešto priručno, uo-bičajeno. Penzionere. komšije. komšije penzionere! da, uloviću jednog dana je-dan primerak i on će odgovarati za ovaj poziv! neminovno je. Pokrećem svoje krckave zglobove. kuk, davno iščašen, pulsira. kolena, davno rastrošena i izmučena, gnjave menisku-se i čašice kao da se šamaraju. rame, zveknuto o nešto, davno naravno, žiga. Glava se naduvava do neprikosnove-nih razmera. rogovima bodem plafon. Sinusima stružem koru mozga. oči se naduvavaju dok se pritisak u njima ne izjednači sa pritiskom vazduha u cilin-dru dizel motora. Pomišljam – kako li je tek hipohondričnima?Glođe me to što smo toliko srećni i za-dovoljni praktičnošću ljudskog roda. uspeo je da nam stvori bežični telefon kako bismo bili pokretni u našim bespo-trebnim razglabanjima sa svim tim lju-dima koji nam troše kratko vreme koje provodimo na ovoj planeti, a ipak, taj be-

žični je nekako uvek na punjaču ili u veš mašini. kad ti stvarno zatreba, onda je u cipeli – 9 od 10 slučajeva. ostaje činje-nica da više nema onolikog kabla o koji bismo se saplitali i koji bismo lomili i ki-dali zatvaranjem vrata ili bacanjam kera na njega kako bi glodao njega a ne na-meštaj, zato što nam se ne baca loptica u parku. S druge strane, o šta se obesiti kad ustreba? Meni je svejedno. Činjenica da još uvek postoji slušalica koja će mi svaki put spasti sa ramena i upasti u sudoperu mi predstavlja glavnu manu dizajna. ko mi je kriv što perem sudove dok telefo-niram? Telefonske kompanije! i dosad-ni ljudi koji me teraju da ne gubim vre-me uzalud slušajući o vremenu i cenama na pijaci, položenim ispitima i izgublje-nim skriptama, nego da perem suđe dok me ubijaju, polako mi glođući svaku nit koncentracije koju tako sebično čuvam za dane kad će mi zaista zatrebati. Sad ne mogu da ih mrzim uz punu koncentra-ciju, uništili su me. Treba mi telefon koji lebdi pored mog uveta. do tad, pisma će biti zadovoljavajuća. ne poruke na mo-bilnom telefonu, već pisma! inače ću poštom dobijati samo račune do kraja života. koji i neće biti toliko dugačak su-deći po količini ljudi koji nalaze utehu u abnormalno dugačkim telefonskim raz-govorima koji ionako neće rešiti njihove probleme, nego samo stvoriti drugima blaže ili teže nervne poremećaje. Psihi-jatrima će biznis cvetati. dok se ne ubi-ju. Stomatolozi i psihijatri drže rekord sa najvećom stopom samoubistava.

Urbana saunai promrzli čekić

33

EHo

oo

oo

oo

FiLTERRRRRRRTo mi je sve nekako prošlo kroz glavu u tih 5 metara koje sam prelebdeo do tele-fonske baze za punjenje. Preleteo opre-zno i virtuozno, veštinom cirkuskog akrobate na trapezu kome je naočigled zapanjene publike uklonjena zaštitna meža i postavljen kavez sa tigrovima. da, meni su tigrovi ekvivalent tog hlad-nog agregatnog stanja koje nazivamo vazduh, koje mi se migolji i mrsko šu-nja po podu sobe, pohotno gledajući moja stopala koja želi za svoj obrok. veni, vidi, vici; dok me je telefon, kao i obično, porazio bez po muke, ni grašku znoja nije pustio. odjekivao je po stanu akusticnom kao grčki amfiteatar, a nije bio na mestu. Pao sam kao junak u baj-kama, zvučno i teatralno, ali spreman da učinim nešto drugo kako bih uspeo da se dokažem životu. obukao sam se, spreman na polarni šok, i izašao. Misija „hleb“.Beton je slivao zlokobne produkte ma-sivnih oblaka među promrzlu travu. de-cembar. Bez objašnjenja. Bez izgovora. i nije ga briga. nije ga briga što sam ja mo-rao da grebem zemlju i stene na skijanju prošle godine. i sad ga nije briga što no-sim martinke kako ne bih potonuo u okeane pune santi leda. vetar me ošine s namerom glavu da mi skine, i prikuca mi facu za obližnji prozor…dok se stru-žem sa tuđeg okvira, prevrnuše se nebo i zemlja. a mene baš nije briga ni za šta. ja sam na misiji. hleb je moj zmaj. hrabri vitez, zajahao...pa, ništa nisam zajahao, ali sam trčao kao da jašem noja. Sto na sat, pa oštra krivina, i pravo kroz pokret-na vrata koja se prvi put ikada otvaraju dovoljno brzo. hleb je bio pomalo gnje-cav, pomalo vlažan jer ga vrelog stavljaju u kesu pa isparava. Bio je pomalo i tužan. ovaj hleb sam usrećio. on se smešio svom bliskobudućem komadanju dok se korpa klatila, crvena i prljava, kakva i treba da bude da bi se u nju stavila hrana. Što prljavija, i nikad obrisana. da sa hra-nom poližem svaku šaku koja je držala tu korpu. Sve šake koje su ikada držale

tu korpu. Sve šake na planeti na mom jeziku! i tako u svakoj radnji u ovom gradu! Tako se jača imunitet, da se zna! C-vitamin je mit. imunitet se jača doma-ćom vakcinom, narodnom preventivom – lizanjem šaka.Biranje kase je nauka. ovaj put bila je to prosta matematika. osnovna. ona koja se uči sa šibicama. jedno prazno mesto = jedan ja. jedan bezbrižan hod do cilja-ne destinacije, nevolje nema na vidiku, vitez je na čistini. Pet koraka...četiri, tri, dva, kliZeći STarT!!! Sudija odma-huje glavom, start na loptu, sve je čisto,

nema prekršaja. Poluusnuli babac iz od-seka za kiselo mleko i majonez uleteo je hrabrošću koju smo čitali u legendama o gladijatorima. kažu da adrenalin daje čoveku snagu da uradi neke stvari koje nikad ne bi mogao da uradi u normal-nim uslovima. naučnik u meni bi želeo da vidi šta bi se desilo kada bi joj neko prislonio pištolj uz slepoočnicu. hleb se prepao. kasirka ostala neiznenađena. duševno i fizički nedodirljiva. kao elek-tričar kad vidi žicu. viđao sam muve koje pokažu više entuzijazma kad vide svoj najčešći obrok. Svi nalaze svoj mir. a ja još uvek kupujem hleb sa potpu-nom pripremljenošću izviđačke jedi-nice za preživljavanje u džungli nakon pada njihovog aviona.Bakuta je imala pobedonosni izraz na licu. narodni heroj. onda je podigla po-

gled da vidi poraženog. raščupana kosa i jutarnji pogled u očima. Baba je videla đavola, demona, proždrljivca svoje unu-čadi i protivnika njenog udruženja sta-nara. Svi strahovi su joj se otelotvorili u liku jednog mene. Smrznutog. Gladnog. iziritiranog. ni krivog, ni dužnog, ali de-žurnog. Bacila je upitan pogled kasirki sa molećivim pogledom u očima koji je pitao da li ispod kase spava pandur sa sačmarom. ili tenkom. ja sam brojao ukupno sedamnaest dlaka na njenom temenu i razmišljao o krivičnom pravu. okrenula se da potraži “Politiku”. na-kon toga naravno i “Blic”, “Glas javno-sti”, “dnevni Telegraf” i možda i “new York Times”. Sem “Politike”, sve ostalo je imalo toliko smisla koliko i bizon u tegli, pošto je baba znala samo ćirili-cu, dok sam ja sebi izazvao inflamaci-ju okularnog nerva kolutajući očima pokušavajući da zdrobim sebi mozak. unezverenim pogledom pratio sam brojanje “the sitniša”, čuvene kategorije koju poznaju samo dobro obučeni akti-visti udruženja “nadživimo ih sve”. dok je sumanuto usporena bakuta odvajala novčiće od po pet, deset i pedeset para iz perioda jure, a usplahirena kasirka pokušavala da diplomatski približi fa-moznoj pojavi da su ti novčići izašli iz upotrebe, iz mene, i kroz supermarket okupan iskrama zaslepljujuće bele sve-tlosti neonki, razlegao se potmuli jauk iskreno izmučene duše na ivici da zada-vi sebe, svoj hleb, i bilo šta što bi mu se našlo na dohvat ruke a da se može svr-stati u kategoriju “stvor”.Starija gospođa preneražena, balansira između poziva hitnoj pomoći ili vatro-gascima. kasirka, razrogačenih očiju, ali sa suzama razumevanja. dežurni krivac maše plenom i prolazi pored pulta ba-cajući usput pedeset dinara.Trofej se ponosno popeo na pult u kuhi-nji. vitez je dobio svoju nagradu nakon što je podgrejao svoj ručak. vigvam je čekao na društvo.

By Rubber haMMeR

Beton je slivao zlokobne produkte masivnih oblaka među promrzlu travu. decembar. Bez objašnjenja. Bez izgovora. I nije ga briga.

34

MOZaIK

dETinJSTvo

rođen je 1800. godine, u selu kolari, kod Smedereva. Zbog svog rodnog mesta je i dobio nadimak kolarac. njegov otac je po zanimanju bio abadžija, tj. bavio se krojenjem narodnih nošnji od grubog sukna, tzv. abe, pa je bio poznat kao aba-Milosav. učestvovao je u Prvom srp-skom ustanku, i to u jurišu na Beograd 1806. godine. Za vreme njegovog odsus-tva o svoj njihovoj deci brinula se ilijina majka jovanka. ilijino pohađanje osnovne škole u svom rodnom mestu prekinuo je slom Prvog srpskog ustanka 1813. godine. Turci su nezaustavljivo napredovali ka Srbiji, a

stanovništvo je smatralo da ih jedino prelazak preko Save i dunava u austriju može spasti. isto se dogodilo i sa iliji-nom porodicom. Prelazak preko Save bio je ključni trenutak u ilijinom životu. Skela koja je trebalo da ih preveze na sigurno bila je prepuna i na njoj se nije moglo naći mesta ni za jedno ždrebe, koje su oni tom prilikom poveli za so-bom. Međutim, ilija je bio vrlo uporan u nameri da i ždrebe pođe sa njima, pa su na kraju njegovi rdoitelji morali na to da pristanu. Ždrebe je bilo priveza-no za skelu, i plivalo je pored nje celim njihovim putem. Porodoca se smestila nadomak otadžbine, u Crepaji. Ždrebe koje je poveo za sobom iliji je pomo-glo u prvom poslovnom poduhvatu. na malim taljigama prevozio je ribu koju je kupovao od ribara i prodavao je srpskim izbeglicama.

TRGovAC

Po proglašenju amnestije vraća se u Srbiju, u svoje rodno mesto kolare, ali se tamo ne zadržava dugo. odlazi u Beo-grad, sa svega 30 pari u džepu, a potom prelazi u Pančevo, kod rođaka Đorđa jovanovića Servijanca. rođak ga šalje u vršac, da se uči trgovini, ali postoji priča da je Servijanac to uradio jer je smatrao da ilija ima mnogo tešku narav da bi oni radili zajedno u Pančevu. ilija je ponovo u Beogradu 1817. da bi radio u trgovačkoj radnji Milutina radovanovića. Ženi se ćerkom svog poslodavca, Sinđelijom,

Njegova zaostavština danas izaziva veliko poštovanje, a

njegova zadužbina se smatra jednom od najvažnijih

kulturnih ustanova naše zemlje. Ove godine se

navršava 130 godina od smrti našeg velikog dobrotvora

– Ilije Milosavljevića Kolarca.Strastveno je igrao karte.

Omiljena igra bila mu je preferans, i upravo je tu

njegova teška narav dolazila do izražaja. Umeo je da

bude vrlo žustar i da se brzo posvađa, ali je jednog svog

kartaškog kolegu vrlo cenio: tadašnjeg ministra finansija

Kostu Cukića.Čak i na samrtnoj postelji nije

gubio svoju intelektualnu oštrinu, niti duhovitost. Kada

su mu dali vina, iz želje da se malo okrepi, on je svojim

prijateljima prebacio da hoće da ga upropaste jer

toče vino, a nije praznik.

Ilija Milosavljević Kolarac

vELiki PoSLovni ČOVEK I POKrOVITELj

OBraZOVaNja

35

MOZaIK

devet godina mlađom od sebe, a ubrzo otvara samostalnu trgovačku radnju. Tada je pozvao svoju braću u Beograd i poslao ih da završavaju zanate, ali ih u svoju radnju nije primio.vraća se u Pančevo 1828. godine. Tamo trguje hranom i svinjama, i to preko Siska, Đere i Pešte, sve do Beča. Trgov-inu je najpre vodio sa svojim rođakom jovanovićem, a uskoro je usledila i saradnja sa Đorđem vajfertom, dedom čuvenog pivara i guvernera narodne banke. o ilijinim uspesima vrlo brzo se pročulo po austrijskim trgovačkim mestima. Postao je državljanin austrije 1842. godine.imao je, za ono doba, vrlo neobičan odnos sa svojom ženom. Zajedno su upravljali njegovom radnjom, a on je bio izuzetno pažljiv i dobar prema njoj. njena bolest mu je vrlo teško pala, i trudio se da nađe što bolje lekare kako bi joj pomogli. umrla je 1855. godine, na lečenju u Pešti, a ilija se nikad više nije ženio. Prestao je sa poslovima u Pančevu, a ženu je sahranio u Beogradu, gde se vraća 1856. godine.

FiLAnTRoP

u Beogradu počinje da se interesuje za nekretnine. u kupovini različitih iman-ja, na vrlo važnim mestima u gradu, bio je izuzetno uspešan, čak toliko da se vre-menom sve manje bavio trgovačkim po-slovima, a sve više je zarađivao na renti. Za sebe je sazidao kuću u dobričinoj ulici, (danas Makedonskoj), ali te kuće danas više nema. kolarac je 1854. postao član Matice srpske, kojoj je pomogao u prikupljanju sredstava za Pravnu akademiju u novom Sadu, do čijeg osnivanja na kraju nije ni došlo. Zajedno sa Tomom vučićem Perišićem, 1857. osniva dobrotvorni fond za očuvanje sećanja na one koji su poginuli za otadžbinu. književni fond kolarac je osnovao 1861. go-dine, sa ciljem potpomaganja razvoja književnosti kod nas. Sredstvima iz ovog fonda finansiralo se izdavanje dela domaćih pisaca i prevodi stranih knjiga, pa je tako preko ovog fonda preveden roman „Grof Monte kristo”, aleksandra dime oca. Putem ovog fonda, kolarac je nagrađivao srpske književnike za njiho-va pojedinačna dela, ali i za ukupan do-

prinos srpskoj književnosti. nagrada se isplaćivala u gotovini ili u vidu plaćanja troškova izdavanja nagrađenih knjiga. od osnivanja ovih fondova jača njego-va uloga u društvenim pitanjima. nije se slagao sa načinom vladavine kneza Miloša, ali je sa njegovim naslednikom, knezom Mihajlom, imao veoma dobar odnos. Posle Mihailove smrti 1868. godine, kolarčeva kuća postaje mesto okupljanja svih kritičara tadašnje vlasti. odatle se čulo mnogo zamerki na račun tadašnje neefikasne birokratije, neost-varenih prava naroda, a posebno na račun osionih ministara u vladi, za koje je smatrano da u svom radu ne polažu odgovornost ni Skupštini ni narodu. kolarac je sa ovim oštrim opoziciona-rima pre svega voleo da igra karte, ali nije isključeno da je i sam učestvovao u političkim raspravama. Smatra se da je to najviše doprinelo da 1877. godine bude jedan od glavnih osumnjičenih za učestvovanje u pobuni srpskih oficira tokom tzv. Topolske bune. kolarac je bio optužen za veleizdaju, a iako nije bio oficir, suđeno mu je u vojnom sudu. on je tamo izjavio da nije izdajnik, ali ga je sud ipak osudio i to na kaznu od pet go-dina zatvora. već sledeće godine, Srbija na Berlinskom kongresu stiče nezavis-nost, i on biva pomilovan. Međutim, za-tvor mu je narušio zdravlje i on umire 6. oktobra 1878. godine.

NaSLEĐE

još za svog života, kolarac se brinuo šta će biti sa njegovim bogatstvom ako ne bude imao dece, a smatrao je da njegovu rodbinu ništa ne zanima osim velikog nasledstva. niko od te rodbine nije ni slutio da će svoju celokupnu imovinu u vrednosti od milion dinara u zlatu, 12,000 dukata u gotovini, srebrni pribor za dvanaest osoba i sablju Tome vučića Perišića zaveštati u prosvetne svrhe!naime, celokupnu svoju imovinu post-humno je uložio u dva fonda: jedan za razvitak srpskog univerziteta, a drugi za pomaganje književnosti. velika imena toga vremena, kao što su bili ministri fi-nasija kosta Cukić i Čeda Mijatović, na-vedeni su kao suizvršioci testamenta, no to ipak nije sprečilo pokušaj njegovog obaranja. dve kolarčeve rođake pokren-ule su sudski postupak i testament je

poništen. apelacioni sud potvrdio je ovu presudu, ali je testament konačno priznat pred kasacionim sudom 1881. godine. Tom presudom osnovana je kolarčeva zadužbina.

Pored ovih glavnih odredbi, koje su naišle na snažan otpor, kolarac je testamentom, na godišnjem nivou, obezbedio 200 dukata za školu u ko-larima, 1.000 dukata za svoju rodbinu u Bavaništu i 200 dukata, u vidu rente, za aćima Čumića, koji je zajedno sa kolar-cem bio osuđen na zatvorsku kaznu. ko-larac ovim nije prvi put pokazao brigu za svoje rodno mesto, jer je još pre smrti kupio crkveno zvono za lokalnu crkvu. jednom prilikom kolarac je, govoreći o svom životu, rekao: „ja nisam znao ni za glad, ni za žeđ, ni za san, kad je tre-balo raditi i zaraditi”. ipak, znao je šta treba da uradi sa svojom zaradom i gde bi bilo najbolje da je uloži. kolarčeva zadužbina danas se pominje sa velikim poštovanjem, u njoj se održavaju kon-certi, predavanja i nastava škole stra-nih jezika. u isticanju njenog značaja ne bismo smeli da zaboravimo važan i nesebičan rad njenog osnivača.

Nikola ŠKONDRIć

PREFERAnS

Strastveno je igrao karte. Omiljena igra bila mu je preferans, i upravo je tu

njegova teška narav dolazila do izražaja. Umeo je da bude vrlo žustar i da se brzo posvađa, ali je jednog svog kartaškog

kolegu vrlo cenio - tadašnjeg ministra finansija Kostu Cukića.

36

MOZaIK

Cirih je glavni finansijski, kul-turni, saobraćajni i ekonomski centar Švajcarske. Grupa iMd Competitiveness Yearbook

2008 proglasila je švajcarsku ekonom-iju za najuspešniju u evropi. Ciriška regija sedmi put je zauzela prvu pozic-iju, zadržavši status vodeće lokacije za biznis i najpoželjnije za strana ulaganja.

Cirih se nalazi na donjem kraju Ciriš-kog jezera, na izvoru reke limat. Sme-šten je u dolini između tri brda; na severo-istoku se nalazi Zürichberg, na severo-zapadu altberg, a na jugu grada uetliberg. Teritorija grada se širi i pre-ko Zürichberg-a na severu, dok se stari grad prostire na obe strane reke limat. Zbog arhitekture na koju su uticali go-

tika i futurizam, Cirih ostavlja veoma upečatljiv vizuelni efekat.obilazak jezera predstavlja poseban doživljaj. obale sa kojih se vide alpi prekriveni snegom, krase privezani gliseri i jahte, dok su svuda duž obale borovi, palme i cvetne leje. jezerom plivaju labudovi, a leti nije retkost sre-sti bitne, poslovne ljude koji u skupim,

Putovanja

CiRiH GRAd koJi SE PAMTi

Cirih (nem. Zürich) je najveći grad u Švajcarskoj i glavni grad istoimenog kantona. Takođe je ekonomski i saobraćajni centar zemlje. Opština Cirih ima oko 400.000 stanovnika, dok šira

aglomeracija Ciriha sa susednim opštinama broji 1.08 miliona građana. Osnovali su ga stari Kelti pod imenom Taurus, a u drugom veku podpada pod rimsku upravu pod imenom Turicum. danas je to savremen grad sa prelepim ambijentima, bajkovitom arhitekturom, savršenom organizacijom i

posebnim, njemu svojstvenim šarmom koji duguje mešavini različitih kultura i nacija.

37

MOZaIK

firmiranim odelima sede na savršeno podšišanoj travi i dele svoj sendvič sa patkama na pauzi za ručak.

SkUPo AL' STAndARd

Cirih je prilično skup. na primer, hleb košta 2,5 chf u proseku, to je oko 125 dinara, mleko isto, dok je voće 3 do 4 puta skuplje nego kod nas i uglavnom se prodaje na komad. jedna karta za prevoz koja traje 24 h košta 7 chf, to je 350 dinara. Plaća se dosta nekih, po meni, potpuno nepotrebnih taksi i po-reza, ali Švajcarska ne bi bila ono što jeste da nema toga.Prevoz je tako organizovan da na svakom tramvaju, troli ili autobusu piše koje su sve stanice na maršuti, u prevozu je nacr-tana karta sa nazivima stanica (koje vo-zač najavljuje unapred) i sa svim ostalim linijama koje mogu da se uhvate na sva-koj stanici. Metro je izuzetno popularan i najčešće korišćen vid prevoza. vozovi su toliko tačni da po njima možete naviti sat, a udobnost i brzina prevoza su njihove glavne prednosti. Ciriški internacionalni aerodromom Cirih-kloten najveći je švaj-carski aerodrom.

RELiGiJA

Cirih je jedan od centara protestantiz-ma u evropi još od njegovog nastanka. odmah iza privrženosti Bogu, kod pro-testanata dolazi privrženost radu. Cirih je grad u kojem je manjak radne snage hroničan, pa u njemu živi mnogo stra-naca. ukupno 30 odsto stanovnika su stranci. najviše ih je iz nemačke. drugi po brojnosti su albanci, treći italijani, pa slede hrvati, Srbi, Španci, Portugal-ci i nešto malo engleza.

TUrIZaM

iako nije glavni grad veoma je važan za biznis i finansije ove zemlje, a i turi-stički je veoma značajan. Cirih je pravo mesto za one koji vole da se opuste na odmoru - brda oko grada, šume, čista jezera, reke, živopisne doline. ovde se mladi ali i stari jako dobro provode, i to ne samo vikendom, već i radnim dani-ma. imaju novca i mogu dosta toga sebi da priušte. Cirih je poznat kao stecište svih kultura i rasa tako da u istoj prosto-

riji možete sedeti sa crncem, irancem, avganistancem, amerikancem, kine-zom, albancem i mnogim drugima. vi-kendom imaju praksu da idu van grada, na pešačenje u planine ili na skijanje. Žive veoma kvalitetno i ispunjeno.

UMETnoST

izaberite između opere, baleta, pozoriš-nih predstava, mjuzikla, izložbi u preko 50 muzeja i 100 galerija i vreme će vam začas poleteti u ovom predivnom gradu. obavezno treba posetiti muzej “kun-sthaus” u kojem možete videti jednu od najvećih zbirki edvarda Munka, dela Monea, Šagala, Pikasa, Manea kao i ču-venu rodenovu “kapiju pakla”. Tokom boravka u Cirihu, takođe svakako treba videti: Grosminstersku crkvu, Bogoro-dičinu crkvu sa najvećim časovnikom u evropi, nacionalni muzej, srednjo-vekovni zamak linderhof, Parade Plac, Botaničke vrtove, kineske vrtove, kvart oerlikon, sela oberglat i Bar koja su ne-daleko od grada, kao i jedno od omilje-nih izletišta - vinterhur.jedna od turističkih atrakcija u Cirihu je i zoološki vrt. Za njegov kompletni obilazak potrebno je izdvojiti pola dana. Projektovan je gotovo savršeno, maksi-malno bezbedan za decu, a autentična staništa različitih životinja su potpuno dočarana. u tropskoj hali nalaze se ret-ke biljke i životinje do kojih se došlo u saradnji sa nacionalnim parkom Masa-ola na Madagaskaru. reč je o jednoj od najvećih staklenih bašti u evropi. kada uđete unutra, potpuno zaboravite gde se nalazite i ne možete ostati ravnodušni.

Grad BaNaKa

Cirih je ipak, pre svega, grad banaka. Snaga mu leži u novcu i zlatu pohranje-nom u podzemnim bankarskim trezo-rima. veliki deo zlata bogatih zemalja pohranjen je u podzemnim trezorima švajcarskih banaka i nikada se ne miče iz njih. Skupoća, luksuz i miris novca se osećaju svuda oko vas, na svakom kora-ku. Gde god da pogledate, vidite raskoš. a sav taj sjaj nije karakterističan samo za Cirih i okolinu, već za celu Švajcarsku. nigde u svetu ne postoji tolika koncen-tracija novca na tako malom prostoru. hodate ulicom, a znate da su ispod va-

ših nogu podzemni sefovi najmoćnijih svetskih banaka.

SLATki ŠoPinG

Glavna ulica u Cirihu je Banhovštrase (Bahnhofstrasse) i u njoj je većim delom zabranjen saobraćaj, osim za tramvaje. Pored toga što je poznata po bankama, prepuna je prodavnica i robnih kuća. Sve su poznate svetske firme kao npr.: Carti-er, Chanel, Tomy hilfilger, dknY, Bata,

h&M, C&a, esprit, dior, lui vitton, Prada, Gucci itd.ono što svakako ne smete propustiti ako odete u Cirih jesu čuvene švajcarske čokolade! Pored izuzetno širokog izbora onih u foliji, poseban doživljaj predstav-ljaju one ručno rađene. ukusi su razni - sa biberom, marcipanom, orahom, cimetom, đumbirom, narandžom, mali-nom itd. pa ko voli - nek’ izvoli.jedina zamerka koju imam ne odnosi se na grad, već na njegove stanovnike. Cirižani su prilično hladni, rezervisani, čak malo i arogantni. retka je prilika vi-deti ih nasmejane i raspričane na ulici.u svakom slučaju, Cirih bi trebalo da stavite na listu destinacija koje obave-zno treba posetiti, a svaki centimetar ovog grada će vam pomoći da shvatite i zašto. Postoji verovanje da svako ko provede duži period u Cirihu, ne želi više da ode iz njega. Pa, usudite se – ako želite i smete!

Sonja JAKOVLJEVIć

ČINjENICE

Na rang listi gradova s obzirom na bezbednost i kvalitet života u njima,

koje je uradila konsultantska agencija u oblasti investiranja “Merser”, Cirih je

zauzeo prvo mesto.

Cirih je bio domaćin evropskog prvenstva u fudbalu ove godine.

Svake godine, u oktobru ovde se okupljaju najbolje teniserke sveta na

Zurich Open-u.

Od 9. do 19. oktobra održava se festival piva “Züri-Wiesn”.

38

da li ste ikada pogledali neki film zasnovan na istinitom događaju i pomislili da nema šanse da se tako nešto stvarno dogodilo? Neki od najuspešnijih filmova svih vremena zasnovani su na istorijskim

događajima, a istina je često „malčice“ promenjena.

Šta se stvarno dogodilo?

FiLMoviFikCiJA i STvARnoST

MOZaIK

39

MOZaIK

„300”

Film Zeka Snajdera „Trista”, iz 2006. go-dine, zasnovan je na istorijskog bici kod Termopila, koja se dogodila 380. godine pre nove ere, i na grafičkom romanu Fren-ka Milera. Film je svojim scenama borbe oduševio milione ljudi, zaradio je 465 miliona dolara širom sveta i blago rečeno razbesneo irance, čiji su preci predstav-ljeni kao varvari koji vode vojsku robova, čudovišta i zombija. Sam režiser je izjavio da su istorijski događaji u filmu 90 odsto tačni, samo da je vizuelizacija „ludačka“.Scenografija u filmu zaista nije imala mnogo veze sa stvarnošću. Persijska voj-ska nije imala nosoroge i divove, ali jeste imala specijalne jedinice koje su se zvali „besmrtni“. Za razliku od filma, „besmrt-ni“ nisu bili ukleti zombiji već carska gar-da kojih je bilo tačno 10 hiljada. kad god bi neko od njih poginuo zamenjivao ga je drugi kako bi im broj ostao isti. Spartanci se nisu borili samo kopljem i malim okru-glim štitom. Bili su u punom oklopu i lako naoružani persijski pešaci bili su im uglav-nom laka meta.kralj leonida je imao 60 godina u vreme bitke i sigurno nije ličio na leonidu iz fil-ma. Persijski kralj kserks nije bio visok tri metra i okićen raznim minđušama i ukra-sima. imao je veliku crnu bradu i pomalo je ličio na arapske šeike. Sami Spartanci su u filmu prikazani kao „dobri momci“ ali Sparta je po današnjim standardima najvi-še podsećala na hitlerovu nemačku. Film je verno prikazao odrastanje malih Spar-tanaca – bolesne bebe su zaista ubijane, a dečaci su već sa sedam godina odlazili u škole gde su neprekidno trenirali i trpe-li glad, hladnoću i žeđ. na kraju, dečaci nisu morali da ubiju vuka kao na filmu, već roba. ukoliko bi bili uhvaćeni, bili su kažnjavani strašnim mučenjima – ne zbog ubistva roba, već zbog toga što su dozvolili da ih uhvate. u Sparti robovi su činili većinu stanovniš-tva i nisu imali nikakva prava, a Spartanci su često na njima „vežbali“ ratovanje i ubi-jali ih bez razloga. u filmu leonida naziva atinjane „ljubiteljima dečaka“. Filmadžije nisu preterale – kod starih Grka bilo je uobičajeno da muškarci imaju odnose sa dečacima, a ovo je važilo i za Spartance. Prema nekim istoričarima, Spartanci su čak ohrabravali homoseksualne odnose u vojsci jer bi se onda oni bolje borili ako je

pored njih njihov dečko. kod Termopila Persijance nije dočekalo samo 300 Spartanaca i šačica saveznika. Persijance je dočekalo nekoliko hiljada Grka koji su danima ubijali Persijance u uskom prolazu. interesantno je to da je bilo više Grka u persijskoj nego u grčkoj vojsci. atinska flota sprečila je Persijance da se iskrcaju Grcima iza leđa, a ne oluja. kada su Persijanci zahvaljujući izdajniku (kao na filmu) prešli planine i ipak prišli Grcima iza leđa, oni su odlučili da se po-vuku. Svi osim kralja leonide i 300 Spar-tanaca koji su čuvali odstupnicu. njihova junačka smrt nije sprečila napredovanje neprijatelja. Persijanci su spasli atinu i kada je izgledalo da Grčkoj nema spasa, atinska flota je kod Salamine nanela ka-tastrofalan poraz persijskoj. Bez pomoći flote, Persijanci su se povukli i sledeće go-dine kod Plateje odigrala se bitka kojom se završava film. u ovoj bici su Grci odneli odlučujuću pobedu. Žrtva leonide i nje-govih Spartanaca bi verovatno bila uza-ludna da nije bilo atinske flote, ali njihovo junačko delo ostavilo je takav trag da ih i dan-danas slave kao prave pobednike u ovom ratu.

„GLadIjaTOr”

holivudu je bilo potrebno skoro četrde-set godina da napravi istorijski spektakl, a onda je 2000. godine ridli Skot snimio „Gladijatora”. Film je od rasela kroua napravio svetsku zvezdu i dobio je pet oskara, uključujući i onaj za najbolji film. u Filmu rasel krou glumi generala Mak-simusa, kome je ostareli imperator Marko aurelije poverio da vodi carstvo. Carev sin komodus ubija Marka aurelija i Maksi-musovu porodicu, a Maksimus završava kao gladijator. ridli Skot je veoma pazio na detalje. rim-ske uniforme, odeća senatora i običnih rimljana, stari rim i koloseum, prikazani su bez greške. kod samih gladijatorskih borbi režiser je sebi dozvolio malo slobo-de. obuka gladijatora bila je dugotrajna i veoma skupa i nisu se nemilosrdno ubijali kao u filmu. Gladijatori su učeni kako da povrede i ne ubiju protivnika. Borili su se nekoliko puta godišnje i zaista su postaja-li zvezde kao rasel krou u filmu. Borbe najpoznatijih gladijatorare klamirane su nedeljama unapred. kada bi se poraženi gladijator predao, rulja je obično klicala i vikala presudu. uglavnom su gladijato-

ri koji su se dobro borili bili pošteđeni. konačnu odluku donosio je imperator. interesantno je to da smrtna presuda nije značila palac okrenut nadole – već suprot-no – podignut na gore! ridliju Skotu su istoričari rekli za ovu čestu zabludu, ali je on odlučio da je ostavi u filmu kako ne bi zbunjivao publiku.Maksimus nije postojao, ali su Marko aurelije i njegov sin komodus istorijske ličnosti. Marko aurelije je umro u Beču,

najverovatnije od kuge za vreme rata sa Germanima. istorija ga je zapamtila kao jednog od najboljih rimskih careva. neki istoričari ne isključuju mogućnost da je komodus zaista ubio svog oca, kao na fil-mu, ali se svi slažu u jednom. komodus je već sa pet godina proglašen za naslednika svog oca i bio je očev savladar tri godine kada je on umro. upravo zbog toga ideju Marka aurelija o obnavljanju republike smatraju fikcijom. istorijski komodus je bio još interesantni-ji i luđi od onog u filmu. u stvarnosti ko-modus je vladao punih 12 godina i voleli su ga običan narod i vojska. njihovu na-klonost osvojio je gladijatorskim igrama koje je redovno priređivao. od početka

rOBIN HUd

robin Hud je verovatno jedan od najčešće korišćenih (ne)istorijskih likova. O njemu je snimljeno mnogo

filmova, iako uopšte nije postojao. Ono što je veoma interesantno jeste priča o dobrom kralju ričardu i njegovom bratu džonu, koja uvek prati robina

Huda. ričard Lavlje Srce je zaista bio zarobljen posle Krstaškog rata i njegov

brat je vladao umesto njega. Kada je 1194. godine oslobođen, on se vratio u Englesku i pomirio se sa bratom. Pet godina kasnije poginuo je kada ga je pogodila strela dok je opsedao jedan zamak. dobri kralj ričard je od deset

godina, koliko je bio kralj, proveo samo jednu u Engleskoj. Nasledio ga je njegov brat džon, koji je vladao punih sedamnaest godina posle ričardove

smrti. Istorija je zapamtila ričarda kao hrabrog viteza, a džona nije zapamtila

kao tiranina, već kao nesposobnog vladara koji je izgubio mnogo zemlje u Engleskoj i koga su baroni 1215. godine

primorali da potpiše Magna kartu, dokument koji se smatra pretečom

modernog ustava.

40

MOZaIK

nije imao podršku senata i već u drugoj godini vladavine njegova starija sestra lu-sila pokušala je da ga ubije. Za razliku od sestre na filmu, ona nije nadživela brata i komodus ju je pogubio. komodus je bio veoma zgodan i snažan i zaista se borio kao gladijator. na svom privatnom ima-nju je stalno priređivao borbe u kojima je ubijao protivnike, a borio se i u rimskom koloseumu, gde je obično bio mnogo milostiviji. Stalno je pobeđivao, a često se pojavljivao u areni obučen kao herkul. voleo je da pokazuje svoje lovačke spo-sobnosti. navodno je jednom ubio sto lavova u areni. ubijao je i slonove, žirafe i leoparde. omiljena tačka bila mu je ubi-janje noja u punom trku. on bi pogodio noja posebnom strelom u glavu, strela bi noju odsekla glavu, a noj bi bez glave na-stavio da trči. Pored gladijatorskih borbi, komodus je uživao u razvratnom životu i optuživali su ga da spava sa muškarcima, kao i sa svojim sestrama. Preterao je 191. godine, posle požara u rimu. odlučio je da ponovo izgradi grad, smatrajući sebe novim romulom. Grad je nazvao Colonia lucia annia Commo-diana, legije je prozvao Commodianae, a senat Commodian senat. Čak je i obične rimljane prozvao Commodianus. na no-vogodišnju noć, 31. decembra 192. godi-ne, udavio ga je rvač narcisus u kadi. ko-modus ipak nije ubijen u areni kao što je ridli Skot to prikazao, a rimska republika nikad nije obnovljena.

„HraBrO SrCE”

„hrabro srce” je verovatno jedan od naj-boljih istorijskih filmova ikada snimljenih. Takođe je i jedan od filmova u kom je isto-rija najviše promenjena. Priča o viljemu volasu, malom škotskom plemiću koji se usprotivio vladavini engleza, donela je Melu Gibsonu oskara za režiju. Snimanje bitke kod Stirlinga je sigurno doprinelo da Mel Gibson osvoji oskara jer je ta bitka jedna od najvećih ikada snimljenih. jedini problem jeste to što je Mel Gibson u pot-punosti promenio način na koji su Škoti pobedili engleze. istorijski vilijem volas bio je mali škotski plemić za koga se prvi put čulo kada je maja 1297. godine ubio engleskog šerifa vilijem hensinringa. ne zna se tačan ra-zlog zašto je ubio šerifa, ali nije isključeno je da ga je ubio kako bi osvetio svoju ženu,

kao u filmu. volas je uskoro poveo otpor protiv engleza, koji su poslali vojsku da smiri pobunu. kod Stirlinškog mosta, 11. septembra 1297. godine, malobroj-

na škotska vojska, koja skoro uopšte nije imala konjicu, sukobila se sa englezima, kojih je po nekim procenama bilo tri puta više. u filmu su engleski vitezovi na konji-ma krenuli u juriš i Škoti su ih zaustavili sa kopljima. istina je bila malo drugačija. englezi su žurili da pređu reku i umesto da izgrade skele prelazili su preko uskog Stir-linškog mosta. volas je sačekao da trećina engleske vojske pređe reku, a onda je nare-dio juriš. Pošto je most bio uzak, englezi sa druge starne reke nisu mogli da pomognu i volasovi kopljanici su iskasapili englesku konjicu. englezi su i dalje imali više vojske, ali su se razbežali u panici. Mel Gibson je izjavio da je most izostavio iz filma jer je bitka na otvorenom polju izgledala lepše, a neki skeptici pretpostavili su da je to ura-dio jer bi izgradnja mosta bila preskupa, a film je već probio budžet. Posle bitke volas je proglašen vitezom i zaštitnikom Škotske, ali ga je sledeće go-dine engleski kralj pobedio u bici kod Fal-kirka. Za poraz su u filmu okrivljeni škot-ski plemići koji su izdali volasa, a škotske hronike su takođe optužile plemiće za iz-daju. volas je bitku najverovatnije izgubio jer je engleza bilo mnogo više. Posle ovog poraza volas nije krenuo u osvetnički rat protiv izdajničkih velikaša, već je otišao u Francusku da traži pomoć. u Škotsku se vratio tek 1303. godine. osam godina po-sle pobede kod Stirlinga volas je uhvaćen i posle strašnog mučenja pogubljen. Glava mu je nabijena na koplje kod londonskog

mosta, a njegova utroba i telo razbacani su po engleskoj i Škotskoj. robert Brus, koji je u filmu više puta izdao volasa, na kraju je poveo vojsku u boj pro-

tiv engleza. robert je zaista za vreme rata često prelazio na englesku stranu, a ko-načno se iskupio kada je 1314. godine kod Benokbokena porazio engleze i izvojevao škotsku nezavisnost. interesantno je to da je za Škote robert Brus nacionalni junak i mnogo je poznatiji od viljema volasa. neki detalji iz filma posebno su interesan-tni. volas nije imao nadimak hrabro Srce. engleski kralj edvard je nadživeo volasa za dve godine, njegov sin je zaista bio po-znat po svojoj „darežljivosti“ prema muš-karcima i njegova žena izabela je stvarno bila francuska princeza. volas ipak nikako nije mogao da joj napravi dete jer se udala za princa tri godine posle volasove smrti.

kod nAS

Menjanje istorije često pomaže da filmo-vi budu uzbudljiviji ili da se jednostavno smanje troškovi. u srpskoj kinematografiji snimljeno je mnogo filmova koji su se pre svega bavili drugim svetskim ratom. Tu je istina menjana (a možda i nije – zavisi ko piše istoriju) iz čisto ideoloških razloga. naš najveći istorijski film je verovatno „Boj na kosovu”, Zdravka Šotre, iz 1989. godine. u snimanju filma, naši ljudi su našli kom-promisno rešenje i pored istorijskih spisa koristili su narodnu poeziju. Gledanjem fil-mova zaista možemo ponešto da naučimo o istoriji, ali ne bi trebalo da sve što vidimo u njima uzimamo zdravo za gotovo.

Branko KUBAT

41

MOZaIK

Bla, bla...

U VEZI SaSvakom od nas se desi da nije siguran kako se nešto kaže,

piše. i sve je to u redu ako se, kad pogrešimo, raspitamo, is-pravimo i to zapamtimo, ako smo svesni da postoje pravila, da ona nisu tu radi njih samih, da imamo taj književni, stan-

dardizovani jezik čiji je cilj da omogući sporazumevanje baba i žaba (ako ćemo logikom profesora koji je objasnio da je cilj standard-izacije u statistici sabiranje baba i žaba). : ) ali nije u redu kad u svakoj prilici ignorišemo, zaobilazimo ta pra-vila, govorimo i pišemo kako nam se prohte ( po, kako je to vuk nazivao, pravilima babe Smiljane). nepravedni smo prema tom našem jeziku. on je raznovrstan i bogat, a mi ga svodimo na mini-malu. on nam je koristan i potreban, a mi ga uporno stavljamo u drugi, treći, peti plan.Svima nama će biti problem to što ne umemo da izračunamo to i to u toj i toj tačci, ili što ne znamo da rasčlanimo bilans. a to što se tu kaže tačci i rasčlaniti toliko nam grebe uši, toliko nam je nelogično i toliko bitno da smo spremni svu priču o glasovnim promenama okačiti mačci o rep.Često sumljamo, mnogo češće nego što sumnjamo. izgleda da nam je lj iz nekog razloga simpatičnije od nj. ali ničija nije do zore gore-la, pa neće ni lj-ova! upotrebićemo mi umesto njega l u odeljenju, oboljenju (iako u Pravopisu srpskoga jezika piše: „Potpuno van književnog jezika i znak nedovoljnog vladanja njime ostaju oblici obolenje, zapalenje, odelenje…“). a od slova j ja lično zazirem! Znate ono kad ste u srednjoj školi i iznervira vas reklama na kojoj piše galeriska roba , dopišete j, ali vas vlasnik dohvati po glavi i za-preti izbacivanjem iz škole? Malo ironije nikad nije na odmet...ne favorizujemo samo slova, radimo to i sa čitavim rečima, pa nam je uzročna rečca jer toliko draža od upitne je li da je i koristimo umesto nje, a ekstra nam zameni čitavu paletu prideva i priloga ( zavisi od potrebe). ima, opet, situacija kad nam se jezik razveže, pa nam nije teško reći SMS poruka, iako smo se umeli nasmejati ( dok i nama i vrapcima nije dosadilo ) kolor televizoru u boji.Padeži? njih je definitivno previše, mi to smanjimo na pristojan broj od dva, tri, tako da možemo ići kući i biti kući. a ako neki od preživelih ima dva značenja, na primer društvo i sredstvo, nećemo ih razlikovati, pa ćemo toj istoj kući ići sa bratom i sa autobusom.i kad na ovo i još mnogo sličnih ispada primenimo svima nam drago, jedinstveno, naš ponos i diku, načelo PiŠi KAo ŠTo Go-voriŠ ( pa se tu umešaju i spojeno i odvojeno pisanje reči, in-terpunkcija, skraćenice, veliko i malo slovo), ostavljamo poprilične brljotine nekom drugom za deo ČiTaj KAo ŠTo je naPiSa-no. Taj drugi doda ponešto svoje, zapiše, napravi brljotinu, treći pročita i tako možemo dok se boje ne rastope…ili da samo malo više pažnje obratimo na to šta i kako govorimo i pišemo…

Motj CVETJA

jEZIKOM...

42

MOZaIKBojana džepina

Prebivalište mi je

Kako ocenjujete svoj minuli rad?ne volim da dajem ocene, ni sebi, ni drugima. ne ocenjujem ni profesore u redovnim go-dišnjim anketama, ni knjige koje su napisali, ni filmove na festivalima dokumentarnog ili autorskog filma... Čini se da bi svako svakoga mogao da oceni uz izgovore o različitim ukusi-ma i stavovima. oceniti znači znati i poznavati, a oni najvatreniji ocenjivači uglavnom nemaju svesti koliko ne znaju o onome čemu daju svoj sud. Svaki rad, uspešan ili ne, ima svoje dve strane. jednu stranu mog minulog rada mogu videti samo ja i njome sam zadovoljna, pa bi ocena bila pozitivna, bez veće konkretizacije. druga strana je ona svima vidljiva i nju neka drugi i ocenjuju.

Kako ste se borili sa pritiskom velike odgo-vornosti?Moj odnos prema odgovornosti je sazrevao i svakog meseca menjao svoj oblik. Prvi oblik se manifestovao kroz nesanicu koju sam lečila

na različite načine, od tradicionalnih metoda (brojanje ovčica) do najdelotvornojih (table-tica). Zatim je sledila faza grickanja noktiju dan-dva pre dedlajna, pisanja na desetine re-zervnih tekstova, apelovanje na sve članove redakcije da «imaju srca» i ispune obećanje dato na redakciji. nakon toga, pre par dana, nastupila je faza «sve mi je ravno» koja ima ubedljivo najbolje rezultate, ali, nažalost ,neću imati dovoljno vremena da je dugoročnije iskoristim.

Da li je posao glavnog i odgovornog ured-nika uticao na vaše prijateljstvo sa Modesti Blejz, koja je takođe konkurisala za ovo radno mesto?nikako, naši životi su povezani mnogo du-bljim vezama i njih međusobna konkurencija ne može da pokida, već samo da ojača. iako avanturističkog duha, Modesti je sama pri-znala da bi mesto i uloga glavne & odgovorne urednice Monopollista bilo prevelik zalogaj

čak i za nju. Takođe, bila je svesna da njena prošlost prepuna poznanstava sa osobama sumnjivog porekla i morala može ugroziti ča-sopis sa finansijskog aspekta, jer bi ekonomski fakultet bio, na neki način, iskompromitovan.

Kako reagujete na ponudu NaSa-e da bu-dete prvi glavni & odgovorni urednik koji će putovati u svemir?u okviru plana za budućnost u radu naSa-e za naredni petogodišnji period planirano je da neke misije, koje su trenutno, bez ljudske po-sade, budu preimenovane u one sa ljudskom posadom. ja sam konkretno dobila ponudu vezanu za istraživanje venere, pretpostav-ljem zbog zvezdanih, odnosno astroloških, uticaj na moj horoskopski znak. iako sam bila sigurna da sam na «planeti ljubavi» već obitavala, stručnjaci iz naSa-e su me ubedili da ljudska noga tamo još nije kročila i da je to svet u kome jedan dan traje četiri zemaljska meseca, gde Sunce izlazi na zapadu, a zalazi

PLAnETA LjUBaVINaša cenjena glavna & odgovorna

urednica, Bojana džepina, nakon ovog broja, napušta čelnu poziciju u

našem časopisu. Ova vest je, samo u jednom danu, povećala globalno

zagrevanje, izazvala skok cena nafte i krah mnogih berzi širom

sveta, a nekoliko članova redakcije našeg lista uzelo je bolovanje na

neodređeno vreme. O svemu tome, ali i o drugim važnim temama, vaš

novinar razgovorao je sa glavnom i odgovornom urednicom, i to u bašti kafića «Bella Noche» u dubaiju, gde se naša cenjena urednica odmara

proteklih nekoliko dana.

43

na istoku, u kome nema godišnjih doba nego vlada večita paklena vrelina od 500 stepeni Celzijusovih, gde uraganski vetrovima dosti-žu brzinu od 400 kilometara na sat, a u njenoj utrobi vri, jer je preko 80 odsto površine vene-re vulkanskog porekla. Tako da jedva čekam tu avanturu, ovaj dubai sada izgleda prilično neinteresantno.

Morate otkriti našim čitaocima kako ste se osećali nakon što je istaknuta vaša kandi-datura za Nobelovu nagradu za mir.Sama vest me je oborila u nesvest i držala u nesvestici dvadesetak minuta. nakon toga se umešava surova realnost i ja sam iz moralnih razloga morala da obavestim izborni komitet da ne želim da moja kandidatura bude dalje procesuirana i javno objavljena. Mir znači sklad, sklad znači da su sve strane, koliko god da ih ima zadovoljne, to bi bila pravda. alfred nobel je definisao kriterijume u svom zavetu: doprinos prijateljstvu u svetu, smanjenje voj-ski i stvaranje mirovnih konfererencija.Poslednji dobitnik nagrade, da ga ne imenu-jem, ne ispunjava nijedan kriterijum. ja sam, u svom mikrokosmosu, doprinela miru, očuva-la duševni sklad, i mada mi za to nobela niko neće ponuditi, verujem da takvih šest milijardi mikrokosmosa jedino i zaista znači mir.

Novine vas dovode u vezu sa mnogim slavnim ličnostima. Kakav je vaš odnos sa Džordž Klunijem? da li to znači da me je neko video sa njim? da. Pa, moram reći da su, na moju a i džordžovu žalost, nekoga oči prevarile. iako se najveći broj informacija dobija opažanjem, u određe-nim uslovima naše savršene oči prestaju to da budu. umesto realne fizičke slike u mozgu se registruje iluzija. da, da... S obzirom na godine i šarm dotičnog gospodina, biće da ga je neko pomešao sa mojim tatom.

Da li je istina da je pravi razlog vašeg borav-ka u Dubaiju u stvari dogovor oko snima-nja filma o vama? vudi alen je najavio da bi rado bio producent i režiser.Pregovori su još u toku. vudi alen voli kontra-verznost, a ja se tu samo delimično uklapam. Film bi bio psihološka drama sa primesama horora, a taj horor deo bi se zapravo odno-sio na stanje u mojoj glavi pre izlaska broja iz štampe. Pri tom bih sve vreme tragala za ti-pom ličnosti koji je savršen vođa, a onda sve varijante pokušavala da primenim u praksi, i svaka bi doživela krah. naravno, idealni vođa ne postoji, a moja ličnost se sukobljava sa sva-

kim modelom rukovođenja i naređivanja, pa mi je vudi alen, jer on se prosto mora pojaviti u svojim filmovima, lični psihijatar.

Da li ste upoznati sa tim da vam je Zdravko Čolić posvetio svoj novi album?ne, to nisam znala. ali razloge mogu da naslu-tim i da ih povežem sa njegovom zavodnič-kom muškom prirodom. on je kao Politikin zabavnik, za sve «od 7 do 107». učinio je da zaigra srce moje majke, tetke, komšinice, drugarice iz obdaništa, a za malo nas imunih na njegove stihove tek predstoji borba. Svi ti stihovi prijaju mom egu, ali se pitam kako su mu uvek neosvojene žene inspiracija. kao i mnogima, inače.

Kako se borite sa narastajućim brojem po-nuda za brak?ako bi se na grafikonu, na kome y-osa označa-va vremenski period, a x-osa broj bracnih po-nuda, ucrtala kriva, jasno bi se videlo kako je broj tih ponuda naglo opao i sada kriva sece x-osu. Pre samo mesec dana broj ponuda se kre-tao ka beskonačnosti, a onda je organizovano mačevanje na kalemegdanu, viteško nadme-tanje za moju ruku. Prijavljenih kandidata nije bilo, svi silni prosioci su shvatili da im je draže njihovo od mog srca i, odustali. Puškini su da-nas na planeti česti koliko i dinosaurusi.

Kako napreduje vaša autobiografija «Glavna & odgovorna»?Taj roman je počeo sam da se piše od mog prvog uređivačkog posla u Monopollistu, i već skoro godinu dana njegove stranice se popunjavaju same od sebe. kako se bliži kraj poslednje, šeste glave, roman postaje sve za-nimljiviji i uzbudljiviji. Prosto mi je žao da ga završim. ali, kako je počeo sam da se piše, tako će se sam i zatvoriti sredinom meseca decem-bra. Štampala ga je, u kontinuitetu, broj po broj, štamparija mojih misli, publikovala izda-vačka kuća mojih reči, a odlomak po odlomak čitali moji najbliži prijatelji. Mislim da je toliko izdanja sasvim dovoljno.

Čujem da pravite sjajne kolače i torte. je li to hobi ili vrlo ozbiljna zanimacija?da, u kuhinji sam pravi mađioničar. Moja jela uvek imaju boju i miris drugačiju od onih koje prave drugi «kuvari» po istom receptu. da biste shvatili moje kulinarske čarolije zamislite samo jednu laboratoriju u kojoj srednjoško-lac, ispodprosečnog znanja hemije, svojom pogrešnom smešom, u jednoj sekundi, može da izazove eksploziju, požar, poplavu... ja va-

tru palim vodom, ringla električnog šporeta često deluje kao kamin, a kolači i torte imaju, neverovatno, agregatno stanje koje dozvoljava isključivo konzumaciju kašikom.

vini Pu ili Paja Patak?vini Pu je simpatičniji, Paja Patak je bolji šme-ker; vini Pu je dobrodušniji, Paja Patak je zani-mljiviji; vini Pu je romantičniji, Paja Patak du-hovitiji... ili se ženama ne može udovoljiti ili su potrebni i vini Pu i Paja Patak, i još par likova.

vaš životni moto.danas svi imaju svoj životni moto, e ja ne-mam. Život je suviše kompleksan da bih moju «zvezdu vodilju» opisala jednom rečenicom. To je, prema mom mišljenju, veliko licemerje. Čovekova priroda ne podeleže univerzalnom vodiču kroz život. isti čovek može na svom radnom mestu biti strog i beskompromisan, a u privatnom životu svoj konformizam naziva fleksibilnošću. ljudi ohrabruju sebe, pa u mi-lion situacija gotovo uzviknu: «napred kroz život!», a znaju da je prošlost uvek uzrok sa-dašnjosti i budućnosti, i da često vuče nazad, što ne mora da znači nazadovanje. Mnogi ljudi kažu da opravdaju sebe: «Cilj opravdava sred-stvo!», a niko se ne pita šta opravdava cilj.

Šta biste poručili našim čitaocima? njima poručujem da nastave da čitaju Mono-pollist ili bar da ga listaju i čitkaju. niko izvan redakcije ni ne sluti koliko truda stoji iza svake stranice svakog broja, niti koliko druženja i smeha začini dobrodošlicu novog, tek oštam-panog Monopollista u kancelariju SueF-a. njihovo je samo da uzmu svoj primerak, iskoriste ga, kako god žele, pročitaju, pogle-daju slike, postave na hladan beton pre nego što sednu, naprave fišek ili avion od njegovih strana...

a šta želite da poručite vašem nasledniku ili naslednici?Svom nasledniku, za koga ne sumnjam da će biti najbolji glodur koga je svet ikada video, po-ručujem na čuva zdravlje, pre svega mentalno, ali i fizičko, naročito kardio-vaskularni sistem sa kojim je moj predhodnik imao problema. neka kupi novi planer, stari izgleda istrošeno, a i odnosi se samo na privatne obaveze, i olov-ke u bar pet različitih boja. Sve ostalo će mu se samo kasti.

hvala vam na saradnji.hvala i vama.

Nikola ŠKONDRIć

Tekila – egzotika na eks! Uz limun i so, naravno...

korene tekile treba tražiti još u X veku, u vreme kada su centralnim oblastima Meksika vladali tzv. tolpeji. Prema le-gendi, pripadnik vladajuće porodice otkrio je „aqua miel“ (na španskom “medna voda“) – slatki biljni sok koji se dobija od biljke agave. ovaj sok je dalje prolazio kroz proces fermentacije, čime se dobijalo osvežavajuće, blago alkoholno piće koje Meksikanci zovu „pulque“ (pulke). ovako dobijeno piće koristilo se prilikom verskih i ritualnih obreda. dolaskom Španaca u južnu ameriku došla je i tehnika destilacije, a destilacijom je od pulkea dobijen me-skal (“mezcal“). Godine 1758, Španac hose kuervo ( jose Cuervo) prvi do-bija pravo da kultiviše biljku agave na teritoriji pokrajne viljoslada (villosla-da), a godinu dana kasnije započinje i

proizvodnju tekile. nakon toga, otvo-ren je veliki broj destilerija. u počet-ku, tržište je bilo ograničeno samo na Meksiko, a kasnije, sredinom XiX veka, počinje izvoz u Sad. danas se tekila prodajem širom sveta. Tekila naziv nosi po gradu Tekila (Tequila), koji se nalazi u oblasti halisko ( jalisco). inače, pot-puno se poistovećuje sa oblašću iz koje potiče – halisko se nalazi u centralnom Meksiku i najbolji je kutak na planeti Zemlji za uzgoj plave agave, zbog čega u svetskoj proizvodnji tekile učestvuje sa masivnih 95 odsto. Preostalih pet odsto tekile proizvodi se na granicama haliska sa okolnim pokrajinama – Gu-anahuanto (Guanajuanto), Mićoakan (Michoacan), najarit (nayarit) i Ta-maulipas (Tamaulipas).Tekila je proizvod fermentacije i desti-lacije šećera biljke plave agave. u ori-ginalu, tekila se dobija fermentacijom 100 odsto šećera plave agave. Među-

44

MOZaIK”MonopolList”

vas uvodi u svet i kulturu alkoholnih i bezalkoholnih pića

Sve što ste hteli da znate, a niste smeli da

Kako su nastala najpopularnija pića na svetu, kako se služe, uživaju i šta treba da znate o njima...

PiJETE

45

MOZaIK

tim, s obzirom na to da je ovoj biljci potrebno minimum osam godina da bi bila spremna za žetvu, došlo je do veli-ke nestašice plave agave. Zbog toga su u Meksiku uvedeni zakoni koji regulišu proizvodnju tekile, a koji dozvoljavaju mešavinu šećera. Prema tim propisima, tekilom se može zvati samo proizvod koji u mešavini sadrži najmanje 51% plave agave. ukoliko ovaj uslov nije ispunjen, dobijeno piće naziva se meskal. Takođe, tekila je geografski zaštićen naziv. Samo proizvod koji dolazi iz pokrajne halisko i pomenutih graničnih delova može da se nazove tekilom. Čak i da je piće naprav-ljeno 100% od plave agave, ako ne dolazi iz haliska, nazivaće se meskal.Postoje dva tipa proizvodnje tekile – tradicionalni ili klasični i savremeni. klasični način proizvodnje započinje minimum osam godina od zasada aga-ve, kada postaje spremna za tradicional-nu žetvu mačetom. Žeteoci se nazivaju himadori (“jimadores”). Sveže ubranoj agavi vadi se srce, zatim se seče na če-tvrtke i utovara u posebne rerne u koji-ma se kuva na otvorenom plamenu oko 48 sati, stvarajući obojenu, slatku kara-melizovanu masu. Sledi proces mleve-nja tako što se komadi agave ubacuju u zemljane rupe gde rotirajući kamen obavlja svoj deo posla. nakon toga, mlazevima vode sa skuvanog ploda spi-ra se šećer. kroz ovaj proces stvara se „medna voda”, koja predstavlja osnovu tekile. u nju se dodaje kvasac radi fer-mentacije, nakon čega sledi dupla de-stilacija u specijalnim kazanima. Tekili se dodaje i destilovana voda, kako bi postigla propisanu alkoholnu jačinu. u savremenom načinu proizvodnje sveži sok agave meša se sa već fermentisanim sokom – pulkeom, što izaziva brzu i snažnu fermentaciju koja traje dva do tri dana. Zatim se dobijena tečnost dva puta destiluje i tako nastaje bistra svetla tekila. ovaj metod uveden je radi po-stizanja masovne proizvodnje za velika tržišta kao što su Sad i evropa. Tekila se deli na dve vrste - “mixtos” (mešane) i “100% agave”. Prva pred-stavlja mešavinu šećera u kojoj šećer agave mora uzimati minimum 51% u procesu fermentacije, dok druga pred-stavlja u potpunosti fermentisan šećer agave. Šećer agave je fruktozan i lakše je svarljiv za ljudski organizam. “Mixtos” tekile u fermentaciji koriste i glukozne

i fruktozne šećere. da bi prozvođači mogli da proizvode „100% agava” teki-lu, moraju da dobiju pisano odobrenje od posebnog vladinog tela za kontrolu proizvodnje. Zatim počinje proces pro-izvodnje, ali pod budnim okom inspek-tora. veoma mali broj destilerija proi-

zvodi tekilu od 100% agave, jer je ona najskuplja za proizvodnju. Tekila se flašira u pet kategorija : “blan-co” („white” ili bela) ili “plata” („silver” ili srebrna) – bezbojna, neodležana, flaširana neposredno nakon destilaci-je, tj. odmah po stabilizaciji alkoholne mešavine (naziv “bela“ ili “srebrna“ za-visi od proizvođača i ne određuje ništa u vezi sa samim pićem). “oro” („gold” – zlatna) – „blanco” tekila mešana sa “reposado” ili “añejo” tekilom, često uz dodatak karamel-boje, šećernog sirupa, glicerina i/ili ekstrakta hrasta, kako bi ličila na dugo odležalu tekilu. “reposa-do” („rested” – odležala) – tekila koja je odležala minimum dva meseca, a mak-simum godinu dana u hrastovim bačva-ma. “añejo” („aged” ili „vintage” – sta-ra) – tekila koja je odležala minimum godinu dana, a maksimalno tri godine u hrastovim bačvama. “extra añejo” („extra aged” ili „ultra aged” – super sta-ra) – tekila koja je odležala minimum tri godine u hrastovim bačvama – pred-stavlja najmlađu kategoriju, uvedenu marta 2006. godine. Takođe, još jedna mlada kategorija je “joven abocado“ (hoven abokado) – tekila koja ne leži u bačvama, ali dobija boju i aromu putem raznih aromatičnih dodataka.Tekila se proslavila načinom ispijanja – u malim šot čašama, uz so i limun (zbog opijata i slične konzumacije – “na crtu“). iako je u pitanju izuzetan marketinški trik, koji je proslavio tekilu početkom 70-ih godina XX veka, ovaj “ritual“ ima svoju pozadinu. naime, u oblasti gde je nastala tekila, centralnom Meksiku, vrućine su veoma izražene. na vrućini čovek dehidrira i opada mu nivo soli u organizmu. kada pije alko-hol na toj vrućini, proces je još izraženi-ji. Zbog toga ljudi u Meksiku uz tekilu konzumiraju so. limun je tu radi boljit-ka ukusa.Pomenućemo još i meskal, iliti – piće sa crvom. Meskal je svaki proizvod koji ne ispunjava sve uslove da se zove tekilom. Prepoznatljiv je po crvu na dnu boce. iako je nastao kao marketinški potez pro-izvođača (da bi se razlikovao od drugih na tržištu), danas je taj običaj izrastao u pravi zoo-vrt, te se na dnu boce meskala može naći i mala škorpija, gušterčić pa čak i omanja zmija. Meskal je obično jači od tekile po količini alkohola.

Uroš ŽIVALJEVIć

GOdINE 1758, ŠPaNaC HOSE KUErVO (jOSE CUErVO) PrVI dOBIja PraVO da KULTIVIŠE BILjKU

AGAvE nA TERiToRiJi PokRAJnE viLJoSLAdA (VILLOSLada), a GOdINU daNa KaSNIjE ZaPOČINjE

I PrOIZVOdNjU TEKILE.

TEKILa SE PrOSLaVILa NaČINOM ISPIjaNja – U MaLIM ŠOT ČaŠaMa, UZ SO I LIMUN (ZBOG OPIjaTa

I SLIČNE KONZUMaCIjE – “Na CrTU“). IaKO jE U PITaNjU IZUZETaN MarKETINŠKI TrIK, KOjI jE

PrOSLaVIO TEKILU POČETKOM 70-IH GOdINa XX VEKa, OVaj “rITUaL“ IMa SVOjU POZadINU.

MESKaL (“MEZCaL“) ILI “PIĆE Sa CrVOM“ jE PrEPOZNaTLjIV PO CrVU Na dNU BOCE. IaKO jE

NaSTaO KaO MarKETINŠKI POTEZ PrOIZVOĐaČa (da BI SE raZLIKOVaO Od drUGIH Na TržIŠTU),

daNaS jE Taj OBIČaj IZraSTaO U PraVI ZOO-VrT, TE SE Na dNU BOCE MESKaLa MOžE NaĆI I MaLa ŠKOrPIja, GUŠTErČIĆ Pa ČaK I OMaNja ZMIja.

46

MOZaIK

internet biro

Zašto je pile prešlo put?UČITELjICa

da pređe na drugu stranu.

PLATonZa više dobro.

ARiSToTELu prirodi je pileta da pređe put.

kARL MARkSTo je istorijska nužnost.

SAddAM HUSSEinTo je bio isprovocirani čin pobune i sasvim smo oprav-dano ispustili 50 tona ner-vnog gasa na njega.

HiPokRATZbog viška ravnodušnosti u pankreasu.

MARTin LUTHER kinGimam viziju sveta u kojem će svi pilići biti slobodni da prelaze puteve, a da se pri tom njihovi motivi ne dovo-de u pitanje.

MoJSiJEBog siđe s neba i reče piletu: „Ti ćeš prelaziti puteve”.

FoX MULdERvideli ste pile vlastitim oči-ma kako prelazi put. koliko još pilića mora preći put da biste poverovali?

RiCHARd niXonPile nije prešlo put. Ponav-ljam: pile nije prešlo put.

MACCHiAvELLiBitno je da je pile prešlo put i to opravdava svaki motiv koji je ono moglo imati.

JERRY SEinFELdZašto iko prelazi put? Zašto se netko ne zapita, na kraju krajeva, zašto se pile uopšte vrzmalo tuda?

SiGMUnd FREUdSama činjenica da vas uopšte zanima zašto je pile prešlo put otkriva vašu seksualnu nesigurnost.

CARLoS vESTEndoRPTo je jedini put koje pile moze preći uzimajući u obzir dejtonski sporazum.

BILL GaTESupravo smo izdali novi Pile-office 2008, koji ne samo da će prelaziti puteve, nego će i ležati na vašim podacima i čuvati ih.

oLivER STonEPitanje nije zašto je pile prešlo put, nego ko ga je još prešao dok smo mi bili zao-kupljeni piletom.

CHARLES dARWinTo je bio logičan korak na-kon silaska s drveta.

aLBErT EINSTEINda li je pile prešlo put ili se put pomerao ispod pileta, zavisi od vašeg položaja u re-ferentnom sistemu.

BUddHaPostavljanje tog pitanja ne-gira našu vlastitu pileću pri-rodu.

ERnEST HEMinGWAYda umre... na kiši... Samo...

BILL CLINTONja nisam imao nikakvu ne-moralnu vezu s tim piletom.

iSAAC nEWTonPile koje se nalazi u stanju mirovanja ostaće na jednom mestu. Pile koje se kreće u nekom referentnom sistemu prelaziće puteve.

dARTH vAdERPile nije moglo odoleti moći tamne strane.

kAPETAn kiRk

Putevi... krajnje granice... ovo su putnici uSS jajagera. njihova petogodišnja misija je otkrivanje novih civiliza-cija i hrabri odlazak tamo gde nijedno pile nije otišlo.

STALJinne zanima me, samo ga uhvatite! Trebaju mi jaja za omlet...

SALvAdoR dALiriba.

REnnE dESCARTESMislim, dakle pile postoji!

GRoUCHo MARXPile? koja je poenta priče? Pa, ja sam imao ujaka koji je mislio da je pile. ujna se umalo razvela od njega, ali ipak, trebala su nam jaja.

CEZarda dođe, vidi i pobedi.

AdoLF HiTLERhtelo je pobeći od gasne ko-more.?