Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet maj 2006 broj 44

7/30/2019 Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet maj 2006 broj 44

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-maj-2006-broj-44 1/48





3

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKNIKOLA ĆIRKOVIĆ

FAKULTET: Milica NIKOLIĆEKONOMIJA: Milica LAZAREVIĆDRUŠTVO: Sanja AVRAMOVIĆMOZAIK: Milan MATEJIĆ

DIZAJN I PRIPREMA: TriD

LEKTOR: Ivana MARKOVIĆ

MENADŽER: Vladimir Gojković

ČLANOVI REDAKCIJE:Jelena Ljubišić, Adrian Stojanović, Marija Nenadović, RužaRistanović, Mladen Stevanović, Slobodan Britvec, Mar-ko Simendić, Vladimir Gojković, Dragana Aleksić, BrankoKrstić, Ivana Marković, Dejan Zec, Marko Trifković, IvanaBojanović, Branko Kubat, Ana Šantak, Milijana Komnenić, Anđela Dukovski

SARADNICI:Goran Javorac, Nenad Maslovara, Ljubomir Javorina, MilenKakuća

ADRESA REDAKCIJE:Kamenička 6, 11000 BeogradTel: 011/30-21-165

Mob: 064/130-39-30

E-adresa: [email protected]: www.monopollist.org i

www.monopollist.ekof.bg.ac.yu

Prethodni period obeležili su politički nemiri u Srbiji, a razlog je bio zaista ozbiljan.Zacrtani put ka Evropskoj uniji zaustavljen je. Posle dugo upozoravanja, pretnji i opo-minjanja, čelnici EU odlučili su se na ono čega smo se pribojavali. Proces stabilizacijei pridruživanja je stopiran, pa je tako naša zemlja ponovo u opasnosti da još višezaostane za susedima, a to, valjda, niko normalan, ne želi.Paralelno sa problemima u Srbiji, druga država članica Zajednice nalazi se pred naj-većim pitanjem u skorijoj istoriji. Sa Srbijom ili ne, pitanje je sad!? Niko sa sigurnošćune može reći šta donosi nezavisnost Crne Gore, ali je svakako dobro što će se tomproblemu, već jednom, stati na kraj. Sigurno je da ovakav odnos nikome ne koristi, akako ćemo živeti sutra, videćemo uskoro.Ono što nam lepo predstoji jeste smotra svetskog fudbala u Nemačkoj. Posle dugovremena, naša se zemlja nalazi na jednom takvom događaju, a među ljudima ponovose oseća ona sportska strast koja je, nekako, “isparila” u poslednje vreme. A ako nam

junski ispitni rok, ove 2006. godine, bude najgori do sada, apelujemo na sve da se neljute jer jednom je Mundijal u Nemačkoj. “Cela je nacija reprezentacija!”

Nikola Ćirković Glavni i odgovorni urednik

04 ŠTA KAŽU STUDENTI?07 ZAŠTO MORAMO DA ZNAMO DA NAPIŠEMO PROPRATNO PISMO?09 MENADŽERIJADA = TAKMIČENJE

+ SUPER PROVOD + DOBRO DRUŽENJE10 ŠTA SE DEŠAVA IZA KULISA12 PROJECT PRAXIS LOADING. PLEASE WAIT.14 EKONOMSKA SITUACIJA U SRBIJI DANAS IZ VIZURE GUVERNERA16 GODINA INVESTICIJA17 SASVIM (NE)OBIČNA...22 „YOU’RE HIRED!“24 KONAČNO: RAZLAZ!

26 NA BERLIN!28 BITI ILI NE BITI, PITANJE JE SAD!31 SLAVLJENJE RAZLIČITOSTI ILI SOCIJALNO-EVOLUTIVNA KOČNICA?36 IZLAZ NA TVRÐ AVI37 AMERIČKI FUDBAL KOD NAS40 JEDNA OVCA, DVE OVCE, TRI OVCE...43 DIPLOMA IZ DRUGOG UGLA45 VENI – VIDI - VIDIĆ46 RUDARSTVO U SREDNJOVEKOVNOJ SRBIJI

Uvodnik

Sadržaj





5

je i SCG (i bivši, naravno): VojislavKoštunica (11,95%), Mlađan Dinkić(8,87%), Vuk Drašković (1,37%),Velja Ilić (7,51%) i Miroljub Labus(0,68%). Možda je ovo dobar pu-

tokaz nekim političarima da shvatestudente kao jednu od svojih ciljnihgrupa? Kao najpopularnije politič-ke partije se navode: DS (15,96%),SRS (10,48%), LDP (4,6%) i DSS(4,31%). Kao najpopularnija partijese (slučajno ili ne) nameće „ne bihglasao/la“ sa impresivnih 55,24%.Nezaobilazno pitanje SCG, kao isamog istraživanja, jeste budućistatus Kosova i rešenje crnogor-skog „problema“. 52,39% ispita-

nika smatra da će „Srce Srbije“steći nezavisnost posle dugoroč-nih pregovora, a 24,55% misli daće Kosovo biti podeljeno na srpskii albanski deo. Što se tiče CrneGore mišljenja su, može se reći,nepodeljena. Studenti su se uistraživanju izjasnili sa 48,62% daće Srbija i Crna Gora (simboličnonazvana „dva oka u glavi“) posle21. maja steći nezavisnost. Njih22,68% misli da ništa neće biti re-

šeno. Što se tiče „želja“, uslovnorečeno, 44,3% studenata smatrada SCG ne treba da opstane, su-protno tome se nalazi 34,68%.Uzećemo još u obzir i činjenice da75,39% studenata smatra da naUniverzitetu postoji neki oblik ko-rupcije, da je po mišljenju 62,96%studenata privatizacija sprovede-na (i dalje se sprovodi) uglavnomi veoma loše i da 36,35% najvišegleda B92 (tu su i RTS sa 18.01%,Pink sa 15,55%, BK sa 10,51%,STB sa 4,25% i ostali sa 15,32%).Nadamo se da su istraživanja sta-vova Vaših kolega, iako prepunaprocenata, bar malo i zanimljiva.Još da napomenemo da je funk-cionisanje svih navedenih institu-cija (među kojima je najpopularni-

ja Srpska Pravoslavna Crkva sa24,8% glasova, a pri tome 58,89%studenata nema poverenja u insti-tucije) ocenjeno sa ispod 3 (uglav-nom oko 2,5) na skali od 1 do 5.

Uživajte...M.K.

Da li treba sarađivati sa Haškim tribunalom?

Ne znam18%

Da

41%

Ne41%

Najvažniji uslov koji treba ispuniti da bidošlo do ekonomskog razvoja?

Izgradnja institucija ipravne države

34%

Mir i sigurnost8%Prestanak političkih

razmirica20%

Narod treba višei pametnije da radi

26%

Saradnja sa međunarodniminstitucijama

26%

Kakav je vaš odnos premaaktuelnoj Vladi Srbije?

Podržavam Vladu Srbije

7% Vlada treba dapodnese ostavku27%

Vladi treba izglasati

nepoverenje u Skupštini10%

Neodređen odnos

prema Vladi10%



6

Fakultetske vestiOvih dana časopis MonopolList, postao je deo Evropske

organizacije studentskih listova – SPINE (Student pressin Europe). Ostvarena je iskrena i korisna saradnja sazagrebačkim listom «Menadžer», koji je jedan od nosilaca oveorganizacije. Po svemu sudeći, i studentski časopisi iz okolnihzemalja postaće članovi i time će se stvoriti regionalna SPINEorganizacija. U planu je razmena tekstova između časopisačlanica, čime ćemo u MonopolListu čitati stavove kolega izHrvatske, Slovenije, Češke, Mađarske, Austrije, Nemačke,Finske i mnogih drugih evropskih zemalja.

Izvinjavamo se kolegama što nismo uspeli da uradimotradicionalni intervju sa novim dekanom, prof. MarkomBackovićem, kao što smo obećali. Zbog velikog broja neodložnihobaveza, dekan nije mogao da odgovori na naša pitanja.

Čitaonica je još uvek nerešen problem. Dobili smouverenje od prodekana za nastavu, Biljane Jovanović-Gavrilović, da se radi na pronalasku odgovarajućeg prostoraza novu čitaonicu. Slušaonice 18 i 19 će biti privremeno rešenjei još jednom je potvrđeno da će klupe iz stare čitaonice sa IVsprata biti prenete u ove sale. Takođe, biće ugrađeni klimauređaji, postavljene zavese, a postoji i mogućnost probijanjazida, kako bi se dobio veći zajednički prostor.

U periodu od 15. do 20. maja održana je Menadžerijadana Kopaoniku, a uporedo sa njom na Ohridu – tradicionalnaEkonomijada. Pošto su oba takmičenja održana u vremezaključenja ovog broja MonopolLista, nismo u stanju da vasizvestimo o uspesima naših studenata. Izveštaje, utiske i fotografijećete moći pročitati i videti na sajtu www.monopollist.org ili www.menadzerijada.co.yu.

U organizaciji AIESEC-a je u od 13-14 maja, 2006 održanFIDES (Financial Development Seminar) uz učešće velikihfirmi: «Citadel», «PriceWaterHouse Coopers», «Banka Intesa»,«FocusCapitalPartners». Učesnici su dobili i odgovarajućesertifikate, a na seminaru su se razmatrali slučajevi iz prakse kojibi bili od koristi studentima. Ono što se moglo primetiti jeste velikibroj učesnika, a u pauzama su bili posluženi osveženjima koje jeobezbedio «Craft Foods». Seminar je bio dobro organizovan i bilo je zadovoljstvo prisustvovati.

U organizaciji Resora za saradnju sa privredom Savezastudenata Beograda, na Ekonomskom fakultetu je održanatradicionalna Nedelja srpske privrede. Gosti našeg fakulteta subili ministar finansija Mlađan Dinkić, guverner NBS RadovanJelašić, direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić imnogi drugi čelnici preduzeća iz naše zemlje.

BELA MASKA

Gostovanja kreatora domaće ekonomskepolitike i velikog broja privrednikapostala su svakodnevica u poslednjadva meseca na našem fakultetu. Tokomproslave Dana fakulteta i Nedelje srpskeprivrede gost je bio guverner Jelašić, azatim smo imali priliku da čujemo i vidimou dva navrata ministra Dinkića. Porednjih, gosti fakulteta su bili i brojni direktoribanaka, osiguravajućih društava, uzornihpreduzeća... Na ovaj način studentima

je omogućeno da neposredno čuju bitneinformacije, učestvuju u raspravamapostavljanjem pitanja i ostvare kontakte.Nadamo se da će fakultet i privreda imatisluha za ovakva dešavanja i u narednomperiodu.

CRNA MASKA

U javnim prostorijama Ekonomskog fa-

kulteta zabranjeno je pušenje od sep-tembra prošle godine. Jedino mesto gdestudenti pušači mogu da „smire svojenerve“ u zgradi fakulteta jeste Klub. Ne-davno je u prvoj prostoriji Kluba postav-ljen znak za zabranjeno pušenje, no činise da ga niko ne poštuje niti iko sankcio-niše pušače. U ovom delu se prodaju presvega hrana i piće, a kupci su i pušači inepušači. Da bi nepušači „bezbedno“ di-

sali u ovom delu neophodno je da imajugas masku, s obzirom na koncentracijuduvanskog dima. Hrana stoga ima ukuspiksle ili opušaka cigareta. U drugoj pro-storiji su u toku čitavog dana zatvoreniprozori, a ne postoji ventilacioni sistem,te i pušači imaju problem – guše se usopstvenom duvanskom dimu. Apeluje-mo na nadležne da sankcionišu pušačeu prvoj prostoriji i da im obezbede ade-

kvatne uslove za zadovoljenje ovog po-roka u drugoj.

Studentska unija Ekonomskog fakulteta, uz saradnjuEkonomskog foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji iFondacije Ekonomskog fakulteta, organizovala je tirbinu natemu «Ekonomska politika Srbije u 2006. godini». Gost tribinebio je ministar finansija Mlađan Dinkić, koji je studentima ibrojnim novinarima izložio Nacionalni investicioni plan.



7

Propratno pismo

Zašto moramo da znamo da

napišemo propratno pismo?Koliko je danas bitno da pored CV- ja kandidat ima i dobro napisano propratno pismo i šta nam ono znači kada konkurišemo za posao.

ŠTA JE CL?Tehniku pisanja CV-ja smo izložiliu prethodnom broju, ali šta je CL?Da, život je težak... Toliko mukesamo da bi se prijavili za posao!U ovom posttranzicionom, postso-

cijalističkom, postkomu-nističkom, i post „šta svene“ društvu, ovo je još

jedan od istrumenata koji je neophodno poznavati.Pa, da vidimo.Propratno pismo, State-ment of purpose, Cove-ring letter - skraćeno CL.Sigurno ste načuli nesto o tome.Ono je jedan od važnih marketinš-kih poteza, jer ukoliko ima puno

dobrih kandidata, poslodavac od-lučuje na osnovu nijansi. A dobropropratno pismo može napravitirazliku u vašu korist.

ČEMU SLUŽI (A UZ TOI NE RADI)?Propratno pismo je prvi od korakau procesu selekcije, kojim se is-pituju vaše veštine pisane komu-

nikacije, sposobnosti, inicijativa ientuzijazam. Ono treba da ubediposlodavca da ovo nije samo još

jedan CV koji ste poslali, da želi-te baš TAJ posao (iako ste kon-kurisali još na deset mesta), da

pokaže da ste upoznatisa firmom, konkretnomoblasti, dešavanjima natržištu, sa vrednostima fir-me i da dokažete ono štoste napisali u CV-ju - a to

je da ste upravo Vi osobakoju oni traže. Zapamtite- nikad, ali nikad, ne biste

smeli slati CV bez propratnog pi-sma (osim ukoliko suprotno nijenaglašeno).

POČETAK JE UVEKNAJTEŽIPre nego što počnete, neki uop-šteni savet bi bio da razmislite osebi, svojim ciljevima, željama,obrazovanju. Zašto baš Vi? Alinemojte ponavljati ono što ste na-pisali u CV-ju, dajte nešto novo.Pažljivo pogledajte uputstva koja

su data u oglasu, tj. profil koji setraži. Imajte u vidu da ste samo je-dan od mnogih aplikanata. Ako sene istaknete kao originalni, intere-santni i drugačiji (jer Vi to i jeste,zar ne?), vaše šanse se smanjuju.

Imajte na umu stvari koje se čitajuizmeđu redova - vaša motivacija,kompetentnost, informisanost, i sl.Sve potkrepite dokazima, demon-strirajte sve primerom.

Budite selektivni, kad god vam

daju određeni fond reči kog semorate držati, ispoštujte ga (iako

ćete baš tada imati puno da piše-te i šta da kažete). Ovo pokazujeda posedujete jednu bitnu veštinu,a to je da znate da odvojite bitnood nebitnog, što je važno za sva-ki posao. Ne bi bilo loše da sebinapravite neki kratak pregled, kogćete se držati u pisanju. Na primer,nećete potrošiti 900 reči na uvod ,ukoliko je limit 1000. Međutim akoste napisali samo 600, ostavitetako, ne pišite samo da biste po-punili limit.U gornjem desnom uglu napištesvoje podatke. Nešto niže, u le-vom bloku, ime osobe kojoj se

obraćate i njenu funkciju. Dobrobi bilo da saznate ime osobe koja

Nikad, ali nikad, ne biste smeli slati CV bez propratnog pisma (osim

ukoliko suprotno nije naglašeno).

Davalac stipendije želi da budesiguran kome daje novac i da će taj

novac biti upotrebljen na pravi način,odnosno da ćete Vi završiti studije.



8

donosi odluku (možda da obavi-te neki telefonski poziv?). Ako tonije moguće, naslovite na direk-tora ljudskih resursa. Poslodavcaoslovite sa „Poštovani“, ako znate

ime, odlično, ako ne, neka ostanesamo „Poštovani“.Kratko i jasno: ne budite dosadni,neko to zaista čita (tj. bolje za vasda pročita). CL treba da bude logi-čan zaključak vaše prijave.

STRUKTURAPropratno pismo idealno se sastojiod 4 paragrafa. U prvom delu oba-

vezno navedite za koju pozicijuaplicirate, kako ste čuli za posao isl. Znači, ovde recite šta želite daradite.Drugi pasus: sumirajte sve štoste radili do sada: završili fakultet,

važne kurseve koje ste prošli dosada, prakse i ostalo. Ovo ne bitrebalo da bude ponavljanje ono-ga što ste rekli u CV-ju, već daima neku svoju poentu, a to je štaste Vi za to vreme naučili (da jesvaki kupac važani sl.). Nemojte rećida ste naučili kakosa ljudima, jer su toneke stvari koje ćeverovatno svi istaći.

A Vi ipak želite dabudete drugačiji.U ovom segmen-tu pomenite i vašeprofesionalne ci-ljeve, stavite ih uvezu sa onim što ste do sad ra-dili. Ukažite na svoje dugoročneplanove, šta ste radili da ih ostva-rite (pa ako nema ništa drugo,studirate zbog toga) i kako će takonkretna pozicija uticati na vašeplanove. Držite se iskustva, knjiga

koje ste pročitali, časova koje stepohađali.

Treći deo: šta se nadate da ćetenaučiti? Šta očekujete? To nikakonije dobra karijera ili dobra plata.Vi tražite firmu koja može dobroda iskoristi sve Vaše kapacitete.

Bitno je da to što kažete dobroupakujete.Poslednji paragraf oslikava Vašumotivaciju za prijavljivanje, ono štoo firmi znate, bilo iz iskustva sa nji-ma (radili ste kod njih kao volonter,učestvovali na nekom projektu...).Najvažnije je da se skrene pažnjana ključne tačke iz vašeg CV-ja,detalje bitne za posao. Ovde nijeloše da dodate ono za šta nije bilomesta u CV-ju.

Ovu zadatu strukturu Vi ne mora-te pratiti, ukoliko želite da vaš CLizgleda drugačije, to je u redu. Ali,bitno je da su jasni elementi (vašesadašnje stanje, željeno stanje, ipozicija kao veza između ta dva).U nekim slučajevima CL treba dabude ručno pisan, ali to će biti po-sebno naglašeno. U svakom slu-čaju, trebalo bi bar da bude pot-pisan.Završite sa «Srdačan pozdrav»,

«U očekivanju buduće saradnje»i sl.

MOTIVACIONO PISMOU akademske svhe obično se tra-ži motivaciono pismo ili Statement

of purpose. Ukolikose prijavljujete naneki inostrani uni-verzitet, za letnjuškolu, program ilistipendiju, vrlo jeverovatno da ćeVam tražiti motiva-ciono pismo. Ovo jeneka vrsta CL-a, aliza razliku od njega,nema određenu for-

mu. Neka opšta pravila za pisanjeispoštujte i ovde, ali motivacionopismo se razlikuje od svih doku-menata koje ste popunjavali. Do-bro motivaciono pismo daće Vamšansu da Vas izaberu, iako vamocene nisu tako dobre.

U motivacionom pismu trebalo bida napišete što više ličnih stvari

o sebi, da Vas, Vašu ličnost pred-

stavi izbornoj komisiji. Zato je sva-ko motivaciono pismo drugačije- nema univerzalne forme.Međutim, i ovde važi pravilo veza-no za jedinstvenost vašeg pisma.To možete učiniti tako što ćetenavesti neku alarmantnu izjavu,koja je vezana za temu školova-nja/kursa za koji se javljate, što ćeskrenuti pažnju čitaoca i pokazatida poznajete tematiku. Možete inavesti neki citat, ali nemojte ci-

tirati samo da bi citirali, odnosno,ukoliko to nema nikakve veze satemom.U svakom slučaju, počnite nečimzanimljivim. Međutim, ukoliko ka-žete da ste odmalena želeli dabudete naučnik koji će istraživatifluktuaciju radne snage ili neštoslično, ne očekujte da vam se

jave. Morate pokazati da ste od-lučni, motivisani i ozbiljni. Ovo jenaročito bitno za sve vrste stipen-dija u inostranstvu. Oni žele dabudu sigurni kome daju novac ida će taj novac biti upotrebljen napravi način, odnosno da ćete Vizavršiti studije.Neki logičan red koji treba da us-postavite je sličan motivacionompismu:1) Trenutno stanje (obrazovanje ieventualno radno iskustvo);2) Pozicija za koju se javljate;3) Vaši akademski i profesionalniciljevi.

Srećno!Milijana KOMNENIĆ

Očekuje se da poznajete termine,

ali složene reči neće dovesti do toga da izgledate pametno(naročito ukoliko niste sigurni štaznače).



9

Svake godine tokom maja meseca Menadžerijadu

poseti preko 1.000 budućih menadžera, od kojih 250takmičara i preko 750 studenata željnih druženja,upoznavanja i dobrog provoda.Na Menadžerijadi, u svojstvu stručnog žirija, prisustvu-

je i veliki broj profesora i asistenata sa svih fakulteta- učesnika, kao i predstavnici mnogih firmi iz Srbije.

ISTORIJAT MENADŽERIJADEPrva Menadžerijada održana je 2003. godine, među-tim na njoj nisu učestvovali studenti sa Ekonomskogfakulteta u Beogradu.Druga, održana naredne 2004. godine, obeležena

je prvim učešćem studenata Ekonomskog fakulteta(Beogradski univerzitet) i osvojenim prvim mestom ugeneralnom plasmanu.Na trećoj Me-nadžerijadi 2005.godine studentinašeg fakultetaosvojili su drugomesto u general-nom plasmanu.Četvrta Menadžerijada održava se od 15.- 20. majaove godine na Kopaoniku.

ŠTA SVE MOŽETE DA OČEKUJETENA MENADŽERIJADIOve godine generalni organizator Menadžerijade je«Megatrend univerzitet», a učesnici su sa 16 fakul-teta iz Srbije ( ekonomski fakulteti – Beograd, Subo-tica, Niš, Kragujevac i dr., FON, FTN Novi Sad, «BKuniverzitet», «Univerzitet Singidunum» i dr.).Na Menadžerijadi se odvijaju dve vrste takmičenja:edukativna i sportska.Edukativno takmičenje na Menadžerijadi sastoji se unadmetanju predstavnika svakog fakulteta - učesni-ka i obuhvata:

• Takmičenje u znanju – ekipa od tri člana odgovarana pitanja iz različitih ekonomskih oblasti (menad-

žment, finansije, marketing, trgovina i dr.);

• Takmičenje u debati – ekipa od dva člana koja se,poštujući pravila kreativne komunikacije, suprotstav-lja argumentima suprotne ekipe;• Case study – ekipa od pet članova koji rešavajukonkretan poslovni problem određene firme sa do-maćeg tržišta.Sportsko takmičenje obuhvata nadmetanje u fudba-lu, košarci, odbojci, tenisu i šahu.

KAKO DA ODETE NAMENADŽERIJADUVeliki broj studenata koji posećuju Menadžerijadu

nisu neposredni učesnici u takmičenjima. Preko 750studenata svake godine posećuje Menadžerijaduzbog druženja i mnogobrojnih žurki koje se organi-

zuju. Zagarantovan je dobar provod,upoznavanje sastudentima iz svihdelova Srbije, kaoi uspostavljanje do-brih odnosa sa pro-

fesorima i asistentima.Pravo učešća imaju svi studenti, a takmičarima kojireprezentuju fakultet u oblastima znanja i sportaplaćen je boravak. Studentska unija Ekonomskogfakulteta u saradnji sa Debatnim klubom studenataekonomije organizuje kvalifikaciono takmičenje ukvizu znanja i u debati a pobednici predstavljaju našfakultet na Menadžerijadi.Ono što sigurno ne bi trebalo da propustite tokomstudiranja je odlazak na Menadžerijadu ili neko slič-no okupljanje. Takmičenja u znanju i sportu, upozna-vanje ljudi iz cele Srbije, druženje i žurke do zore suono čega ćete se najradije sećati kada završite fakul-tet. Nemojte da dozvolite da jedino što ćete poneti safakulteta budu ispiti i učenje. Zato razmislite o tome

da se sledeće godine prijavite.Milica LAZAREVIĆ

Jedan od vidova okupljanja studenata van fakulteta

Menadžerijada = takmičenje

+ super provod + dobro druženje Menadžerijada je studentski projekat koji je zaživeo pre tri godine i izrastao utradicionalno takmičenje studenata ekonomije i menadžmenta. Ona okupljaveliki broj studenata iz cele Srbije koji ispoljavaju svoje znanje u edukativnomi sportskom takmičenju. Na Ekonomskom fakultetu menadžerijadu organizujeStudentska unija Ekonomskog fakulteta (SUEF) u saradnji sa Debatnimklubom studenata ekonomije (DKSE).



10

Student prodekan – funkcija ili položaj

Šta se dešava iza kulisaPoput državnih izbora na velikoj sceni, jednom godišnje se na malim scenamafakulteta odvija slična predstava. Svi glumci, šaptači, pomagači, kostimografi i scenografi su tu, sa talentom koji ponekad ume da zapanji i pozitivno i negativno. Na pozornici su svi korektni, ali šta se dešava kada sa te iste

pozornice siđu?

PRVI ČIN – IZBORIMandat studenta prodekana tra-

je godinu dana. Po isteku ovogvremenskog perioda studentske

organizacije, Uprava fakulteta ilisami studenti mogu da traže or-ganizaciju novih izbora. Najčešćislučaj je da studenti nisu dovoljnoupućeni, a da je Uprava fakultetarešila da se ne meša uizbor studenata i zbogtoga se zainteresovanipojedinci organizuju inajčešće uz podrškuStudenske unije ili Sa-veza studenata organi-

zuju nove izbore. Okouslova kandidature seuglavnom dogovarasa Upravom fakultetai postavljaju se pravilakako bi izbori bili re-gularni. Pre svega, dabi se bilo koji studentkandidovao za ovufunkciju potrebno je da ga predloži

jedna od studentskih organizacijaili da pojedinac sakupi potrebanbroj potpisa i preda spisak zajed-no sa kandidaturom. Kandidatikoji skupljaju potpise su nezavisnikandidati. Cela ta situacija pod-seća malo na veliku audiciju gdesvi konkurišu samo za jednu ulo-gu. Na nekim fakultetima studentaprodekana biraju studenti glasa-njem, na nekim ga bira Naučnonastavno veće, i često se gledaprosek kandidata, uspeh u studi-ranju i slično.Student prodekan je osoba koja

je tu da zastupa prava studena-ta, da im obezbeđuje bolje uslo-

ve studiranja, rešava njihove fa-kultetske probleme i uopšte dapredoči Upravi fakulteta stavovestudenata o određenim pitanjima

i da se na taj način dođe do ne-kog kompromisnog rešenja kojimbi svi bili zadovoljni. Naravno, ko-munikacija mora da bude obostra-na. Zbog toga je druga strana ove

funkcije da se saslušaju stavoviUprave, zahtevi, programi, ideje ida se na adekvatan način saopštestudentima. Sve u svemu, cilj jeda se ostvari kvalitetna saradnjakako ne bi dolazilo do neprijatnihsituacija, malverzacija i opštegnezadovoljstva.Kada studenti biraju studen-ta prodekana javljaju se broj-ni problemi. Više glasova ćeimati onaj kandidat čiji tim ljudi“iscima” najviše studenata nahodniku da glasaju. Kao i nadržavnim izborima o regular-nosti brine unapred određena

komisija. To deluje pomalo smeš-no i možda nepotrebno, ali često

se dešavalo da jedan studentglasa na pet različitih indeksa, dase ne poklapa ime i prezime samatičnim brojem, da su listići na-

knadno ubačeni i slično. Kad sesve sabere i oduzme, na kraju svebude u najboljem redu i posle par nedelja svi zaborave da je i biloneke frke oko izbora. Tada su već

sve oči uprte u novoizabra-nog predstavnika i u to kolikose i za šta zalaže.

DRUGI ČIN –FUNKCIJAJedan od argumenata koji

se javljao više puta u koriststarog studenta prodekana iproduženja njegovog man-data je između ostalog i tajda novom studentu treba bar tri meseca da se uhoda i davidi kako sve funkcioniše. Upraksi se pokazalo da su baštih prvih par meseci mandata

najplodonosniji. Naime, kada novistudent preuzme funkciju, željandokazivanja, uspeha i sprovođe-nja u kampanji izloženih ciljeva,stvari kreću same od sebe da do-laze na svoje mesto. Obaveze se

samo pojave niotkuda i u trenutkusve ostalo postaje sporedno jer

Pre svega, da bi se bilo koji student kandidovao za ovu

funkciju potrebno je da ga predloži jedna od studentskih organizacija

ili da pojedinac sakupi potrebanbroj potpisa i preda spisak zajedno

sa kandidaturom.



11

sva energija odlazi na studentskapitanja. Taj prvi period je periodpravog rada, potpune posveće-nosti poslu i takoreći, period kada

je student prodekan samo i jedino

funkcija.Većina promena koje su doneklezasluga studenta prodekana semahom potcenjuju, jer studentinemaju predstavu koliki njegovangažman je potreban da se bilošta ostvari. Za početak samo pisa-nje zahteva i molbi koje se skorosvakodnevno prosleđuju je rela-tivno dug postupak. Svaki zahtevmora da se stavi na papir u odre-đenoj formi i da se u četiri primer-

ka odnese u pisarnicu na overu izavođenje. Dva primerka se zadr-žavaju i nose u molbi naznačenojosobi kako bi se izbeglo čekanjeda ona stigne iz pisarnice. Kadanaznačena osoba odobri molbutek tada se ona može koristiti zaodređenu namenu. Kada se neštoizvrši potrebno je kratak izveštajproslediti nadležnim osobama, jer sve mora biti evidentirano. Narav-no, tu su i redovne sednice, sa-

stanci, razgovori sa profesorima,

Upravom fakulteta, Savetom fa-kulteta i slično, što podrazumevaveliku upućenost studenta prode-kana u sva dešavanja na svim go-dinama. Pri tome objektivnost nesme da izostane, a pristrasnost jenešto što svakako nije primerenou takvim situacijama. Pristup, stavi način na koji se nastupa su nekiod ključnih faktora uspeha, a po-

vrh svega bitno je neizmerno veli-ko strpljenje.

TREĆI ČIN – POLOŽAJKoja je razlika između funkcije ipoložaja? Osnovna razlika je utome što položaj podrazumevaneke beneficije koje pojedinac kojiima neku funkciju može da iskori-sti za lične ciljeve. Funkcija s dru-ge strane je preduslov za položaji ona sa sobom nosi dozu odgo-

vornosti i obaveza koje pojedinacmora da poštuje zbog ostvarivanjaopštih ciljeva. Često se za vremeizbora vrte pitanja tipa ’’Zašto bineko hteo da bude student prode-kan, šta on ima od toga?’’. Takvapitanja susasvim namestu poštopre ili kasni-

je može dase desi dase neki opšticilj preklopisa ličnim.Sigurno da

je motiva-cija za kandidaturu došla zbogličnog nezadovoljstva pojedincanečim, ali sve dok isključivo ličniciljevi nisu ispred ostalih to nijezloupotreba dobijenog položaja.Opet, iza kulisa je moguće nekestvari i sakriti. Niko neće da tražiiglu u plastu sena i da dokazuje da

li su neke sumnje tačne ili nisu, alisigurno da postoje načini na koje

student prodekan može da iskori-sti svoju funkciju za lične ciljeve.Olakšice na ispitima naravno dane postoje, ali možda može dase desi da se pojavi ponuda onekom seminaru, praksi ili sličnoza koju je konkurs otvoren, a dastudenti jednostavno ne saznajuništa o tome jer se mesta popune

prijatelima i poznanicima. Ali svesu to male stvari koje mogu da sedese, a ne moraju, i koje niko nemože i ne želi da proverava. Doklegod su prava studenata adekvat-no zastupljena i svi zadovoljni op-

štom situacijom,problema nećebiti. U suprotnommože doći dokonflikata kadasve, čak i najma-nje stvari, ispli-vaju na površinu.Tada kreće prlja-va igra i nekadsu ljudi spremni

da se zarad malih stvari spuštajuna jako niske grane. Treba naćiobjektivan stav i ne dozvoliti da sesav trud za vreme mandata zabo-ravi zbog ličnih interesa koji moguda preovladaju. Student prodekan

je osoba jakog karaktera, objektiv-nih stavova i pre svega osoba koja

drži do sebe.Marija NENADOVIĆ

Većina promena koje su donekle zasluga studenta prodekana se mahom potcenjuju, jer studenti nemaju predstavu koliki njegov angažman je potrebanda se bilo šta ostvari. Za početak samo pisanjezahteva i molbi koje se skorosvakodnevno prosleđuju je

relativno dug postupak.



12

KAKVO JE STANJENA NAŠEMFAKULTETU KADA JEPRAKSA U PITANJUNepostojanje praktičnih iskusta-

va svim studentima predstavljaveliki problem prilikom zapošlja-vanja, bilo pre ili nakon diplomi-ranja. Problemom nisu pogođenisamo studenti, već i Ekonomskifakultet koji dobija sve ozbiljnijui brojniju konkurenciju na poljuobrazovanja iz oblasti ekonomi-

je. Naš fakultet zbog neposto- janja prakse u svom redovnomprogramu gubi korak sa ostalimfakultetima u zemlji, u kojima je

stručna praksa redovna aktiv-nost. Ovim su pogođene i samekompanije koje zapošljavajustudente koji nisu spremni zaizazove koji ih očekuju, niti suupućeni u posao koji treba daobavljaju. Tek zaposleni diplom-ci daleko više vremena gube nauklapanje u firmu i samim tim suu startu u nedostatku. Umestoda početkom svoje karijere štoviše vremena posvete

stručnom usavršavanju,moraju izdvajati vremeda, bukvalno, u praksiprolaze i uče ono što suveć u teoriji savladali nastudijama. Najveći brojstudenata po završetkufakulteta ima veliki pro-blem u pronalaženju sebeu određenom poslu, jer nemaju jasnu predstavušta se od njih očekuje daobavljaju kao diplomirani ekono-misti u određenoj firmi.Marketing Radionica je po-četkom zimskog semestra2004./2005. godine sprovelaistraživanje među studentimaEkonomskog fakulteta sa že-ljom da proveri da li su studentizainteresovani za prakse, koji jeto vremenski period koji bi oniproveli na praksi , kao i koje sunajpoželjnije firme u našoj zemljiu kojima bi oni obavljali praksu.

Upitnik je sproveden na uzorkuod 274 studenta. Pošto su za

početak projekta ciljna grupa bilistudenti koji su pri završetku fa-kulteta tj. studenti treće i četvrtegodine kao i apsolventi, u uzor-ku su najviše učestvovali stu-

denti četvrte godine (80%) zatimstudenti treće godine (17,8%) inajmanje apsolvenata (2,2%).Moramo napomenuti da je malibroj apsolvenata posledica i na-čina sprovođenja ankete poštosu studenti mahom anketiranina predavanjima, a apsolven-ti ih manje pohađaju od ostalihstudenata.

ŠTA STUDENTI MISLE

O PRAKSI72,8% studenata ocenjuje prak-su kao veoma značajnu zakompletiranje svog obrazova-nja, 74,1% studenata smatra dabi praksu trebalo da prođu svistudenti i da ona mora da budesastavni deo nastavnog planai programa na našem fakultetuna završnim godinama studija.Iskustvo i znanje stečeno na

praksi 95,6% studenata ocenjujekao značajno ili veoma značaj-no za dobijanje željenog posla.Nažalost, na našem fakultetupraksu je pohađalo svega 7,4%studenata dok ostali nisu imali tupriliku. Ipak 97% studenata tre-će i četvrte godine je spremnoda ode na neplaćenu praksu uneku od firmi u našoj zemlji.Kada je u pitanju dužina traja-nja prakse, 58,5% studenatasmatra da je optimalni period

trajanja prakse mesec dana.Najveći broj studenata našeg

Novo iz MarketingRadionice

PROJECTPRAXISLOADING.PLEASEWAIT.Projekat «Praxis» je nastao

kao odgovor na nekenedostatke koje smo uočili utoku obrazovanja studenatana Ekonomskom fakultetu.Najveći problem studenataEKOF-a je što kada završefakultet nemaju najjasnijusliku šta ih očekuje i štase, pre svega, očekuje

od njih kada zakorače u poslovni svet. Logičanodgovor je bio da nedostajeupravo to upoznavanjesa poslovnim svetom još

u toku studija i iz toga seizrodila ideja za projekat.Istraživanje koje smosproveli je to i potvrdilo. U

pilot fazi projekta smo došli do još nekih zapanjujućih

podataka, recimo da većinastudenata nije u stanju da

samostalno sastavi svoj CV, još uvek ne znaju ni kakou stvarnosti izgleda posaoza koji se školuju i šta oni konkretno na njemu trebada obavljaju.

97,8 % studenata ocenjuje praksu kao veoma značajnu za kompletiranjesvog obrazovanja, 74,1% studenata

smatra da bi praksu trebalo da prođu svi studenti i da ona mora dabude sastavni deo nastavnog plana

i programa na našem fakultetu nazavršnim godinama studija, a praksu

na našem fakultetu pohađalo je svega7,4% studenata!



fakulteta očekuje da na praksi, presvega nauči da primeni teorijskaznanja stečena na studijama i dauz to stekne neka nova praktičnaznanja do kojih nije moguće doći

na fakultetu. Nešto manje njih uzto očekuje i da na praksi ostvari ikontakte koji će im pomoći u ka-snijem razvoju karijere.Što se tiče oblasti ekonomije iz ko-

jih bi studenti Ekonomskog fakul-teta želeli da imaju praksu prvi nalisti želja je sektor bankarstva i fi-nansija (31,6%) , zatim oblast mar-ketinga (24,6%), a za njima slederačunovodstvo i revizija(18,4%) itrgovina (11,4%).

Najpoželjnijim kompanijama zaobavljanje prakse naši studentismatraju «Delta Holding» i «KokaKolu», a za njima slede «Nelt» i«BAT». Veliki broj studenata nema

jasnu predstavu gde bi želeo daode na praksu, tačnije u koju firmuveć navode samo sektore ili mar-keting agencije.

KAKO TEČEREALIZACIJA

PROJEKTARealizacija projekta «Praxis» je

počela u martu 2005. godine i dosada su obavljene neke od plani-ranih aktivnosti. Cilj projekta je dase obezbedi praksa studentimaEKOF-a u firmama koje posluju u

našoj zemlji. Taj cilj je i delimičnoostvaren u pilot fazi projekta. Na-ime, posle kontaktiranja velikogbroja firmi u Beogradu kao i širomSrbije, MR je obezbedila praksuza oko 20 studenata našeg fakul-teta. Najbolja saradnja napravlje-na je sa «Zepter bankom», koja jeomogućila praksu za 11 studenatazavršne godine, zatim sa «Eksimbankom» (dva studenta) i «Hemo-farmom» iz Vršca (tri studenta iz

Vršca).Ove godine projekat je počeo dase sprovodi u aprilu. MR se nadada će naići na bolji odziv poslo-davaca i da će rezultat toga bitiveći broj obezbeđenih praksi negoprošle godine. U toku projekta seobavljaju brojne aktivnosti, počevod nastupa u medijima i direktnogkontaktiranja firmi, pa sve do oba-veštavanja studenata, prikupljanjanjihovih biografija i prikupljanja

njihovih iskustava posle obavlje-ne prakse. Pre početka realizacije

projekta sprovedena je kampanjau medijima koja je imala za ciljobaveštavanje poslodavaca o po-stojanju «Praxis»-a i ona je već re-zultirala nekim preliminarnim kon-

taktima sa određenim firmama.Već su dogovoreni i sastanci saodređenim firmama koji su rezula-tat direktnog kontaktiranja. U slu-čaju dogovora o saradnji studentiće biti blagovremeno obavešteniputem plakata koji će se nalazitina oglasnim tablama, kao i prekosajta fakulteta. MR želi da pozo-ve sve studente koji su zaintere-sovani za pohađanje prakse dasvoju poslovnu biografiju pošalju

na e-mail [email protected]. Važna činjenica jeda selekciju kandidata ne vrši MRveć pojedine firme koje omoguća-vaju praksu, tako da je isključenamogućnost bilo kakve pristrasno-sti u selekciji od strane MR. To ćedovesti do toga da na praksu idustudenti odgovarajućeg profila,koji odgovaraju konkretnoj firmi i ukrajnjoj instanci će doći do bliže iprisnije saradnje između posloda-

vaca i MR. Anđela DUKOVSKI

13



14

Proslavi koja je organizovanapovodom 69 godina postojanjafakulteta, između ostalih prisus-

tvovao je i guverner Narodnebanke Srbije Radovan Jelašić.Iskoristili smo ovu priliku da ugov-orimo intervju sa guvernerom zaMonopolList. Poseta NBS bila jeveoma prijatna i svi, počevši odguvernera, bili su veoma srdačni ispremni da odgovore na sva našapitanja.

KOLIKO JE INFLACIJAOZBILJAN PROBLEM U

SRBIJI?MonopolList: Koliko je Narodnabanka Srbije danas nezavisna in-stitucija i koliko politička situacijautiče na vaš rad?Radovan Jelašić: Ja sam uverenda, nezavisno od onoga šta se

dešava u političkoj sferi, ni jedanpotez koji je Banka učinila u pre-thodne dve godine nije doveo do

većeg sukoba. Politika radi svojdeo, a mi svoj, makar to bilo inepopularno. Ponekad, pomalosarkastično kažem da mi nismo«deda-mrazovi», nego smo tu nazadatku da postignemo osnovnicilj, koji u ovoj fazi i periodu tran-zicije uopšte nije lak. Zaista trebada iskoristimo sva raspoloživasredstva, kojih ima dovoljno, zasmanjivanje inflacije i održavanjemakroekonomske stabilnosti. U

formalnom smislu, nezavisnost seogleda u tome da ja, kao guvern-er, prisustvujem sednicama VladeSrbije, a ministar finansija sedni-cama Monetarnog odbora, takoda su sve strane vrlo dobro up-oznate sa onim što se ovde radi.

Pored samostalnog rada postojei zajednički projekti, pre svegavezani za rad sa Međunarodnim

monetarnim fondom i Svetskombankom. Koordinacija postoji, inaravno da se javljaju različitamišljenja. Međutim i mi smo sves-ni šta je interes Vlade, a i Vladašta je naš osnovni cilj.ML: Inflacija je ekonomska temabroj jedan u javnosti. Da li je onazaista najveća opasnost, kao štoneki kažu i koliko štete donosi?RJ: Kao i širom sveta, tako iu Srbiji, inflacija je stvar koja

narušava neke osnovne ekonom-ske postulate i koja najviše do-prinosi neravnomernoj raspodelidohotka i značajnom rasloja-vanju društva. Tržišni akteri nerazmišljaju više o produktivnosti,boljim tržištima ili o racionalizaciji,već isključivo razmišljaju šta ćebiti sa inflacijom ili kursom. Ne bibilo dobro da im to bude fokus po-slovanja, a o životnom standardui da ne govorimo. Problem je i saodređivanjem penzija i plata, pričemu inflacija «pojede» ta pri-manja ukoliko se ona redovno neusklađuju, što će sada, recimo,osetiti penzioneri, jer se u njiho-vom slučaju to vrši šestomesečno.Inflacija je i neki vid dodatnogporeza, kojim država, takoreći,ubira novac od građana koji dobi-

jaju novac, koji se kasnije «topi».Prema tome, da postoji neštovažnije od inflacije, onda bi tostajalo u Zakonu o Narodnoj banci

Srbije, a ne bi joj kao osnovni ciljbilo povereno očuvanje stabilnosti

Intervju sa guvernerom Radovanom Jelašićem

Ekonomska situacija u Srbiji

danas iz vizure guverneraJelašićaDa li je inflacija najveći problem u našoj zemlji, zbog čega je stopa obaveznihrezervi podignuta sa 40% na 60%, šta guverner misli o kratkoročnim kreditimakoje nam nude banke i još mnogo toga u nastavku teksta.



15

cena. Mi svim svojim merama,koje nisu popularne, pokušavamoda utičemo na inflaciju. U prvatri meseca ove godine imali smorelativno nizak nivo inflacije, ali

smo i tada rekli da nema razlogaza opuštanje. Međutim, u apriluse ona ubrzala, a i u maju ćemo,verovatno, imati nešto višu in-flaciju. U junu se očekuje dodatnipritisak, pre svega zbog isplatestare devizne štednje i zaista bibilo dobro kada bi se ova inflaci-

ja, koja na godišnjem nivou većiznosi 15,6 odsto, što pre spustilana nivo bliži jednocifrenoj. Još jebitno istaći da NBS ne radi «tar-

getiranje» inflacije, što rade nekezemlje u okruženju, jer je potre-ban razvoj kompletnog instrumen-tarijuma za efikasnije sprovođenjemonetarne politike. Zato ističemoda je potrebna još prisnija sarad-nja sa Ministarstvom finansija, uvezi sa onim šta će oni kao Vladaučiniti na suzbijanju inflacije.ML: Koji je po Vašem mišljenjunajveći razlog tako visoke inflacijekod nas?

RJ: S jedne strane veliku uloguima pritisak iz inostranstva krozvisok priliv kapitala, ali ima tu iautomatizma, tačnije psihološkogefekta, praktično straha od rastacena. Takođe, domaća tražnja,koja se značajno povećava, imasve veći uticaj na inflaciju, ali i ne-postojanje jedne prave konkuren-cije. Proizvodnja sokova i piva,kao i bankarske usluge su, izgle-da, danas jedini segmenti u kojimapostoji prava konkurencija.

KOLIKO SUMONETARNA IFISKALNA POLITIKAUSKLAÐENE?ML: Koliko će državne investicijekoje je najavio ministar DinkićVama otežati posao suzbijanja in-flacije?RJ: Po definiciji, svako povećanje

javne potrošnje nije dobrodošlošto se tiče smanjenja inflatorne

stope, što se uči već na prvojgodini fakulteta. Ipak, prvo treba

sačekati pa videti na koji način, ukom vremenskom periodu i gde ćese vršiti ta ulaganja. Tek se ondamože vršiti procena uticaja tih in-vesticija na inflaciju. U svakom

slučaju, bilo bi dobro da se javnapotrošnja smanji i da se pruži jošviše prostora privatnom kapitalu,

jer NBS sada vodi prerestriktivnupolitiku zbog ulaska privatnog kap-itala koji nam «podgreva» domaćutražnju, pa imamo visoke barijerešto se tiče obaveznih rezervi. Akomi povećavamo barijere ulaskaprivatnog kapitala, bilo bi dobroda se to onda ne nadomesti ne-kim državnim kapitalom, odnosno

javnom potrošnjom. Trebalo bi up-ravo da bude obrnuto, da državamanje ulaže, za šta bi se za NBSotvorio prostor da uđe više privat-nog kapitala. Ovo potvrđuje i do-datno zaduživanje od oko 2.2 mili-

jarde evra u toku prošle godine,kao i strane direktne investicije uvisini od oko 1.5 milijarde evra.Dakle, privatni kapital u velikojmeri želi da uđe u Srbiju i to čini.ML: Da li će ekspanzivna fiskalna

i restriktivna monetarna politkadovesti zemlju u recesiju?RJ: Sigurno je da u borbi protivinflacije nije dobro reagovati samomerama monetarne politike, već imerama fiskalne politike. Ja sma-tram da uvek ima prostora da fis-kalna politika malo više uradi, ali,sa druge strane, ne vidim nikakvekoristi od toga da se po starimdobrim, balkanskim principimameđusobno optužujemo, a svi za-

jedno gledamo kako inflacija ras-te. Mi smo svoj deo posla odradilii svako ko želi da pomogne više jenego dobrodošao, a sa stanovištafiskalne politike, dodatna podrškau vidu smanjenja javne potrošnje

je, takođe uvek, više negodobrodošla.

KRATKOROČNIKREDITI ZA I PROTIV ML: Mislite li da naši građanimožda nisu još uvek dovoljno

svesni kakve kredite uzimaju?RJ: Ja se iskreno nadam da to

RADOVAN JELAŠIĆ rođen je 1968. godine u Baji,

Mađarska. Diplomirao je 1992.na Ekonomskom fakultetu u

Beogradu i magistrirao finansije1995. na Univerzitetu u Ilinoisu,Čikago, SAD.

Bankarsku karijeru otpočeo jeu Deutsche Bank u Frankfurtu,

gde je četiri godine radio kaoregionalni menadžer u Odeljenju

za centralnu i istočnu Evropu.Od 1999. godine, kada prelazi u McKinsey&Company Inc. u

Frankfurtu, radi na projektimau bankarskom sektoru u

Nemačkoj, Poljskoj i Bugarskoj,vezanim za kreditno finansiranje,

privatizaciju, preuzimanjekompanija, organizaciono

restrukturiranje, finansiranjekorporacija i izradu strategije za

hipotekarno poslovanje.Na funkciji viceguvernera

Narodne banke Jugoslavije/ Srbije radi od decembra 2000.

do jula 2003. godine. Za tovreme rukovodi razvojem i

sprovođenjem restrukturiranja

bankarskog sektora, reformomsektora kontrole, pregovorima

o svim programima vezanimza finansijski sektor sa

Međunarodnim monetarnimfondom, Svetskom bankom

i Evropskom unijom,reorganizovanjem Sektora

za informacionu tehnologiju,osnivanjem Odeljenja za

finansiranje srednjih i malih preduzeća i organizacijom

tehničke pomoći u Narodnoj banci.

Posle političke smenerukovodstva Narodne bankeSrbije u julu 2003. godine, na

kratko vreme zasniva radni odnos u HVB banci u Beogradu.

Narodna skupština RepublikeSrbije imenuje ga za guvernera

Narodne banke Srbije 25.februara 2004. godine, a na

tu funkciju stupa 1. marta iste

godine.



16

nije istina i nadam se da su baremstudenti Ekonomskog fakultetaobjasnili svojima iz okoline štadanas znači uzeti kredit. Sigur-no je da ove kredite neće vratiti

država, niti bankari ili akcionari, aneće ih «pojesti» ni inflacija, većkako se dan vraćanja duga budepribližavao može doći do prodajestana, zemljišta, kuće… Razumese da banka može da vrati depo-zit samo ako naplati dati kredit.Ipak su ovo ozbiljne stvari i ljudibi trebalo da budu odgovorniji jer sami stavljaju potpis na ugovore.Trebalo bi da obiđu više banaka,da se raspitaju o uslovima, da

razmisle, pa tek onda da pristu-pe potpisivanju ugovora, jer posletoga nema nazad. Na građanima

je da odluče kojim će putem kre-nuti – putem provere više ponu-da i kontrola ili po sistemu «uđeš,izađeš i gotov si».ML: Poznato je da je tražnja zakreditima u Srbiji slabo elastična.Poslednji korak NBS bio jepovećanje stope obaveznih rezer-vi banaka na 60%. Ukoliko ni ovo

ne donese očekivane rezultate,šta može biti sledeći korak?RJ: Svuda se u svetu protiv infla-cije bori povećanjem kamatne sto-pe, a ne smanjenjem. Od septem-bra 2002. godine u NBS tačno sezna šta ko radi ukoliko se inflacijapovećava i ne koriste se nikakvi

izgovori. Mi smo povećali stopuobaveznih rezervi isključivo nakratkoročno zaduživanje banakau inostranstvu i na kratkoročne de-pozite iz inostranstva, pošto sma-tramo da ne treba da privlačimo

«vruć» kapital, koji, sa jednestrane može brzo da se «obrne»

i vrati, a zatim može da izazove ineke monetarne probleme i pro-bleme u vezi sa kursom. Takođe

je veoma interesantno da, iako jebankama povećana stopa rezervi

sa 18-19% krajem prošle godinena 40%, nismo primetili da se toodrazilo na povećanje kamatnihstopa za korisnike kredita, većsu banke našle amortizer kroz

smanjenje svojih kamatnih marži.Mi pooštravamo uslove, a bankene mogu da dižu kamate jer ihpritiska konkurencija. Činjenica

je da je tražnja stanovništva zakreditima neelastičnija od tražnjeprivrede, koja može i direktnoda se zadužuje u inostranstvu,ali ja mislim da bi se ovde posti-gao bolji efekat kada bi se kredi-ti izražavali u dinarima. Ljudi bitada sigurno bolje razmislili dali da se zadužuju po efektivnojkamatnoj stopi od 30% u dina-rima, nego sada sa kamatnomstopom od 10-11% u devizama,ali naravno uz deviznu klauzulukoja im određuje pravu cenu kre-dita. Niti jednom našom odlukomnismo hteli nešto da zabranimoi smatramo da naša fizička licanisu prezadužena, ali je ozbiljanproblem da se nivo zaduživanjaduplirao u toku prošle godine.Dakle, nama je problem novo, a

ne postojeće zaduživanje. Narav-no, i na građanima je da odluče

hoće li se sada zaduživati, uprkoskampanji banaka da je kredita«još malo pa nestalo». Ja vamtvrdim da će kredita samo bitiviše, a nikako manje, samo mi ne

želimo da ih bude previše.ML: Kako sada stoje stvari, misliteli da ćete morati da uvedete nekeadministrativne mere?RJ: Do sada nismo primenjivalinikakve direktne administrativnemere, dakle nema nikakve zabra-ne zaduživanja. Mi ćemo sa našestrane pokušati sve da uradimoda do takvih direktnih administra-tivnih mera ne dođe. Naravno, kaoni ništa drugo, ne može se ni to di-

rektno isključiti. Ja ne verujem dabi mi trebalo bilo kome da branimoda se zadužuje, ovo je ipak demo-kratsko društvo gde svako radi štaželi. Najvažnije je da postoji alter-nativa, da postoji mogućnost izbo-ra, a sa administrativnim meramabi takve alternative onemogućili,što je zaista nepoželjno.

NEŠTO O BUDUĆOJMONETARNOJ

POLITICIML: Kada će kod nas, kao instru-ment monetarne politike, zaživetioperacije na otvorenom tržištu upravom smislu te reči?RJ: Mi smo duplirali stopu opera-cija na otvorenom tržištu, pa repo-transakcije, sa današnjim danom,iznose oko 42 milijarde dinara.Cilj je da se bankama omogućida biraju da li da kupe hartije odvrednosti NBS sa 23-24% kamatena godišnjem niovu ili da odobrekredite. Visoke kamatne stopekod repo-operacija služe da bibanke smanjile nivo kredita, i dane bi povećavale dodatno zaduži-vanje u inostranstvu. Operacije naotvorenom tržištu će više zaživetikada ljudi postanu senzitivniji nakamatne stope, ali i kada dinar jošviše uđe u pore celokupne privre-de. Interesantno je da su, oni kojisu štedeli u evrima, ostvarili ne-gativan priliv, pa sada mogu kupiti

manje nego onda kada su oročilinovac, jer je inflacija u prošloj go-

Sigurno je da ove kredite nećevratiti država, niti bankari ili akcionari, a neće ih «pojesti»

ni inflacija, već kako se danvraćanja duga bude približavaomože doći do prodaje stana,zemljišta, kuće…



17

dini bila 17,7%, devalvacija oko10%, a kamata na oročene evremaksimalno 6,7%.ML: Planirate li štampanje nekihnovih apoena novčanica ili prome-

ne postojećih?RJ: Trenutno su u štampi novča-nice od 10 i 20 dinara, koje su uodređenoj meri redizajnirane, aliisto tako do kraja ove godine pla-niramo jedan konkurs po komebismo od 2008.-2009. godine kre-nuli sa jednim kompletno novimserijalom novčanica, sa novimtehničkim rešenjima jer falsifikatorine spavaju. A što se tiče apoenskestrukture, ona će najverovatnije

ostati ista.

PRAKSA ZASTUDENTE ZAVRŠNIHGODINA U NBSML: Poznato je da NBS primastudente na letnju praksu već par godina unazad. Kakva su vašaiskustva po tom pitanju i na kojeprobleme ste nailazili u radu sastudentima?RJ: Ja ne nailazim na probleme

sa studenatima, već su to pro-blemi unutar institucije. Kada sekrenulo sa praksom 2003. godi-ne, postojao je otpor unutar sameBanke, dok već danas kolege tra-že više studenata koji bi kod njihradili. Treba biti realan i sagledationo što se zaista može naučiti uta dva meseca. Mislim da je naj-bitnije da studenti izvuku nekeinformacije iz institucije, jer onineće sigurno postati, na primer,pravi supervizori u sektoru za su-perviziju za dva meseca, ali ćeuspeti da steknu osećaj šta i kako

se tu radi i da li je to ono što zai-sta žele sutra da rade. Potpuno je

nerealno očekivati da ljudi sa 22-23 godine koji su izašli direktnosa fakulteta, a niko im nije pružiošansu da negde provedu mesec-dva, imaju dovoljno iskustva i

znanja. Ove godine ćemo uvestii praksu da student ne boravi dvameseca samo na jednom, već nadva radna mesta. Smatram da supreduzeća u državnom, odnosno

javnom vlasništvu, u obavezi daprime nove ljude, jer treba da po-kažu da su zaista državne institu-cije, od društvene koristi. Takođe,mi za neke studente obezbeđuje-mo stipendije do završetka studi-

ja i držimo im otvorena vrata da

dođu i rade u Narodnoj banci.

GUVERNER PRIVATNOML: Koja vam je prva asocijacijakada se spomene Ekonomski fa-kultet u Beogradu?RJ: Mojih pet godina provede-nih tamo! Snažan utisak koji samponeo sa fakulteta jeste jednaogromna razlika u kvalitetu profe-sorskog kadra. Ja se sećam onihkoji su predavali kao da su u XIX

veku, ali i onih koji su išliispred svog vremena. I po-što postoji ta velika razlikasa stanovišta kvaliteta, dabudem otvoren, mi po prviput sada kada primamo lju-de više ne vezujemo zapo-šljavanje u Narodnoj bancidirektno za završene studijena Ekonomskom ili Pravnom

fakultetu. Dakle, svako je dobro-došao. Poznavajući sve to, čovekse pita gde će se ti ljudi, sa takvimznanjem, sutra zaposliti. Pravese ljudi koji bi trebalo da rade nanajboljim mestima, da budu dobroplaćeni, a sa druge strane znanjesa kojim izlaze je ponekad zaistadiskutabilno. Postoji jedan deokoji je fantastičan, jedan ogromanpotencijal, ali tranzicija ne trebada se odnosi samo na bankar-ski sistem i privredu, već na celodruštvo, pa i na fakultete. Fakultettreba sam da pronađe svoje me-

sto jer konkurencije ima više negodosta, a pitanje je kako će se kon-

kretno Ekonomski fakultet u sve-mu tome snaći. Sigurno je da sastanovišta potencijala ima najboljeosnove, ali kao i u bankarskom si-stemu, kada je pre 4-5 godina naj-

bolje polazne osnove imala jedna«Vojvođanska banka», a danas ju

je pretekla «Rajfajzen banka», neznači da će u periodu od nekoliko

godina biti pobednik.

ML: Kako izgleda jedan radni danguvernera i kako provodite onomalo slobodnog vremena kojepreostane?RJ: Jutros sam imao gostovanjeu «Beogradskoj hronici», potomotvaranje «Tehnobanke». Zatim

jedan interni organizacioni sasta-nak i sastanak sa internom kon-trolom, pa potom ručak sa jednomstranom delegacijom. Kasnijesastanak sa predstavnicima «Siti

banke» i drugim bankarima, gde je potrebno objasniti im nove uve-dene mere i na kraju, nažalost svečešće, moram se pojavljivati navečernjim skupovima. I posle sve-ga, nema dana kada ne ponesemdeo posla i kući. Slobodno vremeprovodim sa porodicom, vozim sebiciklom sa svojom decom ili sešetamo gradom. Radimo u našojbašti, gde imamo paradajz, papri-ku, salatu, jagode i čekamo novusezonu da pravimo pekmez. Jasam osoba koja baš i ne voli daide na prijeme, jer vas tamo obič-no vuku za rukave ili još gore, po-činju da vas hvale. To je ono štozaista ne volim, jer mnogo višepomaže kvalitetna i argumento-vana kritika nego kada vas nekopreterano hvali. I što kažu, ti suobično oni koji će vam prvi zabo-sti nož u leđa, ali to je nekako deoove naše Srbije.

Intervju vodili:Nikola ĆIRKOVIĆ

Milica NIKOLIĆ

Sigurno je da u borbi protiv inflacije nije dobro reagovati samo merama monetarne politike,već i merama fiskalne politike. Jasmatram da uvek ima prostora dafiskalna politika malo više uradi.

Do sada nismo primenili nikakvedirektne administrativne mere,

dakle nema nikakve zabranezaduživanja.



18

LOŠAINFRASTRUKTURAI NESTRUČNOST

– GLAVNI PRIVREDNIPROBLEMIPredstavljajući Nacionalni inve-sticioni plan, ministar je naglasioodlučnost države da preduzmeaktivniju ulogu u stvaranju povolj-nog ambijenta za investiranje.Loši koncepti razvoja lokalnih or-gana vlasti i nepostojanje kvalitet-ne infrastrukture u velikom brojuopština u Republici, su jedan odključnih problema za povećanje

grinfild (greenfield) investicija uzemlji. Drugi, ne manje značajan,problem je deficit stručnog kadrasa kojim se naša zemlja ozbiljnosuočava. Pozitivan primer radalokalnih organa vlasti, prema re-čima ministra, je opština Inđija injen predsednik Goran Ješić, kojiće, najverovatnije, postati njegovsavetnik. Jedna od mera za spre-čavanje odliva kadrova iz zemlje

je i uvođenje posebnih olakšicaza poslodavce koji zaposle pri-pravnike do 28 godina, tako štoće ih tri godine osloboditi plaća-nja poreza.

INFLACIJA JEPROBLEM, A NEOPASNOSTPitanje inflacije, ministar posmatra kao problem, aline i opasnost. Država je,kroz niz mera, ograničila

javnu potrošnju što utiče

na smanjenje rasta infla-cije. Stopiranje isplata iz

budžeta onim opštinama koje ne-realno povećavaju plate zaposle-nima ili cene usluga javnih pre-

duzeća, jedna je od mera kojimse ograničava javna potrošnja.Kada je reč o povećanju plata u

javnom sektoru, Dinkić je nagla-sio da je to moguće samo u onimpreduzećima i ustanovama kojesmanjuju broj zaposlenih, jer nataj način fond plata ostaje isti, alise broj korisnika smanjuje, štoutiče na povećanje pojedinačnihzarada.

PRIVATIZACIONIPRIHODI NISUIZVORNI PRIHODIBUDŽETAGovoreći o privatizaciji, Dinkić seosvrnuo i na nejasnoće koje suprisutne u delu naše javnosti okotrošenja prihoda od privatizacije.Naime, prihodi od privatizacijenisu izvorni prihodi budžeta i,kao takvi, ne ulaze u projektovanisuficit. Prihodi od privatizacije seiskorištavaju za pokriće eventual-nog deficita budžeta (što nije za-beleženo prošle godine, jer smoimali suficit budžeta) i ulaganje u

“Kada je u pitanju privatizacijaNIS-a, ona će se, najverovatnije,

sprovoditi na sledeći način: jedandeo ak ci ja će se prodati, jedandeo bes plat no ide rad ni-

cima u poseban fond, dok će se jedan deo doka pi tali zovati, ali sve

to za jed no neće preći 49 od stoak ci ja kom pani je.”

Tribina: “Ekonomskapolitika Srbije u2006. godini”

GodinainvesticijaMinistar finansija uVladi Republike SrbijeMlađan Dinkić, gostujući na Ekonomskomfakultetu, prezentovao je

studentima “Ekonomsku politiku za 2006. godinu”.Ministar je predstavio

Nacionalni investicioni plan, govorio o problemuinflacije, javnoj potrošnji i o postignutim rezultatimau oblasti sređivanja

javnih finansija i fiskalnog

sistema. Studenti su,nakon što je ministar

završio planiranoizlaganje, uzeli aktivnoučešće postavljajući pitanja o aktuelnim

pitanjima naše privrede.



realizaciju Nacionalnog investicio-nog plana. Kroz privatizaciju “Mobi63”, “Vojvođanske banke” i “Pa-nonske banke”, od čega se oče-kuje minimum 1,3 milijardi evra,

obezbediće se dovoljno sredstavaza realizaciju Nacionalnog investi-cionog plana.

SMANJENJE POREZANA PLATE NA 12%Veće rasterećenje privrede, kakona javlju je ministar, postići će se ismanjenjem poreza na plate. Nai-me, u pripremi je novi zakon, či jase primena planira od iduće godi-ne, gde bi se odredila osnovica ko-

ja neće biti oporezovana. Trenutno je ova stopa 14 odsto. “Plate doodređenog iznosa, na primer do5.000 dinara, neće se uopšte opo-rezivati. Sve ono iznad toga opore-zivaće se stopom ko ja će biti nižaod dosadašnje, najviše 12 procena-ta”, naglasio je ministar.U interakciji sa studentima, mini-star je odgovorio i na veliki broj pi-tanja koja su mu bila postavljena.

Odgovarajući na jedno od pitanja,Dinkić je zaključio da je jedina,istinska, opasnost po privredunaše zemlje – stopiranje reformi.Tribinu su organizovali Studentskaunija Ekonomskog fakulteta i Eko-nomski forum mladih Evropskogpokreta u Srbiji.

Milen KAKUĆA,moderator tribine

Intervju sa Kori Udovički

Sasvim (ne)obična... Kori Udovički je predsednik Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), organizacije koja se bavi razvojem ekonomskog istraživanja i obrazovanjau jugoistočnoj Evropi. Od 1993. do 2001. godine,gospođa Udovički radila je u Međunarodnommonetarnom fondu, a 2001. godine vratila se uBeograd kao specijalni savetnik ministra finansijai ekonomije u Vladi Srbije. Godine 2002. Udovički

je postala ministar za energetiku i rudarstvo u Vladi

Srbije, a sledeće godine izabrana je za guverneraNarodne banke Srbije. Ovu funkciju obavljala je dofebruara 2004. godine. Udata je i ima troje dece.

FREN je osnovan u u saradnjiEkonomskog fakulteta Univerzite-ta u Beogradu i Centra za visokeekonomske studije (CEVES), ne-vladine organizacije posvećeneekonomskoj nauci. Inicijator u obaslucaja bila je Kori Udovički, koja

je i predsednik upravnog odboraFREN-a i glavni i odgovorni ured-nik “Kvartalnog monitora”, kojiobjavljuje FREN.MonopolList: Odakle je poteklaideja o formiranju FREN-a?Kori Udovički: Ideja o formiranjuFREN-a nastala je u težnji da sezainteresovani kvalitetno informi-šu o privrednim kretanjima u Srbi-

ji. Akcenat je na finansiranju pro-grama koji je osmišljen na načinda razvija, podstiče i usavršavapostojeće istraživačke kapacitetekroz istraživačke projekte, identi-fikovane kao prioritetno značajneza kreiranje politike informisanja.

Početkom oktobra 2005., FREN je izdao svoj prvi broj “Kvartalnogmonitora” (QM), sa izveštajima omakroekonomskim, finansijskim ikorporativnim trendovima i anali-zama ekonomske politike u Srbiji.ML: Da li ste odmah naišli na po-dršku ili je bilo potrebno neko vre-me da se projekat pokrene?KU: Kome god sam ideju spome-

“Tr govi na je vi soko mono poli zovana kod veli kih su per- mar keta. Dobro je da domaći pri vat nik ku pi stranu tr govi nu, jer ti me obez beđu je poli cu zasrpsku robu u inostranstvu.Sprečavanje stvaranja mega- mono pola u tom slu ča ju leči se ulaskom dru gih veli kih tr go- vinskih ku ća na naše tr ži šte”,od govorio je ministar na pi tanje stu denata u vezi sa poten- ci jal nom ku povi nom na relaci ji “Del ta” - “Mer kator”.

19



nula, svi su bili oduševljeni, ali odtoga da ljudi pokažu interesovanjedo toga da se nešto ovakvo rea-lizuje je dug put. Bilo je potrebnosavladati i formalne prepreke i

obezbediti sredstva i donatore i još uvek smo u početničkim vo-dama i uhodavamo se. Donatorisu nam rekli da se prvo pokaže-mo u nekim projektima da bi namobezbedili ozbiljnije institucional-no finasiranje.ML: Koji su najveći problemi sakojima se suočavate pri uređivan-

ju QM-a?KU: Problem je u tome što su in-stitucije koje proizvode podatke

i same slabe, prave greške zakoje ni ne znaju da su napravile, aproblem je pristupačnost. Za sva-ku brojku mora da se piše pismo,da saznate gde je problem ako seneka serija čudno ponaša. U princi-pu mora da se razvije veća kulturapristupačnosti i ubrzaju procedure.QM jako kasni zbog svega toga.ML: Koliko naša statistika pružaverodostojne podatke?KU: Naša statistika je u celini do-

sta slaba i to iz dva razloga: jedan je tranzicija - naši sistemi priku-pljanja statističkih podataka su pri-lagođeni jednoj drugoj vrsti privre-de, a drugi - državne institucije suusmerene da prikupljaju podatke uprocesu kontrole podanika, a ne uprocesu da se prikupe informacijeu analitičke svrhe i to je u velikojmeri problem i sa Narodnom ban-kom i Ministarstvom finansija.

ŠTA JE SA IZVOZOM?ML: U kojim oblastima bi Srbijamogla da poveća svoj izvoz? Dali je to samo proizvodnja organskehrane koju sada svi potenciraju ilinešto drugo?KU: Jedan od problema je u tomešto ekonomisti pokušavaju da tipu-

ju na “pobednike”. Ako pogledatenivo zemalja kojima mi težimo, vi-dećete da su veoma malo specija-lizovane. Danas se međunarodnatrgovina vodi unutar firmi. To znači

da ako ste vi multinacionalna kom-panija koja ima pogon u petnaest

zemalja i oni isporučuju jedni dru-gima delove, vi faktički trgujete uokviru jedne kompanije. Rastućiprinosi su postali tako veliki da

je i potreba za diferencijacijom i

specijalizacijom porasla i to pre-vazilazi granice čak i mnogo većihzemalja nego što je naša tako danema nikakvog smisla više raz-mišljati o industrijskim granamakada razmišljamo o izvozu većtreba da razmišljamo o preduzeći-ma: kako dovesti multinacionalne

“pobedničke” investitore u Srbiju.U kojoj meri će da se razvija našaprehrambena industrija zavisi odregulativa koje omogućavaju dase posluje bez prepreka i moždato postane jedna od naših kompa-rativnih prednosti, ali od ozbiljnijeguključivanja u međunarodne po-dele rada nema ništa dok ne kre-nu investicije tih velikih preduzećakoja treba međusobno da trguju isa teritorije Srbije.

MONETARNA IFISKALNA POLITIKAML: Da li mislite da je sadašnja fi-skalna politika odgovarajuća ? KU: Fiskalna politika je uspela dadonekle uspori rast troškova aline i ozbiljnije da krene da menja

strukturu tih troškova. Za prome-nu strukture troškova potrebno je

da se promeni način funkcionisan- ja javnog sektora i to je problemkoji je širi od fiskalne politike, to jeproblem Vladine politike uopšte.Ne postoji svest da se način na

koji naša država funkcioniše morapromeniti.ML: Kako komentarišete Dinkićevinvesticioni plan?KU: Najavljena fiskalna politikaima dve komponente: investicioniplan i smanjenje poreza. Jako samzabrinuta i zbog jedne i druge,

najviše zbog poreza. Kada investi-cioni plan krene da proizvodi infla-torne efekte to može brzo da se„popravi” zaustavljanjem ili smanji-vanjem trošenja. Ali kad jednomsmanjite poreze nema povratka.Podaci za 2005. godinu kao i po-daci za prvi kvartal 2006. godinegovore da poreski prihodi nisu bilitako jaki kao što se misli i po mommišljenju bilo bi krajnje neodgovor-no sada ići na smanjivanje pore-skih stopa. Priče da investicije nevode u inflaciju su laičke - mi smoblizu potencijalnog privrednog ra-sta i svaki porast tražnje izazvaćeubrzanje inflacije.ML: Kako obuzdati priliv stranogkapitala a istovremeno ne zatvoritiprivredu? Kakav će uticaj na po-

slovanje banaka imati povećanjeobaveznih rezervi na 60%?

20



KU: Za sada još uvek nema reše-nja za problem naše ekonomskeaktivnosti, potrebno nam je mno-go više stranih direktnih investicijakoje će da nas vode u pravo uklju-

čivanje u međunarodnu podelurada, a ovo što sad imamo proi-zvodi preveliku inflaciju. Verovatno

je reč o tome da veliki deo kapitalakoji ulazi izvana ide u “nerazmen-ljivi sektor” privrede - nekretnine isl. Srbija ima relativno mali fiskalnideficit i naša privredna strukturapokazuje neskladne odnose izme-đu visoke inflacije i niskog fiskal-nog deficita i tako visok priliv ka-pitala uz nisko očitovanje grinfild

investicija. Mi moramo da radimona promeni privredne strukture ismanjivanju potrošnje jer posto-

janje ovakve inflacije govori da jeta potrošnja, ma koliko mi mislilida malo trošimo, i dalje na mno-go većem nivou nego što bi sme-la da bude. Kroz fiskalnu politikuse može mnogo snažnije delovatina privrednu strukturu nego krozmonetarnu politiku. Monetarnapolitika ima zadatak da uspostavi

cenovnu stabilnost i to je bolno aliona ne bi morala da radi ovo štotrenutno radi da je fiskalna politikaučinila svoje. Zbog svega ovogamožemo da računamo da će doćido rasta kamatnih stopa.ML: Da li su građani Srbije preza-duženi?KU: Mi sada imamo takvu borbubanaka na tržištu baš zato što sunaši građani vanredno nezaduže-ni. Mi smo mnogo manje zaduže-ni od Hrvata. Međutim pitanje jekojom se brzinom zadužujemo ikako će to biti vraćeno.

PRIVATIZACIJAML: Koji su osnovni razlozi zbogkojih bi Srbija morala izvršiti priva-tizaciju?KU: Dokle god nemamo jasnoodređene svojinske odnose, tomimovinom se ne raspolaže na naj-produktivniji način i nema finan-sijske discipline. Bez privatizacije

nema ni efikasnog pružanja uslu-ga na tržištu koje bi privukle inve-

stitore kako strane tako i domaće.ML: Koliko je dosadašnja privati-zacija opravdala očekivanja?KU: Pitanje je šta su bila očekiva-nja. Očekivanja kada se krenulo u

tranziciju 1989. godine su izneve-rena, kao i u ovoj rundi tranzicije.Nažalost, niko nije smislio formuluza pravednu i efikasnu - produk-tivnu privatizaciju. Stavljena u ta-kav kontekst, naša privatizacijarelativno dobro teče, ali bih volelada vidim podatke o uspehu tih pre-duzeća posle privatizacije. Novineuvek češće pišu o neuspešnimnego uspešnim slučajevima, asveobuhvatnih analiza nema.

ML: Koje su Vaše najveće zamer-ke na stanje našeg sekundarnogtržišta?KU: Svrha finansijskih tržišta jeda prenose kapital iz manje u višeproduktivne oblasti. Moja glavnazamerka je što apsolutno nemanapora da se tu uvedu pravilaigre koja zaista vode ka tome dase kapital preliva u najproduktivni-

je svrhe (i time da se bogate onikoji dobro upravljaju kapitalom),

već se dešava preraspodela druš-tvenog bogatstva po burazerskimprincipima.

NESTO O SEBIML: Zašto ste se opredelili za eko-nomiju?KU: To je smešna priča, sećamse kad sam bila četvrta godina ugimnaziji da su me pitali šta ću daupišem, a ja sam rekla pravo i eko-nomiju neću! Međutim u toku tegodine sam upoznala jednog eko-nomistu koji je govorio o razvojnimtemama i onda sam shvatila da jeto to. Kod mene i dalje važi marks-tističko gledište da je ekonomija takoja uslovljava društvene odnose ipošto me oni zanimaju, ekonomija

je bila logičan izbor.ML: Da li je teže bilo biti guverner ili ministar?KU: Pa bez sumnje, teže je bilobiti ministar. Ma koliko se mi žalilida država mnogo troši, ona je

daleko siromašnija. Što god vi za-mislite, a zamislite dosta toga jer

su veliki pritisci kao i očekivanja,ruke su vam vezane jer nema do-voljno sredstava i kadrova dok je uNarodnoj banci daleko usklađenijiodnos ciljeva i sredstava.

ML: Šta vam je ostalo u lepomsećanju sa Jejl univerziteta?KU: Pa recimo, radila sam interdis-ciplinarne studije na trećoj godinipostdiplome i u međuvremenu sam

postala majka, pa se trebalo orga-nizovati. Bez problema sam moglau kolicima da vodim bebu na čas,ali to je ubrzo postalo nemoguće

jer se beba “specijalizovala” daspava na putu do fakulteta, a kadpočnu predavanja, među svimonim nobelovcima i studentimakoji su planirali da postanu nobe-lovci, ona bi digla glavu i počela dapriča! U principu, najveća karakte-ristika Jejla je manje formalizma,a mnogo više ulaženja u suštinuonoga čime se bavimo.ML: S obzirom da ste jako zauze-ti, da li imate slobodnog vremena ikako ga provodite?KU: Svaki trenutak koji mi ne otmeposao, posvećen je mojoj porodicisa kojom uživam kad god mogu.Uveče kad stignem s posla “gluva-rimo” po kući, a onda „teram” decuu krevet. Gledam da nedeljom na-pravimo lep ručak, da idemo kodrodbine i na Adu jer volim izlaskeu prirodu. Jedino što se trudim daučinim za sebe je da odvojim maloviše vremena za sport.

Intervju vodila

Ana ŠANTAK [email protected]

“Pa bez sumnje, teže je bilo biti ministar. Ma koliko da se mi

žalili da država mnogo troši, ona je daleko siromašnija. Što god

vi zamislite, a zamislite dosta

toga jer su veliki pritisci kao i očekivanja, ruke su vam vezane

jer nema dovoljno sredstava,kadrova dok je u Narodnoj banci

daleko usklađeniji odnos ciljeva i sredstava.”

21



22

Intervju s Kelijem Perdruom, pobednikom „Šegrta“

„You’re hired!“Na televiziji B92 imali smo priliku da gledamo rijaliti šou „Šegrt“ i nakon BilaRančića posao u Trump Organisation dobio je Keli Perdru. Da sve „celebrities“ nisu nedostupne pokazuje i ovaj intervju. Sa Kelijem smo razgovarali o učešćuu “Šegrtu“, radu s Donaldom Trampom, biznisu generalno i principima kojetreba poštovati u životu i poslovanju.

ML: U našoj zemlji je nedavnozavršeno emitovanje druge sezoneserijala “Šegrt”. Čestitamo Vam napobedi! Recite nam koji je bio Vaš os-novni motiv da se prijavite za učešće

u “Šegrtu”, s obzirom na to da ste većbili uspešan preduzetnik?Keli Perdru: Hvala na čestitkama! Zamene je učešće u „Šegrtu“ bilo višeod intervjua za posao kod DonaldaTrampa. To je ujedno bila pri-lika da pokažem sve svojesposobnosti i liderske prin-cipe čitavom svetu, kao i in-tervju sa svim mojim budućimzaposlenima, poslovnim part-nerima i investitiorima. Obez-

bedio mi je dobru platformui publicitet za sve nove po-slovne poduhvate.ML: Koje veštine i sposob-nosti iz Vašeg prethodnogposlovnog iskustva su Vambile od najveće pomoći dapobedite svaki put kada stebili vođa tima i, konačno, dapobedite kao Šegrt?KP: Četiri puta sam pobe-dio kao vođa tima ( project

menager ). U mojoj knjizi,“Preuzmi komandu: 10 princi-pa liderstva koje sam naučiou vojsci i primenio tokomrada sa Donaldom Trampom(TAKE COMMAND: 10 Lead-ership Principles i Learned inthe Military and Put to Work for Donald Trump), naveosam neke od najvažnijih principa do-brog vođstva koje sam primenio to-kom učešća u “Šegrtu” i moje obukeu vojsci. Timski rad, planiranje i integ-

ritet su bila tri najznačanija faktora zamoju pobedu u Šegrtu.

ML: Imali ste priliku da radite za “Trampkorporaciju”, jednu od najuspešnijih inajpoznatijih kompanija u svetu. Kak-vo je Vaše iskustvo u radu sa gospodi-nom Trampom? Kako ocenjujete nje-

gove liderske sposobnosti i uticaj namotivisanost ljudi koji rade u njegovojkompaniji?KP: Donald je izvrstan vođa. On jeu velikoj meri posvećen poslu i vode

ga velike ideje. Kod svojih zaposlen-ih najviše ceni lojalnost. Radio samza njega 14 meseci i bilo je sjajno.Naučio sam dosta o poslu sa nekret-

ninama, ali još više o marketingu ibrendiranju.

ML: Koje su bile Vaše osnovnedužnosti u “Tramp korporaciji” i dali će se vaša saradnja nastaviti ubudućnosti?KP: Tokom jednogodišnjeg rada za

Tramp korporaciju, učestvovao samu radu na dva projekta u vezi sanekretninama, projektu proizvodnjeflaširane vode i zajedno sa Donal-dom osnovao sam novu kompaniju

- Trump Direct Media. Onošto sam primetio je da je Don-ald pasionirani preduzetnik ida podržava preduzetničkeaktivnosti unutar svoje kom-panije. Međutim, želeo samda se ponovo posvetim sop-

stvenom biznisu, tako da samnapustio Trampa krajem feb-ruara ove godine.ML: S obzirom na to da jeVaše prethodno radno iskust-vo vezano za IT industriju, dali je bilo teško prilagoditi seposlu sa nekretninama?KP: Ne. Mislim da je mnogoteže raditi u IT-ju. Posao sanekretninama je jednostavnijii bilo mi je zadovoljstvo daučim o tome. Trenutno, mojaporodica i ja, završavamo dvarazličita projekta sa nekret-ninama. U okviru prvog,uložili smo 50 miliona dolarau izgradnju skladišnih kapac-iteta, a drugi projekat je vezanza izgradnju i razvoj rezervataza lov i ribolov.

ML:Pošto se trenutno bavite poslovimas nekretninama, možete li nam reći kak-vo je trenutno stanje na tržištu nekret-nina u SAD-u – da li je prisutna recesija

ili ekspanzija? Koje su Vaše prognozebudućeg razvoja ovog tržišta?



23

KP: Kao i svako drugo, tržište nekret-nina je vođeno osnovnim principimaponude i tražnje. Što veća tražnja uodnosu na ponudu, više su i cene.Tenutno je prisutna velika tražnja na

ovom tržištu i verujem da će tako os-tati i ubuduće.ML: Koji biznis smatrate boljim: nekret-nine ili informacionu tehnologiju?KP: Oba sektora nude velike izazovei mogućnosti i sigurno ću nastaviti saradom i u jednoj i u drugoj delatnosti.ML: Po Vašem mišljenju, šta je ključnifaktor za uspeh u biznisu?KP: U svojoj knjizi sam izdvojio de-set liderskih principa koje smatramkritičnim za uspeh u životu i bilo kom

biznisu. Najvažniji princip je integritet,po kome sam i nazvao poslednje po-glavlje svoje knjige. To je nešto štotreba održati. Niko vam ga ne možeoduzeti, a pomoći će Vam da kreiratelični brend. Ne mislim da treba bitiiskren samo prema drugima, već trebabiti veran sopstvenim željama i pozivu.

ML: Koje su, po vašem mišljenjuglavne predispozicije da bi neko biodobar preduzetnik?KP: Mislim da su strast, istrajnost iplaniranje tri najvažnije stvari kada jeu pitanju preduzetnički uspeh.

ML: Šta Vas čini dobrim i uspešnimpreduzetnikom? Da li mislite da

Vam je Vojna akademija pomogla dausavršite neke veštine koje su bitne iu poslovanju?KP: Apsolutno! Veštine koje trebada poseduje svaki vođa, a koje sam

naučio i usavršio na Vojnoj aka-demiji, značajno su mi pomogle upreduzetničkim poduhvatima. Ali ovone znači da treba da pohađate vojnuškolu da biste razvili ta načela. Svakomože samostalno da razvije liderskesposobnosti. Zbog toga sam i napisaoknjigu.ML: U kojoj meri je američko formalnoobrazovanje u saglasnosti sa potre-bama za odgovarajućim veštinama ubiznisu?

KP: Ja sam bio u prilici da steknemširoko formalno obrazovanje. PoredVojne akademije završio sam i Fakultetza biznis i pravo na Kalifornijskomuniverzitetu u Los Anđelesu. Svakiod ovih programa mi je pomogao nasvoj način da se suočim sa poslovnimizazovima. Pored toga, veoma cenimi iskustvo iz svakodnevnog života.Često je neophodna kombinacija for-malnog i neformalnog obrazovanja zakreiranje uspeha.

ML: Da li mislite da je moguće da nekozapočne spostveni biznis bez prethod-nog radnog iskustva? Kolike su šanseda neko bude uspešan rukovodilac bezprethodnog iskustva kao “podređeni”?KP: Najbolje vođe koje poznajemveoma dobro znaju i kako da slede.Verujem da dobri lideri moraju i to daiskuse. Ako ne znaš kako da izvršavašnaređenja, teško da ćeš znati da ihizdaješ. Međutim, nije neophodno ra-diti za poslodavca, pa započeti sop-stveni biznis. Danas kompanijamaupravljaju timovi. Ako oko sebe imate jak, raznovrstan i kreativan tim, možetestvoriti veliku i uspešnu kompaniju i bezprethodnog iskustva i rada za nekoga.ML: U današnje vreme mnoge knjigese bave temom kako uspeti u biznisui kako biti dobar vođa. Koje su glavneideje Vaše knjige koje je izdvajaju odostalih sa sličnom tematikom? Da lirazmišljate da napišete jos neku?KP: Glavna tema moje knjige je lid-erstvo. Želim svima da prenesem

znanje i iskustvo u kreiranju liderskihsposobnosti. Dobio sam dosta pohva-

la i dobrih predloga vezanih za tema-tiku ove knjige, tako da razmišljam opisanju još jedne. Inače, svima onimakoji bi želeli da pišu poručujem da tonije ni malo jednostavan posao! Sada,u većoj meri, cenim ljude koji se bavepisanjem.ML: Pretpostavljamo da ste veomazauzeti poslom. Šta radite u slobodnovreme, van kancelarije? Imate li neki

hobi?KP: Pošto obožavam da razvijamkompanije, to ne doživljavam kaoposao. Iskreno govoreći, mislim danajuspešniji ljudi imaju uravnoteženživot. Mislim da nije dobro usmeritise samo na jednu stvar i to nazvatiuspehom. Od svoje devojke naučiosam dosta o vinu. Volim da putu- jem, igram golf i čitam krimi romane.Vežbam svakodnevno jer mi je veo-ma bitno da ostanem u dobroj fizičkojkondiciji. ML: Gospodine Keli, hvala Vam punošto ste nam izašli u susret, bila nam je čast da imamo upravo Vas za sa-govornika.KP: Hvala i Vama. Ukoliko neko imabilo kakva pitanja, može ih postavti naforumu u okviru mog veb sajta www.kellyperdew.com. Sve najbolje!

Intervju vodila: Sanja AVRAMOVIĆ ,[email protected]

Zahvaljujem se Ivani Bojanović i Mi-

ljanu Pavloviću na pomoći u pripremi i relaizaciji ovog intervjua.

„Šegrt“ (The Apprentice) je rijaliti šou koji se u SAD-u emituje od 2004.

godine na NBC televiziji. Domaćin je Donald Tramp, a glavna nagrada je posao u njegovoj firmi i godišnja

plata od 250.000 dolara. U takmičenju učestvuje 18 kandidata, podeljenih u

dva tima. Tokom 16 nedelja, kandidati žive u posebno opremljenom

apartmanu i svake nedelje imaju jedan zadatak na kojem rade timski

i biraju vođu (project menager).Rad oba tima nadgledaju Trampovi

najodaniji poslovni partneri, a tu ulogu su najčešće imali Kerolin

Kepčer i Džordž Ros. Pobednički timbiva nagrađen, dok tim koji izgubi

odlazi u salu Upravnog odbora „gde

će neko biti otpušten“ (D. Tramp).

Keli Perdru (Kelly Perdew) je rođen1967. godine u Kentakiju. Završioje Vojnu Akademiju West Point kaonajbolji kadet generacije. Nakon rada

u vojsci SAD-a upisao je studije naUCLA, gde je diplomirao na odseku Pravo i Biznis. Karijeru preduzetnikazapočeo je kao ko-osnivač nekolikointernet kompanija i kompanija zamarketing i produkciju (motorpride.com, eteamz.com, active.com, K12,LLC). Između ostalog, radio je i zaDeloitte konsalting. Nakon učešća u „Šegrtu“ postao je voditelj emisije„GI Factory“ na Millitary channel- u, piše kolumu za millitary.com,a januara ove godine objavljana

je njegova prva knjiga „Takecommand“. U jednom američkomčasopisu Keli je predstavljen kao„simbol uspeha koji se postižezahvaljujući napornom radu,disciplini i odricanju“.



24

Kao što je poznato, 21. maja u Crnoj Gori biće odr-žan referendum na kome će se građani ove državeizjasniti o njenom budućem državno-pravnom statu-su. Tada će konačno biti odlučena sudbina Državne

zajednice Srbije i Crne Gore. Kako sada stoje stva-ri posle referenduma državna zajednica će otići uprošlost. Međutim, njena sudbina bila je već rešenaonoga dana kada je i konstituisana na osnovu Be-ogradskog sporazuma. Slobodno rečeno, posma-trajući sa trenutnog aspekta, ona se može nazvati«paradoks-državom» jer u međunarodnoj praksi nepostoji slučaj da je trajanje jedne države vremenskioročeno. Država sama za sebe sigurno ne može

postojati, ona mora imati neki smisao i svrhu. U da-našnje vreme, država je pre svega javni servis kojitreba da bude efikasan i transparentan u zadovo-ljenju različitih potreba građana. Koncepcija drža-

21. maj – dan odluke

KONAČNO: RAZLAZ!Još nekoliko dana ćemo udisati vazduh u zajedničkoj državi, a potom po onoj staroj narodnoj: «Kud koji, mili moji». Neki su od tog zajedničkog vazduhaveć pokupili sve viruse, nakon čega će verovatno biti potreban i širok spektar antibiotika kako bi se adaptirali na nova strujanja.

Vreme je da se Srbija okrene sama sebi,da rešava svoje probleme, kojih ionako

ima previše, a ne da brine o ekonomskoj

održivosti Crne Gore. Žalosno je što većina predstavnika političke elite Srbije još verujeu opciju zajedničke države govoreći da je to

najbolja opcija i najbolji put u Evropu.

Propagandni plakat



25

ve u savremenom smislu pružaupravo ovakvu sliku. U tome sei ogleda njena celishodnost. Akostvari posmatramo kroz takvuprizmu logično je da je jedna dr-

žavna administracija odgovornanašim potrebama.Državna zajednica u svom sa-dašnjem formatu realno gledanone ide u korist većini već samouskom krugu ljudi kojima je vrše-nje državnih funkcija čist honorar-ni posao. Jednostavno, sve nad-ležnosti koje su sada poverenezajedničkoj administraciji, Srbija iCrna Gora kao samostalne drža-ve mogu efikasnije obavljati. Ono

najvažnije je da bi u tom slučajuvršenje tih nadležnosti daleko ma-nje koštalo. Sa ekonomske straneSrbija i Crna Gora već i sada funk-cionišu kao dva zasebna subjekta

dok se formalno nalaze pod jed-nim državnim kišobranom. Obič-no dve ili više država zajedničkeekonomske interese usmeravajuu određene integracione tokove.Tako u praksi susrećemo različi-te integracione forme, od savezadržava pa do onih najčvršćih – fe-deralnih. U našem slučaju CrnaGora, koja je ekonomski dalekoslabija od Srbije i kojoj je Srbijaprirodno ekonomski potrebna,

više insistira na razdvajanju negoSrbija. Prema tome, ekonomskiinteres za održavanje nekog za-

jedništva sam po sebi nije bitan.Sa pravnog aspekta, s obzirom dasu i ranije činjeni razni državno-tvorni eksperimenti, sve je mogu-će. U prilog tome ide i sama forma

državne zajednice. Istorijat držav-nih odnosa Srbije i Crne Gore uposlednjih petnaest godina jasno

je pokazao da uobičajene formedržavno-pravne organizacije nisu

ni malo jednostavne kada ihtreba primeniti na naš slučaj.Sa stanovišta federalizma,koji kao svoj osnovni postu-lat postavlja ravnopravnostfederalnih jedinica, veoma

je teško uspostaviti neke pri-

rodne, ravnopravne odnoseizmeđu dve države; jednesa milionskom populacijom,i druge, sa nešto više odpola miliona stanovnika. Utakvim okolnostima pravlje-ni su kompromisi, pa čak ina štetu Srbije, samo da bi

se očuvala zajednička država odkoje, realno gledano, Srbija nijeimala neke veće koristi. Da poredove dve države, zajedničku drža-vu obrazuju još najmanje dve kon-stituante, tada bi takva zajednicaimala određenog smisla. Ovakodolazi do jedne neprirodne situ-acije da veliki moli malog da za-

jednički žive, čineći sve da malog

na to privoli. Jednostavno, hteli mito priznati ili ne, krediti za očuva-nje zajedničke države su davnopotrošeni. Vreme je da se Srbijaokrene sama sebi, da rešava svo-

je probleme, kojih ionako ima pre-više, a ne da brine o ekonomskojodrživosti Crne Gore. Žalosno ješto većina predstavnika politič-ke elite Srbije još veruje u opcijuzajedničke države govoreći da jeto najbolja opcija i najbolji put uEvropu. U tom svom stavu spre-mni su da povlađuju do besvestikako bi bili na okupu. Ovakvapolitika «svi pod isti koš, pa po-sle neka se polako kotrlja» Srbiji

nije nikada dobro donela. Posled-nja dešavanja najbolje pokazujusrpsku kratkovidost, jer je pričuoko deobe trebalo završiti još pre1992. kada se i raspala SFRJ.Ovako nam ostaje da taj processada završimo, što je i bolje negoda odnose između dve države

još više komplikujemo. Konkre-tan potez, nakon svih pravnih ek-sperimentisanja, trebalo bi povućiu pravcu mirnog razdvajanja po

uzoru na češko-slovački model.Da je ovo učinjeno pre više od de-cenije izbegli bismo razne stereo-tipe u odnosima dveju država kojise sada veštački stvaraju. Sve seto čini kako bi se ostvario krajnjicilj – po svaku cenu nezavisnostCrne Gore, odnosno očuvanjezajedničke države. Oba cilja sulegitimna. Ovaj poslednji je toliko«ižvakan» da je postalo potpunobesmisleno govoriti o njemu kaoalternativi.Konačno, došao je čas da Srbijaobnovi svoju državnost i nezavi-snost, i tako krene na put evrop-skih integracija. Ovo je prirodanproces kojim napokon možemostvoriti jednu državnu tvorevinukoja će imati svoj smisao i za kojuse vredi boriti. Shodno tome, stva-ri treba posmatrati u ovom svetlu,bez suvišne patetike. Kako kažeHegel: «Da je nešto valjalo, onobi i trajalo». Zato, nezavisna i slo-

bodna Srbija ostaje jedini izbor.Mladen STEVANOVIĆ

Obično dve ili više državazajedničke ekonomske intereseusmeravaju u određeneintegracione tokove. Tako u praksi susrećemo različite integracioneforme, od saveza država pa doonih najčvršćih – federalnih. U našem slučaju, Crna Gora, koja je ekonomski daleko slabija od Srbije i kojoj je Srbija prirodnoekonomski potrebna, više insistirana razdvajanju nego Srbija.

Početak kraja zajedničke države- formiranje Državne zajednice



26

Bliži se festival fudbala!

Na Berlin!Euforija u kojoj se nalazi nacija i u kojoj se očekuje Svetsko prvenstvo u fudbaluse može porediti sa onim pred prvenstvo u Francuskoj 1998., kada je našnacionalni tim predstavljao nepoznanicu svetskoj fudbalskoj javnosti i kada jenacija, posle sjajno odigranih kvalifikacija, od njih puno očekivala. Santračevi izabranici su nas tada razočarali i ostavili nekim budućim generacijama da učineono što oni nisu mogli. Mnogi misle da je trenutak velikog povratka došao...

Pre neki dan dok sam prolaziokroz hol fakulteta u jednom uglusam video grupu kolega koji su biliraspoređeni u krug, pričali i nešto

međusobno prosleđivali. Pomi-slio sam da gledaju neke skripteili knjige. Kad sam se približio,video sam da razmenjuju sličicefudbalera. Kolege od 25 godina,apsolventi, pobegli sa predavanjai menjaju sličice! Fudbalska gro-znica trese sve redom, još je maloostalo do prve utakmice.Poslednjih nekoliko godina su zaljubitelje najvažnije sporedne stva-ri na svetu u Srbiji bile jako frustri-

rajuće. Loš nastup na Svetskomprvenstvu u Francuskoj 1998., jošgori na Evropskom prvenstvu u

Holandiji i Belgiji 2000., propušta-nje Svetskog prvenstva u Japanui Koreji 2002. i Evropskog prven-stva u Portugaliji 2004., pa tužannastup naših klubova na evrop-skoj sceni (sem možda učešćaPartizana u Ligi šampiona, madaisto slabog, i kampanje u Kupu

UEFA istog kluba sledeće godine)su doveli do toga da se na fudbal

u Srbiji gleda kao na sport koji jena umoru, te da će nas zadesitiista sudbina kao i severne susedeMađare, koji u fudbalu predstav-

ljaju jadan ostatak nekadašnje ve-ličine. I baš kada smo se pomirilisa nesretnom sudbinom i okrenulisportovima u kojima još uvek va-žimo za nekakav faktor, desilo senešto čudno.Kvalifikaciona grupa nije bila laka,utakmice sa Španijom i Belgijomsu u najavi bile izuzetno teške, aposle debakla u prethodnoj serijikvalifikacija protiv Azerbejdžana,strepeli smo i za ishode utakmi-

ca protiv Bosne i Hercegovine iLitvanije. Posebno što su za re-prezentaciju počeli da igraju ljudikoji nam nisu ulivali veliko pove-renje, poput Žigića, Saleta Ilića,Dragana Mladenovića ili OgnjenaKoromana. Međutim, utakmice supokazale da smo pogrešili. Ke-žman i Žigić su odlično funkcio-nisali u napadu, Koroman je lepovukao po desnom krilu, Đorđevićuneo stabilnost i iskustvo, Stan-ković je bio standardno dobar, aDuljaj je pokupio svaku loptu nasredini koju je mogao. Posebnose istakla odbrana, koja je u celimkvalifikacijama primila jedan gol,što je i najveća tekovina rada IlijePetkovića u poslednje dve godine.Rezultat je bio fascinantan: kvali-fikacije bez izgubljene utakmice,samo jedan primljen gol, prvo me-sto u grupi i direktan plasman naSvetsko prvenstvo. Što je najbitni-

je, stvorena je stabilnost i mirno-

ća u igri koja je bila poremećenasamo u utakmici protiv Španije na

Vinsente Kalderonu, ali red je da imi jednom imamo malo sreće.Fudbaleri koji su izneli kvalifikacijei ostali koji su u opticaju da budupozvani u nacionalni tim su uglav-nom imali dobru sezonu u svojimklubovima. Kežman se posle neus-

pešne avanture u Čelsiju skrasio u Atletiku gde sa Toresom čini izvan-redan napadački tandem. Žigić jeimao fantastičnu sezonu u Crvenojzvezdi i na meti je nekoliko veli-kih evropskih klubova. Ljuboja seiskazao u Štutgartu gde je posti-gao nekoliko važnih golova. Savo

je standardno odličan i nije malinjegov doprinos odličnoj pozicijiOsasune u španskom prvenstvu.Od napadača je odličnu sezonuimao i Marko Pantelić u berlinskojHerti, dok je Mirko Vučinić iskakaoiz sivila igre i rezultata Lećea ovesezone, pa će se uskoro preselitiu Romu ili Inter. Od veznih igrača

Rezultat rada Ilije Petkovićau poslednje dve godine je biofascinantan: kvalifikacije bez izgubljene utakmice, samo jedan primljen gol, prvo mesto u grupi i direktan plasman na Svetsko prvenstvo. Što je najbitnije,stvorena je stabilnost i mirnoća

u igri koja je bila poremećenasamo u utakmici protiv Španije naVinsente Kalderonu.

Plavi

Na Berlin!



27

najbolje se pokazao De- jan Stanković, standardnodobar u baksuznom Interu. Fino

je igrao i kapiten Olimpijakosa izPireja Predrag Đorđević i Sale Iliću Galatasaraju. Otkrovenje prven-stva, ukoliko bude pozvan, mogaobi biti i Veljko Paunović, koji je uHetafeu odigrao sezonu svog živo-ta. Koroman je, nažalost, napravioveliku grešku i otišao u Portsmut,

u kojem nije odigrao nijednu uta-kmicu u prolećnom delu prven-stva, pa je veliko pitanje u kakvojće biti formi u Nemačkoj. Vukić jeisto imao veliki peh da se po-vredi i odsustvuje većideo prolećne poluse-zone, mada se naposlednjoj utakmicilige između Parti-zana i podgoričkeBudućnosti, gde je

odigrao 45 minuta,videlo o kakvom setalentu radi. Najvred-niji deo reprezentacije,odbrana, je bila fanta-stična. Ivica Dragutino-vić je standardni levi bekfinaliste Kupa UEFA Sevi-lje, Krstajić stub odbraneŠalkea, Gavrančić glavni uDinamu iz Kijeva, a najve-će otkrovenje kvalifikacija,Nemanja Vidić, je konačnoopravdao priče koje su onjegovom talentu kruži-le Evropom prešavši uslavni Mančester junaj-ted, gde se za kratko vre-me našao u prvoj postavi. Poredgore nabrojanih, treba istaći i ne-koliko sjajnih mladih igrača koji bi

još mogli da se nađu na spisku IlijePetkovića za Svetsko prvenstvo, akoji su svojim igrama svakako za-služili da budu uzeti u razmatranje:

Dušan Basta, Aleksandar Lukovići Boško Janković iz Crvene zvez-

de, Marko Lomić, Nenad Đorđevići Nemanja Rnić iz Partizana.Jedna stvar postoji koja bi moglada osujeti planove ovoj kvalitetnojgeneraciji srpskih i crnogorskihfudbalera, a to je nepovoljanžreb koji nas je smestio u tako-zvanu ’’grupu smrti’’ zajedno sa

Argentinom, Holandijom i Oba-

lom Slonovače. Ipak se preteru- je u precenjivanju snage našihprotivnika u grupi, a delimično nascenu stupa i poslovična srpska

kuknjava. Argentina je svakako jedna od najjačih ekipa na

svetu, ali ekipa koja imasvojih mana: tanki su

na poziciji golmana avelika konkurencijakvalitetnih igrača usredini terena bi mo-

gla da izazove i kon-traefekat. Holanđanisu znatno podmladili

ekipu i ovo će biti prvoveliko takmičenje ove

generacije, bez David-sa, Sejdorfa, Makaja, sa

dosta neiskusnih igrača AZ-a, Fejenorda i Ajaksa,a predvodiće ih Marko vanBasten, koji je svakako ve-

lika fudbalska legenda, ali je neiskusan kao trener.

Moguće je da ćemonajveće muke imati saObalom Slonovače,mladom i poletnom

ekipom koja će hteti dase dokaže celoj svetskoj fudbal-skoj javnosti. Možda je bolje štosmo u jakoj grupi. Odigraćemo tri

jake utakmice, pa ako prođemou narednu rundu, to će biti dokazkvaliteta i zrelosti ekipe, a ako pakne prođemo, nećemo se obrukati.

A i red je da vratimo Holanđanimaza onih 6:1 iz Roterdama 2000., i

Argentincima za ispadanje na pe-nale u polufinalu prvenstva u Italiji1990. godine.Postoji još jedan ugao iz kojeg bitrebalo posmatrati ovo Svetsko

prvenstvo. Krajem maja mesecaćemo valjda konačno znati kakva

je sudbina ove naše zajedničkedržave. Velika je verovatnoća daće već sledeću rundu kvalifikacijaza Evropsko prvenstvo igrati od-vojeno Srbija i Crna Gora (mada

postoji teškoća pošto su većodređene kvalifikacione grupe, anove članice UEFA bi mogle da seuključe u takmičenje tek u slede-ćoj rundi kvalifikacija), pa je takomoguće da je ovo poslednji put danastupa zajednička država. Ako je

verovati Dejanu Savićeviću, CrnaGora će od jeseni imati svoju fud-balsku reprezentaciju, bez obzirana ishod referenduma. Tako će sekonačno završiti jedno poglavlje unašoj fudbalskoj istoriji, a početinovo, nadamo se još bolje i uspeš-nije. Biće svakako novina otići nastadion i konačno čuti svoju himnui videti svoj tim koji igra pod svojimimenom i svojom zastavom.Na stranu to kako ćemo na prven-stvu mi proći, takmičenje obećavada bude najbolje do sada. Ima dase nagledamo Ronaldinja i Žu-ninja, Rikelmea i Mesija, Totija iDel Pijera, Lampara i Džerarda,Zidana i Anrija. Svakako vredi uto uložiti mesec dana svog života.Dakle, ko još nije polepio sličice ualbum, nek požuri, još malo i poči-nje praznik fudbala, mesec danauživanja i radosti, koji ćemo, na-dam se, prepričavati svojoj deci,govoreći im o podvizima srpskih i

crnogorskih fudbalera.Dejan ZEC

Bolje je što smo u jakoj grupi jer ćemo odigrati tri jake utakmice,

pa ako prođemo u narednu rundu, to će biti dokaz kvaliteta

i zrelosti ekipe, a ako pak ne prođemo, nećemo se obrukati jer

nismo ispali od nekih pacera

Menjaža

Berza sličica kod hotela Moskva



28

Izveštaji medija svakodnevno odzvanjaju vestima:„Kvarovi na nuklearnim centralama i elektranama”,„Zabranjen rad postrojenja i rafinerija”, „Otvorenoprvo reciklažno dvorište u Srbiji”, „Oštro kažnjeni

zagađivači životne sredine“, „Labudovi umiru kaonikada ranije“, „Rat za vodu uskoro počinje“, „Afrič-ki lavovi izumiru“, „Procenat žena obolelih od rakadojke veći za čak 15%“... Stiče se utisak da uprkossvemu ovome, svest i stavovi ljudi o globalnom za-gađenju nisu ni malo za pohvalu. Da li je razlog tomeljudska samoživost ili pak neinformisanost? Razlogena stranu, važno je da se nađe rešenje i da sopstvenidoprinos da više ne bude tako.Svedoci smo različitih ekoloških poremećaja kao štosu: prenaseljenost, uništenje vrsta, globalno zagreva-nje, poremećaj u lancu ishrane, različite vrste epide-

mija, zagađenje i manjak hrane, zagađenje vazduha,klimatski poremećaji, povećan nivo radijacije itd. No,krenimo redom. Kao smernice uzmimo vodu, vazduh

i zemljište koje se svakodnevno uništava našom ilinepažnjom drugih. Sa pojavom različitih vrsta mašina

koje će ljudima omogućiti srećniji i lagodniji život na-ilazimo i na drugu stranu medalje - zagađenje. Vaz-duh koji udišemo, voda koju pijemo i zemlja koja nashrani i kojom hodamo postaju drastično zagađeni.

KAKO „ZAKRPITI“ OZONSKE RUPEU OMOTAČUKao što je poznato, sloj ozona štiti celokupan životna zemlji od štetnog ultraljubičastog zračenja. Naj-veća koncentracija ozona se nalazi u stratosferi, od10 do 50 km iznad površine zemlje. Kada se omotačistanji nastaju takozvane ozonske rupe. Kako nauč-nici tvrde, pozicije ozonskih rupa se menjaju i smatrase da je stanje po tom pitanju na Južnom polu znat-no lošije nego na Severnom zbog klimatskih uslova.Gubitak ozona iznad Arktika je bio najveći u periodu

od ’93. do ’96.-te godine. Ohrabrujuća činjenica je dase velika količina novčanih sredstava odvaja u fondkoji omogućava rešavanje problema ili bar značajannapredak na ovom polju. Međutim, umesto da če-kamo da drugi reše naš sopstveni problem, bilo bikorisno da se sami potrudimo i preduzmemo nešto.Za početak bi bilo dobro da prestanemo da koristi-mo dezodoranse iako nas prodavci marketinškimtrikovima nagovaraju da uradimo upravo suprotno.Dezodorans spada u grupu raspršivača koji je po-red halona i velikog broja supstanci iz hemijske i pe-trohemijske industrije jedan od najvećih krivaca zanastajanje rupa u ozonskom omotaču. Još jedan po-datak o izrazito štetnom dejstvu je to da 95% dezo-doranasa sadrži aluminijum-hlorohidrat (aluminiumchlorohydrate) koji izaziva rak dojke kod žena.

ZEMLJA – KUVANJE NA TIHOJ VATRIJoš jedan od alarmantnih problema koji se javlja jeefekat staklene bašte i globalno zagrevanje. Usledprevelike količine gasova nastalih sagorevanjem fo-silnih goriva (drveta, benzina, nafte, zemnog gasa...)dolazi do apsorpcije velike količine toplote. Iako jekasno da se zaustavi globalno zagrevanje, stučnjaci

tvrde da će se smanjenim korišćenjem fosilnih gorivai povećanjem broja drveća i zelenih površina načiniti

Kuda nas vode trenutni stavovi po pitanju zagađenosti planetena kojoj živimo?

Biti ili ne biti, pitanje je sad!Ukoliko što pre ne shvatimo sopstveni značaj u sistemu očuvanja životnesredine, neće nas više ni biti! Slično dinosaurusima nestaćemo bez traga,razlika je samo u tome što je o njihovom nestanku postojao neko posle njihko će da govori o njima.

Moguca budcnost



29

značajan korak koji će omogućiti zdraviji život na na-šoj planeti. Istraživanja govore da ukoliko nastavimosadašnjim tempom možemo najkasnije do kraja XXIveka da očekujemo totalno iscrpljivanje rezervi fosil-

nih goriva. Ovo nas upućuje na to da tražimo noveizvore energije. Ideja je da se u tu svrhuiskoristi energija sunca,vetra i vode. Upo-treba solar-ne energijesmatra sebitnom u

narednomperiodu, kakoza funkcionisanje pojedinihuređaja, tako i za grejanje.Korišćenje modernizovanihvidova vetrenjača (energi-

ja vetra) napreduje iz dana udan. Geotermalniizvori su izuzetnopogodni za prime-nu zbog činjeniceda su zalihe upravo

ove vrste energije znatno veće odukupnih zaliha nafte, uranijuma, prirodnog gasa iuglja zajedno.

„JEDNU NOJEVU BARKU MOLIM VAS, SA DODATNOM OPREMOM– ZAŠTITOM OD NUKLEARNIHNAPADA, EKO-FILTEROM IMOTOROM NA SOLARNI POGON“Svedoci smo velikih poplava, kako u našoj zemlji takoi ostatku sveta. Globalno otapanje ledenih površina

je pojava koja nažalost postaje uobičajena. Nuklearniratovi, izumiranje i ubijanje životinja, epidemije i razli-

čite mutant vrste starih i tek otkrivenih bolesti sastavnisu deo naše sadašnjosti, a obojiće i našu budućnostukoliko se ne izborimo da bude drugačije. Dobar pri-

mer inicijative kod nas dolazi u oblasti recikliranja ot-padnih materija. Iako je to u zemljama zapada rutina,

a vrlo često i obaveza, mi i na ovom polju kaskamo zarazvijenim zemljama u kojima je svest o celokupnojproblematici na znatno višem nivou. I kod nas postoji

Agencija za reciklažu koja se bavi preradom razne vr-ste otpada. Kategorizacija otpada se vrši prema pro-

pisima Agencije za reciklažu koji su u skladu sa Zako-nom o postupanju sa otpadnim materijama. Jedan odnajvećih problema je odlaganje medicinskog otpadakao i eventualne zaraze koje mogu da nas sačekajuna svakom koraku. Ukoliko znamo da je potrebno od600 do 1000 godina da se razloži jedna konzerva koja

je bačena u prirodu, jasno jeda su nam potrebne ba-rem kante za đubre za

tu namenu. Na taj načinposebne vrste otpada prerađujemo

i ponovo vraćamo u proizvodnju

i upotrebu, a izbegavamo akti-viranje novih resursaiz prirode. Ako na

pravilan načinodložimo kon-

zervu, u topionicimožemo čak i da do-bijemo novac za to.

Ukoliko vam očuvanjezemlje od uništenja nije dovoljna motiva-

cija za ovu vrstu akcije, setite se ma-terijalne satisfakcije. Trenutno je

u pripremi nov Zakon o postu-panju sa otpadnim materijama.Nadajmo se da će on uspeti da

ukaže na značaj ovog problema ip r o š i r i vidike u pravom smeru.

LIČNI DOPRINOS = PREŽIVLJAVANJEUkoliko se pitate na koji način možete da doprinese-te očuvanju životne sredine to znači da nije još sveizgubljeno. Istina je da mi nismo doktori koji se u la-boratorijama bore da pronađu lek protiv neizlečivihbolesti, nismo ni naučnici koji pronalaze rešenja za

Istraživanja govore da ukoliko nastavimosadašnjim tempom možemo najkasnije do kraja XXI veka da očekujemo totalno iscrpljivanjerezervi fosilnih goriva. Ovo nas upućuje na toda tražimo nove izvore energije. Ideja je da se u tu svrhu iskoristi energija sunca, vetra i vode.

Pre nego što bacite nešto u prirodu, setite sekoliko će taj sekund vašeg nemara skupo koštati i vas i vaša pokoljenja.



30

nove vrste energije, nismo ni zakonodavci koji sa-stavljaju različite vrste zakona koji rešavaju pitanjaove problematike, ali jesmo stanovnici planete Ze-mlje koji igraju važnu ulogu u celokupnom procesuočuvanja planete.

Možemo da napravimo značajne uštede vode ukoli-ko vodimo računa kada se kupamo, peremo sudove,automobile i odeću, zalivamo zelene površine i re-dovno vršimo popravke instalacija u kući. Energijumožemo da uštedimo tako što smanjimo grejanje,sprečimo promaju, ugasimo svetlo kada nam nije ne-

ophodno, kupujemo aparate koji omogućavaju ušte-du energije i novca, potpuno isključimo električneuređaje kada idemo na duže vreme od kuće, umestoda ih ostavimo na stendbaju, ukoliko redovno održa-vamo i otapamo frižidere, gašenjem automobilskogmotora na semaforu, itd. Nismo ni svesni da imamoizbor i prilikom kupovine, da možemo da izaberemozdraviju varijantu koja često znači i više novca kojiostaje u novčaniku. Ukoliko kupujemo voće i povr-će bez pesticida i konzumiramo organski proizvede-nu hranu, kupujemo pamučnu odeću i predmete odprirodnih materijala napravićemo značajan korak kazdravom životu. Prilikom kupovine sredstava za či-šćenje treba kupovati samo ona na kojima su tačnonavedene supstance koje sadrže, a posebnu pažnjutreba obratiti na njihovu toksičnost. Upravo te štetnesupstance možete prepoznati po slikama sa mrtvač-kim glavama u nekom uglu, tako da i ukoliko nistestručnjak za hemiju možete jasno da procenite šta

je dobro a šta izrazito loše za vas i vašu okolinu. Prenego što bacite nešto u prirodu setite se koliko će tajsekund vašeg nemara skupo koštati i vas i vaša po-koljenja. Samo jedan litar motornog ulja nepovratnozagadi čak 1000 litara vode!

Očuvanje prirodnog okruženja je tema koja zahtevamnogo više pažnje od ove koju smo danas posvetili.

Postoje organizacije koje se neumorno bore da za-štite našu planetu. Jedna od njih je „Grin Pis“ (Greenpeace - njihov web sajt je: http://www.greenpeace.org/international) koja vredno radi već dugi niz godi-na (od 1971.). Akcije koje sprovodi su mnogobrojne- od zaštite okeana, šuma i ugroženih vrsta do zau-stavljanja genetskog inženjeringa i nuklearnih pret-nji. „Grin Pis“ je jedna od najmoćnijih organizacija uovoj oblasti, ali oni ističu da je moć u nama samima

i pojedinačnom doprinosu.Složićete se da je inicijativa koju pokažemo veoma

važna i donosi neizmerno veliku korist celokupnomočuvanju životne sredine. Ukoliko odmah ne posta-nemo svesni toga, ni Nojeva barka nas neće spasiti iomogućiti da opstanemo na sopstvenoj planeti. Tuž-

no, zar ne?Jelena LJUBIŠIĆ

Aktivisti Grin Pisa u akciji



31

Odgovor na ovakvo pitanje svakako nije jednosta-van. U vidu treba imati istoriju nacionalizma kao mo-derne evropske tvorevine, koja je postala jedan od

najboljih političkih izvoznih artikala počev od XVIIIveka. Uopšte uzev, epoha nacionalnih država tra- je nekih 220 godina. Osećaj lojalnosti koji se kaospona javljao u različitim društvima sam po sebi nijeništa novo – međutim, treba imati u vidu da su rani-

je uporišne tačke ovakvih osećaja počivale samo upripadnosti istoj klasi, klanu ili recimo plemićkoj di-nastiji. Ova izuzetno bitna antropološka konstanta ćekasnije neumitno izrasti u jedan od stubova diferen-cijacije nacionalnih bića i postati konstruktima naci-onalne prošlosti. Nacionalizam nastaje kao odgovor na političke, socijalne i ekonomske krize modernih

zapadnih društava, to jest u slučajevima fundamen-talnog poremećaja poverenja u pravila i propise. Uvećini slučajeva, kao jedini „legitiman“ odgovor seprimenjuje revolucija, koja treba da označi diskon-tinuitet sa prethodnim institucionalnim ustrojstvom.Novija antropološka i sociološka istraživanja rušedosadašnju predstavu o nacionalizmu kao dominantiu mentalnoj svesti individue. Naspram toga, uvede-na je ideja koegzistiranja više različitih svesti koje sesmenjuju. U isto vreme, individua je svesna svojihrazličitih identiteta – ona može biti otac, političar, rad-nik, Vojvođanin, Beograđanin. Zavisno od trenutnesituacije, svaki od ovih identiteta dobija na prioritetu.Ponekad se svi ovi identiteti objedinjuju pod jednimi daju mu dodatnu psihološku inerciju. Ovakvu teori-

ju je zastupao francuski sociolog Pjer Burdije, koji jesmatrao da uvek postoji više habitusa: polni, profesi-onalni i dr. Ovakva istraživanja su takođe doprinelapotvrdi koju nalazimo u osnovnim tvrdnjama istoriciz-ma: svi istorijski fenomeni dolaze i prolaze. Tako jeozbiljno izražena i sumnja u moć nacionalizma.

KULA OD KARATANacionalizam je u svojim početnim, razvojnim na-čelima sadržao obećanje da će se po uklanjanju

privilegovanih strukturalnih hijerarhija uspostavitizajednički i ravnopravni život svih pripadnika jed-

ne nacije. Naravno, ovakvu utopističku proklama-ciju možemo videti ne samo u rano-liberalnom na-cionalizmu zapadnih zemalja, već i u transfernom

nacionalizmu nezapadnih država. Nama su poznatiprimeri zasnovani na vlastitom iskustvu iz devede-setih godina. Ovakva ideja nacionalne demokratije,uprkos svom sanjarskom nadrealizmu je samo do-datno pojačala privlačnu snagu ideje nacionalizma.Međutim, čak i u dosadašnjim istorijskim primerima,nacionalizam je svuda vodio uspostavljanju jednetvrde, nefleksibilne, nemilosrdne i ne baš pretera-no tolerantne zajednice sa praksom zapostavljanjasvakoga ko je drugačiji na internom planu. Primeraima svugde: Irci i katolici u Velikoj Britaniji, fašističkepojave u NDH i Italiji, posleratne afričke države… A

negativnom bilansu znatno je doprinela Nemačka sasvojom politikom koja je imala katastrofalne posle-dice po Poljake i jevrejske Nemce. Humana utopijanacionalizma, koja je tako romantičarski na samomsvom početku obećavala miroljubivi svet građanskihpripadnika nacije, izgubila je svoj početni pacifizami nevinost već u XIX veku. Međutim, ovakva utopi-

ja i dalje pokušava da održi iluziju proklamovanogmirotvorstva svojom najatraktivnijom tvorevinom- Ujedinjenim Nacijama. Miroljubivost nacionaliz-ma i miran nastanak nacionalnih država je retkost:

Nekada su se ljudi delili po veri, zatim po partijama,i na kraju po nacijama.

Slavljenje različitosti ilisocijalno-evolutivna kočnica?Nacionalizam predstavlja relativno nov socijalni fenomen koji se počeo

proučavati ozbiljnije tek nakon Prvog svetskog rata, a obeležio je XX vek. Dali prisustvujemo sumraku nacionalizma i usponu „svetskog građanstva“?

Razvoj nacionalizma u Evropi



32

Norveška, Island, Kanada, Japan i države karipskeunije su minijature koje više stvaraju pravilo o laž-nom nacionalističkom pacifizmu nego što potvrđujunjegovu postojanost. Glavni problem nacionalizmai nacionalne države sastoji se u nesposobnosti da

na zadovoljava- jući način rešeunutrašnje i spo-ljašnje problemei uspostave tra-

jan mir ili ih pak,reše na bolji na-čin nego što suto činili raniji dr-žavni i ideološkisistemi. Šta više,u nastojanju za

u n u t r a š n j o mintegracijom iz a s t u p a n j e m

prema vani, obe izazivaju ekstremno zaoštrenekonflikte. Ako postoje (u izuzetnim slučajevima),kompromisi i ustupci, onda se uglavnom isti zasni-vaju na obuzdavanju nacionalnog duha i nacional-no-državnog egoizma.

KO PIJE, A KO PLAĆA?Ideal političke moralnosti koju su proklamovali VudroVilson i Vladimir Illič Lenjin u ideji samoopredeljenja

naroda, ostavljajući je u amanet kao međunarodno-pravnu maksimu,urodio je katastrofal-nim posledicama kojiiznova nameću potre-bu da se on precizira ipravilno definiše. Ovopravo, koje se analo-gno prenosi iz zapad-nog sistema vrednostisa individue na naciju(svako ima individual-no pravo na samoo-predeljenje), postajepsihomotorno gorivoza secesijski i tran-sferni nacionalizam,što se manifestuje„balkanizacijom“ i„afrikanizacijom“ – na-stajanjem mnogobroj-nih patuljastih državakoje nemaju realnešanse za ekonomski,politički, i vojni opsta-

nak. Alternativa kojuVlada Republike Srbi-

je zastupa na Kosovu podseća na moderno rešenjekoje vodi ka alternativi nacionalizmu: neograničenazagarantovanost svih osnovnih prava, kao i pravo naregionalnu i kulturnu autonomiju u sklopu federativnogkonstrukta, treba da zauzme mesto izbledelog ideala

suverene nacionalne države. Obezbeđenje upravo tihprava bi ljudima dalo onu meru autonomije kojoj je pr-vobitno težilo pravo na samoopredeljenje naroda. Još

jedna opasnost nacionalizma koja je na ovim prosto-rima postala politička svakodnevnica, ali se zahvalju-

jući političkoj amneziji naših građana prenebegava, jevečita mogućnost da se nacionalizam u nekoj kriznojsituaciji pretvori u radikalni nacionalizam sa ekscesiv-nom politikom; „izabrani narod“, „sveta zemlja“ i njenaegzistencijalna ugroženost (zvuči poznato, zar ne?),„istorijska misija“ sa svojim svekolikim težnjama. Uovakvim slučajevima do izražaja dolazi upravo nacio-

nalistička dogmatika sa težnjom da nipodaštava prav-ne barijere, izopačava, tiraniše i uspostavlja političkudespotiju. Krizni sindrom Nemačke između 1914. i1933. godine uveliko podseća na naše devedesete:prvi totalni rat, težak poraz posle prvobitne euforije,mnogo mrtvih, ranjenih i raseljenih, gubici teritorija,hiperinflacija, privredna depresija. Upravo ovakve eg-zistencijalne krize daju priliku harizmatičnim vođama.Paralela se može povući sa engleskim i francuskimšovinizmom ili pak „sovjetskim patriotizmom“ iz 1941.godine. Još jedan veliki problem, koji je naročito nanašim prostorima došao do izražaja je forsiranje na-

cionalne homogenosti na multietničkim prostorima iu policentričnim zajednicama.Primeri sa katastrofalnim posle-dicama su takođe brojni: Afrika,indijski potkontinent, jugiostok

Azije i Okeanija, Rusija, Engle-ska, Nemačka. Kao alternativaovome se može ponuditi mak-simum autonomije sa mirolju-bivom koegzistencijom ljudirazličitih kulturnih svojstava.Ovakav program će neumitnobiti primenjen i na Balkanu, auvod u ovakvu priču predstavljaupravo objedinjavanje Balkanau posebnu tržišnu zonu. Da bi

jedan ovakav projekat uspeo,potrebno je promeniti prioritetei potisnuti ideju suverene naci-onalne države, a umesto togafokusirati se na garancije ljud-skih i osnovnih prava u dobrouređene demokratije. Ovakviprimeri su se dobro pokazaliu nekim regionalno uređenim

državama. Austrijski teoretičariKarl Rener i Oto Bauer su već

Nacionalizam nastaje kaoodgovor na političke, socijalnei ekonomske krize modernihzapadnih društava, to jest u slučajevima fundamentalnog poremećaja poverenja u pravilai propise. U većini slučajeva,kao jedini „legitiman“ odgovor se primenjuje revolucija, kojatreba da označi diskontinuitet sa prethodnim institucionalnim

ustrojstvom.



33

u XIX veku došli do ovakvog za-ključka. Ovakav princip autonomije

je nesumnjivo povezan sa poveća-nim materijalnim izdacima, ali ova-kvi izdaci su sitnica naspram troš-kova otvorenog konflikta. Logičnirazvoj ovoga je uspostavljanje fe-

deralističkog sistema decentrali-zacije vlasti, koji je svoju uspešnupotvrdu dobio u Severnoj Americi,Nemačkoj (posle Drugog svetskograta), a pozitivan trend je uspostav-

ljen i u Evropi. Međutim, u Evropi idalje postoje centralističke tradicijekoje ustupaju mesto političkom ra-zumu – Francuska, Engleska, Itali-

ja i neke istočnoevropske države;zatim mnoge države u Africi, Indo-neziji i Indiji.

ŠTA DALJE?Što se više produžava agonija istagnacija u okviru statusa quo,utoliko će teže biti izvršavati pro-mene. Na mesto nacionalizmatreba da stupi novi politički razumkoji treba da bude osnova za le-gitimnost modernih država. Reč jeo istinitoj, modernoj demokratskojdržavi, pravnoj, socijalnoj i državisa ekološkim samoočuvanjem.Upravo ovi ciljevi i ostvarenja sunovi obrazac delovanja u svetu.Monopol nacionalizma se polakokruni i postaje deo političke isto-rije, da bi ustupio pijedestal poli-tičke mudrosti ovakvom novom

konceptu.Marko TRIFKOVIĆ

Još jedan veliki problem, koji jenaročito na našim prostorimadošao do izražaja je forsiranjenacionalne homogenosti namultietničkim prostorima i u policentričnim zajednicama.

Ruski nacionalisti



34

Specifikacije euro metalnog novca

€ kovaniceEvro ili euro, Evropa ili Europa. Ma koliko svi oni hteli da budu isti i jedinstveni,

svaka članica želi da bude posebna.EVRIĆI NISU ISTIMožda ste primetili ako ste even-tualno dolazili u kontakt sa špan-skim, italijanskim ili grčkim novčići-ma od 1€ i 2€ da se među sobomrazlikuju. Evro novčići se razlikujupo nacionalnim stranama od ze-mlje do zemlje članice Evropskemonetarne unije. Za sada susamo na slikama, ali možda ih u

neka bolja i srećnija vremena vidi-mo i uživo.

POČETAKOd 1. januara 2002. godine evrobanknote i metalni novac postajudeo svakodnevog života za pre-ko 300 miliona ljudi u evro zoni.Postoji sedam denominacija evronovčanica i osam denominacijanovčića. Dizajn banknota je in-spirisan arhitektonskim stilovima

iz sedam perioda evropske kul-turne istorije i identičan je za svezemlje članice Zone jedinstvenevalute. Dok je zajednička stranaevro novčića, koja opisuje tri ra-zličite mape Evrope, ista za svezemlje monetarne unije, drugu

tzv. nacionalnu stranu novčićaodlikuje gravura nacionalnogidentiteta svake države članice.U osnovi monetarnog sporazumačak je i Monaku, San Marinu i Va-tikanu dozvoljeno da emituju svojsopstveni metalni novac. Svenovčanice i novčići su zakonito

sredstvo plaćanja u bilo kojoj ze-mlji Evrolenda.

SIGURNOSNE ODLIKEMETALNOG NOVCAEvro novčići imaju visokosigur-nosne karakteristike za automat-sko iščitavanje. Oni mogu bitikorišćeni za automate kroz celoevro područje - bez obzira gde suemitovani. Sofisticirana „bimetal“i „sendvič“ tehnologija je ugrađe-na u novčiće od €1 i €2. Materijal

novčića od 10, 20 i 50 centi je je-dinstvena legura koja je jako teškaza topljenje i koja se koristi isklju-čivo za ovaj metalni novac. Slovaoko ivice novčića od €2 i korišće-nje jedinstvene kombinacije meta-la za 10, 20 i 50 centi čuvaju ih odfalsifikovanja.

ZAJEDNIČKA STRANAMETALNOG NOVCA

Zajednička strana evro novčića, uzavisnosti od vrednosti na njima,ima tri različita dizajna: na novčići-ma od 2€ i 1€ prikazana je Evrop-ska unija pre proširenja 1. maja2004. godine, dok su na novčići-ma od 50, 20 i 10 centi prikazanepojedinačne zemlje članice EUpre gorepomenutog, najvećegproširenja. Dok skromnih 5, 2 i 1cent imaju izgraviranu Evropu uodnosu na Aziju i Afriku. Ovu za-

jedničku stranu „evrića” je dizajni-rao Luc Luycx iz Kraljevske Belgij-ske Kovnice.

NACIONALNE STRANE

BELGIJABelgijski novčići prikazuju Kra-lja Alberta II i njegov monogram

– veliko ″A″ ispod krune, između12 zvezda Evropske unije.

NEMAČKANovčići od 1€ i 2€ prikazuju Sa-veznog orla, tradicionalni simbolnemačkog suvereniteta, među 12zvezda Evropske unije. Brande-nburška kapija, koja simbolizujerascep i kasnije spajanje Nemač-ke pojavljuje se na novčićima od

10, 20 i 50 centi. Hrastova granči-ca, koja podseća na dizajn starognemačkog novčića – feninga, jeprikazana na vrednostima od 1,2i 5 centi.

GRČKANovčić od 2€ predstavlja sce-nu iz spartanskog mozaika kojiprikazuje Evropu, grčku mitsku

ličnost po kojoj je nazvan naškontinent. Na novčiću od 1€ pri-kazana je sova – motiv preuzetsa prastarog atinskog novčića od4 drahme. Na novćićima od 10,20 i 50 centi prikazane su vode-će grčke ličnosti iz 18-og, 19-og iranog 20-og veka, dok su atinskatrirema, korveta, i pomorski tan-ker, korišćeni za vreme Grčkograta za nezavisnost (1821-1827),prikazani na novčićima od 1, 2 i 5centi, respektivno.

ŠPANIJALik kralja Huana Karlosa I je repro-dukovan na novčićima od 1€ i 2€.Migel de Servantes, otac španskeknjiževnosti, je prikazan na 10, 20i 50 centi i odražava univerzalnostčoveka i njegovog rada. KatedralaSantijago de Kompostela, jednaod najpoznatijih hodočasničkih

destinacija na svetu, je prikazanana novčićima od 1, 2 i 5 centi.

Dok je zajednička strana evronovčića, koja opisuje tri različitemape Evrope ista za sve zemljemonetarne unije, drugu tzv.

nacionalnu stranu novčićaodlikuje gravura nacionalnog identiteta svake države članice.



35

FRANCUSKANa novčićima od 1€ i 2€ je pri-kazano drvo - simbol života, kon-

tinuiteta i rasta. Ono je okruženorepubličkim motom „Sloboda, Jed-nakost, Bratstvo” („Liberté, Égali-té, Fraternité”). Klasična temasejača je ugravirana na novčićimaod 10, 20 i 50 centi, dok se mlada iženstvena Marianne, simbol fran-cuske republike, nalazi na 1, 2 i 5centi.

IRSKA Svi irski novčići imaju istu nacio-nalnu stranu koja prikazuje keltskuharfu, tradicionalni simbol Irske.Reč „Irska” je prikazana na irskom(Éire).

ITALIJANovčić od 2€ prikazuje Rafae-lov portret Dantea Aligierija. Na

novčiću od 1€ prikazan je crtežLeonarda da Vinčija koji ilustrujeidealne proporcije ljudskog tela.Na 10, 20 i 50 centi se nalazeBotičelijeva slika „Rađanje Vene-re” i Bokonijeva skulptura i sta-tua cara Marka Aurelija Antonija.Ostali novčići prikazuju Castel del Monte (1 cent), Mole Anto-nelliana (2centa) i Koloseum (5centi).

LUKSEMBURGSvi novčići prikazuju lik Njegovogvisočanstva velikog vojvodu Hen-rija. Reč „Luksemburg” je napisa-na na luksemburškom jeziku (Lët-zebuerg).

HOLANDIJAKoriste se dva različita dizajna -

oba sa kraljicom Beatris iz profila.Na 1€ i 2€ sa desne strane profila

stoje reči na holandskom „Beatris,kraljica Holandije” Na novčićimaod 1, 2, 5, 10, 20 i 50 centi istereči su ispisane u krug oko pro-fila. Dvanaest zvezda Evropske

unije su takođe prikazane na obadizajna.

AUSTRIJANa kovanici od 2€ prikazan je por-tret radikalnog pacifiste Berthavon Šutnera. Volfgang AmadeusMocart, čuveni austrijski kompo-zitor, je prikazan na novčiću od1€. Neke od najpoznatijih građe-

vina Beča krase novčiće od 10centi (Katedrala Sv. Stefan), 20centi (Palata Belvedere) i 50 centi(zgrada Secesije). Na novčićimaod 1, 2 i 5 centa prikazane su bilj-ke iz Austrije.

PORTUGAL1€ i 2€ prikazuju neke od grbovai zamkova Portugalije smeštenih

među dvanaest zvezda Evropskeunije. Kraljevski žig iz 1144. godi-ne je prikazan u centru. Centralnideo novčića od 1, 2 i 5 centi sa-drži prvi kraljevski žig Portugala iz1134. godine i ime zemlje.

FINSKACvet i plod bobica se pojavljuje nanovčiću od 2€, dok je motiv dvalabuda u letu prikazan na 1€. Lavglasnik iz mitologije se nalazi na 1,2, 5, 10, 20 i 50 centi.

MONAKONa 2€ se nalazi se Njegovo viso-čanstvo princ Renije III, okružensa 12 zvezda EU. Na novčiću od1€ nalazi se dupli portret Njego-vog visočanstva princa RenijeaIII i njegovog naslednika princa

Alberta iz profila, isto okruženihsa 12 zvezdica. 10, 20 i 50 centi

prikazuju prinčev žig. 1, 2 i 5 cen-ta prikazuju grb prinčeva, vladaraMonaka.

SAN MARINO

Zgrada Vlade (Palazzo Pubblico) je prikazana na 2€, dok 1€ prika-zuje zvanični grb republike. Trikule, Guiata, Cesta i Montale suprikazane na novčiću od 50 cen-ti. Na 20 centi prikazan je svetacMarino, po ugledu na platno Gu-ercino škole, a na 10 centi se na-lazi bazilika San Marino. Novčićiod 1, 2 i 5 centi prikazuju trećukulu, kip slobode i i prvu kulu res-pektivno.

VATIKAN Svi novčići prikazuju lik Njegovesvetosti pape Jovana Pavla II, vla-dara države Vatikan, u levom pro-filu. Reči «Città del vaticano» suprikazane zajedno sa 12 zvezdaEU i inicijalima dizajnera i gravira(GV i UP). Međutim aktuelna jedruga serija novčića koja je uve-dena nakon smrti pape u proleće2005. godine. Dizajn svih novčića

sada pokazuje svete amblemeVatikana.

2 € KOMEMORATIVNINOVČIĆISvaka država članica evrosistemamože da emituje komemorativnenovčiće od 2€ jednom godišnje.Ovi novčići imaju iste karakteristi-ke i svojstva kao i zajednička stra-na normalnih novčića od 2€. Onošto ih čini različitim je njihov ko-memorativni dizajn na nacionalimstranama. Jedino 2€ denominaci-

je mogu biti iskorišćene za ovakvoemitovanje. Oni su zvanično sred-stvo plaćanja kroz celu evro zonu,to znači da mogu da se koriste ida moraju biti prihvaćeni kao bilokoji drugi evro novčić. Ova prak-sa je počela 2004. godine kad jeprvu ovakvu kovanicu emitovalaGrčka u skoro 50 miliona primera-ka da obeleži i sačuva uspomenuna Olimpijske igre u Atini 2004.

godine. Anđela DUKOVSKI



36

Najluđa žurka u Evropi

Izlaz na tvrđaviSrbija će ove godine ugostiti mnoge svetske

muzičke zvezde koje su je u velikom lukuzaobilazile prethodnih godina. Muzički festival

Exit, koji će biti održan od 6. do 9. jula naPetrovaradinskoj tvrđavi, ove godine nudi najzvučnija i najaktuelnija imena iz sveta muzike.

NAJBOLJE U EVROPINa novosadskom Exitu, koji jeprestižni britanski magazin «Gar-dijan» proglasio za najbolji evrop-ski festival, pojaviće se zvezde:Morisi, Kelis, Pet Shop Boys, Bi-lly Idol ... Prema rečima Dragana

Ambrozića, muzičkog selektoraExita, glavne zvezde prvog danafestivala na glavnoj bini biće gru-pe: Franz Ferdinand, Cardigans i

The Cult . Drugog dana publici ćese predstaviti Kelis i Morisi . GrupaHim i Billy Idol nastupiće 8. jula,koji će, kako je obećao Ambrozić,odsvirati nekoliko pesama zajed-no. Festival zatvara britanski sa-stav Pet Shop Boys.

NOVO NA EXIT-UGeneralni menadžer Exit tima,Bojan Bošković, najavio je ključ-nu novinu ovogodišnje manife-stacije - dve potpuno nove bineWorld music stejdž i Hip hop stej-dž. Dance arena će i ove godine,osim najspektakularnijeg plesnogpodijuma na otvorenom u Evropi,objediniti i još dva manja punkta ublizini: Happy Novi Sad stejdž i DJ super stars stejdž.

INTERESOVANJEPrema rečima Bojana Boškovića,već vlada ogromno interesovanjeza Exit i do sada je prodato oko10.000 kompleta ulaznica, a re-

zervisano skoro 15.000. Poštose posetioci festivala Exit iz Za-padne Evrope najviše interesujuza klabing, očekuje se da će ovo-godišnji program, na kojem će sekao glavne zvezde pojaviti Nick Worren, Dave Clarke, Eric Prydz

i David Guetta, biti na maksimal-nom nivou.

EVERYONE’S INVITED„Očekuje se rekordan broj strana-ca. Pored posetilaca iz država u

okruženju, za dolazak u Novi Sadsu zainteresovani i ljudi iz ZapadneEvrope, naročito iz Engleske gde jeveć prodato 2.000 ulaznica. Proda-

ja karata u regionu počinje 8. maja,u Beogradu i Srbiji 1. juna, a ne-što pre toga će regionalni promo-tivni muzički karavan ‘U pokretu’,uz podršku ‘Tuborga’ kao stalnogpartnera, krenuti u obilazak većihgradova bivse SFRJ, Zagreba, Lju-bljane, Sarajeva i Banja Luke. Pro-motivne kampanje u inostranstvu,pre svega u Francuskoj i Engleskojveć su u toku, pa je realno očekiva-ti da će ove godine biti maksimalnoispunjena Petrovaradinska tvrđa-

va, brojem od 45.000 posetilaca.“,kaže Bošković.

CENA - PRAVASITNICARezervacije ulaznica za Exitfestival će trajati do ponoći31.05.2006. godine. Trenutnacena ulaznice je 5990 dinara. Nasvakih 1000 rezervisanih ulaznica

cena će se povećavati za 100 di-nara. Jednodnevne ulaznice bićepuštene u prodaju 1. juna, dokove godine dvodnevnih ulaznicaneće biti u prodaji.

KAMPOVANJEI ove godine Exit kamp će ugostitipreko 8000 ljudi. „Kamp se nalaziu opuštajućem ambijentu parkaizmeđu Dunavskog keja i Student-skog grada i postao je jedan od

zaštitnih znakova festivala. Hilja-de posetilaca Exit festivala iz svihkrajeva sveta koji su u njemu rani-

je boravili stvorili su tu autentičnuatmosferu“, kaže Sonja Milošević,potparol Exita.

AKCIJAU okviru festivala Exit tim je po-krenuo akciju „Studiraj bolje, imašpravo na to“. „U zemljama koje sukao i mi u tranziciji, samo 20% mla-dih nastavlja svoje obrazovanje. UNemačkoj je taj broj duplo veći,dok u Engleskoj i Francuskoj 50%učenika odlazi na fakultete“, ističeSonja Milošević. Brojke u Srbijigovore da je veliki deo mlade ge-

Konacno u Beogradu



37

neracije neiskorišćen, a problemnedovoljnog broja visoko obrazo-vanih ljudi ogleda se i u robovanjustereotipima. „Sve se to odražavane samo na privredni razvoj, već

ima i jasne političke posledice. Ciljove kampanje je da visoko obra-zovanih bude 20% u odnosu naukupan broj stanovnika u Srbiji.“,navodi Sonja Milošević.

PRE EXITANajavljen u Beogradu, pa odjav-ljen zbog koncertne neupotre-bljivosti Arene, britanski muzičar Sting, bivši lider grupe The Police,nastupiće 19. juna u Novom Sadu,

na Petrovardinskoj tvđavi. U okvi-ru turneje Broken Music , Sting ćegostovati u mnogim mestima uEvropi u kojima do sada nikadanije bio, kao i onima koje je zao-bišao tokom prethodne Sacred

Love turneje 2004. godine. Naaktuelnoj turneji Sting nastupa sačetvoročlanim bendom, u kojem jei njegov dugogodišnji prijatelj i sa-radnik gitarista Dominik Miler koji

je za Monopollist izjavio: „Na na-šim turnejama uvek smo zaobila-zili Srbiju. Znamo da u vašoj zemljiimamo puno fanova, zbog togaželimo da dođemo i „otprašimo“ 3- 4 sata svirke. Možda ostanemo iduže, ko zna“. Pored Stinga „Vre-lo muzičko leto“ počinje 3. junanastupom grupe Apokalyptica na

Tašmajdanu, a zatim slede The Rollingstones 7. jula na Hipodro-mu. U avgustu se očekuje dolazak

grupe Simply Red .Mile BIJELIĆ

Naši igrači, 6. maja ove godine doži-

veli su još jedan veliki uspeh. Na sta-dionu Obilića otvorena je prva SELAF sezona (Southeastern European Li-gue of American Football). Pred oko2000 gledalaca beogradski Vukovi nadmašili su slovenačke Ljubljana Sil-verhawks rezultatom 34-14. Utakmica je organizovana kao pravi spektakl,karakterističan za Vukove, sa čirlider-sicama i koncertom popularne hip-hopgrupe «Beogradski sindikat».Razgovarali smo sa šefom Pres služ-

be SELAF-a Branimirom Milovanovi-ćem i pokušali da saznamo trendoveu razvoju ovog interesantnog sportau Srbiji.Monopollist: Kako ste zadovoljnipočetkom SELAF-a?Branimir Milovanović: Imajući uvidu da je tog dana bio veliki pravo-slavni praznik Đurđevdan i da je bilo

još četiri sportska događaja u tomtrenutku, poseta od preko 2000 ljudi

je sasvim pristojna za naše uslove.Na većini utakmica mnogo popular-nijih sportova kod nas nema tolikopublike.ML: Kada i kako je Američki fudbalosvojio srpske terene?BM: Priča je već legendarna. Sve jepočelo s prenosima NFL utkamicana 3K pre više od pet godina kad jegrupa entuzijasta krenula sa prvimokupljanjima koja su kasnije dovelado formiranja prvih timova.

KLUBOVI U SRBIJIML: Koje sve lige se igraju u Srbiji i

koliko timova trenutno postoji?

BM: Trenutno se kod nas igraju dve

lige. SAFS (Savez Američkog Fud-bala Srbije) liga u kojoj učestvuje 11timova iz cele Srbije. Liga je podelje-na na dve konferencije, Jug i Sever iigra se bez opreme. Druga liga kojase igra kod nas je SELAF (Southea-stern Europe League of American Fo-otball) u kojoj učestvuju 4 naša kluba(Dukes Novi Sad, Legionari SremskaMitrovica, Kragujevac Wild Boars,Vukovi Beograd) i Ljubljana Silver-hawks. Ova liga se igra sa opremom

i čine je klubovi koje su prošle godi-ne zauzeli prva četiri mesta u KupuSrbije.ML: Američki fudbal se u Srbiji igraiz ljubavi i entuzijazma i još uvek nijedostigao svoju punu profesionaliza-ciju, a samim tim i komercijalizaciju,dok je u svojoj postojbini jedan odnajprofitabilnijih biznisa. Da li sma-trate da će se nešto tako dogoditi ikod nas?BM: Nadam se da hoće, ali smo jošuvek jako daleko od toga. Taj sport jeu Americi nacionalni sport i ima jakodugu tradiciju. Jasno je da su oni odtoga napravili veliki šou i veliki biznis.

Sve što ste želeli da znate o Američkomfudbalu....a niste smeli da pitate

Američki fudbal kodnas Američki fudbal postaje sve prisutniji i popularniji i unašoj zemlji, za šta je možda najznačajnija pobedareprezentacije naše zemlje u utakmici sa Slovenijom uoktobru 2005. godine, pred prepunim stadionom Obilića,sa fantastičnim rezultatom 38:0.

Gost prosle godine - Igi Pop

Srbija - Slovenija



38

Treba biti realan, mi smo kilometri-ma daleko od toga i igrački i mar-ketinški i organizaciono.

DALJI RAZVOJ I

PREPREKEML: Koje su prepreke razvoju AFu Srbiji?BM: Prepreka je mnogo i naila-zimo na njih na svakom koraku.Od toga što nema sponzora niza najosnovnije stvari, kao što sutroškovi puta, preko jedne vrstemedijske izolacije koja se, morampriznati, popravlja.ML: Koliko je AF skup sport i kakose klubovi izdržavaju?

BM: Skuplji je od ostalih kolektiv-nih sportova. Jedan najosnovnijikomplet opreme košta oko 250evra, a ako znamo da jedan timmora da broji bar 40 igrača, lako

je izračunati. Neki klubovi su nabudžetu svojih opština i situacija

je generalno mnogo bolja u unu-trašnjosti nego u Beogradu, što jepo meni potpuno neverovatno akoznamo da je trenutno najbolji timu zemlji upravo iz glavnog grada.

Uglavnom se izdržavaju od čla-narina i priloga dobrih ljudi koji suuglavnom jednokratni.ML: Da li timovi i liga dobijaju nekupodršku i pomoć od Ministarstvaza sport republike Srbije?BM:Ne. Nikada nismo dobili dinara.Vlada jednostavno nema sluha, što

je tipično za ovu zemlju, ali i tužno.Mislim da je Američki fudbal sportkoji treba da dobije više pažnje,

jer ima potencijala da se razvije unešto veće, a to bi mnogo lakše te-klo kada bi neko iz Ministarstva zasport to uvideo sada. Nedostatakvizije je, nažalost bolest od koje če-sto pate u ministarstvima.

KRITIKE..ML: Ono zbog čega često kritikujuovaj sport je visok nivo agresivno-sti i da zbog svih tih ’’krupnih mo-

maka’’ više liči na borbe gladijatoranego na sportsko nadmetanje. Dali je to samo predrasuda i koliko jezapravo fizička konstitucija bitnaza igrača AF?BM: Ovo je delimično tačno. Ame-rički fudbal je spoj brzine i snagei potrebna je jedna doza agresiv-nosti da bi se bavili ovim sportom.Međutim, ovim sportom mogu dase bave i oni koji imaju 150 kg i oniod 70kg. To je savršen timski sport

gde svako može da pronađe mestoza sebe. Bitno je da igrač voli sport ida je spreman da podredi sebe eki-pi. Sve ostalo moze da se nauči.

ML: Postoji mišljenje da je Ame-rički fudbal više sport ’’za dečake’’nego što ga mogu pratiti i žene.Da li postoji neka statistika o od-nosu muškaraca i žena u publicina našim utakmicama i kako sesve žene mogu uključiti u AF?BM: Zvanična statistika ne posto-

ji, ali ono što se primeti na svakojutakmici jeste da je mnogo višedevojaka na tribinama. Valjda imprijaju te helanke koje nose igra-či. Šalim se, Američki fudbal jestesport koji žene ne mogu da igraju,ali svaka osoba, bez obzira na pol,može da uživa u ovom sportu. Na-ravno, ako prepozna sve čari kojeovaj sport odvajaju od ostalih. Kodnas, od ove sezone, postoje ženesudije, njih tri i to je trend koji sesve više širi. U Sloveniji, Italiji, Au-striji i širom Evrope ih ima. U ekipiVukova, pomoćnik glavnog trene-

ra i statističar je žena. Potredsed-nik kluba iz Novog Sada je žena.

Osim ovoga, žene mogu da budu ičirlidersice bez kojih jedna utakmi-ca nema tu draž.ML: Kako se ljudi u Srbiji mogu in-

formisati o AF?BM: Svaki tim ima svoj sajt, ali sevesti mogu pročitati na www.safsr-bija.com i www.selaf.com.

MEDIJSKA PODRŠKAML: Da li postoji zainteresovanostmedija za prenos utakmica?BM: Za sada ne. Gašenjem 3Ksmo ostali i bez prenosa NFL-ai to je ozbiljan problem. Postojepregovori sa nekim medijima oko

prenosa ali još uvek se ništa nezna.ML: Ulaz na utakmicu Vukovi - Sil-verhawks je bio besplatan. Da li jeto inače praksa na utakmicama ikoje sve akcije se preduzimaju za-rad popularizacije sporta?BM: To je praksa širom Srbije.Ulaz na sve utakmice je bespla-tan i tako će verovatno ostati jošneko duže vreme jer želimo ovajsport da približimo gledaocima što

je više moguće. Postala je praksada igrači pred svaku utakmicu posvojim gradovima dele flajere ko-

jima pozivaju svoje sugrađane nautakmicu.ML: Kada ćemo opet ugostiti nekistrani tim?BM: Postoje neki planovi za go-stovanje Budapest Wolves-a ovogleta, Slovenci bi trebalo da dođuovde još tri puta. U planu je pro-širenje lige sledeće godine koje biuključilo Trst, Budimpeštu, Beč i

neke timove iz SAFS lige.Neva BOJOVIĆ



39

EKIPASvaki tim ima na raspolaganju 54 igrača od kojih za jednu

utakmicu može da prijavi 45, a na samom terenu svaka ekipabroji po 11 igrača. Svaki tim ima tri međusobno nezavisnepostave: napadačku (offense), odbrambenu (defence) i timza specijalne zadatke (special team). Ovo su NFL pravila,dok je kod nas malo drugačije. Ekipa ne mora da ima 54 već35 igrača i u specijalnom timu često igraju igrači koji igrajui u napadu i u odbrani u zavisnosti od pozicije. Šest od je-danaest igrača imaju pravo da budu u kontaktu sa loptom.Ostali su tu da sačuvaju kvoterbeka ili da naprave prostor za trčanje.VREMEUkupno vreme u NFL ligi je podeljeno na četiri petnaestomi-

nutna perioda (quarters), sa poluvremenom posle druge če-tvrtine. Ipak, sat se stopira posle određenih akcija i utakmicamože trajati mnogo duže. Ako je posle isteka regularnog vre-mena rezultat izjednačen igra se dodatnih 15 minuta, u komevaži pravilo zlatnog gola ili iznenadne smrti (sudden death),tj. utakmica se završava u trenutku kada jedan tim postignepoen i taj tim se proglašava pobednikom.Kod nas se igra 4x10 minuta, a u Evropi 4x12, po NCAApravilima (koledž liga).TERENDužina terena je 100 jardi (91.44m), a širina 53 jardi (48.46m).Najznačajniji deo terena je end zona. End zona predstavlja

polje od dodatnih 10 jardi na svakoj strani terena i to je pro-stor u kome se postižu poeni. Na terenu postoji minimum petsudija (maksimum je sedam).PRAVILA IGREIgra počinje početnim udarcem (kickoff). Lopta se postavljana specijalno postolje na liniju koja označava 35 jardi polo-vine terena odbrambene ekipe, a određeni igrač iz odbram-bene ekipe (kicker) je šutira što dublje u polovinu protivnika.Određeni igrač iz specijalnog odreda napadačke ekipe (kickreturn man) pokušava da uhvati loptu i da trčanjem osvojišto više jardi. Cilj napadačke ekipe je da osvoji što više jardii tako se što više približi protivničkoj end zoni. Na početkunapadačka ekipa ima četiri pokušaja da osvoji 10 jardi i timeosvoji novi prvi daun (first down). Ukoliko napadačka ekipane uspe iz četiri pokušaja da osvoji 10 jardi, gubi posedlopte.OSVAJANJE PROSTORA I ZAUSTAVLJANJEOsvajanje prostora na terenu se može vršiti trčanjem i doda-vanjem, a jedan od načina zaustavljanja protivničkog napada je obaranje (tackle). Igrač je oboren kada barem jednim ko-lenom dodirne tle i akcija se tada prekida. Akcija se prekida iu slučaju kada igrač koji nosi loptu izađe van terena ili sudijaproceni da ne može više da napreduje (to je pravilo da bi sezaštitili igrači, ako tri do četiri defanzivca zaustave napadača,sudija može da proceni da on više ne može da napreduje i

tako prekine akciju.)

TDTačdaun (touchdown) je glavni način poentiranja koji donosi6 poena. Može se postići unošenjem lopte u protivničku endzonu, hvatanjem dodavanja u protivničkoj end zoni, hvatanjemničije lopte (fumble) u protivničkoj end zoni ili hvatanjem po-

četnog udarca u protivničkoj end zoni ako lopta pre toga nijedotakla tle i nije bila dodirnuta od strane protivničkih igrača.Neposredno posle postignutog tačdauna, lopta se postavljana liniju koja označava 3 jarda od protivničke end zone. Napa-dačka ekipa u tom slučaju ima dve opcije. Izvođenje PAT (po-int after touchdown) ekstra poena, pri čemu šuter napadačkeekipe treba da šutne loptu kroz gol i tada napadačka ekipa do-bija 1 poen. Druga varijanta je pretvaranje za dva poena (two-point conversion), pri čemu napadačka ekipa treba da uneseloptu u end zonu protivničke ekipe na isti način kao kada sepostiže tačdaun, a ukoliko uspe u tome dobija 2 poena.Ukoliko napadačka ekipa ne može da postigne tačdaun iz tri

pokušaja, mogu u četvrtom da pokušaju da poentiraju šutemiz polja (field goal) koji donosi 3 poena. I konačno, ukolikoigrač napadačke ekipe bude uhvaćen sa loptom (tackle) usvojoj end zoni protivnička ekipa dobija 2 poena, što se na-ziva sejfti (safety).KAZNE (PENALTIES)Najčešće kazne su holding - nepropisno držanje igrača (do-zvoljeno je samo u širini ramena), kazna je 10 jardi sa ponav-ljanjem dauna. False start - ukoliko neko od igrača napadasimulira početak igre pre snepa, kazna 5 jardi sa ponavlja-njem dauna. Illegal block in the back - nepropisno guranjesa leđa igrača bez lopte, kazna 15 jardi i ponavljanje dauna.

Pass interference - ometanje protivnika prilikom hvatanjalopte (zabranjen kontakt pre dodira igrača sa loptom).

POZICIJENapadačke postave igrača su:

- centar (center) - dodaje loptu kvoterbeku. Nakon što doda loptu,on postaje nepodesan hvatač tako da se on i ne računa u tih 6.Petorica igrača ofanzivne linije nemaju pravo da hvataju loptu- kvoterbek (quarterback) – mozak ekipe, organizuje napad, bacaloptu hvatačima ili je dodaje trkačima, a može i sam trčati sanjom- krilni hvatači (wide receivers), hvataju dodavanja i dalje osvajajuprostor trčanjem- trkači (running backs), preuzimaju loptu od kvoterbeka i osvajaju

prostor trčanjem- tajt endovi (tight ends), mogu obavljati funkciju šestog igračaofanzivne linije, ili hvatati loptu kao hvatači.Odbrambenu postavu čine:- defanzivna linija (defensive line), prva linija odbrane, najkrupnijiigrači, pokušavaju da probiju ofanzivnu liniju protivnika kako bidošli do kvoterbeka i time prekinuli napad- lajnbekeri (line-backers), pokušavaju da zaustave trkače, osu- jete dodavanja, ili kvoterbeka u osvajanju prostora sa loptom- kornerbekovi (cornerbacks), brane dodavanja kvoterbeka ka kril-nim hvatačima, a takođe i pomažu zaustavljanju trčanja- sejfti (safety), zadnja linija odbrane- tim za specialne zadatke ulazi u igru u situacijama kada se selopta šutira nogom (kickoff, punt, field goal, extra point).

PRAVILA



40

Studentski problemi: da li da ustanem ili daodustanem?

Jedna ovca, dve ovce,tri ovce... „Verujem u reinkarnaciju, ali ne verujem da postoji život pre podneva.“ reči suFlorens King, koje odlično opisuju dnevni bioritam mnogih studenata. Problemove koncepcije je praktične prirode.

SANJAM, DAKLEPOSTOJIM!U biologiji se često ispostavi dasu stvari komplikovanije nego što

na prvi pogled deluju, i ovakvopravilo naročito važi za spavanje.Ovo je postalo očigledno pre ne-kih 50 godina otkrićem REM fazesna (REM – Rapid Eye Move-ment). Ovo je stanje u toku snakoje se odlikuje izuzetnom aktiv-nošću mozga, brzim pokretimaočiju i živopisnim snovima. Upra-vo je visoka moždana aktivnostza vreme REM faze zaslužna za

razbijanje postojeće dogme – daspavamo zbog proste potrebe zaodmorom, i pokrenula je čitavulavinu novih pitanja o pravoj funk-ciji spavanja. Praktično iskustvotakođe može da zavara i kadaizučavamo ostale aspekte sna

– da ljudi zapravo „tonu u san“ ida je to spor proces kao i da subudnost i spavanje dva potpuno

odvojena stanja. Naprotiv, samčin prelaska iz budnog u stanje

spavanja je prilično brz. Postojemnogi klinički slučajevi koji bele-že takve poremećaje sna u ko-

jima pacijenti zapravo „plutaju“

između spavanja i budnosti. Nekiod ovih primera su zaista nevero-vatni. Za vreme Drugog svetskograta, zabeležen je slučaj nemač-kog vojnika koji je zaspao u tokumarša, pritom nastavljajući damaršira u snu još nekoliko kilo-metara pre nego što su ga probu-dili! Uprkos tome, najvažnija oso-bina spavanja je i dalje – odmor. Studentski život je specifičan pomnogo čemu, a jedna od bitnih

stavki studentskog životakoja se zanemaruje i ne do-bija odgovarajući tretman je

– spavanje. Aktivan student-ski noćni život podrazumevaizlaske koji neretko počinju udvanaest sati, obeleženi sualkoholom ili nekim psihoak-tivnim supstancama i inten-zivnom fizičkom aktivnošću,a završavaju se ranom zo-rom. Šta to zapravo propu-štamo i kakve posledice nastudente ovakvo ponašanjeostavlja? Najčešće posledi-ce ovakvog ponašanja možemoosetiti tek sledećeg dana.

USTATI ILI ODUSTATI?Postoje ljudi (studenti) koji sesvako jutro bude bez časovnika,ustaju iz kreveta istog trenutkakada otvore oči i koji su odmahraspoloženi, budni i puni energije.Najčešće ih ne volimo ili im zavi-

dimo zbog ovoga. Oni koji običnopreferiraju ustajanje oko podneva

neretko imaju utisak da je ceo svetu zaveri protiv njih. Mnoge služberade do podne, pa se uglavnomvodi trka sa vremenom – umesto

da žurimo ne bismo li stigli ranije, žurimo da ne bismo (opet!)zakasnili dvadeset minuta. Naro-čito ne na ispit. Dobra vest je danismo mi krivi. Studije koje su sebavile istraživanjem šema spava-nja ustanovile su da je ritam spa-vanja genetički predodređen i dadok 60% ljudi odlazi na spavanjeizmeđu deset i dvanaest časovanoću, ostatak gasi svetla i zaputise u pravcu kreveta dva sata rani-

je ili kasnije. Činjenica koja i daljeostaje jeste da i dalje svi moramorano na fakultet (ili posao), te zaone koji nameravaju da ostanumalo duže budni, evo nekolikopraktičnih saveta.

RESTARTUJTE SVOJBIOLOŠKI SATUprkos tome što noćobdije ne

mogu da zamene mesta sa rano-raniocima, postoji mogućnost kali-

Studentski život je specifičan po mnogo čemu, a jedna od

bitnih stavki studentskog života koja se zanemaruje i nedobija odgovarajući tretman je

– spavanje. Aktivan studentski noćni život podrazumeva izlaske

koji neretko počinju u dvanaest sati, obeleženi su alkoholom ili

nekim psihoaktivnim supstancamai intenzivnom fizičkom aktivnošću,

a završavaju se ranom zorom.Spavanje je izuzetno bitan deoljudske aktivnosti

Ko rano rani...



41

briranja vaših navika za minimal-no šezdeset do devedeset minuta.Jednostavno odlaženje u krevetranije neće pomoći. Naći ćete se

u situaciji da ležite u krevetu i pi-

tate se šta to radite. Umesto toga,ostanite budni koliko želite, aliuvek ustanite u isto vreme ujutru.Kada časovnik krene da zvoni,dugme za prekidanje alarma bo-lje da vam ne bude u domašaju.Ustanite čim ga isključite, jer ste usuprotnom izgubili bitku! Probajteda odolite iskušenju da spavateduže vikendom – ovakvi luksuzizapravo samo zbunjuju vaš bio-loški sat. Uprkos tome što vreme

koje provedete svake noći u snumože da varira, kada se vaše telonavikne jednom da ustaje u istovreme, postoji velika verovatno-ća da ćete biti i sami prinuđeni daodete u krevet malo ranije.

I BI SVETLO...Naravno, postoje i neke tradi-cionalne metode. Pre nego što

je ljudska vrsta otkrila blagodetielektrične energije, ljudi su išli ukrevet mnogo ranije. Naime, nesamo da su na taj način štedelipetrolej, već i jednostavno nisuimali neke naročite zabave u ve-černjim satima. Na neki način po-stalo je očigledno da svetlo prilič-no utiče na naš dnevni bioritam.Priroda stvari je takva da hormonmelatonin reguliše telesni časov-nik svojim povećanim prisustvomnoću, a smanjenim danju. Melato-nin se luči iz hipofize kada našeoči registruju mrak. Suprotno od

toga, izlaganje dnevnoj svetlosti u jutarnjim časovima pomaže nam

da se razbudimo i nivo melato-nina u organizmu se smanjuje.Ovakav prirodan redosled stva-ri može biti vrlo koristan po nas.

Uveče treba ugasiti svetla

par časova pred spavanje.Čitanje ili slušanje muzikesu bolji uvod u san nego ze-vanje i gledanje u televizor.Ukoliko se probudite tokomnoći, izbegavajte da palitesvetlo. Izlaganje svetlu je ne-ophodno čim se probudimo.Jutarnja šetnja ili džoging suidealni za funkcionisanje or-ganizma (dokazano je da u

jutarnjim časovima, pre doručka,

organizam troši duplo više kalo-rija nego uveče) kao i uživanje u jutarnjim zracima sunca uz kafuili čaj. Neke noćobdije se „kunu“u ovakav način buđenja i tvrde davrlo često dobro osvetljena sobaomogućava da se probude i polasata do sat vremena ranije negošto su planirali.

I IDEMO,RAZGIBAVANJE!

Iako je sa velikim procentom vero-vatnoće prva stvar koju pomislimokada sat ujutru zazvoni zabranje-na za ispisivanje u novinama, aposlednja jutarnje razgibavanje,mnoge studije ukazuju na to dablage vežbe ujutru pomažu u bu-đenju i prilagođavanju ranorani-lačkom bioritmu. Ujutru je, ipakpotrebno malo više zagrevanja,budući da su tada telesna tem-peratura i fleksibilnost malo niži uodnosu na ostatak dana. Dvade-set do trideset minuta vežbanjaće napuniti baterije za dobar deodana.

NALOŽITI FURUNUVećina noćobdija retko ima vreme-na za doručak pre nego što kreneu akciju. Nije zgodno jesti dok tr-čimo za autobusom, ne bismo listigli na vreme na fakultet, čak niu varijanti „pola pije, pola Šarcudaje“. Za većinu noćobdija omilje-

ni obrok jeste večera. Na nesreću,ovo je loše za organizam. U studiji

gde su učesnici jeli jedan obrok od2000 kalorija svaki dan, oni koji suizabrali obilnu večeru su dobili natežini. Klub „doručkara“ je, napro-

tiv, izgubio na težini. Jutarnji obrokdaje organizmu dodatnu energijuza predstojeći dan. Kafa ili čaj ta-kođe pomažu, makar prva tri sata.Samo, ne treba preterivati jer ćese jutarnji „turbo“ pretvoriti u „vo-žnju u leru“.

OČAJNIČKE MERE

Ako je nakon ovih saveta budilniki dalje vaš arhineprijatelj, i daljemožete pribeći poslednjem utoči-štu – samoobmanjivanju i izgovo-rima. Podesite satove u vašoj kućida idu unapred. Držite oči zatvo-rene kada to radite, da ne bisteznali koliko tačno idu unapred. Dali imate pet, deset ili petnaest mi-nuta da odremate? Nećete zaistaznati. Podrazumeva se da nemavaranja i virenja dok podešavatesatove!Ništa od ovoga što smo naveli nije„magično rešenje“ za noćobdije.Bilo da je dobro ili loše, ovo ipak

jeste svet ranoranilaca. Ipak, akovam je za utehu Vinston Čerčil,Elvis Prisli i Napoleon Bonapartasu bili noćobdije, pa su ipak neka-ko uspeli da izađu sa tim na kraj. Inaravno, uvek postoji nada da će

jednog magičnog dana „povampi-rena“ studentarija da se vrati sadobrim delom sveta u normalu

– dok svi budemo spavali.Marko TRIFKOVIĆ

Studije koje su se bavileistraživanjem šema spavanjaustanovile su da je ritam spavanjagenetički predodređen i da dok 60% ljudi odlazi na spavanjeizmeđu deset i dvanaest časovanoću, ostatak gasi svetla i zaputi se u pravcu kreveta dva sataranije ili kasnije.

Ugasite Sunce jos samo pet minuta!



42

Slavni ekonomisti

Diploma iz drugog uglaDa li ste ikada čuli za Adama Smita, Pola Semjuelsona ili Džona Kejnsa? Akoniste, verovatno ne studirate ekonomiju. Pored njih ima još mnogo ljudi koji su svojim radom obeležili svetsku ekonomiju. Njihove knjige su udžbenici,teorije se izučavaju i primenjuju u praksi, mnogim vladama i korporacijamasu savetnici. Međutim, van svoje struke oni su nepoznati. Ko su ljudi koji suzavršili ekonomski fakultet, a poznatiji su od najvećih ekonomista?KEVIN KOSTNERRođen je 1955. u Kaliforniji. Godine1973. upisao je Državni univerzitet uKaliforniji. Pored studiranja, pet puta

nedeljno je uzimao časove glume i ra-dio je honorarno u mar-ketinškoj agenciji. Kada je diplomirao 1978.godine, zaposlio se umarketinškoj agenciji uOkrugu Oranž. Odlučio je da se potpuno posve-ti glumi kada je slučajnoupoznao Ričarda Barto-na u avionu. Napustio je posao i preselio se u

Los Anđeles. Početak jebio naporan: radio je kaovozač kamiona, vodič i ribar. Sedamgodina nakon diplomiranja, ulogom

u filmu „Silverado“, Kevin je postaosvetska zvezda. Njegovu karijeru suobeležili usponi i Oskar za „Ples sa

vukovima“, kao i debakl sfilmom „Vodeni svet“. Da-nas se pored glume pono-vo bavi biznisom - sa bra-tom ima naftnu kompanijukao i ranč u Kaliforniji nakome uzgaja konje.

ARNOLDŠVARCENEGERPrva asocijacija na ovo

ime je verovatno „Terminator“. Arno-ld je rođen 1947. godine u Austriji,u gradiću Thal. U Ameriku je došao1968. godine bez znanja engleskog

jezika i sa 20 dolara u džepu. Baviose bodibildingom i osvojio je rekordnih6 uzastopnih titula Mister Olimpija iz-među 1970. i 1976. godine i bio pro-glašen za najjačeg čoveka na planeti.Pored bodibildinga Arnold je studiraona Univerzitetu u Viskonsinu, gde je1978. diplomirao na međunarodnommarketingu i poslovnom menadžmen-tu. Filmom je pokušao da se bavi još1970. godine, ali je njegov prvenac„Herkules u Njujorku“ prošao nezapa-

ženo. Proslavio ga je film „Konan Var-varin“ iz 1982. godine. Švarceneger jepostao jedna od najplaćenijih zvezdaHolivuda.

EKONOMSKA STRANAMR. OLIMPIJEZajedno sa kolegama SilvesteromStaloneom i Brusom Vilisom okušaose u ugostiteljstvu, sa lancem restora-na „Planeta Holivud“. Posle tri godinena berzi lanac je bankrotirao i cena ak-cije je sa 32 pala na samo jedan dolar. Arnold se povukao i prodao svoje ak-cije. Trenutno je na poziciji guverneraKalifornije i planira da se opet kandi-duje. Švarceneger je i počasni doktor nauka. Univerzitet u Viskonsinu mu je1996. godine dodelio počasni dokto-rat za njegov humanitarni rad, a 2002.dobio je i drugi počasni doktorat odČapman Univerziteta iz Kalifornije.

RONALD REGANRonald Regan, 40. američki pred-

sednik, imao je veoma interesantnukarijeru. Bio je spasilac, radio vodi-

telj, glumac i guverner Kalifornije prenego što je 1981. u svojoj 69-oj godinipostao predsednik. Malom broju ljudi je poznato da je Regan 1932. godine

diplomirao ekonomiju i sociologiju naEureka koledžu u Ilinoisu. Nije imaovisok prosek, ali je na koledžu biopoznat kao sportista i član navijač-kog tima. Posle diplomiranja, radio jena radiju, da bi debitovao sa filmom„Ljubav je u vazduhu“, 1937. godine.Glumio je u 53 holivudska filma.

EKONOMSKI DEOLIČNOSTIU svoja dva mandata Regan je sma-

njio državnu regulaciju i poreze, a za-počeo je i pregovore sa SovjetskimSavezom. Njegova politika je dovelado velikih problema sa budžetom i ra-sta nezaposlenosti, ali je Regan ostaoupamćen kao jedan od najpopularnijihameričkih predsednika. Umro je u Los Anđelesu, 2004. godine.

KOLINANajpoznatiji fudbalski sudija na svetu,Pjerluiđi Kolina, rođen je u Vijaređu1960. godine. Kao tinejdžer igrao jefudbal i bio poznat po crvenim kartoni-ma. Arbitriranjem je počeo da se bavisa 17 godina. Studirao je na Univerzi-tetu u Bolonji, gde je diplomirao eko-nomiju 1984. godine.Zaposlio se kao finan-sijski savetnik u banciu Vijaređu i nastavio jekarijeru sudije. Njegovprepoznatljivi imidž nijeposledica hira već bo-lesti alopecije, od koje

je oboleo 1986. godine.Za italijansku Prvu ligu

Švarceneger je i počasni doktor nauka. Univerzitet u Viskonsinu mu je 1996. godine dodelio počasni doktorat za njegov humanitarni rad, a 2002. dobio je i drugi počasni doktorat od Čapman Univerziteta iz Kalifornije.

Najpoznatiji filmski

Robin Hud

Ispit eliminator Najpoznatiji ćelavac na svetu



43

počeo je da sudi 1991., a 1995. go-dine dobio je znak FIFA. Vrhunac nje-gove karijere bilo je suđenje na finaluSvetskog prvenstva 2002. godine, nautakmici između Brazila i Nemačke.

Kolina je postao prepoznatljiv kao naj-bolji i najpoznatiji sudija na svetu. Čak je i Italijanska federacija pomerila sta-

rosnu granicu za sudije kako bi Kolinamogao da produži karijeru.

BUSSINESS ISBUSSINESSNjegova knjiga „Moja pravila igre“ po-stigla je veliki uspeh. Nažalost, morao je da prekine karijeru sudije zbog su-koba interesa, kada je 2005. godinepotpisao 800.000 evra vredan ugovor sa „Opelom“, koji je u isto vreme bio isponzor fudbalskog kluba Milan. Koli-

na se povukao iz suđenja, sa titulomdoktora koju je dobio od Univerzitetaiz engleskog grada Hala za velike za-sluge u sportu.

DONALD TRAMPMnogo je poznatih ljudiiz sveta biznisa, ali nije-dan se ne može meritisa Donaldom Trampom.Njegov fenomen je teškoobjasniti; da li je poznatijizbog brakova i veza, lič-nog marketinga, ili zbognjegove čuvene frizure.Tramp je rođen 1946.

godine u Njujorku. Njegov otac jeimao razvijen biznis sa nekretninamai Donald nije imao problema da upi-še najbolje škole. Posle vojne školeupisao je Fordam univerzitet, koji jenapustio nakon dve godine. Upisao je Varton školu finansija na Univerzi-tetu Pensilvanija. Kada je diplomirao,

1968. godine, pridružio se ocu u po-slu sa nekretninama. Tramp je imao

epizodnu ulogu u filmu „Sam u kući2“ i bio gost u serijama: „Princ sa Belera“, „Dadilja“, „Seks i grad“, „DosijeX“ i „Mapet šou“. Uvek je glumio sebe(naravno). Ono što je interesantno je

činjenica da Tramp nije ni približnodobar biznismen koliko je veliki šou-men i zvezda. Sredinom 1990. godine

bio je na rubu bankrota, kada je njegov lični dug iznosio blizumilijardu dolara. Samo su ganjegovo ime i reputacija spasi-li od stečaja. Od imena Trampnapravio je brend. Pored poslasa nekretninama, lansirao jeTramp mineralnu vodu, a ne-davno je otvorio i on-line univer-

zitet. Tramp je nastavio da širi svojecarstvo i 2004. je na televiziji NBC po-čelo emitovanje realiti šou programa„Šegrt“ gde on bira ljude koji će raditiza njegovu kompaniju. Ovaj šou seemitovao i kod nas na televiziji B92.Časopis Forbes je procenio Trampovobogatstvo na 2,6 milijardi dolara, štoga čini 83. najbogatijim čovekom nasvetu, ali pored Bila Gejtsa, verovatnoi najpoznatijim.

SPISAK SE NEZAVRŠAVADiplomiranih ekonomista ima i međupolitičarima, sportistima, muzičarima.Predsednik FIFE Sep Blater, kao igeneralni sekretar Ujedinjenih Nacija,Kofi Anan, završili su ekonomske fa-kultete. Džordž Buš, predsednik SADzavršio je Harvardsku poslovnu ško-lu. Šekil O’Nil je 2004. dobio master diplomu iz menadžmenta. Džin Keli,najveća zvezda mjuzikala, nije zavr-šio umetničke škole, već ekonomiju.Pored njih, ima dosta poznatih ličnostikoji su pokušali i nisu završili fakultet.Mik Džeger je 1960. godine upisaoprestižni London School of Economi-cs, ali je odustao posle godinu dana

i osnovao Ro-lingstonse. KlintIstvud je odustaood poslovnih stu-dija na KoledžuLos Anđeles, aBenisio del Toro

je studije ekono-mije zamenio stu-

dijama glume.

EKONOMIJA– PROMAŠAJ ILIPOGODAK?Koja je poenta? Da li su ovi ljudi nafakultetu samo gubili vreme? Tramp jeimao nasleđen novac, a Švarceneger sigurno nije uspeo zahvaljujući diplo-mi. Sa druge strane Bil Gejts, naj-bogatiji čovek na svetu, nije završiofakultet. Interesantno je da je teškonaći ženu koja je završila ekonomskifakultet i onda uspela u šou biznisu.Možda zbog toga što su žene od-lučnije i znaju šta žele, a možda je irazlog prikrivena nejednakost polova

na zapadu. Na američkim fakultetimai poslovnim školama samo 30-40%upisanih studenata su žene. Najbo-lje je reći da diploma nije kraj, većsamo početak obrazovanja. U Srbijise ljudi uče da ceo život rade jedanposao, što nije dobro. Možda je naj-bolji primer Bastero Merilend. Nije za-vršio fakultet, ali je ispunio cilj mnogih

studenata ekonomije i zaposlio se ubanci. Radio je tamo skoro 40 godi-na i bio menadžer. Posao je prekinuosamo za vreme Drugog svetskog ratakad je bio instruktor u vojsci i zabav-ljač. Tada je počeo da se zanima zaglumu. Sa 57 godina je dobio otkaz iodlučio je da se posveti glumi, i gle -1984. godine dobio je ulogu koja ga je proslavila širom sveta – ulogu pen-zionisanog mornara, Alberta Trotera u„Mućkama“. Dakle, nikad nije kasno.Sami biramo svoj put i šta ćemo raditi,diploma je samo papir na kome pišekoji smo fakultet završili. Na kraju,možemo postaviti pitanje: Ko je po-

znatiji - Kolina ili Kejns?Branko KUBAT

Časopis Forbes je procenioTrampovo bogatstvo na 2,6 milijardi dolara, što ga čini 83.najbogatijim čovekom na svetu,ali pored Bila Gejtsa, verovatno i najpoznatijim.

Mik Džeger je 1960. godineupisao prestižni London School

of Economics, ali je odustao posle godinu dana i osnovao

Rolingstonse. Klint Istvud jeodustao od poslovnih studija naKoledžu Los Anđeles, a Benisio

del Toro je studije ekonomijezamenio studijama glume.

smeh odilijardu dolara

Za vreme rata... nisam radio u banci



44

Čovek sa planete Kripton

VENI – VIDI - VIDIĆMnogi tekstovi koje sam pročitao o ovom čoveku mahom počinju rečima „Najverovatnije najtalentovaniji odbrambeni igrač SCG...“ aludirajući nanjegovu mladost i igranje u našoj i Ruskoj prvoj ligi, koje ipak nemaju visok rang i renome u svetu. Nemanja Vidić jeste mlad i budućnost jeste pred njim, ali on je svojom igrom već zaslužio da bez ikakvih dodatnih atributa bude nazvannašim najboljim odbrambenim igračem i stubom odbrane naše reprezentacije,kao i jednim od najboljih odbrambenih igrača sveta. Mogli su da ga nazovunajtalentovanijim pre nešto više od dve godine kada je u jednom od svojih

prvih nastupa za reprezentaciju bukvalno sam zatvorio sve prilaze golu našeg

tima i pokazao kakav je igrač.Posle tri sezone u Crvenoj zvezdii dvanaest postignutih golova na67 utakmica, kada se očekivaloda ode u neki od najvećih evrop-skih klubova Vidić, na iznenađe-nje mnogih, prelazi u Spartak izMoskve (na 27 utakmica postigaodva gola), da bi stvari došle nasvoje mesto krajem prošle godinekada je Nemanja potpisao ugovor

sa Mančester junajtedom (Man-chester United).Povod za ovajtekst sam našaona oficijelnomsajtu Crvenih

Đavola tj. navija-ča Mančestera.Na temi posve-ćenoj NemanjiVidiću, navijačisu na pomalošaljiv način izra-zili svoje divlje-nje prema na-šem igraču.

O njemu, sudeći po navijačimau Engleskoj, kolaju razne priče.Niko sa sigurnošću ne može rećida li je on čovek ili još jedno bićesa planete Kripton koje je umestonovinarstvom rešilo da se bavi

fudbalom. Za njega kažu da spavasa upaljenim svetlom. Ne zato štose on plaši mraka, već zato što semrak plaši njega!Postoje i razne sage o njegovojnadljudskoj snazi. Kada on trči,tvrdi se da se i ne pomera, zemlja

je ta koja se okreće pod njegovimnogama. Dok vežba u tere-tani sprave su te koje jačaju.

Jedini razlog zašto je Ameri-ka napala Irak, a ne Manče-ster ili Severnu Koreju je tajšto Koreja i Mančester imajuoružje za masovno uništenje.Postoji i legenda koja kažeda je Nemanja Vidić jednomdošao u sukob sa Brus Li-

jem, došlo je do bitke između njihdvojice. Rezultat su bili Džet Li iDžeki Čen.I još par zanimljivosti vezanih zaovog igrača. Kažu da Nemanjastalno trepće zato što je jednomprilikom popio celu kutiju tabletaza spavanje. Takođe on ne čitaknjige, jednostavno ih fokusira po-gledom dok ne dobije informacijekoje želi. Na jednoj proslavi svogrođendana pojeo je veliku tortupre no što su klupske kolege sti-gle da mu saopšte da je unutrastriptizeta. Naučno je utvrđeno dasuze Nemanje Vidića leče tumor,problem je što on nikada ne plače.

Ako vam se slučajno javi na tele-fon čućete „kreni“, to ne znači da

počnete sa pričom, već da počne-te da trčite i spasavate živu glavu,

jer ste ga uznemirili.Inače Nemanja je jako ponosan načinjenicu da je njegovo ime ana-gram za „Satanina noćna mora“(psssssssst, znamo svi da nije, aliko se usuđuje da mu protivureči!).I za kraj jedno upozorenje ljubi-teljima video igrica. Ako nekimslučajem (koji se graniči sa ne-mogućim) u nekoj fudbalskoj igripobedite tim u kom igra NemanjaVidić vaša igračka konzola će ek-splodirati.Više informacija možete naći nalinku:http://www.redcafe.net/showthre-

ad.php?t=110745 . Adrian STOJANOVIĆ

Naučno je utvrđeno da suzeNemanje Vidića leče tumor, problem je što on nikada ne plače.

Neki postovi navijača Mančestera u

originalu: „Nemanja Vidic recently had the idea to sell his urine as a canned beverage. We know this beverage

as Red Bull.” “Nemanja Vidic oncevisited the Virgin Islands - now it’s

just the Islands.”



45

Ekonomski život kroz vekove (3)

Rudarstvo u

srednjovekovnoj SrbijiNa teritoriji centralnog Balkanskog poluostrva, od najstarijih vremena sve dodanas, rudno bogatstvo je predstavljalo osnovu iz koje su se dalje razvijaleskoro sve privredne delatnosti. Bogata nalazišta srebra, olova, gvozdene rude,u određenoj meri i zlata, su privlačila još Grke i Rimljane. Ako zanemarimo

poljoprivrednu proizvodnju i sitno zanatstvo koje je postojalo da bi se zadovoljilesopstvene potrebe, privreda u srednjovekovnoj Srbiji je doživela ekspanzijutek kada se počelo sa eksploatisanjem rudnog bogatstva.

USLOVI ZA RAZVOJRUDARSTVAIstraživanjima je utvrđeno da suplemeniti metali na srpskoj terito-riji eksploatisani još u periodu ne-posredno po doseljavanju Slovenana Balkansko poluostrvo i njiho-vom prelasku na sedelački načinživota. Gvozdena ruda je obrađi-vana za potrebe izrade oružja iprimitivnih poljoprivrednih alatki,

a srebro za izradu jednostavnognakita. Sve do sredine XIII veka,kada se Srbija sve više okreće ka

jugu i jugoistoku i kada bogati bivšivizantijski predeli postaju deo inte-resne sfere srpskih vladara, Srbija

je opisivana kao jedna siromašna,varvarska zemlja. Za vreme UrošaI, a posebno za vreme kralja Milu-tina, činjeni su veliki napori da sesrpska privreda postavi na stabil-niji oslonac, da se ojača, kako bimogla da iznese teret ekspanzio-nističke politike prema Vizantiji.

KRITIČAN DOGAÐ AJPosebno je razvoju srpskog rudar-stva išao na ruku rat između dvenajveće evropske trgovačke sile,

Đenove i Venecije (1378. – 1382.),koji je izazvao paniku na svetskomtržištu, pa je srebro poskupeloskoro 25%, a prekid u trgovini koji

je izazvao rat su iskoristile Srbijai Bosna da preko Dubrovnika pla-

siraju sopstveno srebro na evrop-sko tržište. Koliko je rudarstvo

značilo za srpsku privredu govorii jedan podatak iz knjige nadzor-nika dubrovačke kovnice iz 1422.godine: samo preko Dubrovnika jeiz Srbije u Evropu izvezeno 5,67tona srebra, što je bila jedna pe-tina celokupne proizvodnje srebrau Evropi! Još ako se uzme u ob-zir činjenica da Srbija nije izvozilasamo preko Dubrovnika, sa pra-vom se može reći da je Srbija u

XV veku bila prvi izvoznik srebra uEvropi i da je od rudarstva zavisilacelokupna srpska privreda.

SASINajvažniji potez koji je učinjen upravcu razvoja rudarstva u Srbiji jebilo dovođenje Sasa, iskusnih ne-mačkih rudara. Njima su date veli-ke povlastice i već od sredine XIIIveka se pojavljuju u Srbiji, da bi ihu XIV veku već bio jako veliki broj.Oni su vremenom asimilovani oddomaćeg stanovništva, ali o veli-kom broju rudara Sasa svedoče ineki toponimi: selo Sase na Goliji,Saševo u dolini Ibra, Sasin-polje

kod Pljevalja i drugi. Dokaz njiho-vog boravka u Srbiji je i pojavljiva-nje nemačkih naziva za zanatliješuster i šnajder u dokumentima iz

XV veka. Najznačajnije sasko na-selje u Srbiji je bilo Brskovo koddanašnjeg Mojkovca, koje je ipakbrzo bilo napušteno, jer izgledada je rude brzo nestalo. Odatle suse Sasi proširili u druge krajeve,posebno na obronke Kopaonika,na planinu Rudnik i u Srebrenicuu Podrinju. Istorijska uloga Sasa

je što su sa sobom doneli znanjei rudarsko iskustvo, terminologiju,organizaciju proizvodnje i organi-zaciju rudarskih naseobina.

GLAVNA NALAZIŠTARUDNOG BLAGAGlavna oblast u kojoj su eksploa-

tisana rudna bogatstva je bio ko-paonički basen, bogat srebrom,

Posebno je razvoju srpskog rudarstva išao na ruku rat između

dve najveće evropske trgovačkesile, Đenove i Venecije (1378.

– 1382.), koji je izazvao paniku na svetskom tržištu, pa je srebro

poskupelo skoro 25%, a prekid u trgovini koji je izazvao rat su

iskoristile Srbija i Bosna da prekoDubrovnika plasiraju sopstveno

srebro na evropsko tržište.

Ruda srebra



46

olovom, cinkom i zlatom, gde suse razvili mnogi rudarski centri:Trepča, Plana, Bjelasica, Kovači,Lizađe, Zaplanina, Ostarići, Kopo-rići, ali pre svih Novo Brdo. Novo

Brdo se nalazilo u župi Topolnici,današnjoj Krivoj Reci. U XIV i XVveku grad je beležio stalni rast inapredak, te je postao najveći inajznačajniji grad u srpskoj sred-njovekovnoj državi. Broj stanovni-ka je uveliko prelazio 10.000 ljudi,sa trgovačkim kolonijama, dubro-vačkim i kotorskim. O bogatstvuovog grada su kružile prave le-gende, a podaci koji su sačuvani oprihodima iz novobrdskih rudnika

te legende delimično i potvrđuju.Francuski putopisac Bertrandonde la Brokijer je 1433. napisao dasrpski despot ima godišnji prihodod Novog Brda od preko 200.000dukata, a franjevac Ivan Kapistran

pominje cifru od 120.000 dukata.Posebno je čuveno bilo novo-brdsko glamsko srebro ili glama,odnosno srebro sa velikim prime-sama zlata. Ono je bilo izuzetnocenjeno na tržištu i italijanski kupcisu se otimali za ovu cenjenu ko-vinu.

NALAZIŠTA BLIZUGRANICEPored kopaoničkog, značajan jebio i rudnički basen. Tragovi rudar-ske delatnosti su pronađeni okoVelikog i Malog Štruca, a najviše

je eksploatisan kraj oko reka Je-senice, Desoptovice i Majdanskereke. Upravno središte se nalazilona reci Jesenici. Razvoj rudničkogbasena je bio ometan političkimokolnostima, budući da se tu na-lazila srpsko-mađarska granica,

koja se često menjala, a taj bogatkraj je bio predmet sukoba izve-

snih oblasnih gospodara. Usledsvega toga prihod od rudničkogbasena je bio znatno manji od pri-hoda iz Novog Brda, procenjuje sena nekih 4.500 dukata godišnje.

DRINSKI RUDNICIVeoma bogato područje je bila ipodrinjska rudarska oblast. Manjihi većih rudnika je bilo i sa jedne i

sa druge strane Drine. Na desnojobali Drine eksploatisana su na-lazišta u Trešnjici i Lipniku, Crnči,Bohorini, Zajači i Krupnju. Od sre-dine XIV veka rudarstvo se razvijai sa bosanske strane reke Drine,posebno u Srebrenici, čije samoime sugeriše na njeno bogatstvo.Već krajem XIV veka i u XV veku,Srebrenica predstavlja izuzetnorazvijen grad, sa velikom proizvod-njom srebra i olova. Kao i u Rud-niku i u Novom Brdu, u Srebrenici

je postojala kovnica novca. Ipak, usvojoj istoriji, ovaj grad se nalaziouglavnom u okvirima bosanske dr-žave, mada je u periodu od 1413.

do 1439. bio u srpskim rukama.Prihodi od srebreničke carine seprocenjuju na 25.000 do 30.000dukata godišnje, što je velika svotanovca, mada se ne može porediti

sa novobrdskim prihodima.

RUDARSKOZAKONODAVSTVOVrhunac razvoja rudarstva u Srbi-

ji je bio na početku XV veka, od-nosno period vladavine despotaStefana Lazarevića. On je 1412.godine izdao Zakon o rudnicima iposeban Statut Novog Brda. Timesu konačno potvrđene odredbevažećeg rudarskog prava u Srbiji.

Zakon su sastavili ljudi vični rudar-stvu iz nekoliko rudarskih mesta uSrbiji, a despot ih je samo potvr-dio. Njime su regulisana mnogapitanja organizacije rada, pravapojedinih učesnika u proizvodnjii pitanja zaštite interesa rudara uodnosu na vlasnike rudnika. Ovajzakon je znatno doprineo stabili-zaciji uslova u proizvodnji i daljemrazvijanju rudarstva. Čak je bio iosnova za potonje turske rudar-

ske propise, i to ne samo na po-dručju Srbije.

ULOGA DUBROVNIKAVažnu ulogu u eksploataciji rudnikaimali su Dubrovčani. Oni su raspo-lagali velikim kapitalom, trgovač-kim iskustvom i mogućnostima daplasiraju robu na evropsko tržište.U XV veku čak osnivaju preduzet-nička društva i sami otkupljuju rud-nike i topionice po Srbiji i bave seneposredno proizvodnjom. Bavese i istraživanjem novih potencijal-nih lokacija za otvaranje rudnika.Tako se mnogi Dubrovčani trajnonastanjuju u srpskim gradovima,pa čak učestvuju i u političkomživotu. Recimo, u Novom Brdu suDubrovčani imali obavezu zidanjai čuvanja grada, a u slučaju ratasu bili dužni da brane grad. Možese reći da je broj Dubrovčana u

jednom gradu i snaga njihove ko-lonije odraz koliko je neki grad bio

bogat i razvijen.Dejan ZEC

Važnu ulogu u eksploataciji rudnika imali su Dubrovčani. Oni su raspolagali velikim kapitalom,može se reći da je broj Dubrovčanau jednom gradu i snaga njihove

kolonije odraz koliko je neki grad bio bogat i razvijen.

Kralj Milutun

Ostaci Novog Brda





Documents

Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet maj 2006 broj 44