arana Papi. Tekstovi 1977-2002

Beograd 2012

Uredile:Adriana Zaharijevi, Zorica Ivanovi i Daa Duhaek

Naslov:arana Papi. Tekstovi 1977-2002

Uredile:Adriana Zaharijevi, Zorica Ivanovi i Daa Duhaek

Izdavai:Centar za studije roda i politike, Fakultet politikih nauka, Jove Ilia 165, BeogradRekonstrukcija enski fond, Vlajkovieva 15, Beogradene u crnom, Jug Bogdanova 18, Beograd

Za izdavaa:Slavica Stojanovi i Daa Duhaek

Recenzentkinje:Prof dr Dragana PopoviDoc dr Marina Simi

Lektura:Tatjana Jankovi

Korektura:Jasmina Alibegovi

Dizajn i grafi ka obrada:Nikola Stevanovi

tampa:ArtprintNovi Sad

Tira:1000

ISBN 978-86-84031-54-1

Ovaj zbornik je realizovan u okviru projekta Rodna ravnopravnost i kultura graanskog statusa: istorijska i teorijska utemeljenja u Srbiji (47021) koji fi nansira Ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Srbije u okviru programa Integrisanih i interdisciplinarnih istraivanja za period 2011-2014. godine

Sadraj Urednika belekaFeminstika kritika misao arane PapiDrutveni poloaj ene specifi nosti i tekoe utemeljenja problema

Iskustvo Simon de Bovoar

Emancipacija u granicama tradicionalne svijesti

K antropologiji ene

Socijalizam i tradicionalno stanovite o odnosu polova

Pol i rod kategorije socijalne organizacije polnosti

Seksizam kao instrument u analizi ideologije polnih uloga

Dvostruka prisutnost ena snaga i slabost ena u masovnim medijima

Telo kao proces u toku

Biva mukost i enskost bivih graana bive Jugoslavije

Mogunost socijalistikog feminizma u Istonoj Evropi

Novija feministika kritika patrijarhata: relativizacija univerzalizma

Problem odnosa priroda/kultura i mogunost zasnivanja antropologije (epistemoloke) prolosti

enski pokret u bivoj Jugoslaviji: sedamdesete i osamdesete

Od dravnog socijalizma do dravnog nacionalizma: sluaj Srbije iz rodne perspektive

ene u Srbiji: postkomunizam, rat i nacionalistike mutacije

Rat na Kosovu, feministika politika i faizam u Srbiji

Europa nakon 1989: etniki ratovi, faizacija ivota i politika tijela u Srbiji

Kako se kalila shizofrenija?

arana Papi: Deset godina ivota za 15 dana

Bibliografi ja radova arane Papi

79

3151

67

73

101

107

113

141

149

179

195

203233

279

287

303

329

343

375

391

413

Urednika beleka

arana Papi je umrla prerano, 2002. godine, u pedeset i treoj godini.

Njen rad kao sociolokinje i antropolokinje je disciplinarno omeen, ali samo u onoj meri u kojoj je to uopte mogue za bilo koga ko se bavi interdisciplinarnom oblau enskih studija. Objavila je nekoliko knjiga, veliki broj lanaka u asopisima i poglavlja u knjigama. Njeni tekstovi su se pojavljivali, osim na naim jezicima, i na engleskom, nemakom, francuskom, albanskom, slovakom, norvekom.

Ovaj zbornik njenih odabranih tekstova sainjen je tako to je od sedamdeset i tri bibliografske jedinice odabrano osamnaest za koje smatramo da su reprezentativne za njen rad. Osnovni kriterijum za odabir je bio da treba najpotpunije predstaviti rad arane Papi od samih poetaka do kraja njene istraivake delatnosti. Nastojale smo da ukljuimo irok raspon pitanja kojima se ona bavila, kao i to kako su se ta pitanja i menjala s obzirom na vreme u kome je radila. Iz tog razloga je uz svaki tekst koji je odabran ukratko izloen i kontekst u kome se pojavio. Ovi kratki uvodi koji prethode svakom tekstu arane Papi u ovom zborniku se otuda mogu itati i kao saet pregled njenog rada.

Osim njenih tekstova zbornik sadri potpunu bibliografi ju njenih radova, gde se pojedini tekstovi sadrinski ponavljaju jer su usled interesovanja razliitih izdavaa prevoeni i objavljivani na vie stranih jezika. I najzad objavljujemo i dva intervjua sa aranom.

Napomena: na svim fotografi jama je arana Papi; na strani 71 pored nje je i Lydia Sklevicky i na strani 285 s njom su Rada Bori i Lepa Mlaenovi.

Posebno se zahvaljujemo Milici Mirai, Lepi Mlaenovi, Biljani Kai, Vandi Perovi i Borisu Postnikovu na pomoi u pripremanju ovog zbornika.

Adriana Zaharijevi, Zorica Ivanovi i Daa Duhaek

9Feministika kritika misao arane Papi 1

Ova knjiga bi se mogla itati kao obuhvatan hronoloki prikaz jednog teorijskog dela. No, itajui tekstove arane Papi od onog prvog, objavljenog 1972. godine, do poslednjeg iz 2002. postalo je jasno da se u ovom izboru prelamaju mnoge istorije: istorija feministikog pokreta, istorija (jugoslovenske/srpske) sociologije i antropologije, i, konano, istorija pada jednog politikog sistema i njegove transformacije. Prema tome, iako svako bogato ivotno teorijsko iskustvo obiluje razlikama koje odraavaju specifi ne okolnosti u kojima je nastajalo, razlike koje su ostale upisane u ovo delo proizvod su ukrtanja koja nam omoguavaju da iz njega proitamo i specifi nu istoriju ovog prostora.

Iako su se konteksti menjali, iako su se teorijska interesovanja arane Papi menjala, postoji jedna crvena nit koja povezuje sve njene tekstove: svi oni su feministiki. U tom smislu, ovaj izbor se moe razumeti i kao pokuaj da se kroz autentine iskaze osobe koja je feministiki mislila i delovala, predstavi razvoj feminizma kod nas. itanje ovih tekstova omoguava nam da razumemo tri vrlo razliite decenije feminizma: sedamdesete koje obeleava neobina meavina poleta i uzdranosti; osamdesete za koje je karakteristian visokoteorijski izraz i nastojanje da se nauka oplemeni femini-stikim uvidima; i devedesete tokom kojih se profi lie specifi an

1 Adriana Zaharijevi i Daa Duhaek su ovaj tekst radile u okviru projekta Rodna ravno-pravnost i kultura graanskog statusa: istorijska i teorijska utemeljenja u Srbiji (47021) koji fi nansira Ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Srbije u okviru programa Integrisanih i interdisciplinarnih istraivanja za period 2011-2014. godine. Zorica Ivanovi je ovaj tekst je radila u okviru projekta Antropoloko prouavanje Srbije: od kulturnog naslea do modernog drutva (177035) koji fi nansira Ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Srbije.

10

[ arana Papi ]

spoj antiratne politike i feminizma, kada tekstovi postaju jedno od feministikih oruja protiv reima, nacionalizma i militarizacije drutva. U svom poslednjem intervjuu (v. Deset godina ivota za 15 dana), arana Papi to saeto objanjava odreujui feminizam kao fenomen koji se do ratova razvijao kao pod staklenim zvonom. Na ta je ona pod time mislila?

U vreme kada e sa Dunjom Blaevi poeti da organizuje skup Drug-ca ena: ensko pitanje novi pristup?, seminalni dogaaj za jugoslovenski feminizam, arana Papi je ve objavila tri teksta koji razmatraju feministike probleme. Imajui u vidu da je re o 1978. godini, moglo bi se rei da u tome nema niega zbilja epohalnog, budui da su gotovo svi klasici drugog talasa do tada ve bili u opticaju. Meutim, u lokalnom kontekstu, u kojem se u duhu socijalistike revolucije verovalo da se emancipacija ivi, te da je feminizam utoliko prevazien i (za nas) neadekvatan fenomen, pisati o feminizmu i pisati feministiki predstavljalo je neuobiajen, pomalo ekscentrian i svakako hrabar in. No, arana Papi nije samo pisala, ve je i vrlo revnosno pratila razne dogaaje, poput konferencije Hrvatskog sociolokog drutva u Portorou ili seminara o Womens studies2 u Interuniverzitetskom centru u Dubrovniku, iji je cilj bio razmiljanje o feminizmu u socijalizmu. Upravo ju je ta proizvodnja znanja, u paru s potrebom da se ono dalje iri i promovie, nagnala da podstakne organizaciju konferencije Drug-ca ena: ensko pitanje novi pristup?. Iz njene korespondencije ostaje podatak da je arana Papi tada nastojala da dovede neka do najznamenitijih imena evropskog feminizma u Beograd meu njima su Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir), ila Roubotam (Sheila Rowbotham), Lis Irigaraj (Luce Irigaray) i Duliet Miel (Juliet Mitchell) to

2 O tome videti tekst Drutveni poloaj ene specifi nosti i tekoe utemeljenja problema u ovoj knjizi. Takoe, treba skrenuti panju na to da danas sasvim uvreen izraz enske studije u vreme pisanja ovog teksta nije naao prikladan prevod.

11

[ Tekstovi 1977-2002 ]

govori u prilog njenim ambicijama da taj skup uini zbilja vanim ne samo u istonoevropskom kontekstu. Za tu priliku, ali i kasnije u asopisima poput Marksistike misli, ona e sastaviti impresivan spisak prateih tekstova, koji je trebalo da upoznaju domau publiku s kljunim radovima zapadnog feminizma, ali i da strankinjama omogue uvid u specifi an poloaj ena u jugoslovenskom samo-upravnom socijalizmu.3

Danas, kada su konferencije sastavni deo akademskog ivota, donekle je teko uvideti ta je organizovanje jednog ovakvog poduhvata odista znailo. On mora ostati upamen ne samo po tome to je bio prvi dogaaj takve vrste u Jugoslaviji i u Istonoj Evropi nego i po tome to je omoguio razvoj feministike svesti meu tada vrlo mladim enama (sama arana Papi je 1978. imala 29 godina!). Drug-ca ena utoliko nije bila obina konferencija, o emu reito svedoi Rada Ivekovi, nedvosmisleno ukazujui na araninu ulogu u tome: Pre konferencije mi nismo postojale. Mi smo se dogodile tokom te konferencije. Nismo se poznavale, arana nas je sve okupila na jednom mestu, i nismo bile grupa. Nismo imale svest da moemo neto da predstavljamo. Tokom te konferencije, shvatile smo da nas ima mnogo, i da svaka od nas radi neto za feminizam.4

Bilo je neophodno osvrnuti se na skup Drug-ca ena, ne samo zato to tekstovi u ovoj knjizi ne upuuju na samu konferenciju, ve i zato to Drug-ca otvara dva kljuna pitanja za razumevanje jugoslovenskog feminizma, za iji je nastanak pisanje i delovanje arane Papi bilo od presudnog znaaja. Prvo pitanje odnosi se na recepciju feminizma u

3 Videti Chiara Bonfi glioli, Remembering the conference Drugarica Zena. Zensko Pitanje Novi Pristup?/ Comrade Woman.Th e Womens Question: A New Approach? thirty years aft er, (master teza, odbranjena 2008), str. 54-55, dostupna na http://igitur-archive.library.uu.nl/student-theses/2008-1031-202100/UUindex.html

4 Ibid., str. 86.

12

[ arana Papi ]

socijalistikoj dravi, a drugo na smo smetanje naih feministkinja negde na razmei izmeu zapada i istoka.

Drugi talas feminizma u kapitalistikim zemljama, da upotrebimo argon onoga vremena, prvenstveno je bio usredsreen na uklanjanje neravnopravnosti, koje dodela prava glasa nije uspela da obezbedi. U socijalistikim zemljama, verovalo se, takve neravnopravnosti vie nije bilo. Zakonski su reene sve bitne take koje su, posebno od poetaka kapitalistikog naina proizvodnje, generisale neravnopravnost. ene u Jugoslaviji su Ustavom FNRJ iz 1946. godine izjednane s mukarcima u svim podrujima dravnog, privrednog i drutveno-politikog ivota, to je podrazumevalo proklamovanu ekonomsku nezavisnost, punu poslovnu sposobnost, jednaka prava i obaveze prema deci, jednaka prava na nasleivanje, a od 1951. i posebno od 1974. godine, i pravo na legalan abortus.5 Drugim reima, dve uporine take feminizma poniklog ezdesetih godina u Sjedinjenim Amerikim Dravama pravo na slobodu raspolaganja sopstvenim telom i zahtev za jednakom zaradom za jednak rad (koje se, najzad, moe formulisati i kao pravo na rad) na prostoru bive Jugoslavije bile su ivljena stvarnost, neto to je bilo, kako je to arana Papi kasnije pisala, dodeljeno, a ne osvojeno.

Utoliko, ak i kada je u okolnostima nastalim posle odravanja Drug-ce ene, postalo mogue govoriti o izvesnoj neravnotei meu poloajima drugova i drugarica, re feminizam se uzimala s oprezom. O tome, recimo, svedoi tekst Drutveni poloaj i uloga ene u razvoju socijalistikog samoupravljanja Stipe uvara, kojim je otvoren tematski broj asopisa ena, odakle prenosimo i prilog arane Papi (Emancipacija ene u granicama tradicionalne svesti).

5 Adriana Zaharijevi i Katarina Lonarevi, Kratki istorijski pregled vanih datuma za feminizam u Srbiji i u svetu, u Adriana Zaharijevi (ur.), Neko je rekao feminizam?, Beograd: Heinrich Boell Stift ung, 2008, str. 434.

13

[ Tekstovi 1977-2002 ]

uvar tu, naime, kae: Kao to je istaknuto i na nedavnoj sjednici Predsjednitva CK SKJ, znatan je i vidljiv raskorak izmeu onog emu u pogledu drutvenog poloaja ene tee subjektivne snage socijalizma i to su one proklamirale, pa i to je zapisano u Ustavu i Zakonu o udruenom radu i normama nae drutvene zajednice, i onog to je ve postignuto i to se, mimo naih htijenja, dogaa u stvarnim drutvenim procesima. Usled toga, smatra uvar, a s prvim delom njegovog iskaza svakako bi se sloile i zapadne i istone feministkinje, potrebno je revolucioniranje svih podruja drutvenog ivota: i proizvodnje i potronje, i sfera porodinog i osobnog ivota, i svijesti i mentaliteta. Potrebna je zajednika borba i ene i mukarca da se mijenjaju proizvodni i cjelokupni drutveni odnosi (to npr. ne shvaa feminizam ukljuujui i nae domae oponaateljke stranih feministikih revolucionarki, jer mu je polazna toka borba protiv mukaraca, protiv muki ureenog drutva!).6

Ovakav stav nipoto nije bio izolovan, tavie, on bi se ak mogao smatrati i dobronamernim. Govoriti stoga o enskom pitanju krajem sedamdesetih godina zahtevalo je istrajno insistiranje na tome da feminizam moe neto da pridoda revolucionarnom projektu koji se odvijao u Jugoslaviji. Uz to, ensko pitanje se moralo dovitljivo razluivati od rata polova s im se feminizam neretko i gotovo auto-matski poistoveivao. Moda u tome moemo traiti razloge zato je jugoslovenski feminizam bio kao pod staklenim zvonom: okrenut prevashodno teoriji i u stalnom nastojanju da pronae prikladan izraz koji se nee odrei autentinih oblika reenja enskog pitanja, iako e u isto vreme sebi doputati njegovu kritiku.

S druge strane, iako tekstovi u ovoj knjizi (pored izlaganja tampanog u eni, to se posebno odnosi na tekst Socijalizam

6 Stipe uvar, Drutveni poloaj i uloga ene u razvoju socijalistikog samoupravljanja, ena, 1980, str. 15, 18 (kurziv A. Z.).

14

[ arana Papi ]

i tradicionalno stanovite o odnosu polova) govore u prilog beskompromisnom stavu arane Papi u lokalnim kontekstima, ona svakako pripada feministkinjama koje su se, bar do trenutka kada su ratovi uzeli maha, svesrdno zalagale za neophodnost formulisanja specifi nosti istonog feminizma. Iako danas ovaj pridev vezu-jemo uz neke druge toponime, njegova upotreba u ovoj knjizi bie uestala upravo u formi dualizma zapadnog kapitalistikog/ istonog socijalistikog feminizma. Od teksta Drutveni poloaj ene specifi nosti i tekoe utemeljenja problema (1977) do teksta Mogunost socijalistikog feminizma u Istonoj Evropi (1992), arana Papi je nastojala da locira razlike, da objasni potencijal koji poiva u njima i da ustanovi opsege saveznitva izmeu istonog i zapadnog feminizma. Meutim, kada je, kako sama kae u intervjuu Kako se kalila shizofrenija?, postalo pree preiveti nego buniti se, i kada je srpski feminizam prestao da bude, kako se inilo, deo bilo kog ireg fenomena, arana Papi prestaje da pie o istonom feminizmu.

U izvesnom smislu, ona se tada ne odrie samo tog prideva. Nestankom zemlje koja je njemu davala izvestan sadraj, nestankom sistema u kojem se feminizam prelamao kroz ensko pitanje, arana Papi odustaje od nastavljanja te istorije kojoj je sama utabala put. Devedesete su temeljno izmenile sve okolnosti u kojima se mislilo, pisalo i delovalo. U tekstu s izrazito sugestivnim naslovom, Biva mukost i biva enskost bivih graana bive Jugoslavije, tekstu koji je naznaio kako e ensko pitanje morati da se promilja od sada, ona kae: Svima nama su tela (i due) iskasapljeni, i svi smo (znali mi to ili ne znali) izbeglice prisiljene da naputamo svoje domove svoja unutranja bia za koja smo naivno verovali da pripadaju samo nama. Nacija nam ih je oduzela. Zato i gde? Ne zna se, kao to se ne moe ni zamisliti budunost, ve samo trpeti sadanjost koja iri smrt i razaranje. Mnoge stvari, moda jo gore, e se dogoditi, ali

15

[ Tekstovi 1977-2002 ]

tolerancija, sporazumevanje, graanski red stvari i mir doi e tek na kraju, poslednji. Ako dou.7

Radovi arane Papi su oduvek bili jasno obeleeni nedvosmi-slenim politikim opredeljenjima, a ova su poivala na odbacivanju svakog konformizma i visokoj osetljivosti u odnosu na drutvenu nepravdu. Iz svega to je do sada reeno, jasno je da je nepravda koja joj je bila u fokusu gotovo neprekidno bila diskriminacija ena. U tom smislu ona je svoje mogunosti i svoje obrazovanje usmerila ka istraivanju najvee marginalne grupe, na ene. Jo u svom magistarskom radu8 ukazivala je na to da u drutvenim naukama odreena pitanja nisu bila postavljana, ili su postavljana na takav nain koji je ene i rodne odnose previao i/ili nije uzimao u obzir. Preispitujui uticaj savremenog feministikog pokreta i misli na sociologiju koja je bila njena matina disciplina, a potom i na antropologiju kojom je poela da se bavi neto kasnije, zalagala se za tematsko proirenje i redefi nisanje pojedinih pojmova i teorijskih i epistemolokih pretpostavki na kojima su ove nauke bile zasnovane, a u cilju razvijanja nove kritike svesti9 o rodnim odnosima i konstruktima. arana je ove odnose shvatala kao jedan od sutinskih elemenata u procesu reprodukcije i/ili transformacije drutva, kao delotvoran instrument u globalnom (pre)struktuiranju moi. Na taj nain se ukljuila, kako je sama navela pozivajui se na Andre Miel (Andre Michel), u jednu novu generaciju radnica u drutvenim naukama... koje preispituju postulate tih nauka i kao problematino postavljaju ono o emu se jue nije diskutovalo.10

7 Videti u ovoj knjizi Biva mukost i biva enskost bivih graana bive Jugoslavije.

8 arana Papi, Sociologija i feminizam Savremeni pokret i misao o osloboenju ena i njegov uticaj na sociologiju, Istraivako-izdavaki centar SSO Srbije, Beograd, 1989.

9 Ibid., str. 7.

10 Ibid., str. 10.

16

[ arana Papi ]

Povezanost antropologije i feminizma u smislu kontinuirane teorijske produkcije koja se uzajamno pozivala, prizivala ili odricala11 u domaoj nauci se moe pratiti posebno od osamdesetih godina prolog veka. Istorija feministike misli u okviru discipline i razvoj rodno senzibilne antropologije u Srbiji neodvojivi su od intelektualnog i istraivakog angamana arane Papi, ali i Miroslave Maleevi12 koje su gotovo istovremeno, svaka na svoj nain, pokrenule nova istraivaka pitanja i doprinele da na ovim prostorima doe do uspostavljanja jednog novog polja antropoloke analize drutva i kulture. Susret feministike misli i antropologije predstavljao je izazov dominantnom modelu znanja koji je poivao na jo uvek teorijski i metodoloki neproblematizovanom shvatanju objektivizma kao (rodno) neutralnog stanovita i naunog ideala.13 Kako je ve ukazano, za aranu Papi je feminisitka kritika klasinih antropolokih teorija i praksi podrazumevala, pre svega, dokonstrukciju metafi zikih epistemolokih temelja antropologije koji su izgraeni na pogrenoj pretpostavci da opozicija priroda/kultura, odnosno priroda/drutvo, predstavlja univerzalan nain konceptualizacije ovog odnosa.14 Ona je ovu vrstu dekonstrukcije antropolokog, levi-strosovskog modela miljenja o odnosu prirode i kulture shvatala kao vaan deo antropoloke strategije

11 Tea kori, Feministika antropoloka kritika: od univerzalizma do razlike, Etnoloka tribina 24, Vol. 31, Zagreb, 2001, str. 5.

12 Miroslava Maleevi, Ritulizacija socijalnog razvoja ene tradicionalno selo zapadne Srbije, Etnografski institut SANU, Posebna izdanja knj. 39, Beograd, 1980.

13 Zorica Ivanovi, Pogovor Antropologija ene i pitanje rodnih odnosa u izmenjenom diskursu antropologije, u: . Papi i L. Sklevicky (ur.), Antropologija ene, II izdanje, XX vek, Beograd, 2003, str. 382.

14 Ibid., 385-386. Vie o tome videti: arana Papi i Lydia Sklevicky, Antropologija ene novi horizonti analize polnosti u drutvu, u : . Papi i L. Sklevicky (ur.), Antropologija ene, I izdanje, XX vek, Beograd, 1983 (2003), 7-32 i tekst u ovoj knjizi Problem odnosa priroda/kultura i mogunost zasnivanja antropologije (epistemoloke) prolosti.

17

[ Tekstovi 1977-2002 ]

za prevazilaenju sopstvenih ogranienja iz prolosti15 i svoju doktorsku disertaciju je posvetila upravo ovom problemu.16 U tom smislu se moe rei da se njeno stanovite razlikovalo od radikalne dekonstruktivistike kritike u okviru postmodernizma iji su zastupnici smatrali da je antropoloka prolost toliko kom-promitovana da disciplinu treba ponititi ili izgraditi gotovo od nule. Umesto toga, ona se svrstala u red onih teoretiara i teoretiarki koji su ukazivali na inkorporirarnost etnoepistemologije zapadne kulture u antropoloki pojmovni i kategorijalni aparat i probleme koji odatle proistiu, istovremeno verujui da dekonstrukcija omoguava rede-fi nisanje teorijskih i epistemolokih koncepata i analitikih sredstava na osnovu novih pretpostavki koje e omoguiti uvid u fenomene i procese koji su do tada bili zanemareni ili shvaeni na drugaiji nain.

Istovremeno, analiza dominantnog modela znanja u klasinoj antropologiji koju je arana Papi iznela u svojim radovima od kojih su neki tampani u ovom zborniku na jasan nain je pokazala znaaj koji su polnost i polna razlika imali u utemeljenju modernog Zapadnog miljenja i antropoloke nauke. Kako je naglaavala, upravo je ideja o polnim razlikama koje su shvaene iskljuivo kao opozicija, umesto da budu tumaene kroz ire shvaen princip razlike, predstavljala jedan od osnovnih elemenata legitimizacije metafi zikih epistemolokih temelja (antropologije).17 Pretpostavka o prirodnosti rodnih nejednakosti, koju moderna zapadna

15 arana Papi, Opozicija priroda/kultura kao 'prirodna' defi nicija i interpretacija polne razlike Levi-Strosova projekcija iskona kulture kao drutvenog ugovora izmeu mukaraca, enske studije, br. 1, 1995, str. 155.

16 arana Papi je svoju doktorsku disertaciju pod nazivom Dijalektika pola i roda savremena tumaenja odnosa priroda/kultura u socijalnoj antropologiji odbranila 1995. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i potom priredila i objavila pod nazivom Polnost i kultura. Telo i znanje u socijalnoj antropologiji, Biblioteka XX vek, Beograd, 1997.

17 Ibid., str. 224 i dalje.

18

[ arana Papi ]

diskurzivna praksa smeta u telesnu konstituciju mukaraca i ena, neodriva je kada su u pitanju mnoga vanevropska drutva i kulture. Ta pretpostavka se takoe pokazala neadekvatnom za razumevanje drutvene prakse i kulturne imaginacije razliitih epoha u samim zapadnim drutvima, kako premoderne tako i ove postmoderne iji smo svedoci. tavie, mogue je govoriti o istoriji polne razlike u zapadnoevropskoj misli koju tako ubedljivo tumai Tomas Laker /Th omas Laqueur/ analizirajui promene u tumaenju mukog i enskog tela i njegovu ulogu u konstruisanju rodnih identiteta od antike do modernog doba.18 Evropski diskurs o sutinskim biolokim razlikama izmeu mukog i enskog pola konstruisan je relativno kasno, krajem sedamnaestog i poetkom osamnaestog veka.19 Ovaj novi model radikalnog dimorfi zma ili model dva pola (two sex model), kako ga oznaava ovaj autor, zamenio je strariji, jednopolni model u kome razlike izmeu mukaraca i ena nisu bile smetane u telo. Legitimizacija za diskriminaciju ena je traena na drugom mestu, u manjem stepenu njihove metafi zike savrenosti.20 Rodne kategorije i nejednakosti meu njima nisu, dakle, bile izgraene na injenici da su mukarci i ene polno razliiti. arana Papi je pokazala kako je ova anatomija i fi ziologija nesvodljivosti na kojoj je poivalo moderno tumaenje polnosti i rodnih odnosa mogla biti konceptualizovana samo kroz opoziciju priroda/kultura koja je u antropologiji svoj puni izraz nala u teoriji Levi-Strosa.21 Smatrajui

18 Th omas Laqueur, Making Sex. Body and Gender from the Greeks to Freud, Harvard University Press, Cambridge, Massachusets and London, 1990.

19 Ibid., str. 4-5.

20 Model jednog pola (one-sex model) koji je prethodio razvoju modernog tela i seksualnosti bio razvijen na pretpostavkama Aristotelove krvne teorije sperme i kasnijem Galenovom tumaenju mukih i enskih reproduktivnih organa prema kojem ene imaju iste genitalije kao mukaraci koje su, zbog nedostatka ivotne toplote njihovih tela aristotelijanski shvaenog savrenstva ostale unutra dok se kod mukaraca kao savrenijih bia nalaze napolju, vidljive su. Ibid.

21 arana Papi, Polnost i kultura, str. 157-334.

19

[ Tekstovi 1977-2002 ]

da opozicija priroda/kultura ne predstavlja plodotvorno heuristiko sredstvo, kao i da mesto ene u drutvenom ivotu nije i ne sme biti odreeno prvenstveno biolokim funkcijama raanja, arana je u domaoj nauci prva razvila celovitu kritiku ovog modela znanja. Kao to je prva, da parafraziramo ordaa /Csordas/, izvela telo iz teorijske anonimnosti i na taj nain doprinela da u drutvenim naukama i humanistikim disciplinama na ovim prostorima telo i ljudska polnost budu transformisani iz bioloke datosti i predrutvene injenice u socijalni i kulturni artefakt.22 Posmatrajui ljudsko telo kao proces u toku, kao kulturnu i istorijsku kategoriju, naglaavala je da je ono uvek otvoreno za novi i drugaiji kulturom defi nisani izbor iz ogromnog niza mogunosti nae telesnosti.23 Na taj nain se svrstala meu one feministiki orijentisane teoretiarke u savremenoj antropologiji koje su preva-zilaenje konceptualnog dualizma analitikih kategorija pola i roda, i ire, prirode i kulture, smatrale neophodnim ako elimo da poboljamo teorijsku perspektivu i razumemo drutvene odnose.24 Polazei od pretpostavke da su ljudska telesnost i polnost uvek u procesu drutvenog i kulturnog (pre)oblikovanja, arana u svojim radovima, osim u nekoliko ranih, uglavnom ne koristi distinkciju pol/rod. Iako to moda nije eksplicitno izrekla, iz njenih radova se moe iitati da je, onda kada smo svesni da je telo ukljueno u ire drutvene i kulturne procese, mogue upotrebljavati samo pojam polnosti bez rizika od vraanja na bioloki redukcionizam.25

22 Th omas J. Csordas, Th e Body's Career in Anthropology, u: H. L. Moore (ed.), Anthropological Th eory Today, Polity Press, Cambridge, 1999, str. 172.

23 arana Papi, Telo kao proces u toku u ovoj knjizi; takoe, Polnost i kultura.

24 Zorica Ivanovi, op. cit. str. 410.

25 Na poetku teksta Telo kao proces u toku nalazimo kratku, ali znaajnu napomenu o upotrebi ovih pojmova.

20

[ arana Papi ]

Iz svega to je do sada reeno jasno je da je arana radila, nekad tie, nekad glasnije, ali uvek kroz jasno artikulisanu pobunu. Poslednjih deset godina rada arane Papi i dalje su disciplinarno usmerene na sociologiju i antropologiju, ali tematski su potpuno usredsreene na dogaaje u poslednjoj deceniji 20. veka, i to na nacionalizam u Srbiji i ratna nasilja na Balkanu. U pristupu ovim temama ona se, kao i do tada, oslanja na feministike teorije.

Dogaaji iz nae nedavne prolosti su samo umnoili diskriminisane, ranjive i iskljuene u odnosu na koje je ona oseala odgovornost. Osetljivost prerasta u ranjivost, posebno u poslednjoj deceniji 20. veka. arana pripada onoj grupi intelektualki i intelektualaca koji/e su devedesetih teita svih svojih teorijskih istraivanja i politikog aktivizma, dakle celokupnog svog rada, prebacile/i na otpor prema zastraujuem porastu agresivnog, pre svega srpskog nacionalizma i ratnog nasilja koje je iz toga proizalo.26 Panju sam usmerila na srpski nacionalizam iz dva razloga. Prvo, to je nacionalizam sa kojim i kroz koji lino ivim, sve ove godine. Drugo, iskreno verujem da svako treba da se suoi i kritikuje prvenstveno svoj sopstveni nacionalizam kako bi se shvatili i onda, moda, kritikovali drugi.27 Teza koju ona deli s veinom onih koji su ozbiljno i odgovorno razmatrale/i devedesete jeste da je ...Srbija [je] izvozila svoju agresiju drugim jugoslovenskim dravama naslednicama, ostajui poteena razornosti rata i bilo koje druge

26 Neboja Popov (prir.), Srpska strana rata, Beograd: Republika & Graanska itaonica Zrenjanin, 1996; Obrad Savi, isti rat u Beogradski krug, br 1-2, 1995.

27 From State Socialism to State Nationalism: Th e Case of Serbia in Gender Perspective, u What Can We Do For Ourselves, Belgrade: Center for Womens Studies, Research and Communication, 1995. Videti u ovoj knjizi Od dravnog socijalizma do dravnog nacionalizma: sluaj Srbije iz rodne perspektive.

21

[ Tekstovi 1977-2002 ]

agresije koja dolazi spolja.28 U tom smislu i naglaava da je re o rezultatu unutranjih sila nacionalistike i patrijarhalne agresije.29 Meutim ovde se moe videti i ono to izdvaja aranu Papi od nekih drugih intelektualaca, pa i pojedinih intelektualki, a to je da postoji [s]trukturna veza izmeu etnikog i rodnog nasilja...30 Da bi razjasnila ovu strukturnu povezanost ona u okviru analiza nacionalizma i ratova, obnavlja, revitalizuje ali i kontekstualizuje upotrebu pojedinih pojmova ve prisutnih u feministikoj teoriji i to, pre svega patrijarhata. Tako je jedan od najupeatljivijih primera strukturne veza izmeu etnikog i rodnog nasilja pokuaj regulacije i disciplinovanja reproduktivnih prava u Srbiji, a preko selektivnog ukidanja prava na abortus. Ovi principi [obnove stanovnitva] su ustanovili stimulisanje stope raanja u nekim regionima i njeno smanjenje u drugim, u zavisnosti od postojee stope raanja meu Srbima. Iza toga naizgled neutralnog jezika stoji otvoren poziv za stimulisanje stope raanja meu Srbima i obeshrabrivanje raanja meu Albancima i drugim ne-Srbima.31

Pojam patrijarhata je i inae bio deo njenog kategorijalnog aparata. Ona je autorka jednog od najsajetijih ali ubedljivih objanjenja u formi enciklopedijske odrednice znaaja upotrebe kategorije patrijarhata u njegovom modernom i savremenom obliku.32 Kao i

28 Women In Serbia: Post-Communism, War And Nationalist Mutations, u Sabrina Ramet (ed.), Women, Society and Politics in Yugoslavia and the Yugoslav Successor States, Penn State University Press, 1998. Videti u ovoj knjizi ene u Srbiji: postkomunizam, rat i nacionalistike mutacije.

29 Ibid. Ovaj stav, da je sveukupno re o posledicama dravne politike koju je vodila Srbija tokom 1990ih, Papi nije izmenila ni posle bombardovanja Srbije 1999. godine.

30 Ibid.

31 Ibid. arana Papi je meu prvima otvorila ovo pitanje. Videti takoe, Rada Drezgi, Bela kuga meu Srbima. O naciji, rodu i raanju na prelazu vekova, Institut za fi lozofi ju i drutvenu teoriju, Beograd, 2010.

32 Patrijarhat, u Enciklopedija politike kulture, Beograd, Savremena administracija, 1993.

22

[ arana Papi ]

Kerol Pejtmen /Carole Pateman/ i arana Papi nudi argumentaciju o transformaciji tradicionalnih drutvenih formi preko njihovih modernih oblika u savremeni i funkcionalni patrijarhat; ovaj ilavi, prilagodljivi drutveni oblik u poslednjoj deceniji 20. veka na naim prostorima dobija posebne odlike. To je ono to u svojim tekstovima arana uspeno povezuje nain na koji se nacionalno povezuje s patrijarhalnim. Ovde se ne nude opta mesta ve kontekstualizovane analize onoga to se zbiva na naim prostorima u poslednoj deceniji dvadesetog veka. Tako, na primer, ukazuje na putanju od istorijskih i simbolikih mesta, tj. od modernih do naih savremenih patrijarhalnih paradigmi, od libert, galit, fraternit preko realsocijalitsikog bratstva i jedinstva do bratoubilake mrnje 1990ih.33

Drugi pojam iju je upotrebu arana Papi obnovila jeste pojam faizma. Posebno mesto tog pojma u analizama devedesetih u Srbiji odreeno je pre svega njegovom metaforikom upotrebom, a manje specifi nom analizom izvornog politikog sistema faistike Italije (ili nemakog nacizma). Sociologija, politika teorija i ostale discipline smetaju ovaj pojam u istorijske okvire, pa prema tome i u prolost. Polazei od mogunosti, kako ona kae, prenosivih koncepata, Papi tvrdi svakako bez izjednaavanja nae nedavne prolosti s traginim dogaajima evropske i svetske istorije sredinom 20. veka da imamo pravo da napravimo to poreenje na osnovu vidljive homogenizacije koja je u Srbiji postignuta na nacionalnim pretpostavkama, dakle oko srpskog nacionalnog identiteta. Ova homogenizacija je postignuta strateki, i to sistemskim iskljuivanjem svega to oznaava Drugo ili je drugaije. Sa moje take gledita ne bi se trebali bojati upotrebe velikih termina ako oni precizno opisuju izvjesne politike realnosti. Srpski faizam ima svoje vlastite koncentracijske logore, svoje vlastite sustavne reprezentacije nasilja nad Drugima, svoj vlastiti kult obitelji i kult voe, eksplicitnu

33 Videti u ovoj knjizi Rat na Kosovu, feministika politika i faizam u Srbiji.

23

[ Tekstovi 1977-2002 ]

patrijarhalnu strukturu, kulturu ravnodunosti prema iskljuenju Drugosti, strukturu drutva zatvorenu u sebe i vlastitu prolost; srpski faizam ima tabu na suosjeanje i tabu na multikulturalnost; ima mo medija kao zagovornika genocida; nacionalistiku ideologiju; epski mentalitete sluanja rijei i tovanja autoriteta.34

Faze najnovije politike istorije Srbije od poetka raspada SFR Jugoslavije do pada Miloevievog reima oktobra 2000. godine, arana Papi vidi pre svega kroz jasnu politiku ocenu i sud o tom reimu. Hronoloki posmatrano, ona kao faze te politike istorije vidi sledee strukture: poetna je dravni socijalizam, koji mutira u dravni nacionalizam; sledi mafi jaki etatizam, u sprezi sa orijentalnim despotizmom da bi najzad najzad dolo i do faizovane tiranije.35 U ovoj retorici koja je pre svega osuda politike koju je srpska drava vodila tokom devedesetih, terminologija koja se kod drugih autora/ki mnogo ee pojavljivala i bila vie uobiajena, a gde su kljuni pojmovi bili tranzicija ili demokratija ta terminologija nije imala vidno mesto u njenom kategorijalnom aparatu. Termin tranzicija je bio isuvie uopten, bled, i prema tome potpuno neodgovarajui za estinu koju je ona unosila u svoje vienje nae stvarnosti. Pojam demokratije je najmanje prisutan u njenim analizama moda i zbog toga to je najava demokratije bila najvie udaljena od te iste stvarnosti.

Meutim, upotreba pojmova patrijarhata i faizma u tekstovima arane Papi povlai za sobom itave renike, niz sintagmi, pojmovne strukture za kojima je posegla da bi razjasnila, argumentovala,

34 Europa nakon 1989: etniki ratovi, faizacija ivota i politika tijela u Srbiji, Trea, br. 1-2, vol. III, 2001. Ovaj navod je preuzet iz teksta koji je objavio asopis Trea, i to kao prevod teksta prvobitno objavljenog na engleskom jeziku, Europe aft er 1989: Th e Ethnic Wars, Fascistization of Civil Society and Body Politics in Serbia, u Gabriele Griffi n and Rosi Braidotti (eds.), Th inking Diff erently: A Reader in European Womens Studies, London & New York: Zed Books, 2002.

35 Videti u ovoj knjizi Rat na Kosovu, feministika politika i faizam u Srbiji.

24

[ arana Papi ]

kontekstualizovala i time ojaala novu upotrebu starih kategorija. Ti pojmovi su kovanice (npr. nasilje kroz koncepte Teritorija), kategorije ije je znaenje ironino obeleeno velikim slovima (Nacija, Tradicija, Voa...), kao i pojmovi koji su iskliznuli u odnosu na druge poznate upotrebe, kao to su dekonstrukcija koja je u sklopu objanjenja nae realnosti suprotstavljena konstrukciji i izjednaena sa destrukcijom.

Iz jedne akademske sredine koja je 1990ih bila uglavnom izolovana, arana Papi je nastavila da svoje interpretacije ukrta sa postojeim teorijskim okvirima ire intelektualne scene (od Fukoa /Foucault/, Godelijea /Godelier/ i Gelnera /Gellner/ do Sintije Enlou /Cynthia Enloe/) kako bi analizirala pojedine pojave. inila je napor da odri ivu komunikaciju sa velikim brojem teoretiarki/aktivistkinja koje su pokuavale da razumeju dogaanja na Balkanu devedesetih, kao to je to na primer bila Zila Ajzentajn /Zillah Eisenstein/ ili Rozi Brajdoti /Rosi Braidotti/ i dr.

Pojedina tumaenja koja nudi arana Papi bi naravno mogla biti povod za polemiku, posebno kada je re o interpretacijama kljunih pojava nae najnovije istorije. Politiku agresivnog i militantnog nacionalizma ona je pripisivala gotovo iskljuivo politikoj i vojnoj eliti ija je krivica i odgovornost svakako bila nesumnjiva ali ovde nedostaje uvid u to da bez mnogo ire podrke nacionalizam u Srbiji ne bi mogao imati tako razorne posledice. Tako bi se, na primer, sledea tvrdnja mogla razumeti, ako ne kao oslobaanje od odgovornosti najire politike zajednice, a ono bar kao potiskivanje te odgovornosti u drugi plan: U tom smislu, moglo bi se tvrditi da srpski nacionalizam nije bio nacionalizam odozdo, niti je to sad, ve da on predstavlja nacionalizam osmiljen i uspostavljen odozgo.36

36 Videti u ovoj knjizi Od dravnog socijalizma do dravnog nacionalizma: sluaj Srbije iz rodne perspektive.

25

[ Tekstovi 1977-2002 ]

U odnosu na ovo vienje, naravno, ima i drugaijih tumaenja gde se insistira na kolektivnoj odgovornosti, pa bi u tom smislu bilo zanimljivo uspostaviti odnos izmeu argumenata na kojima su zasnovane ove razliite pozicije.37

Kada je re o drugaijim tumaenjima, dakle o pozivanju na odgovornost svih lanova one politike zajednice u ije ime se vrilo nasilje, tu pre svega treba uzeti u obzir teorijske pretpostavke kontinuirane politike aktivnosti ena u crnom s kojima je arana Papi aktivno saraivala. Feministika grupa ene u crnom se celokupnim svojim delovanjem upravo pozivala na odgovornost svih nas u ije ime su injeni ratni zloini. arana Papi posebno istie ene u crnom kao primer najdoslednije antinacionalistike i antimilitaristike politike 1990ih. ene u crnom su bile jedine koje su jo od 1992. godine digle glas protiv... distanciranja, nestajanja i eliminisanja Drugog... One su bile jedine kojima je bilo dovoljno stalo i koje su se oajniki protivile mukoj politici mrnje bive brae govorei Bosanke, Albanke i Romkinje su nae sestre.38

Patrijarhalna paradigma koja je ojaala i utemeljila svoje oslonce kroz punu podrku politike elite i klerikalizaciju drutva ve u vreme kada dravni socijalizam prelazi u dravni nacionalizam ta paradigma se, izmeu ostalog, ispoljavala kroz orkestrirane pokuaje da se enama ukine pravo da odluuju o svom telu, tj. ukidanje prava na abortus kao i kroz porast fi zikog nasilja prema enama. Fiziko nasilje trpele su i ene u Srbiji, kroz pojaano nasilje u porodici, ali je najbrutalnije ispoljeno kroz sistematski organizovana ratna silovanja,

37 Videti Nenad Dimitirjevi, Moralna odgovornost za kolektivni zloin u Savi O. i Miljani A. (ur.) Zajednica seanja. Tranziciona pravda u istorijskoj perspektivi, Beograd: Beogradski krug & CzKD, 2006. Daa Duhaek, Breme naeg doba. Odgovornost i rasuivanje u delu Hane Arent, Beograd: Beogradski krug i Centar za enske studije i istraivanja roda, 2010. i dr.

38 Videti u ovoj knjizi Rat na Kosovu, feministika politika i faizam u Srbiji.

26

[ arana Papi ]

pre svega u Bosni, to je arana Papi nedvosmisleno tvrdila: Silovanje je postalo kljuna odlika rata u Bosni i Hercegovini, kao sistematska strategija rata protiv ena. Masovna silovanja koja su poinili pripadnici srpske vojske i paravojnih jedinica svesno su koriena kao instrument ubrzavanja etnikog ienja, .39 Meutim, i ovde, ali i u drugim tekstovima tog vremena, u naporu da to jasnije artikulie poraavajue posledice diskriminacije ena i nasilja nad enama upravo u nainu na koji je njihovo mesto zacrtala nacionalistika ideologija, arana Papi je esto gubila iz vida razlike koje bi inae nesumnjivo meu enama videla. Njeno oslikavanje patrijarhalne paradigme kako je opti pristup arane Papi oznaila jo Lydia Sklevicky u svom prikazu aranine prve knjige, Sociologija i feminizam 90ih je bilo na granici jednog binarnog modela mukih i enskih identiteta, gde jedan identitet trpi diskriminaciju, a drugi je sprovodi.

Naime, arana Papi se osim analize diskriminatornih postupaka u odnosu na enski identitet, bavila i nainom na koji je nacionalistiki model oblikovao muki identitet. S jedne strane, pojedine odlike mukog identiteta su se gradile kadgod je bilo rei o podreenom poloaju ena: Budui da je mukarcima u postkomunizmu pripala odluujua uloga po pitanju politike i reproduktivne kontrole nad enam, ova drutva su esto bila obeleena kao muke demokratije ili novi patrijarhat ili falokratije.40 Meutim, s druge strane, ona je ukazala i na probleme mukog identiteta jer u strogo hijerarhizovanom drutvu gde je na vrhu piramide moi jedan, postoji velika verovatnoa strukturne demaskulinizacije muke moi.41

39 Videti u ovoj knjizi ene u Srbiji: postkomunizam, rat i nacionalistike mutacije.

40 Ibid.

41 Ibid.

27

[ Tekstovi 1977-2002 ]

arana Papi je umrla poetkom etvrte decenije u kojoj se feminizam na ovim prostorima autohtono razvijao, na putanji koju je ona u velikoj meri ucrtala. Pitanje na koje nikada neemo dobiti odgovor svakako bi moglo da bude kako bi ona videla deceniju koja je za nama. Kakva bi bila prva sledea knjiga arane Papi? Da je bila napisana, ta zamiljena knjiga bi verovatno predstavljala fi nalni, kritiki osvrt na devedesete godine. Bilo bi zanimljivo nagaati u kom bi pravcu dalje bila razvijana teza o faizaciji srpskog drutva, posebno uz mogunost poreenja s onim to je donela nova decenija. Bilo bi takoe dragoceno pratiti u kom bi se pravcu razvijala teza o patrijarhatu, tako znaajna za njenu misao (posebno imajui u vidu provokativnu temu koju nikada nije dovoljno teorijski razradila, a prema kojoj su u srpskom patrijarhatu i mukarci i ene feminizovani).

Jedan tekstualni nalog koji nije dobio svoje ostvarenje u toj zamiljenoj knjizi, ali jeste u stvarnosti, tokom poslednjih meseci araninog ivota, odnosio se na stalni otpor pristanku na samo jednu realnost, jednu istinu, jednu Naciju. Po svom karakteru potpuno usamljen dogaaj, Aktivistkinje prelaze granice u ijem je pokretanju i realizovanju arana Papi imala kljunu ulogu, imao je za svrhu upravo to da osvetli mnoge, razliite istine i realnosti, i da dovede u pitanje konstruisane granice. Ili, reima Lepe Mlaenovi: Da, gradovi su podeljeni, ali neke aktivistkinje govore mnoge jezike.42

Ovo su samo neka od pitanja koja je otvorila arana Papi u poslednjoj deceniji svog ivota, jer u tekstovima koji su tada nastali ve je jasno da je osim pomenutih problema bilo rei i o

42 Svedoenja uesnica karavana, Profemina, br. 31/32, prolee/leto 2003, str. 132. itav ovaj broj Profemine posveen je projektu Aktivistkinje prelaze granice koji je organizovao Transeuropeennes.

[ arana Papi ]

drugim, kao to su, na primer, telo, materijalizacija tela u kontekstu nacionalistikog diskursa, medijska reprezentacija, analiza pojave kao to je turbo folk i mnogim drugim.

Ono to dugujemo ovakvom radu jeste ne samo da ga predstavimo, ve i da se ozbiljno to svakako podrazumeva i kritiki suoimo sa tumaenjima i argumentima takvog strasnog, politiki angaovanog, feministikog teorijskog i aktivistikog rada, to predajemo buduim generacijama, sigurne da nee poinjati od poetka.

Adriana Zaharijevi, Daa Duhaek i Zorica Ivanovi

29

[ Tekstovi 1977-2002 ]

31

Drutveni poloaj ene specifi nosti i tekoe utemeljenja problema

U Jug oslaviji su se 1976. godine odigrala dva temeljna dogaaja za feministiku istoriju. Prvi je konferencija Hrvatskog sociolokog drutva u Portorou u organizaciji marksistikih centara Hrvatske i Slovenije, a povodom proslave Meunarodne godine ena (1975). Drugi je dvonedeljni seminar, odran na Interuniverzitetskom centru u Dubrovniku, kojim se bavi ovaj tekst. arana Papi, kao mlada sociolokinja koju je zanimalo ensko pitanje iste godine je u asopisu Student priredila tematski blok posveen poloaju ene uestvovala je na oba dogaaja, to ju je jamano podstaklo da dve godine kasnije pokrene organizaciju uvene konferencije Drug-ca ena, koja predstavlja prekretnicu u jugoslovenskom feminizmu. Iako se vodi kao osvrt, ovaj tekst ima viestruku vrednost. Prva je bez sumnje ta da se izvesni dogaaji koji potvruju istorijsko prisustvo feminizma na ovim prostorima, otrgnu od zaborava. On pokazuje da su se problemi zapadnog drugog talasa promiljali i u jugoslovenskim okvirima. Nadalje, ve u njemu se ispoljava izvesna napetost izmeu zapadnih i istonih oblika emancipacije, kao i potreba na emu e arana Papi raditi od 1978. godine da se osvetle slinosti i razlike meu njima, te da se uoe specifi ni problemi unutar socijalistiki oblikovanog odnosa prema eni. Konano, pokuaj odreenja enskih studija kojim tekst poinje, i ideje o tome kako bi trebalo da izgleda pravi feministiki seminar, izloene na kraju teksta, nesumnjivo su nale svoje mesto u razgovorima o stvaranju Centra za enske studije

Drutveni poloaj ene specifi nosti i tekoe utemeljenja problema, ena, br. 3, 1977: 106-116.

32

[ arana Papi ]

i komunikaciju. Istovremeno, ove ideje su bile od znaaja i za pokretanje i oblikovanje kursa Feminist Critical Analysis, koji se i danas izvodi u Interuniverzitetskom centru u Dubrovniku.

U Dubrovniku je u okviru Interuniverzitetskog centra za post-diplomski studij odran seminar, prvi ove vrste, pod naslovom Women Studies, od 1. do 17. decembra 1976. godine.Seminar je, kako se to iz naslova vidi, bio posveen razmatranju problema poloaja ene. Specifi nosti i tekoe pri razjanjavanju ovog irokog i jo nedovoljno utemeljenog problema mogu se nazreti ve u samom naslovu, a i u raspoloenju koje je vladalo tokom ovog susreta.

Za razliku od ve ustaljenih kurseva u kojima postoji ona barem poetna olakica u komunikaciji, jer je mogue naslov prevesti na srpskohrvatski, i na druge jezike, uz uzajamno razumevanje i uverenost da je posredi isto znaenje na ovom seminaru je bila prisutna i takva, polazna potekoa. ta je to Women Studies? Kako se smisao i irina znaenja tog naslova moe prevesti? Da li je to samo prouavanje poloaja ene, ili je znaenje ire?

U raspoloenju na seminaru, u dijalozima, u ljudskim odnosima koji su se razvijali, postalo je jasno da se ovaj naslov ne moe prevesti ima li se u vidu samo teorijska strana problema. Teorijsko pristupanje razmatranju poloaja ene, naslovna formulacija kojom se ovaj problem postavlja u red ostalih, mirujuih naunih problema pred-stavljalo bi samo suavanje, neadekvatnu interpretaciju i ponovnu frustraciju ene putem teorije. Ma koliko teorija bila kritina i napredna analizirajui sloenost i nevidljivost oblika dominacije nad enom, traei uzroke i puteve razreenja, ipak, uprkos toj nameri, problem ene e (ukoliko ostane samo predmet teorijskog uvida) deliti sudbinu svih teorijskih, naunih problema. Zadrae

33

[ Tekstovi 1977-2002 ]

svoju odvojenost i udaljenost od onih (ena) kojih se to tie, imae svoj zatvoreni jezik, bie nepristupaan za subjektivno, pojedinano iskustvo, i pokazae svoju nedelotvornost zbog redukcije na ono to je teorijsko.

Prema tome, ne bi bilo dovoljno, a ni sasvim adekvatno, taj naslov prevesti u suenom znaenju, tj. pretvoriti ga u jednu novu akademsku temu, jer je u njemu sadrano ne samo teorijsko/empirijsko prouavanje predmeta ve i sve ono to se u tom predmetu, tj. eni, dogaa; sva ona kretanja, lina i grupna, teorijska i neteorijska, institucionalna i ona izvan njih, koja se odvijaju u savremenim strujanjima enskog pokreta, i izvan njega. Osim toga, ni prouavanje poloaja ene ne moe one koji se tim pitanjem bave ostaviti po strani, izvan samog problema u njihovoj sopstvenoj neupitanosti i superiornosti nad predmetom koji prouavaju. Zato je, kad je posredi ak i samo naslov, potrebno zadrati svu sloenost dogaanja u eni, i o eni. Ovaj napor da se izbegne akademiziranje o nama dalekom i unapred osakaenom problemu, koji tada ima sve osobine predmeta kojim rukujemo, oseao se tokom trajanja seminara. Svojim osobinama, nainom rada i razgovaranja ovaj seminar nije, zahvaljujui svojim uesnicima, ostvarivao, a ni podsticao unutranje, subjektivne, ni objektivne dimenzije akademskog ponaanja. Nije bilo one este napetosti, prikrivenog takmienja da se problemom ovlada i time potvrdi steeni poloaj, nije bilo onog nadmudrivanja koje proistie iz iste elje. Ljudska energija i mogunosti izraavale su se na drugi nain. Svi smo doli da razgovaramo, da razmislimo, a problem nije bio izvan nas da bi bilo presudno ko e ga pre osvojiti. Problem egzistencije ene ne moe se preispitivati a da se ne pokua reiti i u nama samima, i u naem pristupanju problemu.

Osim toga to nije imao strogost i ustaljenu strukturu ponaanja predavaa/slualaca, skup je imao jo jednu specifi nost, ovde sasvim

34

[ arana Papi ]

razumljivu, a inae retku i esto nemoguu na drugim skupovima. Ovde su ene uesnice, ene predavai bile u veini, mada je njihov broj bio ponekad prilino skroman. Budui da predavai i predavaice (resource persons) nisu bili i jedini aktivni uesnici, mislim da je potrebno navesti imena svih uesnika. To su bili: Maren Bak, Olborg, Danska (ta je to Women Studies i kako treba da izgleda), Vigdis Matisen /Mathisen/, Tromsjo, Norveka, Marija /Maria/ Makela, Stenford, SAD, Terez Kova, Novi Sad, Ketrin /Kathryn/ Parsons, Bredford, Engleska (Kuni posao i kapitalizam), studentkinje iz Bremena: Inge Ilo /Ihlo/, Kristijana /Christiane/ Lang, Iris Bubenik Bauer, Betina /Bettina/ Bonin, Kristijana Olenburg /Christiana Ohlenburg/, Hana taud /Hanna Staud/, Katja Boh, Ljubljana (Planiranje porodice, Nain ivota i odnos prema raanju dece), Vesna ulinovi-Konstantinovi, Zagreb (Status ene u seoskom drutvenom ivotu, Ruralna porodica i ena, Obiajno pravo), Rua First-Dili, Zagreb (ene i razvoj, Seksualne uloge na selu), Johan Galtung, Oslo, Norveka (Istok/Zapad vs. ensko/Muko, Mogunosti primene metoda drutvenih nauka na prouavanju ene), Barbara i Rolf Kniper /Knieper/, Bremen, SR Nemaka (Neka razmiljanja o Women Studies, Problemi predkolskog obrazovanja), Rita Liljestrom, Lerum, vedska (Studija 50 radnikih porodica), Miro Mihovilovi, Zagreb, Anelka Mili, Beograd (Poloaj ene u Jugoslaviji), Fumiko Niimura /Nishimura/, Oslo, Norveka, Vera Pili, Beograd (Poloaj ene na tritu rada), Helen Mej /May/ Roberts, Bredford, Engleska (Sredovena ena i medicina, ena u literaturi), Erik /Eric/ Rudeng, Oslo, Norveka (Politike konsekvence promenjenog poloaja mukarca).

Barbara i Rolf Kniper pozabavili su se pitanjem: zato je ena postala temom naunog razmiljanja i istraivanja? Za njih, razlog za ovu novinu ne proizlazi samo iz izmenjenog drutvenog poloaja ene ve i iz promenjenog poloaja mukarca, naina

35

[ Tekstovi 1977-2002 ]

reprodukcije drutva, i drutva u celini. Do ovog niza promena nije dolo pukim razmiljanjem koje samo otkriva probleme, ve je drutveni razvoj u svom toku otvarao probleme i nametao nunost njihovog reavanja (to pak ne znai da je iz te nunosti proizlazilo i stvarno reavanje od drutva).

Patrijarhat je, kao specifi an oblik drutvene prinude nad ljudskim polovima i generacijama, poetna taka svake analize drutvenog poloaja ene. Patrijarhat se zasnivao na sistemu prinude, i nastao je nasilnom dominacijom nad matrijarhalnim oblikom. Meutim, patrijarhat se u svom istorijskom obliku ne moe svesti samo na taj elemenat prinudu, jer je on, prema njihovom miljenju, davao takoe stabilnost, garantujui reprodukciju polova i generacija. Reprodukcija je bila zasnovana na produktivnoj svojini mua/oca, ali stvarno funkcionisanje i odravanje svojine bilo je garantovano tek postojanjem potomaka, naslednika. Deca su u toj strukturi imala gotovo odluujui znaaj, produavajui aktivnost proizvodne zajednice i vodei brigu o starim roditeljima. To je razlog to je u agrarnim drutvima vrlo razvijen koncept socijalizacije, jer mentalna i fi zika nesposobnost dece dovodi u pitanje i jedini vid opstanka roditelja. Obaveza dece da se brinu o ostarelim roditeljima utemeljena je i pravno. U svim patrijarhalnim drutvima otac ima pravo poslednje volje, zadravajui time neizvesnost oko naslea do poslednjeg trenutka, i obezbeujui osnovni odnos prema sebi bez obzira na emocije. ena je pak u patrijarhalnoj strukturi imala zadatak raanja i pravilnog vaspitavanja dece, dobijajui za uzvrat garanciju svog ivota, i ivota svoje dece. Imajui to na umu, jasno je da su i odreene psihike osobine i dispozicije polova proizile iz tog utvrenog i stabilnog sistema odnosa. Muke i enske karak-teristike, prema njihovom miljenju, nisu bioloki proizvedene, ve su nastale, drutveno i individualno, iz patrijarhalnog drutvenog i porodinog sistema.

36

[ arana Papi ]

Barbara i Rolf Kniper smatraju da procesom industrijalizacije dolazi do promena koje nagrizaju patrijarhalnu strukturu odnosa. Gubei svoju osnovu, patrijarhat se pokazuje u svom najgrubljem, teroristikom svetlu. Ono to je u prolosti, uz stabilnost i funk-cionalnost, bila samo jedna od njegovih osobina terorizam sada postaje najizraenija i gotovo jedina crta. Procesom eksproprijacije proizvodne svojine i stvaranjem brojne klase najamnih radnika, drutvena reprodukcija se vie ne zasniva na porodici ve na pojedincu, na individualnim platama, na sistemu osiguranja. Porodica u savremenim uslovima nije vie nuan uslov reprodukcije radne snage. Individua postaje, prema njihovom miljenju, sama sebi okvir, a ni deca nemaju vie onu preanju funkciju ouvanje svojine i briga o starim roditeljima. Takoe, proces raspadanja patrijarhalne porodice jasno pokazuje granice i u onim vekovnim pretpostavkama karaktera dvaju polova, u njihovim drutveno-istorijskim razlikama. I ena stupa u polje javnosti, trita rada, drutvenih delatnosti. U tome, njene vene enske osobine predstavljaju joj samo smetnju i teret, ne odgovaraju novom obliku ivota, i onemoguavaju joj slobodno samoodreenje. Drutvene karakteristike polova koje su izlazile iz njihove dugotrajne funkcije u patrijarhalnom sistemu drutvene reprodukcije postaju sada prepreka drutvenom razvoju.

U tom istorijskom momentu raspadanja patrijarhalnog dru-tvenog sklopa B. i R. Kniper vide mogunost i razlog nastanka enskog pokreta. Uzrok, prema njihovom miljenju, nagle artikulacije i aktivnosti pokreta ena ne moe se traiti u onoj esto isticanoj injenici da je enama konano dosta tlaenja i podreivanja. enski pokret nastaje u dubokim promenama raspadanja patrijarhalne porodice, okosnice tradicionalne drutvene reprodukcije. Meutim, iz nunosti nastanka pokreta ne proizlazi pak onaj deterministiki pogled na obim i domet njegove delatnosti. Bitna osobina drutvenog

37

[ Tekstovi 1977-2002 ]

sistema je, prema njima, da ono to je nuno nikada ne nastaje mehaniki, jer postoje znaajne psihike barijere i materijalne snage koje odravaju status quo. Smisao enskog pokreta sastoji se stoga u borbi protiv monih vidova odravanja prevaziene drutvene i ekonomske uloge ene. Meutim, mada smatraju znaajnim napor da feministike, matrijarhalne strukture prevaziu nezadovoljavajui vid drutva zasnovanog na dominaciji mukarca, takmienja, sile i eksploatacije, oni ipak istiu i paradoksalnost takvog napora. enske osobine (solidarnost, komunikacija, saradnja, emotivnost) koje postaju sve bitniji inilac kreiranja ljudskih i drutvenih odnosa zapravo su proizvod patrijarhalnog drutva. Zato je mogue, smatraju B. i R. Kniper, da budemo svedoci gaenja enskih osobina upravo u vreme kada se javlja bitna potreba za takvim karakteristikama. Smatram da ova fi gura njihovog miljenja nije najhitnija strana problema, jer se uporedo dogaa i gaenje onog venog sklopa mukih osobina. Novo, temeljnije kreiranje ljudskih osobina polova tek predstoji, i ono se ne moe svoditi na sistem oprenih, iskljuujuih dobrih i loih osobina polova koji suavaju dubinu i mogunost ljudske i drutvene komunikacije.

Problem koji proizlazi iz preispitivanja poloaja ene ne moe se svesti samo na dijalektiku jednog pola. Erik Rudeng pokuao je da razmotri drutvene, politike i psiholoke konsekvence novog dogaanja meu enama u odnosu na mukarce. Prema njegovom miljenju, pokret za osloboenje ena otvorio je nove horizonte poli-tike, uvodei kategoriju svakodnevnog ivota. Svakodnevica se dugo, ak i u radikalnijim konceptima, smatrala nebitnom, privatnom sferom, nepovezanom s temeljnim drutvenim odnosima i politiki irelevantnom. Meutim, za Erika Rudenga, bitno je uvideti da svakodnevni ivot, preispitivanje sopstvenog bia, nova lina iskustva u promenjenim seksualnim ulogama, dovode u pitanje stari, utvreni koncept politike ekonomije i itav svet politike.

38

[ arana Papi ]

enski pokret je izazvao preorijentaciju i samokritiku mukaraca, a promenjene seksualne uloge nuno vode preispitivanju bazinih pojmova politike. Jer, i drutveni odnosi i politika zasnivaju se na tim naizgled prirodnim i stalnim osobinama polova, na njihovoj meusobnoj podeli rada. Mukarci su, prema njegovom miljenju, nosioci politikog i ekonomskog sistema kapitalizma. Od njihovog uspenog funkcionisanja velikim delom zavise klasini principi ekonomije i politike. Muka uloga je zbog takvog tereta nuno jednostrana, uska, usmerena samo na kapitalistiku racionalnost. Nunost i tegoba sopstvene psiholoke redukcije na ono to je poeljno i na ono to nosi pojam pravog mukarca, tek sada postaje oigledna. Ovu pojavu preispitivanja i samokritike mukarca, Rudeng povezuje s opadanjem optimistine ideologije linearnog progresa. Danas se, i to istovremeno, pojavljuju knjige o dva problema: o ulozi mukarca, i o smrti. enski pokret je na mnoge uticao direktno i, njegovim reima, mnogi mukarci se nisu oporavili, jer se niko dobrovoljno ne odrie sopstvenih privilegija. Sukob je nuan, ali tek iz njegovog razreenja, iz uvida u ono to se raa posle, proizlazi i olakanje. On je do 1972. godine lino mislio da studenti treba da se bave politikom, ali tada jo niko nije uviao nunost sopstvenog preispitivanja. Zahtev koji su oni postavljali radnikoj klasi, sada se ozbiljno postavio i pred njih potrebno je promeniti svoju linost. Pre feministikog talasa svi su iveli u ubeenju da je dovoljno da se promene samo oni drugi, ljudi od moi, i da e to dati mo ljudima. Revolucija se shvatala samo kao prevrat, kao preuzimanje sredstava za proizvodnju radi stvaranja novih drutvenih odnosa. Problem subjektivne svesti postaje, meutim, u novom spoju politiko-privatno, bitnim iniocem drutvenog dogaanja. Iz iskustva postaje jasno, kae Rudeng, da je ne samo mogue ve i da je nuno ve sada proi kroz linu ljudsku promenu, pre revolucije. Ovo je saznanje uinilo da se proiri okvir politike akcije. Shvatilo se da je u okvirima dananjeg drutva mogue ne

39

[ Tekstovi 1977-2002 ]

samo promeniti stare seksualne uloge, ve promeniti i druge sfere individualnog i kolektivnog ivota: kreirajui dobrovoljnu radnu saradnju sa sebi bliskim ljudima i grupama. Pokuaji komunalnog ivota i rada su, naravno, bolni, ali oni e to biti i posle revolucije, smatra Rudeng. Naa ambivalentnost prema drugim ljudima, strahovi i inhibicije prema sopstvenom telu, nee nestati, naroito ako se ve danas s njima ne suoimo kao s politikim projektima. Ako se suoimo, barem emo stei pravi utisak do kog fantastinog stepena smo interiorizovali inhibicije i iracionalnosti. Na mnoge od nas odnosi se ona tvrdnja da smo 'progresivni u naim glavama, a reakcionarni u naim telima'. Granice se mogu uoiti i prevazii samo kroz lino iskustvo, i ne mogu se svesti samo na ekonomske mehanizme i mo drave. Zato je nuno razviti koncepte politike emancipacije koji obuhvataju i uvid u interiorizaciju seksualnog fetiizma, kapitalistike etike, estetike, itd. Nuno je stvoriti konkretnu praksu socijalizma, sledei tragove utopijskog. Proces emancipacije mora se odvijati u preispitivanju i prevazilaenju bazinih tendencija kapitalizma: podele rada, podele na privatno i javno, linearne vremenske perspektive.

Politizacija i izlaenje privatnog iz svoje zaslepljenosti je, prema mome miljenju, jedan od znaajnih oblika preispitivanja strukture i pretpostavki drutva, podele rada i njegove nunosti. Razmatranje nunosti i posledica podele rada, i onaj utopijski pogled preko toga, omoguuje da se preispita i postojei vid pojedinane, grupne i klasne egzistencije, koja se zasniva na podeli rada, ali koja, i obratno, predstavlja njegovu pretpostavku. Profesionalna, linearno i hijerarhijski strukturirana organizacija pojedinanog ljudskog bia koja postoji unutar podele rada ide zapravo smerom interesa drutva, i iz toga se sama postavlja nad individuom kao spoljanja, nuna sila. Razreavanje dihotomije privatno/javno mogue je tek uz prevazilaenje parcijalizovane podele rada. Jedinstvenost i

40

[ arana Papi ]

povezanost dimenzija ljudskog bia mogue je ostvariti tek kada se izgube granice i oznaka podele na privatno i javno kada to postane jedinstvena sfera ljudskog. Meutim, problem je kako privatno ve sada artikulisati, izvui ga iz sopstvene neposredovanosti, uiniti ga bitnom takom analize i kritike javnih kategorija. Pritom, ne treba pod privatnim imati na umu ono neupitno tradicionalno shvatanje (moja kuica, moj mu/ena, itd.), ve kritiko i temeljno preispitivanje problema ljudske egzistencije u sopstvenom biu, uvid u mogunosti i nedovoljnosti.

Podela na privatno i javno znaajna je i u analizi domaeg/kunog posla, o emu je govorila Ketrin Parsons. Odvajanjem na proizvodni i neproizvodni rad, kuni posao je izgubio sve odlike proizvodnosti. To nije priznat posao, ne stvara ekonomsku vrednost, i esto se smatra samo psiholokim odnosom. Meutim, porodica je jedinica u kojoj se reprodukuje radna snaga, i kuni posao, prema Ketrin Parsons, jeste proizvodni rad jer stvara upotrebnu vrednost. Ovaj fragmentarni, uskoproizvodni pristup problemima drutvene reprodukcije zadrava i industrijska sociologija. ena i porodica ostaju izvan kategorije radne snage. Parsons smatra da industrijska sociologija ne moe porodicu ostaviti po strani, u privatnoj sferi, jer proizvodni rad i kuni posao tek zajedno ine celo polje drutvene proizvodnje. Potrebno je zato razviti teorijski model koji bi ovaj problem celovitije razumeo.

Rita Liljestrom je istraivala 50 radnikih porodica u vedskoj, pokuavajui da pronikne u odnos mukarac-ena u radnikoj sredini, kada oboje rade. Ona zakljuuje da su njihovi odnosi jo uvek tradicionalni jer ena i dalje istie mua kao glavnog hranioca, ak i onda kada su materijalno ravnopravni. Ali uprkos tome, ena koja radi manje zavisi od mua. Za nju rad predstavlja drutveno-psiholoku vrednost, jer joj daje standarde uinka koje kao domaica

41

[ Tekstovi 1977-2002 ]

nije imala, jer se kuni posao nikad ne zavrava. Moda je ovo razlog to su ene, prema rezultatima istraivanja, zadovoljnije na poslu, i to su manje kritine prema uslovima rada. Mukarci su u radnoj sferi svesniji svog nezadovoljstva, loih uslova rada, ali se zato u porodici pokazuje njihova konzervativnost i elja da zadre odnos dominacije. Razlog tome moe se donekle nai u teini njihovog posla, zbog ega im je najvie potreban odmor, da bi sledeeg dana bili spremni na novu eksploataciju sopstvenih snaga. Osim toga, Rita Liljestrom je ustanovila i znaajnu podeljenu orijentaciju mukaraca i ena u slobodnom vremenu. Mukarci provode vreme u grupnim, sportskim aktivnostima, a ene razvijaju emotivne, prijateljske odnose. Prema njenom miljenju to je obostrano uskraenje, jer su ene socijalno izolovane, a mukarci psiholoki i emotivno. Tako, svako ima samo polovinu repertoara.

Maren Bak je svoje (nenapisano) izlaganje posvetila razjanjavanju problema pri prouavanju poloaja ene. ta je to Women Studies i kako treba da izgleda? Prema njoj, ovo prouavanje treba da bude deo nauke, ali aktivno usmereno ka promeni poloaja ene, i povezano s pokretom za osloboenje. Zbog ove aktivne, praktine komponente nije dovoljno sklop drutveno-istorijskih problema ene samo integrisati u postojee teorijske okvire, ne dovodei u pitanje i karakter nauka. Postojee drutvene nauke, smatra Bak, u svojoj podeljenosti i nisu, zapravo, u stanju da realno i adekvatno progovore o problemima ene, niti su o njoj dosad govorile, ak i kada su se njom konkretno, tematski bavile. To je uvek na kraju bio govor o mukarcu. ena je u naunom promiljanju bila zanemarena, jer su drutvene nauke po svom statusu deo javnosti, a javnost je i danas sfera kojom dominira mukarac, i koja se poistoveuje s njegovim svetom problema. Nauna istraivanja najee prilaze eni na pogrean nain. Mitove koji ve postoje u drutvu ona prenose u objektivno polje nauke, meajui rezultate s

42

[ arana Papi ]

pravom prirodom ene. Stare ideje o enskoj pasivnosti, o njenom mestu stoje iza mnogih istraivanja. ena kao predmet istraivanja postaje ono to je i sam mit o eni; i jedno i drugo je unutar pojma pasivnosti. A onda kada je istraivanje samo deskriptivno, i po nameri neutralno, opresivnost drutva prema eni ostaje nevidljiva i neprobojna. U pojmovnom i metodolokom aparatu drutvenih nauka nestalo je pola oveanstva (H. Roberts). Pojmovi su najee neadekvatni, iskljuuju sklop problema poloaja ene, ne priznaju ih, a esto ih i ne putaju unutra. Teorijska artikulacija problema ene jo je siromana, a pojmovi su jo uvek deo mukog sveta. Osim nemogunosti puke integracije problema ene u drutvene nauke, on se, isto tako, ne moe smestiti ni samo u jednu granu drutvenih nauka. Women Studies moraju biti kritiki aspekt analize svih fenomena drutva, sa stanovita ene. Zato je, smatra Maren Bak, nuno preispitati strukturu i podeljenost drutvenih nauka, kojom se ljudski problemi vetaki odvajaju na razliite naune probleme. Celoviti problem poloaja ene moe biti delotvorna taka analize i uvida u osnovne probleme drutva, a naroito u princip dominacije i u njegovo opravdanje. Osim toga, za Maren Bak je od osobite vanosti da se preispitivanje sklopa problema ene vri s njenog eninog stanovita. Tek e se tada izbei ona esta identifi kacija represije drutva s prirodom ene. Potrebno je razvijanje pojmova, razumevanje sveta s dosad podreene i neartikulisane strane ene uvianje interesa i mogunosti, odnos prema sebi kao prema samoodreujuem biu. enama je potrebna nova slika njih samih, i zato je nuan napor da se odgovori na pitanje ta to znai biti ena, i zato to odreuje sve ostalo. Potrebno je doi do nove predodbe osloboene ene. Kakva je to nova predodba, i kakva moe biti enska kultura? Nije vie dovoljna samo kritika postojeih predrasuda i drutvenih ogranienja ve i novo, pozitivno samoodreenje, utopijska slika mogueg. U pokuaju da odgovori na to pitanje nauka ne moe ostati u svojoj zatvorenosti i iskljuivoj

43

[ Tekstovi 1977-2002 ]

upuenosti na druge naunike. Istraivanja treba pribliiti onima o kojima se govori, enama, i njihovim realnim problemima.

Helena Roberts upoznala nas je s istraivanjem uloge lekara u ivotu sredovene ene, koje je predstavljalo pokuaj da se medicini prie i sa sociolokog stanovita. Veina ena odlazi lekaru i radi traenja izlaza iz socijalnih i porodinih problema. ene u celini ee idu lekaru, i to uglavnom zbog psihosomatskih tegoba. Lekar, meutim, reenje njihovih problema obino vidi u nastavljanju klasine uloge majke-domaice. U svojoj profesionalnoj delatnosti on ima i odreenu ideoloku ulogu, predstavlja funkciju drutvene kontrole, i esto namee svoja konvencionalna zdravorazumska gledita. Probleme svojih pacijenata lekari vide u uskom, indivi-dualnom znaenju, a ne u drutvenom. Zbog toga je potrebno, smatra Roberts, osim pojma psihosomatskog koji implicira samo individualnu stranu problema, uvesti i pojam sociosomatskog.

Tema koja se u diskusijama esto provlaila odnosila se na aktuelno kretanje i probleme enskog pokreta na Zapadu. Svaka od uesnica pokuala je da upozna skup s onim to se dogaa u njihovim sredinama. Kao zajedniki, pokazao se problem organizacije. Nehi-jerarhijske, neautoritarne, fl eksibilne organizacije pokreta ena, u kojima nema pravog lanstva, ve je dovoljno oseati se delom pokreta i delati u svojim slobodno odabranim okvirima (zasad najee unutar grupa za osveivanje) nastale su kao praktina kritika klasinih politikih principa organizacije, vostva, discipline, lanstva, utemeljene ideologije, kao i politikih grupa Nove levice, koje su u borbi protiv autoriteta, buroaskih ideala, kole, graanskog naina ivota, itd., zaboravile na problem dominacije nad enom, produavale je i smatrale normalnom i u sopstvenom okviru, tj. od pravih leviara mukaraca. Takav nain organizacije, za mnoge uesnice, pokazuje svoju snagu, ali i slabosti. Postoji znaajna

44

[ arana Papi ]

i retka otvorenost u delovanju, ne trai se prihvatanje neega to je neko drugi nametnuo. U tom okviru razvila se aktivna borba za pravo na abortus, alternativne predkolske ustanove, pomo ugroenim enama, razvijanje medicinske samopomoi, raaju se novi asopisi, knjiare za ene, klubovi, izdavake kue itd. Takoe, u svojim poecima razvija se teorijska misao, koja pokuava da doprinese razumevanju i razreavanju problema ene. Meutim, ovakva heterogena aktivnost, mada radi na bitnim unutranjim i spoljanjim stazama osloboenja, ipak ne donosi i politiku mo. Odsustvo centralizacije esto ometa da se sazna ta se trenutno zaista dogaa, a onemoguava i da najglasnije ene preuzmu vostvo i zastupanje onih koje su tie. Ove nejasnoe obilato koriste masovni mediji, svodei celo dogaanje na spektakl udaljen od realnih problema, i trivijalno ga predstavljaju imajui pogotovo na umu jo uvek snane predrasude i strahove kod veine ljudi.

Poloaj ene u Jugoslaviji bio je, naravno, problem kojim su se bavili svi nai uesnici, pokuavajui da rasvetle specifi nosti pokuaja reavanja, oblika reenja, ali i postojeih vidova dominacije. Osim toga, strane uesnice su, boravei u naoj sredini i zapaajui najee ono to se moe videti spolja, na dubrovakim ulicama, pokazivale interes da neto vie saznaju o poloaju ene kod nas. Kritinost njihovih pitanja ponekad je nama samima govorila koliko se problemu poloaja ene kod nas jo nije prilo na dovoljno ozbiljan i sloen nain. Meutim, u pokuajima da se odgovori na njihova pitanja nije se moglo otii daleko u produbljivanju problema i zbog njihove neupuenosti u istorijski okvir naeg naslea (o emu ih je najvie obavestila Vesna ulinovi-Konstantinovi), ali i zbog neprimetnog ali ipak prisutnog njihovog pogleda odozgo, koji je otkrivao diskretne crte kulturnog imperijalizma. Poloaj ene u Jugoslaviji ne moe se razmatrati samo po principu prostog uporeivanja s oblicima i dometima enskog pokreta u Evropi i

45

[ Tekstovi 1977-2002 ]

Americi ako imamo na umu nau drutveno-istorijsku specifi nost i oblike jednakosti koji su ve osvojeni. Ipak, to nam ne daje pravo na mirno neproblematizovanje i nekritinost. Ostati pri stavu da je kod nas, ako ne u celini a ono bar velikim delom, poloaj ene reen i doveden do jednakosti samodeterminacije znailo bi zanemarivati ono bitno to sobom nosi preispitivanje problema ene da je to taka sloenog i kritikog uvida u strukturu drutva, i njegove psiholoke pretpostavke. Takoe, nije dovoljno ostati ni na isticanju injenice nerazvijenosti istorijskih, materijalnih uslova, na preutnom stavu da je taj problem ipak manje vaan od drugih, goruih. Drutveno-psiholoke razlike polova u tek naetoj patrijarhalnoj sredini imaju jo dosta izgleda da se mnogima ine kao prirodne razlike. Upravo zbog tog naslea, i zbog njegove reprodukcije ak i meu mlaim generacijama, teko je ozbiljno i u celini postaviti problem osloboenja ene, i upitati se o stvarnim razlozima za tekou takvog postavljanja pitanja. injenica je da je dosadanja emancipacija ene nosila, a i ne primeujui to, itav sklop tradicionalne svesti i ponaanja ene i odnosa prema njoj. Identitet ene se jo uvek esto izvodi iz njenih klasinih, venih vrednosti, njena srea i ispunjenost mere se njenim brakom i njenom decom. A uz to, u tradiciji patrijarhalnog, graanski monogamni brak je gotovo jedina varijanta ljudskog ivota. Alternativni oblici ivota, preispitivanje drutvene uslovljenosti seksualnih uloga je pod velikim pritiskom ustaljene strukture odnosa. Zbog tog jo uvek tradicionalnog i repre-sivnog okvira mogunosti koji se predstavlja mladima, a naroito enama, mislim da je logino to to se onda preispitivanje njenog poloaja svodi na uski splet problema, vezanih najpre za njene klasine funkcije. Problem ene kod nas jo uvek ima svoj usko omeeni prostor, granice koje ne treba da pree. Retko se prelazi preko tih okvira i dublje zadire u nejednakosti koje postoje ire, u drutvenim odnosima, ili se pak ostaje na mirnim konstatacijama.ak i obrazovaniji ljudi olako prelaze preko tih problema. Tradici-

46

[ arana Papi ]

onalna struktura mukog autoriteta, iako oslabljena, ipak zadrava svoj temelj dominaciju, i ostaje esto netaknuta, a onaj izraeni muki govor koji jo uvek predstavlja jezik svih, ostaje neprimeen. Jasno je da onda mnogi ne vide puteve afi rmacije novog oseanja ene koja pokuava da izae iz tradicionalnih okvira. Ne razmilja se ni o vekovnim, a danas ve nataloenim unutranjim preprekama s kojima se svaka ena suoava kada pokua radikalnije da razrei svoju situaciju, i da izae iz svoje drutveno-psiholoke determiniranosti. Ne uvidi li se postojea istorijska frustracija ene, ne moe se ozbiljno razmiljati o reenjima, niti se moe ostati samo na zakonskim jednakostima (obrazovanje, zapoljavanje itd.). Takva jednakost se onda jo uvek zasniva na onoj dobrovoljnoj apstrakciji, na tvrdnji da smo ve svi jednaki, i da nema bitne socijalno-psiholoke razlike izmeu mukih i enskih jer smo svi ljudska bia. Meutim, iza toga i dalje ostaje stvarna nejednakost u mogunosti samoodreenja, u ponaanju, u dodiru, u slobodi pogleda na ulici, u aktivitetu, u defi niciji sopstvenog bia, u konceptu ostvarenja itd. ak i u razmiljanjima o problemu otuenja i ljudske samorealizacije dimenzija enskog problema je najee zanemarena iza opteg pojma ovek, koji se onda gramatiki i smisaono razmatra u mukom rodu i okviru. Osim toga, najei okvir ljudske dileme predstavlja upravo dilema mukarca, njegova tenja za slobodom (izvan braka) itd. Pri tome, ena se obino ostavlja u svojim eljenim okvirima, shvaenim kao njeno slobodno opredeljenje. Iz bitne nejednakosti u slobodi afi rmacije i oblikovanja svog bia izvodi se i prirodna razlika. Jo uvek je mukarac onaj junak koji preispituje nedovoljnost postojeeg naina ivota. Zato je bitno i to kako probleme ene uiniti aktivnim delom ljudskog ponaanja, kako ih uoiti i doprineti da ih drugi vide.

O promenjenom poloaju ene, ali i o nedovoljnosti takve promene govorila je Rua First-Dili. Savremeni drutveni razvoj

47

[ Tekstovi 1977-2002 ]

postavlja sve vei zahtev za emancipacijom ene u drutvu, to ve dovoljno govori da drutvena jednakost mukarca i ene jo nije postignuta. ene, koje ine veinu svetske populacije, smatra Rua First-Dili, jo uvek ive u drutvenoj organizaciji koju su one same kreirale, a u koju se sve vie nuno integriu. Kada se u teoriji i istraivanju meri drutveni poloaj ene, koriste se sledei uobiajeni indikatori: posao, zarada, obrazovanje i kvalifi kacije, napredovanje u profesionalnoj karijeri, porodine uloge, politika emancipacija (pravo glasa). Na osnovu njih meri se doprinos ene drutvenom radu i proizvodnji. Ali, kako naglaava First-Dili, lako se zaboravlja da je kategorija moi najhitnija od svih indikatora drutvenog poloaja. Zato je potrebno istai da enama, iako znaajno, i sve vie, doprinose drutvu, po pravilu izmie kontrola nad rezultatima sopstvenog rada, i kontrola nad materijalnim izvorima u celini. Zbog toga je, po njenom miljenju, kategorija drutvene moi jedan od nezamenljivih indikatora drutvenog poloaja ene. U tom smislu, zaposlenje ene ne mora znaiti njenu emancipaciju, jer je, na primer, najvei deo enske radne snage zaposlen u slabije plaenim granama proizvodnje. Osim toga, ena je faktiki izala iz porodice ali je, takoe, i ostala u njoj sa svim obavezama koje je imala kad je bila samo domaica. To je razlog to su njeni realni uslovi za napredovanje i usavravanje bitno sueni. Potrebna je redefi nicija njene uloge u porodici, radikalna promena ustaljenog naina porodinog ivota.

O poloaju ene, njenoj mnogostrukoj uslovljenosti i optere-enosti govorila je Anelka Mili. Dananja ena suoena je s dilemama u kojima jedan izbor u velikoj meri odreuje sve druge. Jo uvek je kljuna dilema posao-porodica, i ona se danas ipak ne moe reiti a da i jedna i druga sfera ozbiljno ne trpe. Kod zaposlenih ena opada stopa raanja, ali postoji i suprotna tendencija: da ene naputaju posao da bi se posvetile deci (jedno

48

[ arana Papi ]

istraivanje u BiH). Ta dilema je prisutna jer je organizovana pomo drutva jo uvek neznatna. ena i dalje nosi ceo teret porodinih obaveza. Ona preuzima gotovo sve uloge u porodici, izostaje s posla kada je dete bolesno, pregleda domae zadatke, pa preuzima i dosad tradicionalnu oevu ulogu kanjavanje. Pomo mukarca u kui jo je sporadina, i esto se svodi samo na to da otac izvede dete u etnju dok ena kuva. Ipak, injenica da je ena zaposlena, i da je broj zaposlenih ena sve vei, promenila je njen dosadanji podreeni poloaj. Odnosi moi jenjavaju i pokazuju izvesnu promenu u korist ene. Meutim, jo nije ispitano koje su to vrednosti znaajne kod ena, niti postoji uvid u strukturu njene svesti. Mogunost razreavanja i radikalnijeg poboljanja poloaja ene nastaje, prema miljenju Anelke Mili, sadanjim procesima drutvenih promena organizovanjem udruenog rada, koje nosi veu realnu mogunost da ljudi konkretno reavaju svoje probleme unutar svojih radnih zajednica, ili u mestu stanovanja. Socijalizacija porodinih funkcija, mogunost prevazilaenja porodinih okvira i novi izgledi za izlazak ene iz svoje ukotvljenosti postaju sada realnijim projektom.

Etnosocioloka istraivanja Vesne ulinovi-Konstantinovi svojom konkretnou i slikovitou donekle su nam pokazala odakle dolazimo. Njena analiza statusa ene u seoskom drutve-nom ivotu, analiza braka, svadbenih obiaja, krvne osvete, i feno-mena devojke-mukarca pokazala je da je afi rmisani i vii status ene najee bio mogu tek kada su mukarci bili na neki od naina onemogueni u svojim pripadnim funkcijama. U vreme krvne osvete, po zakonu Leke Dukainija, ene su bile iskljuene, i jedine su smele da naputaju kuu. One su i u fazi pomirenja porodica igrale odluujuu ulogu. Unutar opte dominacije ena je samo u izuzetnim situacijama zauzimala vii, ili ravnopravan poloaj. Isto tako, na primeru Tobelije, devojke-mukarca, visok drutveni poloaj

49

[ Tekstovi 1977-2002 ]

i ugled bio je dostupan samo nekim enama, i to u sluaju da u kui nema muke glave, da tako odlue roditelji, pa ak i samostalnom odlukom devojke do svoje 14. godine. Devojka-mukarac postaje deo najvie klase tradicionalnog drutva, pripada socijalnoj grupi oenjenih mukaraca, uestvuje u svim odlukama. Ona postaje mukarac u drutvenom znaenju, i najee se i oblai i ponaa kao mukarac, to je jo jedan dokaz da ena u tradicionalnoj strukturi moe da izae iz svog poloaja tek kada izae iz svoga pola.

I na kraju, jo neto o unutranjem ritmu seminara. Uesnice su pokuale da ostvare i ono to nije samo sluanje predavaa (koji su najee dolazili i ubrzo odlazili). Pokuavale su da, boravei zajedno vie od dve sedmice, u dijalogu ostvare zajedniko preispitivanje na tom mestu, traei sopstvene linije uvianja problema. Tako je osim onog planiranog dela postojao i drugi proces, pokuaj male radionice koja bi u razgovorima dola do otkrivanja problema iz svoje sopstvene dinamike, a ne samo povodom odsluanih izlaganja. esto se dogaalo da se doe do saznanja kako je potrebno razgovarati o neemu to je iz diskusija proizlazilo, a da to nije mogue jer je raspored bio ve unapred odreen, a dolasci predavaa ve isplanirani. Zato je vie puta nedostajalo koherencije i u jednom i u drugom vidu aktivnosti. Pokualo se baviti mnogim i esto divergentnim problemima. Zato se dolo do zakljuka da je potrebno, ukoliko se odri sledei seminar o toj temi, omoguiti i uesnicama da uestvuju u planiranju programa i karaktera kursa, da budu upoznate s temama, i da se i same pripreme. Planiranje i nunost organizacije u poslednjem asu, to je est sluaj na slinim skupovima, uinilo je da uesnice nisu imale dovoljno mogunosti da utiu na dnevni raspored. Bilo bi mnogo plodonosnije da je bilo mogue organizovati diskusije vie prema interesima uesnika, a ne prema unapred utvrenom rasporedu. Za ovo je nuno da i pozvani predavai provedu makar nedelju dana na seminaru, to

50

[ arana Papi ]

bi omoguilo izvestan kontinuitet, a i obostrani doprinos. U naporu da se ove ogranienosti prevaziu i da se razviju diskusije koje prevazilaze heterogena predavanja, boravei najdue na kursu od svih resource persons, najvie su doprinele Rua First-Dili, Rita Liljestrom, Anelka Mili i Fumiko Niimura.

51

Iskustvo Simon de Bovoar

Re je o jednom od prvih tekstova koji se na prostorima bive Jugoslavije bavio delom (i ivotom) Simon de Bovoar. Napisan je etiri godine pre objavljivanja prevoda seminalnog Drugog pola (Beograd: BIGZ, 1982), odnosno iste godine kada je u Beogradu odrana konferencija Drug-ca ena: ensko pitanje novi pristup?. Rad se pojavljuje u okviru temata Kritika graanske porodice, neposredno iza prevoda tekstova Aleksandre Kolontaj i Eme Goldman. Zanimljivo je pomenuti da je ovaj neupitno feministiki esej, posveen jednoj znamenitoj fi lozofk inji ije se ime pominje i u naslovu, grafi ki obraen tako da se na tri stranice teksta pojavljuje samo Sartrova fotografi ja. Iako to na prvi pogled moe da iznenadi, grafi ko reenje sasvim odgovara poruci koju arana Papi eli da prenese: ak i ena koja je mogla sebi da omogui da se bar naizgled ne bavi sobom, jer je bila potpuno zaokupljena svetom i njegovim smislom; ena koja je bila ikona svoga vremena; ena koja je osvojila svoju nezavisnost i pravo na alternativnost ak i jedna takva ena nije uzmakla patrijarhalnim oekivanjima i nadanjima u samoj sebi. Zato je De Bovoar vana za aranu Papi: ona pokazuje da spoljanje okolnosti, ideoloko ukidanje patrijarhata, ak i u sluaju ena koje su obdarene sposobnou da iskoriste sve svoje potencijale u takvim okolnostima, naprosto nisu dovoljne. Neophodna je korenitija promena.

Govor o poloaju ene i pokuaj razmatranja njene sadanje ili pak istorijske, vekovne degradacije ne moe opstati samo unutar neophodne, ali jo uvek apstraktne drutveno-ekonomske analize.

Iskustvo Simone de Beauvoir,Vidici, br. 5/6, 1978: 20-22.

52

[ arana Papi ]

Takva jedna analiza (koja kod nas nije ni obimna a ni dovoljno prodorna) moe pronai istorijski niz uzroka koji njenu podreenost ine doslednom pojavom kroz sva istorijska razdoblja. Ona moe doi do uvida da je ena uvek ostajala po strani drutvenog dogaanja, da je svojim ogranienjem na ulogu majke i domaice mnogo vie ostala u biolokom nego mukarac, kao i da je u itavom sklopu stoga formirala skup osobina koje se olako smatraju njenim prirodnim i venim crtama karaktera. Ali, najee, i ne primeujui to, takva analiza ostaje na nivou objektivnog i spoljanjeg i ne zalazi u ono to, takoe, ini totalitet enine podreenosti u sferu njene subjektivnosti, njenog unutranjeg iskustva, u polje uvianja puteva, mogunosti, a naroito granica sopstvenog oslobaanja. Drutveni uslovi emancipacije ene (mogunost ravnopravnog uea u javnom ivotu, jednaki uslovi zaposlenja, olakani uslovi odgoja dece) obino se uzimaju kao ve dostignuti i ostvareni nivo emancipacije, mada enina uronjenost u porodicu ostaje i dalje njena osnovna determinanta, a njena struktura ponaanja i poimanja sebe i svojih snaga skoro nimalo ne izlazi iz granica patrijarhalnog poloaja. Zanemarivanje ovih subjektivnih, unutranjih aspekata poloaja ene, koji su dakako ravnopravni s onim objektivnim aspektima, vodi iskrivljenom i praznom vienju totaliteta problema, i pokazuje granice takvog shvatanja emancipacije. Takoe, mora se naznaiti i to da drutveni uslovi emancipacije ene defi niu mogunosti, olakanja i razreenja problema samo unutar poloaja ene u porodici, to jasno govori o tome koja se njena uloga i dalje smatra primarnom.

Teorijsko razmatranje korena podreenosti ene i puteva njenog izlaska, kao i utemeljivanje principa emancipacije, kod nas najee zanemaruje itavo jedno podruje koje je neophodan momenat da bi emancipacija zaista bila delatna. To je podruje unutranjeg iskustva ene kako ona sebe doivljava, u kojim pojmovima sebe

53

[ Tekstovi 1977-2002 ]

tumai, ta misli o sebi i mogunosti svoje emancipacije, koje granice ve sama sebi postavlja, koje puteve izabira. Interiorizacija sopstvene podreenosti, prihvatanje spoljnih granica kao vlastitih, uvianje da su spoljne prepreke jo uvek snane i skoro neunitive i dalje ostaje sutinska osnova koja, pored drutvenih uslova nejednakosti polova, reprodukuje njen tradicionalni poloaj.

Opredeljujui se za unutranji prostor ene kao za neizbean inilac njene emancipacije i nastajanja subjektom neophodno je razmotriti osnovni problem kako da ena (u sebi, ali i kroz svoje delanje) izae iz svih onih pravila koja unapred defi niu njeno bie, ulogu, aktivnost, zadovoljstva, domete i ogranienja, i kako da ih samostalno i samosvesno oblikuje prema meri svojih elja i oseanja sebe. Bogat i iscrpan materijal o tome kako je jedna ena pokuala da ostvari svoj projekat samodefi nisanja i izgradnje sopstvenog bia dala je Simon de Bovoar /Simone da Beauvoir/ u svojoj autobiografi ji, u svom delu o poloaju ene Drugi pol, kao i u svojim romanima (naroito L'invite). Osim toga, odnos koji je ona izgradila sa an-Polom Sartrom /Jean-Paul Sartr/ takoe je neodvojiv deo njenog identiteta i pokuaja drugaije egzistencije. Vano je, stoga razmotriti i unutranju dinamiku ovog, naelno ravnopravnog odnosa, i pokuati uhvatiti suptilne tonove dominacije.

Kroz istoriju, pa i danas, skoro jedini ljudski (a vrlo esto neljudski) odnos izmeu ene i mukarca bio je u vidu para kao zajednice koja se odmah pretvarala u brak, a zatim uskoro i u porodicu, koja onda determinie eninu podreenost u cilju opstanka postojeeg naina produkcije i reprodukcije drutva. Zanimljivo je, stoga, analizirati ljudski odnos udvoje koji, kao u sluaju Simonde Bovoar i an-Pola Sartra, ne sadri nijedan produeni konstitutivni elemenat porodice koji je unapred odreivao ulogu ene, njeno mesto i granice. Osim toga to su se u svom odnosu oslobodili porodinog zatvora,

54

[ arana Papi ]

oni su proklamovali naelo ravnopravnosti i jednakosti, pa su ak i pretpostavili mogue odnose sa drugim osobama. Pokuali su da prevaziu sva ona pravila koja drutvene konvencije ili pak njihova interiorizacija nameu ljudskom odnosu udvoje, i sputavaju dva bia u njihovim prirodnim, stvarnim eljama i mogunostima. Suoili su se sa problemom slobode i totaliteta pojedinca koji svoje bogatstvo ne moe iscrpsti u jednom odnosu. Prihvatili su mogunost odnosa sa drugim osobama, ali pritom nisu hteli da ostanu u klasinim okvirima vernosti-nevernosti, pripadanja-naputanja, ve su poku-ali da razree i prevaziu situaciju postojanja poligamnih elja, koja u klasinoj monogamnoj ljubavi ima samo jedan jedini ishod raskid. Takoe, uspeli su da izmaknu idiotizmu zajednikog ivota i da zadre svoju posebnost, odrede svoju delatnost i ostvare mnogima nedostupnu nezavisnost.

Upravo zbog tih njihovih dostignua i uvida u postojeu ogranienost ljudskog odnosa udvoje, potrebno je malo poblie razmotriti strukturu ovakvog odnosa: valjalo bi pokuati da se dokui mehanizam njihove nezavisnosti, jednakosti, otvorenosti prema drugima; treba prodreti u njihov odnos snaga i pokuati odgovoriti na pitanje ko je odreivao principe slobode i otvorenosti u njihovom odnosu, kakvo je mesto sama sebi dala Simon de Bovoar, i ta je pri tom sebi uinila. Sva ova pitanja donekle opravdavaju da se interpretira i intervenie u njeno iskustvo kako ga nam je sama predstavila u svojoj autobiografi ji,1 mada nam ono i nije u celosti dostupno jer postoje mnoge stvari koje, kako sama kae, namerava da ostavi u tami.2

1 Simone de Beauvoir, Memories of a Dutiful Daughter (Mmoires dune jeune fi lle ranchoses), Penguin, 1968; All Said and Done (Tout compte faite), Penguin, 1974 (koliko mi je poznato samo su prve dve knjige njene autobiografi je prevedene na na jezik), Th e Prime of Life (La Force de l'Age), Penguin, 1974, Th e Force of Circumstance(La Force de choses), Penguin 1974.2 Th e Prime of Life, str. 8.

55

[ Tekstovi 1977-2002 ]

Meutim, i pored toga, mislim da je bitno razmotriti njen pokuaj da ostvari poduhvat razvitka svog ivota,3 jer i onda kada pokuaj-projekat izgleda u potpunosti, tj. u skoro svim dimenzijama ostvaren i promiljen, kako to Simon pokuava da nam prikae, ipak ostaju sfere koje nisu ule u vidokrug preispitivanja svoga bia, postoje granice koje su se prihvatile kao deo ostvarene nezavisnosti ostaje sfera unutranjeg ustrojstva ene koja i dalje na tih, ali zaslepljuju nain, proizvodi poredak koji mukarcu daje prednost. Preispitivanje svih dosadanjih vidova egzistencije ene, a naroito analiza svih onih pokuaja reavanja problema izlaska iz podreenosti, defi nisanja sopstvenog bia, ravnopravnosti u postavljanju principa ljudskih odnosa, predstavlja put ka temeljnijoj nezavisnosti i izgradnji subjekta.

Simon de Bovoar je odrasla u tipinoj, dobrostojeoj graanskoj porodici4 koja je dosledno sprovodila svoju vaspitnu graansko-puritansku funkciju. U kui se nita nije bacalo, vreme i novac bili su rasporeivani strogom ekonominou i tanou, deca su nosila odeu dok se ne bi izlizala, a ak su se Simon i njena sestra igrale igara u kojima je cilj bio imati to vei profi t. Muke i enske uloge su bile strogo defi nis