Karlo Veliki i karolinka renesansa Na Boi 800. godine papa Lav
III krunisao je Karla, franakog kralja i uzdigao ga na rang cara.
Simboliki znaaj ovakvog gesta potpuno je jasan: Karlo je postao
hrianski cezar koji je trebao da vlada obnovljenim Svetim Rimskim
carstvom. Sam papa imao je koristi od ovakvog ina, dobio je
protekciju od strane Karla Velikog (zatitu od Langobarda koji su
bili pretnja), ali ispunjen je jedan od Karlovih najviih ciljeva,
po uenjaku Ajnhardu, njegovom biografu, on je eleo da obnovi antiki
grad Rim pod svojim uticajem. Ovo nije bila zla namera, jer kada je
karlo postao kralj Franaka 768. godine, rim je izgubio svoj presti
i velianstvenost, ali i ogroman domen svog uticaja koji je tada bio
rasparan i u politikom i kulturnom smislu.
U zemljama dananje Nemake i Francuske, gde su ivela germanska
plemena i gde su se ista meusobno borila za uticaj, dolazila su u
dodir sa razliitim oblicima i varijatetima hrianstva i
paganizma.
U Britaniji su moni manastiri uspeli da odre tradiciju uenja u
slubi hrianstva.
U Italiji - papa se suoavao sa konstantnim pretnjama za svoju
bezbednost.
Vladavina Karla Velikog donela je velike promene. On je uveao
carstvo koje se teritorijano protezalo od Italije do Severnog mora
i od Lamana do reke Elbe, i radio je na tome da svoje narode
ujedini pod hrianstvom. Isticao je jedinstvo crkve i drave i
negovao je kulturnu obnovu koja je podrazumevala i podizanje
standarda u obrazovanju, reformisao je slubu liturgije i uveo je
latinski kao glavni slubeni jezik.
Pojam karolinko odnosi se na osobeno kulturno, imperijalno doba
za vreme vladavine Karla Velikog, koje se naziva i Karolinkom
renesansom.Glavni element ovog kulturnog preporoda bila je
dramatina promena u vizelnim umetnostima pod carskim
patronatom.
U vekovima pre Karla Velikog, germanski narodi dobijali su
najvie priznanja za finu obradu metala, kao to je nakit i oruja
koja su esto bila ukraena apstraktnim ornamentima i dragim kamenjem
jarkih boja. Za germanske vladare obiaj je bio da svoju slavu
reprezentuju luksuznim poklonima, Karlo je nastavio tu tradiciju,
samo u malo drugaijem duhu. Meu onima koji su primali njegove
skupocene poklone bili manstiri, koje je "obasipao" relikvijarima
ukraenim dragim kamenjem, zlatnim i srebrnim liturgijskim
predmetima i sasudama, i raskono ilustrovanim knjigama. Karolinki
primeri ovakvih oblika umetnosti prikazuju naklonost germana prema
skupocenom sjaju raskonih materijala, njihovo oslanjanje na antike
modele, ali i novi znaaj i naglasak koji dobija ljudska figura.
U iluminiranim rukopisima i rezbarijama od slonovae - portreti
vladara i autora pojavljuju se u stilu koji odraava njihovo meovito
naslee. Na primer, na jednom panelu koji prikazuje sv.Jovana
Jevanelistu, figura je smetena izmeu dva klasina stuba koji nose
luk. Njegova poza i proporcije slede ranohrianske uzore, ali i
linearna kontura draperije pdraava lokalni ukus za apstraktni
dizajn.
Rezbarije od slonovae, u svom sastavu dosta podseaju na
iluminirane rukopise i verovatno su isklesane u istim manastirima
gde su se nalazili i skriptoriji gde su pisane knjige. Scena je u
dva registra, uokvirena ukrasnim ramom.U mnogim periodima, umetnici
su se trudili da oponaaju grko-rimske modele, ali dela karolinke
renesanse imaju jedinstveni politiki karakter. Iako je sam kasno
nauio da ita, Karlo Veliki je oseao duboko potovanje za dostignua
antike.
Za svoju pratnju, on je okupio najpotovanije uenjake tog doba,
oni su bili: englez Alkuin, njegov uenik - pesnik _______, panski
teolog Teodulf i italijanski istoriar Pavle akon. Car je tretirao
ove ljude kao svoje prijatelje i oni su bili zadueni da kulturno
ojaaju njegov dvor - tj. da od njegovog dvora naprave kulturno
sredite carstva.
Oni su pomagali da se organizuje ceo sistem carskog patronata,
obezbeivali su modele po kojima bi radili umetnici, ukljuujui
antike kameje, slonovau i iluminiorane rukopise. Nova elja za
tanim, jasnim i preciznim rukopisom i itljivim tekstovima dovela je
do reforme rukopisa i do pojave Karolinke minuskule. to je jasno i
elegantno pismo zasnovano na formi rimskih slova.Karlova ambicijja
dovela je i do procvata arhitekture u severnoj Evropi. Pored
manastirskih zdanja i crkava izgraenih njegovim sredstvima, on je
podigao palatu i kapelu dostojne carske prestonice u Ahenu.
Palatinska kapela je mona kamena struktura oktogonalnog plana,
sa mozaikom dekoracijom i dvospratnim enterijerom uokvirenim
masivnim lukovima. Planski, kako bi parirala centrima rimske i
vizantijske umetnosti, mermer je za ovu graevinu donoen upravo iz
Rima i Ravene. Konkurencija Vizantiji moe se prepoznati i u
Karlovom podravanju figuralnog slikarstva i rezbarije - jer je on
prihvatio i ohrabrivao reprezentativnu umetnost, ba u vreme kada su
je se vizantijski carevi odrekli u korist ikonoborstva. Osoben
karakter karolinke umetnosti - nastao u doba karla Velikog trajao
je ne samo za vreme njegove vladavine - ve i jedan vek nakon
njegove smrti, kada je njegovo carstvo podeljeno meu njegovim
sinovima. U kasnijim primerima karolinke umetnosti uoava se, npr. u
iluminiranim rukopisima energinija i uznemirena linija, kao to je u
uvenom Utrehtskom psaltiru, koji se uva u Univerzitetskoj
biblioteci u Utrehtu. Mesec sa Suncem se pojavljuje sada i u
predstavama Raspea, primer su raskone korice Lindau jevanelja, koje
se uva u Morgan biblioteci.
