Glava I

O BILANSIMA I BILANSIRANJUOSNOVNI POJMOVI O BILANSU I BILANSIRANJUPojam bilansa susre}e se u mnogim profesijama sa razli~itim zna~enjima, a naj~e{}e se njim ozna~ava stanje neke ravnote`e. Bilansna logika i metod bilansiranja koriste se u skoro svim nau~nim oblastima. Odnos izme|u zlo~ina i kazne u pravu, motivacije i zadovoljenja u psihologiji, izme|u metaboli~kih procesa u biologiji, zadovoljstva i patnje u realnom `ivotu; akcije i reakcije ili uzoka i posledice, u op{te teorijskom zna~enju - sve je neka vrsta bilansiranja, odnosno, ravnote`e izme|u dva suprotstavljena fenomena ili procesa. Ovaj pojam se koristi kod svih pojava koje se me|usobno kompenziraju. Svaki pravni posao ili akt nije ni{ta drugo do neka vrsta bilansa izme|u primanja i davanja, obe}anja i o~ekivanja. Sve {to se na ovom svetu dovodi u bilo kakvu ravnote`u, bazirano je na bilansnoj logici. Ovakvim uop{tenim prilazom ovaj pojam se ne razra|uje, ve} se time otvaraju putevi da se on detaljnije tuma~i u svom u`em zna~enju. Bilansi preduze}a, banaka i drugih firmi, dakle bilansi u ekonomskom zna~enju, javljaju se u vi{e razli~itih oblika koje }emo detaljnije obraditi u ovom delu, a posebnu pa`nju treba usmeriti na:

Bilanse stanja Bilanse uspeha i Bilanse tokova sredstava.Bilans stanja predstavlja ekonomsku sliku subjekta za koji se sa~injava u momentu bilansiranja, a bilans uspeha odslikava finansijske rezultate ostvarene u periodu na koji se odnosi. Bilans stanja prikazuje ekonomsku situaciju privrednog subjekta u datom momentu, dakle u jednom istrgnutom trenutku, a bilans uspeha izra`ava i obuhvata finansijske rezultate ostvarene u odre|enom vremenskom periodu. U tom smislu, bilans stanja predstavlja fotografiju ili poziciju gde se privredni subjekat nalazi, a bilans uspeha pokazuje du`inu pre|enog puta u datom vremenskom intervalu.

7

Razumljivo, ovaj pojam se ~esto koristi u pogre{nim zna~enjima, dobijaju}i atribute koji se ne mogu povezati sa pojmom bilansa, odnosno ravnote`e ili neke vrste jednakosti dva uzro~no povezana fenomena. Ra~unovodstveno orijentisani ekonomisti su skloni da u formalizaciji ovog pojma vide samo dvostrani ra~un koji na jednoj strani ima aktivne, a na drugoj pasivne bilansne pozicije. Da bi se moglo govoriti o bilansu, treba znati da on nikada nije unapred uravnote`en, te da se on uvek uravnote`uje (podmerava). Na primer: u bilansu uspeha, po pravilu }e biti ve}a jedna strana, ili rashodna ili prihodna. Podmeravanje, odnosno uskla|ivanje (ili, kako to prakti~ari ponekad govore, u{timavanje) bilansa se sastoji u tome da se manjoj strani doda nedostaju}i kvantum da bi se ona izjedna~ila sa ve}om. Ako su prihodi ve}i od rashoda, to zna~i da manjoj, u ovom slu~aju rashodnoj strani, treba dodati nedostaju}u vrednost kako bi se on izravnao. Na ovaj na~in se utvr|uje pozitivan rezultat poslovanja. U suprotnoj situaciji, kada su rashodi ve}i od prihoda, zna~i da se izravnanje bilansa posti`e tako {to se drugoj strani dodaje vrednost ostvarenog gubitka. U formalno-sadr`inskom smislu, bilans se javlja kao celina satkana od mno{tva elemenata koji se u literaturi javljaju pod nazivom bilansne pozicije. Izme|u tih delova i bilansa kao celine postoji uzro~no jedinstvo u kome se kriju mnoge tajne ekonomske analize, kojima je i posve}ena ova knjiga. Odnos izme|u tih delova i bilansa, kao celine, najlep{a je forma manifestacije teorije sistema u zna~enju u kome se njim bavi savremena teorija logistike i kibernetike. Na samom po~etku treba razjasniti odnos izme|u dva osnovna dela bilansne celine koji se odnose na poslovanje jednog ekonomskog subjekta. To je odnos koji vlada izme|u bilansa stanja i bilansa uspeha. Da bi se to razjasnilo i na popularan na~in predstavilo, koristi}emo jednu didakti~ku analogiju radi ilustracije su{tine problema. Ona predstavlja simulaciju razmi{ljanja poslovnih ljudi koji nemaju ekonomsko obrazovanje. Kako oni cene rezultate poslovanja i na koji na~in oni procenjuju ekonomski bonitet sopstvene firme, kao i bonitet partnerskih preduze}a? Na ovaj na~in ulazi se u sr` ekonomskog mi{ljenja, razotkrivaju}i problem na nivou zdravorazumskog logiciranja i otpo~inju}i razradu sa nivoa elementarne ekonomske pismenosti. Danas, ~ak ni poslovni ~ovek koji nema nikakvo ekonomsko znanje, nije oslobo|en obaveze da se bavi ekonomskim kategorijama. On to verovatno radi daleko vi{e od drugih iz straha da, zbog neznanja, ne do|e u ve}e te{ko}e i da firmu ne dovede do propasti. Na~in na koji on razmi{lja spada u elementarna logi~ka znanja i rezone koje ni najve}i teoreti~ari u oblasti ekonomske nauke nisu negirali. Naprotiv. Takav sistem logiciranja oni su samo preuzeli i razvijali do nivoa savremenih ekonomskih, odnosno, bilansnih teorija. Ta elementarna logi- ka ekonomsko-bilansnog mi{ljenja je bazirana na slede}em:

8

Ako JA danas posedujem imovinu vrednu 250 zlatnika i ako sam du`an 50 zlatnika, to zna~i da moj kapital, dakle ono {to MENI fakti~ki pripada - vredi 200 zlatnika. To je ona kategorija koju pravnici nazivaju NETO IMOVINOM, a ekonomisti KAPITALOM. Ako posle godinu dana posedujem 280 zlatnika i ako sam du`an 64, to zna~i da MOJ kapital vredi 216 zlatnika." Na osnovu te informacije na{, ekonomski neobrazovan ali logi~ki organizovan biznismen, izvla~i pravilan zaklju~ak da je njegova zarada u toj godini, odnos- no u tom periodu, onolika koliko iznosi prirast kapitala. Konkretno, to je vrednost od 16 zlatnika. Ovakav na~in logi~kog razmi{ljanja ~ini samu bit bilansiranja. Bilansna teorija oboga}ena je formom i tehnikama, ali ne i razvojem bilansne logike, koja je ostala nepromenjena jo{ od svojih rudimentarnih oblika koji su ilustrovani prethodnom simulacijom. Ovakve teze autor je zastupao u nekim svojim ranijim radovima, pa je bio izlo`en napadima da nau~ne argumente tra`i u throughdimentarnoj logici do nivoa nadriekonomske teorije. U preispitivanju svojih stavova, autor zastupa mi{ljenje da se ovde ne radi o kvazi ili nadri teoriji, ve} o rudimentarnom, dakle, nerazvijenom sistemu mi{ljenja, koje je apsolutno ispravno. Ovakav sistem logiciranja podse}a na rasprave o teorijskoj ispravnosti Sokratovih ili Platonovih stavova iz vremena kada su nastajali. Tada{njem razvoju ekonomije o~igledno je odgovarao upravo ovakav sistem ekonomskog logiciranja. Ta~no je da je on nerazvijen, ali se u osnovi ne mo`e negirati njegova logi~ka konzistentnost, pa su prigovori da se ovakav pristup grani~i sa rudimen- tarnom ekonomijom, zapravo izraz nesposobnosti da se ovaj pojam sagleda u dinamici i razvoju. Svako vreme razvija svoju teoriju, oboga}uje je metodama koje ono produkuje i prilago|ava zahtevima koje dati istorijski trenutak name}e. Neke istine ipak ostaju trajne ili u jednom, manje isklju~ivom dokazivanju, pre`ivljavaju epohe. To je slu~aj sa osnovnim postulatima na kojima se bazira logika bilansne analize. U teoriji bilansiranja i analize bilansa razvijeno je mnogo razli~itih pristupa kojima se ne}emo baviti ovom prilikom. Svi bilansi su po svojoj formi jednaki, a razli~itost ~ine njihov sadr`aj i svrha analize. Oni se me|usobno razlikuju samo onoliko koliko se razlikuju ekonomski subjekti za koje se sa~injavaju. Ako smo ih, u ovoj knjizi, poistovetili sa fotografijama, onda su po analogiji oni me| usobno sli~ni onoliko koliko su subjekti koji se fotografi{u - sli~ni. Bilansi iste firme u razli~ito vreme bitno se razlikuju, ba{ kao {to se me|usobno razlikuju fotografije istog ~oveka u razli~itim godinama njegove starosti ili uzrasta.11 Po ovom pitanju ~itaoca upu}ujemo na knjigu koja se detaljnije bavi ovom problematikom, pod naslovom Teorija bilansa, autora prof. dr Jovana Rankovi}a, mada su se ovim pitanjem bavili i drugi autori iz ove oblasti. Izdava~ dela je Savremena administracija Beograd, 1995. godine.

9

BILANS STANJABilans stanja izra`ava i obuhvata, dakle, odslikava stanje firme na koju se odnosi, u odre|enom momentu. U formalno - logi~kom smislu, kako je ve} istaknuto, on u mnogo ~emu podse}a na fotografiju. Njegova podudarnost sa fotografijom je u tome {to se stanje u firmi, za koju se bilans sa~injava, snima u odre|enom trenutku, odnosno na dan bilansiranja. U sadr`inskom smislu on obuhvata celokupnu imovinu preduze}a, sa jedne strane, i sve obaveze, kao i trajni kapital, sa druge strane. Iz toga se, naravno, izvla~i zaklju~ak da on, kao i svaki dobar snimak, treba da zadovolji odre|ene uslove, kao {to su:

sveobuhvatnost, valjana ekspona`a preciznost i vidljivost delova - elemenata od kojih je satkanTotalna obuhvatnost podrazumeva da su bilansom obuhva}eni svi elemen- ti koji ga konstitui{u, bez obzira na to da li se radi o elementima aktive ili pasive, dakle o imovinskim pozicijama, ili o obavezama firme na koju se on odnosi. Nepotpun bilans, tako|e, mo`e biti formalno ispravan, isto onako kao {to i na{a fotografija sa odse~enim delovima mo`e biti dovoljna da prepoznamo {ta je na njoj. Bilansna slika koja ne obuhvata delove, koji predstavljaju ekonomske kategorije, odnosno relevantne pravne ~injenice, nije potpuna i, kao takva, iako formalno sa~injena u formi bilansa, nije pouzdana za bilo kakvo ekonomsko zaklju~ivanje. Takva slika, kona~no, ne mo`e biti bilans. Da bi bilans stanja ispunio svoju osnovnu funkciju, mora biti sveobuhvatan. Bilans koji nije sveobuh- vatan podse}ao bi na nezavr{enu gra|evinu na kojoj su ostali otvori zbog neugra|enih cigli ili prozora. Valjana ekspona`a, koja se koristi po analogiji iz tehnike fotografisanja, podrazumeva da se bilans sa~injava u datim dru{tveno-ekonomskim okolnostima, isto onako kao {to se fotografija sa~injava u prirodno-fizi~kom okru`enju. Sa~injavanje bilansa podle`e onim pravilima u kojima se odvijaju ekonomski procesi i vrednovanje imovine i obaveza, odosno u kojima se ostvaruju poslovni rezultati privrednih subjekata. To zna~i da se bilans sa~injava po zakonima koji vladaju u odre|enoj nacionalnoj ekonomiji, u monetarnim okolnostima i cenovnim paritetima koje ona konstitui{e. Stoga se on, formalno, izra`ava u monetarnoj jedinici date dr`avne zajednice. Ako svetlo u momentu fotografisanja, odnos- no u momentu izrade fotografije, nije adekvatno, fotografija }e biti obele`ena tonovima koje ono reflektuje. Monetarno okru`enje, odnosno celokupan eko- nomski sistem, neposredno se inkorporira u bilans svake firme, te je on direktno zavisan od njega, na isti na~in i u istoj meri u kojoj je svetlo u momentu fotografisanja od uticaja na kvalitet snimka. To zna~i da se sve nabavke, bilo na doma}em ili stranom tr`i{tu, na kraju vr{e u datoj zemlji, te da se terete cenama obrazovanim na doma}em tr`i{tu, ili carinskim da`binama koje dato okru`enje propisuje (ovde se delimi~no mogu izuzeti samo off - shore kompanije, kod kojih va`e druga pravila).

10

Cena ko{tanja proizvodnje u toku, odnosno gotovih proizvoda, pa i roba, formirana je pod neposrednim dejstvom instrumenata koje propisuju dr`avni organi u kojoj se odvija privredni `ivot tog subjekta. Sve bilansne pozicije se, u krajnjoj liniji, javljaju kao rezultat dejstva onih pravila koja va`e u datom okru`enju. Bilans se, u tom smislu, formira pod neposrednim uplivom okru`enja i on uvek nosi sva ta obele`ja na identi~an na~in, kao {to fotografija nosi obele`ja osvetljenja. Zamislimo kako bi izgledala fotografija sa~injena u polumraku. Ne podse}a li nas ona na regularnost bilansa u kriznoj ekonomiji i u nestabilnom monetarnom sistemu? Preciznost i vidljivost delova fotografije ima za pret- postavku da su svi delovi celine koja se fotografi{e - vidno, odnosno realno predstavljeni. To u bilansnoj teoriji zna~i da se svi elementi aktive i pasive moraju izraziti realno i precizno. Realnost bilansa je jedna od njegovih osnovnih karak- teristika. Nerealan bilans nikada ne}e izvr{iti svoju funkciju i on je isto tako nepouzdan kao neispravan medicinski instrument koji o~itava pogre{ne re- zultate. Neispravni instrumenti u medicini mogu da prouzrokuju fatalne posledice na isti na~in kao {to i neta~an i nerealan bilans mo`e prouzrokovati te{ke posledice u vo|enju poslovanja savremene firme, a posebno u dono{enju inves- ticionih odluka. Ako je bilans slika stanja i najva`nija informaciona podloga u ekonomiji, a to nije sporno, onda mora biti u toj funkciji, {to zna~i da mora regularno da meri i izra`ava vrednosti koje obuhvata. Realnost je jedan od osnovnih principa bilansiranja, mada su svi oni me|usobno visoko zavisni, pa se nikada i nigde ne suprotstavljaju. Bilans stanja se, uobi~ajeno, predstavlja u formi tabelarnog prikaza:

Forma bilansa stanjaAktiva Element Osnovna sredstva Zalihe Potra`ivanja Novac Obrtna sredstva Trajni kapital Obaveze Obaveze teku}e Obaveze dugoro~ne Zbir bilansa xxx 257.000 20.000 87.000 xxx 257.000 30.000 56.000 6.000 92.000 150.000 107.000 Predkolona Glavna kolona 165.000 Pasiva Predkolona Glavna kolona

11

Bilans stanja je svakako, najzanimljivi instrument (PREDMET) u analizi bilansa, kao i baza za sve druge oblike ekonomske analize. Posebno je interesantan u okru`enju u kome se kapital, anga`ovan u ekonomskim procesima, javlja kao dominantna, a ~esto i jedina relevantna ekonomska kategorija. Didakti~ki razlozi uslovljavaju da se ista ova bilansna sadr`ina grafi~ki predstavi na slede}i na~in:

Grafi~ki prikaz bilansa stanja

Ovako predstavljen bilans stanja stvara dobru osnovu za analizu proporcija i uo~avanje relativnih odnosa, kao podloge za kvantitativna zaklju~ivanja. Gra- fi~ki prikaz bilansa stanja se ne koristi u praksi ekonomske analize, ali je vrlo podesan instrument za prezentaciju bilansnih slika. Ovako prezentiran bilans stanja je krajnje upro{}en i on odslikava stanje u manjoj firmi koja nije razvila sve ekonomske kategorije. Bilansna slika je onoliko razu|ena i slo`ena koliko je razvijena firma koju predstavlja. Zalihe, prikazane u bilansu stanja, su neizdiferencirane, pa je u cilju jasnije prezentacije va`no da se one precizno defini{u. One se stoga razdvajaju na:

Zalihe materijala, odnosno inventara, Zalihe proizvodnje u toku, 12

Zalihe gotovih proizvoda i Zalihe robe.Nov~ana sredstva se razdvajaju na:

Nov~ana sredstva na ra~unima kod banaka, Devizna sredstva u blagajni, Devizna sredstva na bankarskim ra~unima i Nov~ana sredstva u blagajni i sli~no.

Logiciranje na ovaj na~in zna~i da se svaka bilansna pozicija mo`e razdva- jati na ~itav niz podpozicija, odnosno elemenata koji je sa~injavaju. Tako, na primer, pozicija Potra`ivanje od kupaca ima onoliko podpozicija koliko ima subjekata koji se javljaju kao kupci, a to u praksi mo`e biti i broj od vi{e hiljada partnera. Svaka podpozicija se nadalje mo`e razbijati na posebne pravne odno- se i dokumenta koji se knji`e, a ovi dalje na sadr`aj svakog od dokumenata. Nivo i zahtevi analize uslovljavaju stepen diferencijacije pozicija na u`e grupe i elemen- te, ali na to uti~e veli~ina i slo`enost firme za koju se ekonomska analiza sa~injava, kao i nivo i svrha analize. Forma bilansa je, u krajnjoj liniji, zavisna i od delatnosti koju firma obavlja. Bilans banke ili osiguravaju}eg zavoda ne}e biti isti kao i bilans proizvodnog preduze}a, a ovaj se, u mnogome, razlikuje u odnosu na bilans trgova~ke firme. Stoga, formu bilansa treba tuma~iti u zavisnosti od svrhe analize, ali ne gube}i iz vida op{ti okvir u kome se on predstavlja. To je upravo oblik koji je ve} prezentiran. Direktive evropske zajednice preporu~uju razne oblike bilansa stanja, ali one se u krajnjoj liniji svode na ve} iznetu bilansnu sliku. Poznavanje bilansa je od ogromnog prakti~nog zna~aja za vo|enje savremene firme. Pomo}u njega rukovodstvo se najbolje upoznaje sa finansijskom i ekonomskom konstitucijom firme koju vodi i njenom sposobno{}u, kao i sa pozicijom na tr`i{tu koju ima u datom trenutku. Na osnovu njega najbolje }e se proceniti sopstvena snaga i pozicija u datom ekonomskom okru`enju. Sa`ivimo se, na trenutak, sa pozicijom direktora banke koji treba da vodi poslovni razgovor o nekom kreditnom plasmanu. Mo`e li se uop{te voditi takav razgovor ako ne poznajemo osnovne konture bilansa te banke i njegove kreditne podbilanse, kao i bonitet partnera i njegovu poslovnu solidnost? Ovaj sistem mi{ljenja prisutan je i u mnogim neekonomskim oblastima, na primer u vojsci. Zar komandant ne treba da poznaje snagu svojih jedinica, {to podrazumeva ljudske i materijalne resurse, i to u svakom momentu? Rukovodilac koji nema uvid u stanje svoje firme nije u mogu}nosti da donosi racionalne odluke. Mi se, na`alost, ne mo`emo pohvaliti kako na{i rukovodioci u tom pogledu imaju odgovaraju}a znanja i dobre procene u ~emu je jedan od razloga za mnoge poslovne proma{aje. Upravo zato smatramo da se sa ovom problema- tikom moraju upoznati poslovna rukovodstva u savremenoj firmi.

13

BILANS USPEHAZa razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sa~injava za odre|eni vremenski period. Ako bilans stanja podse}a na fotografiju, bilans uspeha podse}a na filmsku traku. Dok bilans stanja odslikava stanje istrgnuto iz kretanja, bilans uspeha obuhvata poslovanje, dakle sve promene koje su nastale u periodu na koji se odnosi, a koje su imale za posledicu ostvarenje prihoda ili nastanak rashoda. Svako od nas bio je u prilici da gleda svoje fotografije iz razli~itih vremenskih perioda i da u njima vidi tragove sopstvenog `ivota. Fotografije koje se upore|uju neka su vrsta bilansa stanja, a filmska traka, koja bi uhvatila sve faze i sve trenutke na{eg `ivota izme|u dva fotografisanja, mogla bi se poisto- vetiti sa bilansom uspeha.2 Po svojoj formi bilans uspeha je tako|e dvostrani ra~un, ali on u aktivi ne obuhvata sredstva niti u pasivi obaveze, odnosno kapital, ve} na jednoj strani obuhvata rashode, a na drugoj prihode. Termini kao {to su aktiva i pasiva sinonimi su za izra`avanje pojmova sredstva, odnosno obaveze, i ne koriste se u terminologiji bilansa uspeha. Kada je re~ o terminima, treba uo~iiti su{tinsku razliku izme|u bilansa uspeha i bilansa promena. Bilans uspeha je deo bilansa promena, ali se, na primer, pove}anje pozicije `iro - ra~un uz smanjenje pozicije potra`ivanja od kupaca - ne mo`e smatrati kao element bilansa uspeha. Kao i bilans stanja, bilans uspeha mora da ispunjava iste uslove, kako u pogledu forme, tako i u pogledu su{tine. Na prvom mestu bilans uspeha mora da bude sveobuhvatan, {to zna~i da obuhvata sve poslovne operacije i sve promene koje su imale za posledicu nastanak prihoda ili rashoda. Kada se razmatra pojam obuhvatnosti u bilansu uspeha, treba ista}i da je on identi~an sa obuhvatno{}u u bilansu stanja. Bilans uspeha koji ne sadr`i sve prihode ili sve rashode koji se odnose na poslovanje u periodu za koji se sa~injava, ne mo`e se smatrati validnim dokumentom, niti se o njemu mo`e govoriti kao o bilansu. U razja{njenju pojma okru`enje, u prethodnom poglavlju ove knjige, kori{}ena je analogija sa ekspona`om. U ovom slu~aju to zna~i da se poslovni rezultati, konkretno prihodi i rashodi, ostvaruju u datom ekonomskom okru`enju, te da oni nose sva njegova obele`ja. Prihodi i rashodi se ostvaruju u datom monetarnom, cenovnom i fiskalnom sistemu. Zato bilans uspeha neposredno sadr`i sve instrumente privredne politike i paritete, kako na rashodnoj, tako i na prihodnoj strani. Kroz njega se, kao kroz neku cev u mehanici, svi elementi okru`enja inkorporiraju u poslovanje preduze}a, i on svojim sadr`ajem odslikava uticaje okru`enja na privredni tok date firme. Kada je u pitanju uticaj okru`enja na poslovnu politiku firme, ilustrativan je primer razgovora koji je autor nedavno vodio sa direktorom jednog na{eg ribnjaka.2 Naravno, na one koje se odnose na ostvarivanje poslovnog rezulata.

14

Uvidev{i da nema odgovaraju}ih stru~njaka za ribarstvo, autor ovih redova savetovao je direktora da anga`uje stru~njake specijaliste koji bi vr{ili nadzor nad tehnolo{kim procesima. Takav predlog je odbijen sa obrazlo`enjem da se ne}e tro{iti novac uzalud. Celokupan zapat riba je nakon samo nekoliko nedelja uginuo, kako je obrazlo`eno - zbog nedostatka kiseonika. Oni o~igledno nisu umeli da urede okru`enje, jer kiseonik izvesno nije uvozna roba, niti se njegov neodostatak mo`e pravdati deviznim re`imom. Okru`enje koje je bilo potrebno ribama u ovom ribnjaku je upravo onaj ambijent koji treba stvoriti privredi. Iz tog razloga mnoge firme u neadekvatnom okru`enju propadaju iz sli~nih razloga kao {to je to bio slu~aj sa ovim ribnjakom. U neadekvatnom okru`enju ribama {krge nisu bile dovoljne za opstanak, a bilans uspeha je upravo onaj instrument ili organ kroz koji se uspostavlja i odr`ava veza privrednog bi}a sa okru`enjem. Kona~no, realnost bilansa uspeha je tako|e zna~ajna kao i kod bilansa stanja. Nerealni bilansi ne mogu biti osnova za vo|enje savremeneg menad`menta, i zato se regularnost i realnost, a to zna~i i preciznost, javljaju kao osnovni uslovi da bi se uop{te moglo govoriti o bilansiranju. Zna~ajno je ista}i da se veza izme|u rashodne i prihodne strane bilansa uspeha uspostavlja na bazi svo|enja na jednak obim realizacije. Uvek se, dakle, rashodi svode na obim ostvarene realizacije, pa se bilans uspeha svodi na relizovani obim ostvarenih u~inaka. Ako pretpostavimo da je: Po~etni obim zaliha gotovih proizvoda . . . . . . . . . . 140 jedinica

Ostvarena proizvodnja u datoj ekonomskoj godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.000 jedinica Stanje na kraju perioda . . . . . . . . . . . . . . . . . 0 jedinica Realizovani obim se svodi na visinu rashoda koje su prouzrokovale . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.140 jednica To zna~i da }e visina realizovanih rashoda koji terete dati period biti jednaka visini stvarno nastalih rashoda u tom periodu, uve}anih za visinu vrednosti donetih iz prethodnog perioda koje se odnose na po~etne zalihe. O ovom pitanju mo`e se razviti opse`na rasprava zato {to ovakav sistem logiciranja nije imanentan svim sistemima obra~una tro{kova i sadr`ini cena ko{tanja, pa }e se u daljoj analizi stvari razra|ivati i na druga~iji na~in. Ovakvom eksplikacijom u ovom delu `eleli smo samo da postavimo logi~ke osnove pravilnog bilansiranja. Kao i bilans stanja, bilans uspeha ima zna~ajnu ulogu u vo|enju poslovne politike savremene firme. Veoma je va`no da se proceni stepen efektivnosti i efikasnosti kako bi se opredeljivao tempo razvoja i pravilno usmeravala matica vo|enja poslovnih aktivnosti. U ovom delu zna~ajno je poznavanje i alternativnih solucija, kako bi se izvr{io najbolji izbor u nizu mogu}ih re{enja.

15

VEZA IZME\U BILANSA STANJA I BILANSA USPEHADa bi se ova veza razjasnila, koristi}emo analogiju iz prirodnog okru`enja. Ako bilans stanja obuhvata sve oblike imovine kojom privredni subjekat na koji se on odnosi raspola`e, to se svaki rashod javlja kao smanjenje nekog od oblika tako formiranih sredstava koja se nalaze u bilansnoj aktivi. Shvatimo li bilans stanja kao kakvo akumulaciono jezero, to se svako ispu{tanje vode (odnosno rashodi, kako se ova kategorija u ekonomiji naziva) mo`e poistovetiti sa smanje- njem nivoa akumulacije u tom jezeru. Sa druge strane, svaki priliv (odnosno prihod) ~ini uve}anje nivoa tog akumulacionog jezera. U takvoj ilustraciji se mo`e zapaziti da postoje pumpe koje istiskuju, dakle ispumpavaju vodu, odnosno mesta kroz koja voda isti~e i mesta kroz koja ona doti~e. To zna~i da }e nivo vode u tom jezeru rasti, ako se vi{e vode upumpava u odnosu na koli~inu koja oti~e i obrnuto. Ako su prihodi ve}i, zna~i da se pove}ava kvantum ~iste imovine preduze}a u odnosu na one vrednosti koje u obliku rashoda iz njega izlaze. Treba, dakle, podvu}i ~injenicu da sve {to ~ini imovinu preduze}a, pri tom nagla{avamo njene realne, dakle materijalne oblike, kad - tad }e postati rashod. Nema ni~eg u firmi u materijalnom obliku {to sutra ili nekog dana u budu}nosti ne}e postati rashod i {to se ne}e utopiti u kakvu tro{kovnu poziciju, kao {to nema ni jedne kapi vode u reci koja ne}e slediti njen tok. Tako, na primer:

Zalihe materijala }e postati materijalni tro{ak onog dana kada se budu

izdale u proizvodnju, preciznije, kada se budu utro{ile u proizvodnom, odnosno prometnom procesu. narednih perioda.

Zalihe sitnog inventara }e, tako|e, izgubiti svoju vrednost u nekom od Zalihe proizvodnje u toku su pro{le kroz filter tro{kova, ali jo{ nisuopteretile rezultat poslovanja perioda u kome se realizuju, pa }e na rashodnu stranu bilansa uspeha do}i onog momenta kada budu okon~ane i prodate. dana kada se prodaju kao vrednost robe koja je prodata, i to ba{ one robe iz koje je ostvaren prihod. U slu~aju da jedan deo zaliha propadne, iz bilo kog razloga, i da se ne mo`e korisno upotrebiti - i taj deo }e se na}i na rashodnoj strani bilansa uspeha. dnoj strani bilansa uspeha.

Zalihe trgova~ke robe do}i }e na rashodnu stranu bilansa uspeha onog

Osnovna sredstva }e se kad - tad u obilku amortizacije javiti na rashoOp{ti zaklju~ak bi bio da }e sve pozicije bilansa stanja koje postoje u materijalnom obliku postati rashodna strana bilansa uspeha. ^ak i ona sredstva koja se nikada ne}e prodati, niti pak koristiti u proizvodnji, na}i }e se na

16

rashodnoj strani bilansa uspeha kao otpisana sredstva zbog zastarevanja, dakle kao pozicije koje propadaju i vrednosno nestaju. Kao {to sva voda koja postoji u nekom akumulacionom jezeru kad - tad mora da iscuri ili ispari, tako i sva materijalizovana imovina firme u svom ekonomskom nestajanju izlazi kroz rashodnu stranu bilansa uspeha. Razume se, iz ekonomske logike kontinuiteta delatnosti proizlazi da se iz svake prodaje ostvaruju rezultati, {to podrazumeva obnavljanje vrednosti koje su nestale u prethodnim procesima. To zna~i da se kroz prihodnu stranu bilansa uspeha obezbe|uje obnavljanje, dakle pove}anje vrednosti imovine preduze}a. U realnom prirodnom obliku fizi~ke jedinice sredstava rashodnim procesima nestaju, a ekonomski, dakle vrednosno, kompenziraju se ostvarivanjem prihoda u monetarnom obliku. Nestaju stvari onakve kakve su bile, a rashod nije ni{ta drugo do gubljenje njihovih upotrebnih, a samim tim, ekonomskih vrednosti. Prodati proizvodi se napla}uju u nov~anom obliku, pa se taj novac koristi za kupovinu onih elemenata koji su potrebni za nastavak privredne aktivnosti. U tom ve~nom prela`enju iz jednog oblika u drugi nalazi se osnovni smisao kretanja imovine preduze}a, koji se izra`ava odnosima izme|u bilansa stanja i bilansa uspeha. Razlika izme|u analogije u prirodi i ekonomiji je o~igledno samo u tome {to se u prirodi ceo poredak odr`ava u nekoj ve~noj ravnote`i materije i energije, a u ekonomiji se vrednost kapitala u regularnim okolnostima perma- nentno pove}ava. Smisao prirodnih tokova i zakona je u odr`avanju ravnote`e, a u ekonomiji je u pitanju oplo|ivanje kapitala, dakle, pove}anje vrednosti koja ~ini kapital. U op{te teorijskom smislu, veoma je va`no da ulazi budu ve}i od izlaza. To je o~igledno jedini put da se pove}a masa kapitala, odnosno eko- nomski potencijal jedne nacionalne ekonomije. Po ovim pitanjima u ekonomskoj nauci jo{ uvek se vode teorijske rasprave, a ovim teorijskim pojednostavljenjem `eleli smo da damo {to jasniju i {to konkretniju poruku. Izme|u bilansa stanja i bilansa uspeha uspostvalja se jedinstvo tako {to se rezultat, koji se javlja u bilansu uspeha u isti mah pojavljuje kao element bilansa stanja. Jo{ jednom }emo se poslu`iti analogijom iz prirode. Vi{ak ulaza vode u akumulaciono jezero predstavalja pove}anje koli~ine vode u jezeru, {to bi se u ekonomiji moglo identifikovati sa pove}anjem kapitala. Logi~no je da se celo- kupna razlika izme|u prihoda i rashoda u jednoj firmi javi kao pove}anje kapitala. Na taj na~in ova dva kvantuma se idealno izjedna~avaju i jedan u drugom izra`avaju, {to }e re}i: svode se na isto. Odnos izme|u njih javlja se kao odnos izme|u prirasta i mase. Tako stvari stoje u jednom inokosnom preduze}u gde se vi{ak prihoda nad rashodima javlja kao pove}anje kapitala. Razume se da u ovom slu~aju treba ra~unati jo{ i sa faktorom oporezivanja dobiti koju uvode sve zemlje sveta. Prema tome, pove}anje kapitala preduze}a iz osnova finansijskih rezultata uvek se svodi na masu koja se dobija nakon odbijanja poreskih obaveza, i to je predstavljalo osnovni postulat ekonomskog u~enja zasnovanog na doktrini dru{tvenog preduze}a. Kada su u pitanju pravni oblici organizovanja preduze}a na kapitalnoj osnovi, situacija se bitno razlikuje.

17

U dru{tvima kapitala formiraju se druga~ija pravila u ovim odnosima. Ta~no je to da se i ovde javlja efekat koji ~ini pove}anje kapitala, ali se tu u prvi plan isti~e pravna komponenta ovog procesa. Re~ je o tome da pove}anje kapitala u ovim firmama ne postoji po automatizmu, ve} po slobodnoj volji partnera koji su ulo`ili kapital u nju. Problem je u tome {to u firmama korporativnog tipa dobitak ostvaren u poslovanju ne ~ini pove}anje kapitala, ve} osnovu za prisvajanje profita (dividende) za njene vlasnike. Logika stvari upu}uje na zaklju~ak da se onaj kvantum koji ~ini rezultate poslovanja u bilansu uspeha javlja kao osnov prisvajanja od strane vlasnika u bilansu stanja. Razume se da jo{ jednom treba naglasiti ~injenicu da se u ovom slu~aju imaju u vidu neki dopunski efekti koji se odnose na poreske obaveze i obrazovanje rezervnih fondova. Bilans stanja se javlja kao materijalna osnova za formiranje bilansa uspeha na isti na~in kao {to su materijalna sredstva uslov za odvijanje ekonomskih procesa. U isti mah bilans stanja nastao je kao rezultat bilansa uspeha, jer se bez uspe{nosti ne mo`e govoriti o talo`enju kapitala. Bilans stanja, dakle, ra|a bilans uspeha da bi ovaj bio preduslov za postojanje bilansa stanja. Odnos je isti onaj koji se postavlja povodom uzro~ne veze izme|u jajeta i koko{ke. Masa kapitala kojom inokosna firma raspola`e nije ni{ta drugo do zbir dobitaka iz pro{losti, naravno uve}ana za osniva~ki kapital. Kada je pak re~ o dru{tavima kapitala, tada se ukupan kapital javlja kao vrednost koju su vlasnici uneli u firmu prilikom njenog osnivanja i u kasnijim pove}anjima od dana kad je formiran osniva~ki kapital do dana kada se ova vrednost bilansno izra`ava. U ovom drugom slu~aju ne postoji logi~ka veza izme|u niza bilansa uspeha sa bilansom stanja, te bilans stanja nije sinteza bilansa uspeha iz pro{losti. Umesto toga, bilans stanja firme koja ~ini dru{tvo lica ili dru{tvo kapitala javlja se kao sinteza svih unosa kapitala od momenta organizovanja firme do dana bilan- siranja. Pri tom se mora imati u vidu i ~injenica da su poslovni gubici u pro{losti umanjili vrednost kapitala, a razni oblici emisionih a`ija, odnosno formiranja fiktivnog kapitala, ga - uve}avaju. Bilans uspeha zapravo predstavlja rast firme iznutra ako su rezultati pozitivni, ili pak topljenje njene supstance, odnosno eroziju kapitala, ako su oni negativni. Problem je, me|utim, u tome {to se na kraju svakog perioda ostvareni efekti izvla~e iz firme, pa se interni rast na taj na~in topi izvla~e}i se u obliku profita. Rast se poni{tava ~inom povla~enja ili izvla~enja dobiti iz preduze}a. U tom smislu, ona ekonomska kategorija kojom smo se u socijalisti~koj ekonomiji bavili kao centralnom okosnicom ekonomskog rasta a koju smo nazivali akumulacijom u preduze}u, zapravo ne postoji, niti pak mo`e postojati u tr`i{noj ekonomiji na na~in kako su nam je tuma~ili. Dokapitalizacija (pove}anje kapitala) u tr`i{noj ekonomiji ne dolazi narastanjem iznutra, ve} uno{enjem spolja. Izuzetak od ovog stava ~ini konverzija obaveza u kapital. Ona ima elemente rasta spolja iako formalno nastaje promenom statusa obaveza koje postoje iznutra. Ostvareni profit se po pravilu iznosi

18

iz firme od strane vlasnika kapitala, odnosno investitora, kako se ova interesna grupa naziva u savremenom biznisu, a reinvestira se tamo gde oni ocenjuju da je ulaganje unosnije. Po{to se vra}anje kapitala uvek vr{i uno{enjem, ~ak i u slu~aju da se dividenda reinvestira, to tr`i{no orijentisana firma zapravo raste uno{enjem kapitala spolja i uvek spolja. I sam ~in reinvestiranja dobiti, ne bez razloga, tuma~i se kao ulazak kapitala sa strane. Bilans stanja i bilans uspeha se integri{u u procesu ostvarivanja rezultata a razdvajaju putem raspodele dividende. Ostvareni poslovni rezultati izlaze iz firme u obliku dividende, a reinvestiranje nije neposredno uslovljeno vra}anjem ba{ tog profita, jer on obi~no luta tra`e}i najatraktivniju poziciju za ostvarivanje novog profita. Savremena iskustva pokazuju da se ostvareni profit po pravilu reinvestira u inokosnim firmama, jer su njihovi vlasnici ~vr{}e povezani sa njom, a najmanje u firmama akcionarskog tipa, jer je tamo personalna veza vlasnika sa predu- ze}em u koje je kapital investiran najlabavija.

BILANS PROMENA SREDSTAVA I IZVORABilans promena sredstava i izvora javlja se kao razlika izme|u vrednosti bilansnih pozicija koje izra`avaju stanje sredstava i izvora na po~etku i na kraju poslovnog perioda, odnosno posmatranog i izve{tajem obuhva}enog vremenskog razdoblja. Bilansne promene se mogu analizirati po bruto i po neto principu. Da bi se one jasnije protuma~ile, njihov sadr`aj }e se prikazati na primeru jedne karakteristi~ne bilansne pozicije. Kao primer koristi}e se aktivan ra~un `iro - ra~un. Utvr|ivanje promena na `iro - ra~unu izgleda ovako: Po~etno stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pove}anje u toku perioda . . . . . . . . . . . . . . . . Ukupan ulaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Smanjenje u toku perioda . . . . . . . . . . . . . . . . Novo stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150.000 din. 357.000 din. 507.000 din. 360.000 din. 147.000 din.

Bruto promet pokazuje da je, u toku godine, ova firma na ra~unu koji se analizira primila 357.000, ali je sa njega isplatila vrednost od 360.000 monetarnih jedinica. Bruto primitak ili ulaz je za 3.000 jedinica manji od bruto isplata. To se naravno mora odraziti na krajnji saldo ovog ra~una u smislu da je on manji, {to se i vidi iz numeri~kih podataka. Neto promet se, dakle, javlja kao neka vrsta kompenzacije, odnosno salda u vrednostima bruto prometa. Problematika bilansa promena ne mo`e se iscrpeti na ovaj na~in, jer se ukazivanjem na samo jednu poziciju ne vidi su{tina i sadr`ina tog bilansa, pa }emo ovaj prikaz pro{iriti na jednu pojednostavljenu, ali celovitu bilansnu sliku. Ova analiza se usmerava ka sagledavanju sinteze delova iz kojih se celina sastoji, tako da ta bilansna ilustracija ima slede}i oblik:

19

Aktiva Bilans promenaElement Novac Osnovna sredstva Zalihe Potra`ivanja Zbir Po~etno stanje 6.000 65.000 30.000 56.000 157.000 Promene u toku perioda Pove}anje 823.000 10.000 320.000 400.000 1.553.000 Smanjenje 825.000 8.000 318.000 412.000 1.563.000 Stanje na kraju perioda 4.000 67.000 32.000 44.000 147.000

Pasiva Bilans promenaElement Trajni kapital Obaveze poslovne Obaveze kreditne Obaveze poreske Zbir Po~etno stanje 100.000 20.000 30.000 7.000 157.000 Promene u toku perioda Pove}anje 12.000 1.230.000 240.000 71.000 1.553.000 Smanjenje 1.244.000 244.000 75.000 1.563.000 Stanje na kraju perioda 112.000 6.000 26.000 3.000 147.000

Ovo nije uobi~ajena forma za prezentaciju podataka na osnovu kojih se izvode odgovaraju}i analiti~ki zaklju~ci o Bilansu promena. Stoga }e se u daljem toku analize forma prezentcije Bilansa promena prilagoditi onim tehnikama koje se koriste u praksi.

Bilans promena (integralna forma)u hiljadama Element Novac Osnovna sredstva Zalihe Potra`ivanja Trajni kapital Po~etno stanje aktiva 6 65 30 56 100 pasiva Promet u toku godine aktiva pasiva 823 10 320 400 825 8 318 412 12 Ukupan promet aktiva 829 75 350 456 pasiva 825 8 318 412 112 Stanje na kraju godine aktiva 4 67 32 44 112 pasiva

20

Nastavak tabeleElement Poslovne obaveze Kreditne obaveze Poreske obaveze Zbir 157 Po~etno stanje aktiva pasiva 20 30 7 157 Promet u toku godine aktiva pasiva 1.244 244 75 3.116 1.230 240 71 3.116 Ukupan promet aktiva 1.244 244 75 3.273 pasiva 1.250 270 78 3.273 147 Stanje na kraju godine aktiva pasiva 6 26 3 147

Pa`ljivim posmatranjem zapazi}e se da je u formi ova dva prikaza do{lo do pregrupisavanja. Kod aktivnih bilansnih stavki pove}anje je iskazivano na strani aktive, a smanjenje na strani pasive. Kod pasivnih pozicija postupak je upravo obrnut. Logika je u tome da kod aktive pove}anje zna~i uve}avanje imovine, pa se na taj na~in menja aktiva, a kod pasive pove}avaju se obaveze, pa se preko njih uve}ava potra`na strana. Ovakav prikaz konstruisan je sa ciljem da se prika`e na koji na~in promene u toku perioda za koji se sa~injava bilans, uti~u na njegovu kona~nu formu. Ve} i op{ti uvid u sadr`inu promena u bilansu pokazuje da se one mogu posmatrati na dva na~ina, i to kao:

bruto promene i neto promenePod bruto promenama se podrazumeva njihova celovitost na odre|enoj bilansnoj poziciji. Tako, na primer, na poziciji Novac, u izve{tajnom periodu, primljeno je 823 i ispla}eno 825 nov~anih jedinica. Ovako posmatrane promene pokazuju i intenzitet, odnosno obim aktivnosti koje je firma izvr{ila u tom segmen- tu svog poslovanja u posmatranom periodu. Njima se kvantifikuju sve operacije naplate potra`ivanja svih vrsta, {to zna~i - svi ulasci novca u preduze}e, odnos- no, sve isplate ili izlazi novca po bilo kom osnovu. Bruto prometom se meri i izra`ava nivo aktivnosti preduze}a, koja je razvrstana po bilansnim pozicijama, odnosno funkcijama koje pratimo. Ukupan ulaz na kontu zaliha osnovnog materijala u datom periodu (bruto promet) koji ovu poziciju odslikava, ujedno pokazuje aktivnost nabavke ove vrste zaliha. Ako posmatramo bruto promene na potra`noj strani dobavalja~a, vide}e- mo obim ukupnih nabavki po svim osnovama. Na dugovnoj strani istog ra~una, pak, sagledava se aktivnost pla}anja obaveza prema dobavlja~ima. Bruto pro- mene obuhvataju aktivnosti koje firma ima u datom segmentu svojih delatnosti. Sve bruto promene u toku godine izra`ene su na prethodnoj bilansnoj tabeli u kolonama prometa (promene u toku godine).

21

Za razliku od bruto promena, neto promene pokazuju krajnje posledice promena na stanje u firmi. Da bi se one ilustrovale, koristi}e se slede}a bilansna {ema koja je izvedena iz prethodne:

Bilans neto promenaElement AKTIVA Novac Osnovna sredstva Zalihe Potra`ivanja Zbir aktive PASIVA Trajni kapital Obaveze poslovne Obaveze kreditne Obaveze poreske Zbir pasive 100.000 20.000 30.000 7.000 157.000 112.000 6.000 26.000 3.000 147.000 +12.000 -14.000 - 4.000 - 4.000 -10.000 6.000 65.000 30.000 56.000 157.000 4.000 67.000 32.000 44.000 147.000 -2.000 +2.000 +2.000 -12.000 -10.000 Stanje na po~etku perioda Stanje na kraju perioda Neto promene

Uvidom u ovu bilansnu {emu mo`e se zaklju~iti da neto promene pokazuju krajnje pravce i domete politike koja je vo|ena u preduze}u. Ova firma je, na pri- mer, imala za cilj da smanji obim anga`ovanja sredstava, pa je ukupno anga`o- vanje sa 157.000 redukovano na 147.000 nov~anih jedinica. Evidentno je da je glavni pravac aktivnosti ove firme bio usmeren ka smanjenju potra`ivanja od kupaca. To zna~i da je ona svoje aktivnosti usmerila ka pribiranju sopstvenih sre- dstava koja su drugi koristili (a`urirala naplatu svojih potra`ivanja od kupaca). U isti mah, smanjena je i koli~ina anga`ovanih sredstava u nov~anom obliku, ali je pove}ana vrednost osnovnih sredstava, kao i vrednost zaliha. Ovako posmatra- ne promene u bilansu stanja, ogledalo su aktivnosti preduze}a na planu anga`o- vanja sredstava. Na planu kori{}enja sredstava, tako|e je do{lo do odre|enih, i to sasvim identi~nih redukcija. Smanjene su poslovne obaveze, {to se opet, po logici stvari, dovodi u vezu sa smanjenjem potra`ivanja. Iz toga se indirektno izvla~i zaklju~ak, da je slu`ba koja obavlja finansijske poslove radila efikasno, odnosno, da su aktivnosti poslovne politike bile u tom pravcu pravilno usmerene. Kona~no, smanjene su i sve druge obaveze, {to navodi na zaklju~ak da je u pos- matranom preduze}u do{lo do krupnih zaokreta u vo|enju poslovnih finansija.

22

Bilans promena mo`e se posmatrati kao analiza terapijskog efekta u medicini. Trebalo bi, dakle, znati poziciju sa koje se polazi, vrstu i intenzitet terapije, kao i stanje u kome }e se organizam nalaziti nakon primene terapije. Ako je preduze}e usvojilo poslovnu politiku, njena realizacija se mo`e ostvariti samo promenama. U njima se zapravo vide pravci razvoja firme, a preko njih se najbolje uo~ava u kom pravcu se ona usmerava i ~emu te`i. Analizom bilansa promena procenjuje se i intenzitet promena i stanje u kome se firma nalazi, odnosno, dokle se stiglo u realizaciji poslovne politike. Promenama se jedno stanje prevodi u drugo, pa je u svakoj poziciji zna~ajno proceniti, da li je novo stanje kvalitetnije od prethodnog i da li se ono pribli`ava stanju koje se postavlja kao cilj poslovne i razvojne politike. Iz tih razloga je bilans promena zna~ajna analiti~ko- informaciona podloga za vo|enje poslovne politike i procenu u kom pravcu se firma razvija. Bilans bru- to promena pokazuje celokupnu aktivnost na pozicijama imovine, kapitala i obli- gacionih obaveza u odre|enom vremenu. Bilans neto promena, pak, obuhvata i izra`ava samo efekte i domete koji su u krajnjoj liniji rezultirali iz takve poslovne politike. ^injenica da je `iro - ra~un primio 1.000.000 i isplatio 986.000 dinara pokazuje {ta se sve doga|alo na ovoj poziciji u poslovnom (izve{tajnom) periodu, a ~injenica da je saldo `iro - ra~una na kraju ve}i u odnosu na po~etak za 14.000 dinara - pokazuje {ta je krajnji efekat svih tih aktivnost. Ovi pokazatelji ujedno izra`avaju celokupnost svih aktivnosti u vremenu na koji se odnosi izve{taj.

BILANS TOKOVA SREDSTAVABilans promena ima neposredne veze sa bilansom tokova sredstava, pa se oni u mnogo ~emu podudaraju. Kako neki autori tvrde, izme|u njih nema nikakve su{tinske razlike. S tim smo naravno saglasni. Bilans tokova sredstava se pojavljuje u jednom ve} oformljenom obliku koji daje neposrednu korist ekonomskim analiti~arima i zato treba analizirati njegovu su{tinu. Bilans tokova sredstava se bazira na bilansu stanja, mada postoje i varijacije u kojima se uzima u obzir i bilans uspeha, pa }e se obe varijante razraditi u ovom delu. Bilans tokova sredstava predstavlja izbalansirane pravce promena sredstava i izvora. U tom smislu, analiti~ki aparat se zasniva na metodologiji koja dovodi u ravnote`u dve komponente:

1. Promene vrednosti sredstava koja se iskazuju u bilansu stanja, dakle,upotreba sredstava, i

2. Promene na izvorima sredstava, odnosno, na~in pribavljanja sredstavaPri tom se, kao polazna baza, koriste bilansi stanja dva uzastopna perioda iz kojih se vide pravci promena u visini anga`ovanih sredstava i na~in pribavljanja sredstava za pokri}e tih promena. U konkretnom primeru, prikazuje se bilans stanja jednog preduze}a:

23

Bilans tokova sredstavaElement AKTIVA Osnovna sredstva Zalihe Potra`ivanja Novac Ostalo Zbir aktive PASIVA Trajni kapital Rezerve Krediti Teku}e obaveze Zbir pasive 10.000 500 2.000 2.500 15.000 2.000 4.000 14.000 20.000 2.042 6.000 14.000 22.042 9.958 500 2.500 12.958 8.000 3.000 2.000 1.000 1.000 15.000 3.000 7.000 5.000 8.000 4.092 27.092 2.800 8.500 6.100 8.600 3.134 29.134 8.200 1.500 900 400 1.958 12.958 Po~etno stanje Pove}anje Smanjenje Stanje na kraju perioda

Kako ovo preduze}e mo`e pribaviti sredstva? Kada su u pitanju pozicije na pasivnoj strani bilansa, odgovor je - samo na dva na~ina:

da ih unese neko izvan firme, dakle, pove}anjem obaveza, i da ih unesu vlasnici u obliku pove}anja trajnog kapitala.Kada su u pitanju pozicije na strani aktive, odgovor je - smanjenjem anga`ovanja u bilo kom obliku. Taj odgovor dovodi do logi~kih te{ko}a u njegovom obja{njenju, jer se smanjenje jednog oblika aktive uvek dovodi u vezu sa pove}anjem drugog oblika. Prema tome, odgovor na ovo pitanje nalazi se u strukturi samog bilansa integralno posmatranog. Tek kada se sagleda i druga strana - upotreba pribavljenih sredstava - vide}e se da cela ova konstruk- cija ima logi~ki smisao. Sve {to je pribavljeno, po bilo kom osnovu, je upotreb- ljeno. Kako i koliko, pitanje je na koje odgovara drugi deo ove bilansne {eme. Jasno je da su u ovom primeru sva pribavljena sredstva upotrebljena za pove}anje vrednosti osnovnih sredstava, za dugoro~ne plasmane, i neznatan deo, za pove}anje gotovine.

24

Bilans nov~anih tokovaIzvor - poreklo sredstava Pove}anje kapitala Pove}anje rezervi Pove}anje kredita Pove}anje obaveza A) Pove}anje pasive Smanjenje osnovnih sredstava Smanjenje zaliha Smanjenje potra`ivanja Smanjenje novca Smanjenje ostalih anga`ovanih sredstava B) Smanjenje aktive Ukupno pribavljanje sredstava Iznos 2.000 4.000 14.000 20.000 2.800 8.500 6.100 8.600 3.134 29.134 49.134 Smanjenje pasive Svega upotrebljena sredstva 22.042 49.134 Upotreba sredstava Pove}anje ulaganja u osnovna sredstva Pove}anje ulaganja u zalihe Pove}anje potra`ivanja Pove}anje novca Ostala pove}anja Pove}anje aktive Smanjenje kapitala Smanjenje rezervi Smanjenje kredita Smanjenje teku}ih obaveza Iznos 3.000 7.000 5.000 8.000 4.092 27.092 2.042 6.000 14.000

Na osnovu ovih elemenata sa~injava se kona~an bilans bruto nov~anih tokova po obrascu:

N 0 Pp S aodnosno,

N1

S p Pa

N1N0 - po~etno stanje novca Pp - pove}anje pasive Sa - smanjenje aktive Sp - smanjenje pasive

N0 Pp Sa Sp Pa

25

Pa - pove}anje aktive N1 - krajnje stanje novca Napomena: kategorije Pa i Sa ne obuhvataju promene u nov~anim pozicijama. U konkretnom primeru radi se o slede}im relacijama: N1 = 1.000 Pp = 20.000 Sa = 29.134 - 8.600 = 20.534 Pa = 27.092 - 8.000 = 19.092 Sp = 22.042 N1 = 1.000 + 20.000 + 20.534 - 22.042 - 19.092 N1 = 400 U bilansnoj teoriji ovaj deo bilansa naziva se bilans bruto promena sredstava. Pri tome se kao neto tokovi uzimaju prebijene vrednosti promena na istim bilansnim pozicijama. Na{e je uverenje da se ovde radi o neto promeni sredsta- va, a da su bruto promene one koje su identi~ne promenama u bruto bilansu. Po na{em tuma~enju, bruto promene sredstava podrazumevaju da se u ovaj bilans inkorporiraju i elementi bilansa upeha, {to zna~i - primanja po osnovu prihoda i upotreba sa pozicije rashoda. Ilustracije radi, u primeru koji sledi, koristi}e se bilans uspeha sa slede}im elementima: Ukupan prihod . . . . . . . . . . . . . 28.300 Ukupni rashodi . . . . . . . . . . . . 28.000 Dobit . . . . . . . . . . . . . . . . . . Porezi iz dobiti . . . . . . . . . . . . . Neto dobit . . . . . . . . . . . . . . . 300 60 240

Ovo preduze}e, na strani pribavljanja sredstava, ima poziciju ukupnog prihoda od 28.300 din, a na strani upotrebe, rashode u iznosu od 28.000 dinara. Sada je bilansna ravnote`a naru{ena, jer je jedna strana ve}a od druge. Gde je su{tina problema? Su{tina je u tome {to se kao ravnote`na pozicija u bilansu uspeha nalazi pozicija obaveza. U konkretnom primeru ostvarena dobit nije ni{ta drugo do obaveza prema vlasnicima kapitala za iznos dividende u visini od 240 i poreske obaveze za iznos od 60 dinara. Kada se detaljnije sagledaju pozicije obaveza, uo~ava se njihovo razdvajanje na dve komponente, i to: Obaveze po osnovu neispla}ene dividende . . . . . . . . . . . 240

26

Obaveze po osnovu poreza na dobit . . . . . . . . . . . . . . . .

60

Svega obaveze iz bilansa uspeha . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 Ovim primerom je prezentirana predstava o bilansu bruto tokova sredstava. U ovom slu~aju, jo{ jedna pozicija tra`i dodatno teorijsko obja{njenje. Re~ je o amortizaciji osnovnih sredstava koja je sastavni deo rashoda, pa se stvara privid da je ona u ovom bilansu duplirana. To bi bilo tako da visina vrednosti osnovnih sredstava ve} nije obuhvatila i amortizaciju. Stoga ne stoji teza da je amortizacija dva puta bilansirana. U celoj ovoj analizi otvara se i pitanje: koji deo pribavljenih i upotrebljenih sredstava izvire iz unutra{njih, a koji iz spoljnih izvora? Po logici stvari, iz unutra{njih izvora, dakle rastom iznutra, formira se pozicija dobiti iz poslovanja. Ona prakti~no figuri{e u obavezama sve dok se ne izvr{i isplata pravim vlasnicima. Prema tome, visina neispla}ene dividende je onaj vid pribavljanja sredstava koji figuri{e kao unutra{nji izvor. Ukoliko se dividenda ispla}uje akontativno, {to je u nekim trgova~kim zakonodavstvima mogu}e, tada se kao unutra{nji izvor pribavljanja sredstava pojavljuje samo onaj deo dividende koji nije ispla}en, ili pak neispla}ena dividenda iz ranijih perioda. Kada su u pitanju poreske obaveze iz dobiti, one tako|e figuri{u kao unutra{nji izvor pribavljanja sredstava, ali samo u visini koja nije ispla}ena, i traje ono- liko dugo koliki je period isplate. Ako se pla}anje poreza na dobit vr{i sukcesivno, tada se kao unutra{nji izvor sredstava pojavljuje samo neispla}eni deo poreza na dobit koji se bilansira. [ta }e se dogoditi ako preduze}e uop{te nema poziciju obaveza u svom bilansu stanja, odnosno, ako je sve svoje obaveze akontativno izmirilo i ako nema pove}anje obaveza? Da li je i tada odr`iva prethodna teza? To zna~i da je smanjena i upotreba tih sredstava, jer je nov~ani deo sredstava utro{en za investiranje u osnovna sredstva i dugoro~ne plasmane. I u ovom slu~aju valja imati u vidu ~injenicu da se prihodi i rashodi u ovom bilansu tretiraju na isti na~in kao i kod bilansa tokova sredstva, i to sa potpuno identi~nim obrazlo`enjima. 3

BILANS I NJEGOVI DELOVI - PODBILANSIAnaliza bilo kog elementa ili pojave podrzumeva ra{~lanjavanje predmeta analize na one elemente koji se stavljaju u `i`u analiti~kog prikaza. Predmet analize se ra{~lanjava do stepena koji je potreban da se sagleda u `eljenom obimu, kao i na delove koji se posebno ispituju. Primera radi: ako se utvr|uje naplativost potra`ivanja, tada }e se posmatrati samo one bilansne pozicije koje se odnose na ovu funkciju, a ne}e neke druge (kao, na primer, osnovna sredstva). Ra{~lanjavanje bilansa na njegove sastavne delove - podbilanse uslovljeno je svrhom i predmetom analize.3 Ma koliko da se o ovoj tematici vode teorijske rasprave, nismo na{li neki poseban smisao njene prakti~ne primene.

27

I po ovom pitanju u literaturi postoje razli~iti stavovi, po~ev od onih koji smatraju da je svako ra{~lanjavanje bilansa na podbilanse bez nau~nog osnova, pa do onih koji strogo propisuju {eme za ra{~lanjavnje bilansne celine. U na{oj literaturi, pravu buru izazvale su kritike upu}ene prof. Kosti Vasiljevi}u koji se smatra rodona~elnikom metode presecanja bilansa na podbilanse. Neopravdano se osporavaju sve ove metode, po~ev od autenti~nosti autorstva do svrhe presecanja bilansa na podbilanse. Ne smatramo potrebnim da se bavimo apologetikom, niti da zastupamo stavove na{eg profesora, toliko godina nakon njegove smrti. Svaka analiza na ovom svetu, pa i analiza bilansa, bazira se na ra{~lanjavanju te celine na njene elemente - sastavne delove. Ovo je teza koju naravno ne sporimo niti dovodimo u pitanje. U krajnjoj liniji, cilj analize bilansa se i svodi na razbijanje bilansa na delove i komponovanje tih delova u logi~ne celine. Problem je, me|utim, u tome kako treba sa~initi analizu, odnosno, na koji na~in treba izvr{iti ra{~lanjavanje te celine i kako ih opet povezati u celinu. U pitanju je, dakle, tehnika primene metode, a ne sama metoda. Prihvatljive su one kritike koje negativno ocenjuju krute {eme razbijanja celine na delove, po kojima se bilansna celina deli na slede}e podbilanse:

Podbilans osnovnih sredstava Podbilans obrtnih sredstava Podbilans sredstava zajedni~ke potro{nje Podbilans sredstava rezervi Podbilans ostalih sredstava

Ova sistematizacija je kasnije, vremenom, prilago|avana tako {to su podbilansi osnovnih i obrtnih sredstava integrisani u jedan podbilans poslovnih sredsta- va. Kritiku ove teze prihvatamo samo sa pozicije da je ovakav pristup jedino ispravan, ali ne i sa platforme da je on jedino mogu} i nau~no zasnovan. Zastupa- mo tezu da je ra{~lanjavanje bilansa na podbilanse nu`an preduslov svake analize bilansa, ali da ne postoje standardne {eme za razbijanje bilansne celine na delove, ve} da se ona dekomponuje prema potrebama i cilju analize. Uostalom, ve} samo razbijanje bilansne celine na bilans stanja i bilans uspeha nije ni{ta drugo do razbijanje bilansa na dva osnovna dela. Ve} na ovom stepenu razbijanja bilansa stvaraju se uslovi da se celina poslovanja odvoji i analizira u dva preseka:

stanja i uspe{nostiU analizi tro{kova, na primer, osvetljava se onaj deo bilansne strukture u kome su iskazani tro{kovi koji su predmet posmatranja; u analizi zaliha, pak, onaj deo bilansa u kome su one obuhva}ene. Prema tome, razbijanje bilansne celine na delove - preduslov je da se uop{te vr{i analiza i, naravno, pretpostavka za njeno uspe{no sprovo|enje. Treba praviti su{tinsku razliku izme|u preseca- nja bilansa na podbilanse i razmatranja njegovih delova. U prvom slu~aju, bilansna celina se razdvaja po delovima na taj na~in {to se sredstva i izvori

28

razdvajaju po namenama i tra`i odgovor na pitanje ko koga finansira, odnosno, da li su sredstva namenjena za odre|enu svrhu tako i kori{}ena. U drugom slu~aju, tra`i se odgovor na pitanje: koji deo bilansne strukture, dakle koji organizacioni deo, finansira druge delove u preduze}u, banci ili, pak, celoj nacionalnoj zajednici. Svrha prvog oblika presecanja bilansa je da se prati namensko kori{}enje sredstava u datom segmentu. Sredstva rezervi se, na primer, mogu koristiti za razne namene, pa se segmentiranjem bilansa na ovaj na~in odgovara na pitanje: kako su ona kori{}ena? Za ilustraciju }e se uzeti, ina~e, diskutabilna forma presecanja bilansa po funkcionalnoj strukturi.

Presecanje bilansa po funkcionalno - namenskoj strukturi:Podbilans Poslovna sredstva Sredstva zajedni~ke potro{nje Sredstva rezervi Ostale namene Zbir bilansa Stanje aktiva 8.000 600 400 1.000 10.000 pasiva 6.800 700 900 1.600 10.000 Prelivanje sredstava izvora 1.200 100 500 600 1.200

1.200

U ovom slu~aju trebalo je dokazati da se poslovna sredstva finansiraju iz nenamenskog kori{}enja sredstava zajedni~ke potro{nje, rezervi i sredstava izdvojenih za posebne namene. Tu se otvara polje za raspravu po pitanju tvrdnje da se poslovna sredstva finansiraju iz sredstava rezervi. Pa zar sredstva rezervi nisu u krajnjoj liniji poslovna sredstva? No, to su pitanja o kojima treba da se izjasne organi koji ih ocenjuju u svakoj konkretnoj situaciji. Isti ovaj bilans, predstavljen u drugoj dimenziji, na primer po organizacionim delovima u predu- ze}u, izgleda}e ovako:

Presecanje bilansa po organizacionim delovima:Podbilans Organizacioni deo A Organizacioni deo B Organizacioni deo C Organizacioni deo D Zbir bilansa Stanje aktiva Pasiva (anga(raspolo`ovano) `ivo) 2.400 2.000 3.800 4.000 2.000 3.000 1.800 1.000 10.000 10.000 Prelivanje Kori{}eno iz sredstava 400 200 1.000 800 1.200 1.200 Finansirano iz izvora

29

Saznanje ove vrste od koristi je za zaklju~ivanje koje se odnosi na pravilno raspolaganje sredstvima u poslovnom subjektu. Kada je u pitanju ispitivanje pojedinih delova bilansa, kao na primer, potra`ivanja od kupaca, tada se iz bilansne celine izuzima jedan konto i posmatraju se pozicije koje su na njemu izra`ene ili, pak, samo pojedina~ni kupac, sve do pojedina~nog posla. U nekim situacijama predmet analize ili revizije je odre|eni poslovni odnos, ali ne sa pozicije razmatranja potra`ivanja od kupca ili pak obaveza prema dobavlja~i- ma, ve} i sa pozicije osnova iz kojeg su ona nastala, dakle materijalnih tokova koji su u preduze}u nastali povodom tog posla. Ovakvi parcijalni poslovi, u {irem smislu, jesu predmet analize bilansa ili njegove kontrole, pa i revizije, i oni predstavljaju presecanje bilansa, ali ne na na~in kako se ovaj pojam koristi u na{oj literaturi. U op{tem teorijskom smislu mo`e se postaviti pitanje: da li se uop{te mo`e govoriti o analizi ako se ne vr{i neki oblik segmentacije celine na delove koji su predmet analize? Na{e je uverenje da je svako razbijanje bilansa na delove, ma kako oni bili komponovani, imanentno procesu analize. U tom smislu, teorijski ne treba raspravljati o tome da li bilans treba presecati, ve} o tome, koji je oblik njegovog segmentiranja najbolji i koji kojoj nameni slu`i. Postoji razlika izme|u ra{~lanjavanja i presecanja bilansa, mada po logi~koj konstrukciji to ne mora da bude tako. Presecanje je samo po sebi ra{~lanjavanje, ali se ono u bilansnoj teoriji koristi u ve} iznetom zna~enju. Ra{~lanjavanje se sprovodi u svim slu~ajevima kada treba analizirati neki deo bilansa koji ~ini jedna ili samo nekoliko njegovih pozicija. Ono se vr{i radi sprovo|enja parcijalnih analiza u slu~ajevima kada se vr{i segmentno ispitivanje jednog dela bilansne strukture. Kao i kod presecanja, ra{~lanjavanje se vr{i prema prirodi ispitivanja koje se sprovodi. Ako se, na primer, ispituje naplativost potra`ivanja ili stanje zaliha, tada se iz bilansne strukture izuzimaju samo pozicije koje se odnose na te delove i podvrgavaju `eljenoj analizi. Presecanje bilansa, a posebno njegovo ra{~lanjavanje, koristi}e se na vi{e mesta u ovoj knjizi, pa }e to biti prilika da se ovi metodi detaljnije izlo`e, uvek u odre|enom kontekstu.

30

Glava II

BILANSNA AKTIVAKARAKTER I SADR@AJ BILANSNE AKTIVEPod bilansnom aktivom podrazumeva se anga`ovanje sredstava u svim oblicima kod datog privrednog subjekta. Pojednostavljeno re~eno, bilansnu aktivu ~ine sva sredstva sa kojima privredni subjekat punopravno raspola`e u odre|enom vremenu. To podrazumeva i odre|eni pravni karakter sredstava koja su anga`ovana kod datog privrednog subjekta. Raspolaganje mora biti potpuno, a to zna~i da je neograni~eno i bezuslovno. U tom smislu, bilansna aktiva nije ni{ta drugo do inventar imovine kojom preduze}e raspola`e bez pravnih ograni~enja. Jo{ konkretnije, to zna~i da se u punopravnom raspolaganju ona mo`e otu|iti i na drugi na~in stavljati u promet, odnosno, upotrebljavati prema nalozima i dispozicijama pravnog subjekta kod koga se nalazi. Sredstva koja se nalaze kod datog privrednog subjekta, a ~ine tu|u imovinu, ne smatraju se aktivom u smislu u kome se o njoj raspravlja u ovoj knjizi. Ta sredstva nisu u vlasni{tvu datog privrednog subjekta, ve} pripadaju drugom vlasniku i kao takva ~ine aktivu onog poslovnog subjekta koji ih izra`ava kao sredstva poverena drugom licu. Valja ista}i da, u ovom opredeljenju, nije od zna~aja ~injenica da je obaveza po osnovu nabavke sredstava koja se iskazuju kao imovina - pla}ena ili ne. Bilansnu aktivu stoga ~ine i ona sredstva koja su danas nabavljena, a nisu pla}ena. Ona izvesno ispunjavaju pravni kvalitet da su kao takva aktom primopredaje postala vlas- ni{tvo subjekta koji ih je primio i samim tim postaju element njegove aktive. Aktiva svakog privrednog subjekta pojavljuje se kao:

Novac, Stvari i PravaSvaka od ovih pozicija ra{~lanjava se na druge oblike svrstane po grupama i podgrupama. Novac se, na primer, razvrstava na:

Nov~ana sredstva u blagajni, 31

Nov~ana sredstva na ra~unima kod banaka, Nov~ana sredstva kod drugih privrednih subjekata, Nov~ana sredstva u stranim sredstvima pla}anja, Nov~ane surogate (ekvivalente), Nov~ana sredstva u plemenitim metalima.

Stvari koje poslovni subjekat poseduje dalje se razvrstavaju na:

Osnovna sredstva i Zalihe.Svaki od ovih oblika se dalje ra{~lanjava na podgrupe prema prirodi i svrsi analize. Prava koja ~ine bilansnu aktivu, dakle imovinu poslovnog subjekta, tako|e se pojavljuju u razli~itim oblicima, i to kao:

Prava po osnovu posedovanja hartija od vrednosi u portfelju, Prava po osnovu aktivnih obligacija (potra`ivanja), Prava po osnovu intelektualne svojine, Druga prava iz poslovnih odnosa, U izvesnom smislu i nov~ana sredstva ~ine pravo potra`ivanja od dr`ave kao njihovog emitenta.

Prava, posebno ona imovinskog karaktera, nadalje se ra{~lanjuju u zavisnosti od vremena naplate, uslova pod kojima se naplata realizuje i na~ina na koji }e se ona ostvariti. Struktura bilansne aktive razlikuje se izme|u poslovnih subjekata, pre svega u zavisnosti od njihove veli~ine, delatnosti kojima se bave i okolnosti u kojima vr{e svoju poslovnu aktivnost. U literaturi i praksi bilansna aktiva se identifikuje sa pojmom imovine. ^italac }e zapaziti da je u ovom delu kori{}en pojam sredstva, a da je izbegnut pojam imovina. Ovde se radi o terminolo{kim razlikama koje su prihva}ene u ekonomskoj i pravnoj profesiji. Ekonomisti prihva- taju re~ sredstva za onaj pojam koji pravnici nazivaju imovinom. Prvi u prvi plan izbacuju funkcionalni karakter elemenata bilansne aktive, a drugi primat daju vlasni~kom statusu. O~igledno je, dakle, da je svako sa svog stanovi{ta u pravu, a razlike u pristupima su uslovljene razli~itim uglom posmatranja jednog te istog fenomena. Sve {to ~ini sredstva koja pripadaju privrednom subjektu zapra- vo je njegova imovina, a sve {to je imovina, u isti mah je i aktiva. Ako se svemu tome pridoda in`enjerski ugao posmatranja, zapazi}e se da je on znatno bli`i ekonomskom, dakle funkcionalnom, nego vlasni~kom poimanju. Za in`enjere je od posebnog zna~aja pojam sredstava kao osnove za vr{enje odre|enih poslova. Razlika izme|u ekonomskog i in`enjerskog pristupa ovom pitanju je u tome {to ekonomisti u prvi plan isti~u vrednost sredstava u mone- tarnom iskazu, pa ih drugi kvaliteti manje zanimaju, a in`enjeri problem posma-

32

traju u naturalnom zna~enju. Za njih su zna~ajnija funkcionalna svojstva sredsta- va koja preduze}e koristi, odnosno poseduje, ili, kako bi ih u sklopu ove analize nazvali - elementi bilansne aktive. Ovi pojmovi se ~esto pogre{no poistove}uju sa pojmom kapitala. Vrlo ~esto se nailazi na slu~aj da se imovina koincidira sa kapitalom, {to je pogre{no. Razlika izme|u imovine i kapitala je u tome {to se kapital dobija kao vrednosni ekvivalent neto imovine. Konkretno, kapital jednog poslovnog subjekta nije ni{ta drugo do ona vrednost koja se dobije kada se od vrednosti imovine, odnosno bilansne aktive, oduzme visina njegovih obaveza. Bilansna aktiva sti~e se na vi{e razli~itih na~ina, kao:

Unos od strane osniva~a i vlasnika, Obligacioni poslovi i Sopstvena akumulacija.U prva dva slu~aja radi se o unosu sredstava u strukturu imovine poslovnog subjekta sa strane, odnosno, o pove}anju imovine koja spolja ulazi u njegovo tkivo. Pri tom treba razgrani~iti onaj deo bilansne aktive koji se unosi putem obligacionih odnosa sa obavezom vra}anja. To su oni oblici kada se sredstva unose od drugih poslovnih subjekata. Na taj na~in dolazi do pove}anja vrednosti bilansne aktive, ali neto vrednost imovine preduze}a ostaje nepromenjena. Pove}anje vrednosti bilansne aktive ima za posledicu pove}anje vrednosti oba- veza, pa se na taj na~in neto imovinska vrednost, ili pak kapital, ne menja u masi. Sredstva koja spolja ulaze u tkivo poslovnog subjekta od strane vlasnika, odnos- no osniva~a, sa namerom da poslu`e kao kapital i trajno se vezuju za njega, ~ine onu kategoriju koja obezbe|uje realni rast vrednosti neto imovine preduze}a i ona zapravo ~ine podlogu za njegovo postojanje i razvoj. Sredstva koja ulaze u tkivo preduze}a, na osnovu akumulacije koja se ostvari u poslovnim procesima, tako|e ~ini realnu podlogu koja je u fakti~kom smislu njegova supstanca, naravno, sve do momenta do kada se vlasnici ne opredele da takvu akumulaciju raspodele i povuku iz firme. U svakom slu~aju, ostaje mogu}nost da se iz unutra{njih izvora pove}a vrednost kapitala svakog poslovnog subjekta i to u praksi nije redak slu~aj.

FUNKCIONALNA STRUKTURA BILANSNE AKTIVEAnga`ovana sredstva u poslovnim procesima stalno menjaju oblik prelaze}i iz jedne funkcije u drugu, a taj se prelazak izra`ava bilansnim promenama. Ona se u tom strujanju kroz privredni organizam uvek pojavljuju u nekom od oblika bilansne aktive i odslikavaju na nekoj od bilansnih pozicija. Osnovna sredstva se permanentno obezvre|uju i prelaze u obrtna, na taj na~in {to se obezvre|eni deo prenosi na vrednost proizvoda i usluga koje se u tom privrednom subjektu ostvaruju. Zalihe materijala se transformi{u u zalihe gotovih proizvoda, a ove opet u potra`ivanja, da bi se u tom toku ponovo pojavile u obliku novca. Kru`enje sredstava u bilansnoj aktivi je ve~iti proces koji prati privredni subjekt od njego- vog nastanka sve do definitivne likvidacije. U tom kru`enju, sredstva anga`ovana

33

u preduze}u uvek se nalaze u nekom od oblika, {to zna~i na nekoj poziciji u bilansnoj aktivi, upravo onako kao {to se i vozovi uvek nalaze na nekoj od usputnih stanica. Kada se struktura bilansne aktive posmatra kao trenutni inventar, svaki privredni subjekat u svakom momentu raspola`e sa svim oblicima bilansne aktive, u ve}oj ili manjoj meri. Svako preduze}e ima ili treba da ima odre|enu koli~inu novca, materijala, ambala`e, rezervnih delova, nedovr{ene proizvodnje, gotovih proizvoda, potra`ivanja od kupaca za prodate proizvode i robu, kao i osnovna sredstva sa kojima obavlja svoje delatnosti. Ilustracije radi, koristi}e se primer tri preduze}a iz oblasti proizvodne delatnosti koja imaju jednaku vrednost anga`ovanih sredstava u bilansnoj aktivi, sa slede}im stanjima:

Prikaz aktive bilansa za tri firmeOznaka privrednog subjekta Element Iznos Osnovna sredstva Zemlji{te Gra|evinski objekti Oprema Osnovna sredstva u pripremi Svega: Dugoro~ni plasmani Vlasni~ki udeli i akcije Obveznice Dugoro~ne pozajmice Svega: DUGORO^NO ANGA@OVANJE SREDSTAVA Obrtna sredstva Novac Potra`ivanja od kupaca Zalihe materijala Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba Svega: UKUPNO ANGA@OVANJE SREDSTAVA 200.000 4.000.000 3.000.000 600.000 7.800.000 78% 380.000 3.000.000 2.500.000 1.200.000 7.080.000 200.000 100.000 100.000 7.900.000 1% 79% 120.000 100.000 420.000 7.500.000 4,2% 75% 200.000 7.820.000 2% 78,2% 70,8% 120.000 5.000.000 2.300.000 200.000 7.620.000 200.000 76,2% 1 % strukture Iznos

2% strukture Iznos

3% strukture

50.000 400.000 480.000 500.000 590.000 80.000 2.100.000 10.000.000 21% 100%

120.000 150.000 580.000 800.000 820.000 30.000 2.500.000 10.000.000 25% 100%

30.000 200.000 200.000 900.000 850.000 2.180.000 10.000.000 21,8% 100%

34

Pretpostavka je da ova tri poslovna subjekta svoju delatnost obavljaju u istom segmentu delatnosti i da imaju jednaku ukupnu masu anga`ovanih sredstava, koja u svim slu~ajevima iznosi 10.000.000 dinara. Prvi i tre}i privredni subjekat imaju pribli`no izjedna~enu strukturu anga`ovanja sredstava u bilansnoj aktivi, posmatranu u ravni ukupnog odnosa izme|u osnovnih i obrtnih sredstava. Kod drugog subjekta se taj odnos neznatno razlikuje i kod njega je udeo obrtnih sredstava u ukupnoj strukturi aktive ve}i i iznosi 25% od ukupnog anga`ovanja. Unutar bilansne aktive razlike su daleko ve}e. Tako, na primer, kod proizvodnje u toku, anga`ovanje sredstava u datom momentu je slede}e: Subjekat 1 . . . . . . . . . . . . . Subjekat 2 . . . . . . . . . . . . . Subjekat 3 . . . . . . . . . . . . . Subjekat 1 . . . . . . . . . . . . . Subjekat 2 . . . . . . . . . . . . . Subjekat 3 . . . . . . . . . . . . . 500.000 800.000 900.000 4.000.000 3.000.000 5.000.000

Sli~na je situacija kod gra|evinskih objekata, sa slede}im vrednostima:

Svaki poslovni subjekat ima neku svoju logiku vo|enja poslova, pa se kod jednog poenta prebacuje na gra|evinske objekte, kod drugog na opremu, a kod tre}eg na proizvodnju u toku. Jedan poseduje vi{e hartija od vrednosti, {to zna~i da je svoj kapital stavio na raspolaganje drugim licima od kojih o~ekuje oplodnju tog dela kapitala. Drugi ne logiciraju na taj na~in, pa nastoje da pribave {to vi{e tu|eg kapitala, a ne da svoj stavljaju na raspolaganje drugima. Generalno posmatraju}i, veli~ina anga`ovanja sredstava u odre| enom obliku aktive je dokaz o tome kako se raspola`e sa imovinom. Veli~ina anga`ovanja sredstava u odre|enom obliku je optu`nica za menad`ment, i to utoliko argumentovanija ukoliko je anga`ovanje ve}e. Ako bi se pretpostavilo da ova tri subjekta mogu poslovati pod uslovima koje ima najbolji od njih, onda bi struktura njihove bilansne aktive, sastavljena od najmanjih vrednosti za iste pozicije, bila slede}a:

Struktura aktive u najboljem izboru:Element Osnovna sredstva Zemlji{te Gra|evinski objekti Oprema Osnovna sredstva u pripremi Svega 120.000 3.000.000 2.300.000 200.000 5.620.000 80.000 1.000.000 700.000 400.000 2.180.000 260.000 200.000 1.000.000 1.460.000 2.000.000 2.000.000 Najbolje stanje Odstupanje od najboljeg stanja 1 2 3

35

Nastavak tabeleElement Dugoro~ni plasman i Vlasni~ki udeli Obveznice Dugoro~ne pozajmice Svega Ukupno dugoro~no anga`ovanje Obrtna sredstva Novac Potra`ivanja Zalihe materijala Proizvodnja u toku Gotovi proizvodi Roba Svega Ukupno Najbolje stanje 5.620.000 30.000 150.000 200.000 500.000 590.000 1.470.000 7.090.000 Odstupanje od najboljeg stanja 1 2 3 100.000 100.000 2.280.000 20.000 250.000 280.000 80.000 630.000 2.910.000 200.000 120.000 100.000 420.000 1.880.000 90.000 380.000 300.000 230.000 30.000 1.030.000 2.910.000 200.000 200.000 2.200.000 50.000 400.000 260.000 710.000 2.910.000

Ovakav prikaz ukazuje na to da je svako od ovih preduze}a, u odre|enom delu anga`ovanja, ~inilo propuste, ili pak nije koristilo mogu}nosti koje je neko drugi ve} ostvario. Ove analize su veoma korisne, ali se moraju krajnje oprezno koristiti. Ukazivanje na segment u kojem je do{lo do propusta nije dovoljno da se na osnovu njega zaklju~i da je propusta zaista bilo. U praksi se ovakve situacije ne re{avaju na ovaj na~in, ali ove informacije imaju za cilj da sugeri{u zaklju~ke. Nikada nije nemogu}e ono {to neko ostvaruje. Postoje uvek razlozi zbog kojih je neko imao ve}e investicije u toku, ili pak anga`ovanje sredstava u obveznice, i zbog toga se to ne mora smatrati gre{kom u poslovnoj politici. Cilj analize, u krajnjoj liniji, je u tome da se ta odstupanja ili prividno nepotrebna anga`ovanja rasvetle i obrazlo`e organima upravljanja kako bi se njihova pa`nja fokusirala u tom pravcu. U svakom slu~aju, sva odstupanja od nekog relativno idealnog stanja, pokazuju da postoje mogu}nosti da se stvari poprave. One ujedno daju i mere do kojih se mo`e dosti}i. U ovom poglavlju postoji jedna slaba ta~ka na koju se mora ukazati. Re~ je o tome da je svako zaklju~ivanje na osnovu jednog stanja skop~ano sa rizikom. Zbog toga se za ovakve analize koriste prose~na stanja, dakle ona koja su postojala kao realnost u celom periodu. Prema tome, uvek se vodi ra~una da se neki zaklju~ci mogu izvesti iz zate~enog stanja na odre|eni dan, a drugi na osnovu prose~nih stanja. Ovako utvr|ena struktura anga`ovanja kapitala formira neki prototip funkcionalnog anga`ovanja elemenata bilansne aktive, a odstu- panja od njega pokazuju u kom pravcu treba voditi poslovnu politiku u vezi sa raspolaganjem sredstvima koja preduze}e koristi.

36

OBIM I STRUKTURA SREDSTAVA U AKTIVI BILANSAObim sredstava anga`ovanih u jednom poslovnom subjektu uslovljen je njegovom veli~inom i brzinom cirkulacije. Ve}i poslovni subjekat, po pravilu, zahteva ve}i obim anga`ovanih sredstava, na isti na~in kao {to je za pokretanje velikih ma{inskih postrojenja potreban ve}i i ja~i pokreta~ki mehanizam. Razume se da tu ne va`i pravilo proporcionalnosti. Dvostruko ve}i privredni subjekat ne}e tra`iti dva puta ve}u masu sredstava potrebnih za obavljanje delatnosti. Tu va`i logika ekonomije veli~ne, pa }e dva puta ve}i privredni subjekat anga`ovati vi{e sredstava, ali po pravilu - ne dva puta vi{e. Taj odnos je manji od rasta veli~ine privrednog subjekta, ali je logi~no da je kretanje istosmerno. Vozilo nosi- vosti 20 tona ne}e biti dva puta skuplje od vozila koje nosi 10 tona, ali }e svakako biti skuplje od njega. Tu se, naravno, krije jedna od tajni uspe{nosti velikih privrednih sistema i nalazi jedan od uzroka njihove komparativne prednosti u odnosu na manje subjekte. Bilo bi pogre{no da se samo na ovaj na~in tuma~i obim anga`ovanih sredstava u poslovnom sistemu. Ako se pretpostavi postojanje dva jednaka preduze}a, mo`e se dogoditi da se vrednost anga`ovanih sredstava izme|u njih razlikuje. Tamo gde je cirkulacija br`a, odnosno gde je broj obrta ve}i, dakle gde se anga`ovana sredstva posmatrana u masi br`e obr}u, sa manjom masom se ost- varuju jednaki u~inci. Stoga se, kao determinanta vrednosti anga`ovanih sred- stava u datom privrednom sistemu, javlja njegova veli~ina i brzina obrta posmat- ranih u sadejstvu. Veli~ina poslovnog sistema je tako|e diskutabilna kategorija. Ilustracije radi, koristi}e se primer poljoprivrednog gazdinstva koje posedu- je 5.000 ha i drugog sa 2.000 ha zemlji{ta. Formalno gledaju}i, mo`e sa zaklju~iti da je prvo gazdinstvo ve}e. To, naravno, ne mora da bude i ta~no. Ukoliko je kod drugog gazdinstva zemlji{te koje ono koristi kvalitetnije i daje daleko ve}e prinose, utoliko je ono ve}e od prvog. Veli~ina poslovnog subjekta se dovodi u vezu sa intenzivno{}u i op{tom radnom efikasno{}u. Veli~ina kapaciteta, sama po sebi, ne mora da bude pokazatelj veli~ine preduze}a, mada je njegov bitan preduslov. Primera radi, Zastava iz Kragujevca je u godinama krize proizvodila jedva oko 5.000 vozila, a desetak godina ranije taj obim je bio vi{e nego 30 puta ve}i. [ta je onda veli~ina poslovnog subjekta? Razume se da ovo pitanje daje razne odgovore, ali za potrebe ovog rada koristi se definicija koja se svodi na analizu `ivotne realnosti. Veli~ina preduze}a se izra`ava sa dve kategorije:

1. Instalirana produkciona sposobnost, 2. Ostvareni nivo (obim) aktivnosti.Razlog zbog kojeg se prihvata ovakav pristup ovom fenomenu je krajnje racionalno pragmati~an. Predmet analize je ono {to je ura|eno, {to je nastalo, dakle ono {to postoji u realnosti, kao i ono {to bi moglo da nastane, odnosno ono {to je moglo da se ostvari, a nije realizovano ili, jo{ jednostavnije re~eno - ono {to je propu{teno . Kona~no, na veli~inu poslovnog subjekta uti~u i nematerijalni faktori,

37

dakle resursi koji nisu i ne mogu biti predmet bilansiranja. To je radna snaga, tuma~ena po broju i stepenu obu~enosti, po{to i ona ~ini deo kapacitet preduze}a. a Kada su u pitanju obrtna sredstva, ona se neposredno dovode u vezu sa obimom aktivnosti, pa je logi~no da }e poslovni subjekt koji ostvaruje dvostruko ve}i obim morati da anga`uje pribli`no dvostruko vi{e obrtnih sredstava. Ova pretpostavka je ta~na, pod uslovom da se ne menja brzina cirkulacije obrtnih sredstava. Mo`e se re}i da je ta teza globalno ispravna, ali je u detaljima neta~na. ^ak, i uz pretpostavku da se brzina cirkulacije obrtnih sredstava ne menja, ne}e se dogoditi da dva puta ve}a firma anga`uje dva puta vi{e obrtnih sredstava. Ona je u prilici da reproduktivne elemente nabavlja jeftinije zbog ve}ih narud`bi, pa }e u tom delu biti u polo`aju da srazmerno smanji vrednost anga`ovanih sredstava. Logika je u tome da u ekonomiji ne va`e linearni i idealno proporcionalni odnosi. Dva puta ve}i kapaciteti nikada nisu dva puta skuplji, pa ni kod osnovnih kapaciteta ne postoji logika proporcionalnosti. Principijelno posmatraju}i, mo`e- mo se zadovoljiti samo konstatacijom da ve}e preduze}e povla~i ve}e anga`o- vanje svih oblika aktive, pa i obrtnih sredstava. Koliki je taj odnos, pitanje je na koje treba da odgovori upravo analiza koja je predmet ovog razmatranja. Obim i struktura anga`ovanih sredstava u bilansnoj aktivi neposredno su zavisni i od delatnosti poslovnog subjekta. Poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi ratarskom proizvodnjom u strukturi svoje bilansne aktive ima zna~ajnija sredstva u zemlji{tu, a kod gazdinstva koje se bavi sto~arskom proizvodnjom dominantna pozicija je osnovno stado ili jato, odnosno proizvodnja u toku za tovna grla. Kod trgova~ke firme }e u bilansnoj aktivi dominirati vrednost robe, a kod transportnih firmi ova kategorija ne}e uop{te figurisati. Ovaj deo analize treba dovesti u vezu sa teorijskim stavovima koji ukazuju da se svaka delatnost odra`ava imanentnim odnosima u organskoj strukturi kapitala, odnosno u kapitalnoj intenzivnosti. U op{toj ekonomskoj teoriji kao potvrda ovog stava uzima se za primer model aktivnosti zlatara i kazand`ije; kod jednog }e repromaterijal biti veoma skup, a kod drugog oprema. Treba imati u vidu i ~injenicu da se reprodukcioni ~inioci supstituiraju i kom- binuju na razli~ite na~ine. Ve}e anga`ovanje jednog od njih podrazumeva da }e drugi biti anga`ovan u manjoj meri. Malo je slu~ajeva da se anga`ovanje repro- dukcionih ~inilaca ostvaruje idelano proporcionalno, mada se u praksi i to mo`e dogoditi, i to kod onih proizvodnji koje se ostvaruju po standardnim recepturama. Razume se da i ovde ima odstupanja, imaju}i u vidu da se reprodukcioni elementi nabavljaju u razli~itim pakovanjima i pod diferenciranim uslovima. Tako, na pri- mer, u fabrici za proizvodnju boja i lakova, iako su recepture standardne, zalihe se nisu nikada formirale za idealno jednaku proizvodnju. Razlozi su u tr`i{nim okolnostima i pakovanjima komponenti koje se koriste za proizvodnju. Sva mudrost mikroekonomije, u oblasti anga`ovanja kapitala, svodi se na izbor takve kombinacije koja }e zahtevati minimum ukupnog anga`ovanja. Za onog ko vr{i investiciono ulaganje nije zna~ajno na {ta tro{i svoj novac, ve} da je,

38

u celini uzev, realizovana takva kombinacija da je ukupno anga`ovanje minimalno. Teza o tome da investitoru nije va`no u {ta ula`e kapital, krajnje je uslovna. U kvalitativnom smislu, za njega je to zna~ajna ~injenica, jer se svi delovi aktive, u slu~aju da firma u|e u krizu, ne mogu unov~iti na isti na~in. Globalno posmatraju}i, logika anga`ovanja sredstava u bilansnoj aktivi svodi se na to da se obim anga`ovanja po jedinici ostvarenog obima proizvodnje minimizira. Na taj na~in obezbe|uje se da je cena anga`ovanog kapitala najni`a, pa je ta komponenta cenovne strukture najekonomi~nija.

UTICAJ EKSTERNIH I ORGANIZACIONIH FAKTORA NA OBIM I STRUKTURU ANGA@OVANIHSREDSTAVAMa koliko da je logika ekonomskog razmi{ljanja jednostavna, ona se u realnosti ne mo`e realizovati ba{ tako kako pi{e u literaturi. U realnom `ivotu stvari ne stoje tako kako to mi profesori pretpostavljamo, odnosno kakve poruke za sobom ostavljamo. One va`e samo kao principi i tako ih treba tuma~iti. Obim anga`ovanja sredstava po jedinici ostvarenog obima aktivnosti svakako treba minimizirati. To je princip koji treba po{tovati, a svako druga~ije logiciranje li{eno je zdravog razuma. Postoje, me|utim, situacije kada stvari stoje druga~ije. Re~ je o onim situacijama kada neki drugi faktor opredeljuje poslovnu politiku firme. Ilustracije radi, koristi}e se slu~aj od pre nekoliko godina, kada je cena kapitala na tr`i{tu bila ni`a od stope inflacije. Autor ovog priloga je, u svojstvu savetnika rukovodstva u dva industrijska preduze}a, sugerisao da u tim okolnos- tima uve}aju koli~ine zaliha finansiranjem iz kredita. U jednom od tih preduze}a je kao savetnik bio anga`ovan i tada{nji pomo}nik ministra za finansije, koji je imao sasvim druga~iji stav. Polazna osnova za takvo mi{ljenje bila je visina kamate koju preduze}e treba da plati, a pri tome nisu uzete u obzir ~injenice da }e zbog poskupljenja repromaterijala njihova cena biti jo{ ve}a. Direktor te firme, nemaju}i ekonomsko obrazovanje, prihvatio je argument autoriteta umesto argu- ment struke i - nije izvr{io nabavke. Drugo preduze}e je izvr{ilo nabavku ve}e koli~ine zaliha i stvorilo prostor da opstane u kriznim uslovima. Prihvatanjem pla}anja kamate, preduze}e je ujedno i {tedelo u nabavnoj ceni, jer je ve}om nabavkom eliminisalo poskupljenja. Ubrzo je nastala takva situacija na finansijskom tr`i{tu da su prouzrokovani poreme}aji na tr`i{tu svih roba. Firma koja nije poslu{ala savet - na{la se u velikim te{ko}ama. Navedeni primer predstavlja prikaz izuzetka od pravila, ali ne treba zaboraviti da je upravo mudrost odlu~ivanja u tome da se ovakvi i sli~ni izuzeci predvide. U normalnom funkcionisanju privrednog poslovanja, gde je snabdevanje repromaterijalima regularno, nema potrebe da se ovako razmi{lja. Kao pomo}ni argument koristi}e se logika druge nau~ne discipline. U jednom stru~nom ~asopisu pro~itao sam slede}u misao: Da bih vas nau~io da vadite slepo

39

crevo, treba mi samo nekoliko dana, a da biste re{ili problem komplikacija koje mogu nastati, potrebna je obuka koja traje jo{ najmanje pet godina. U `ivotu stvari se ne odvijaju tako kao da nema komplikacija. Nailaze}i na problem, potrebno je upotrebiti znanje koje se sti~e u onih drugih pet godina. Teorijski principi se nikada ne primenjuju onako kako su postavljeni, ve} uvek u nekom od svojih modaliteta. Upravo iz tog razloga, situacije iz realnog `ivota se pod- vrgavaju drugoj logici. Jo{ jedan primer bi se mogao upotrebiti kao argument ovom stavu. Pre nekoliko godina je u {tampi navedena izjava jednog od direktora firme Ford, u kojoj je re~eno da oni raspola`u zalihama materijala za samo 4 dana. Na pitanje novinara zar se ne boji nesta{ice i zastoja u proizvodnji, odgovorio je pitanjem: Ko sme sebi dozvoliti luksuz da zaustavi Fordove kapacitete? Ovakav sistem logiciranja upu}uje na zaklju~ak da }e firma koja posluje u stabilnim uslovima mo}i da radi sa znatno manjim obimom anga`ovanih sredstava u odnosu na onu koja posluje u nestabilnoj ekonomiji. Primera radi, firma koja koristi uvoznu opremu mora}e da ima na lageru znatno ve}u koli~inu rezervnih delova od one koja tu opremu koristi u zemlji proizvo|a~a. To su realnosti koje imaju eksterni karakter, pa se stvaranje odgovaraju}eg poslovnog ambijenta javlja kao jedan od preduslova za vo|enje privrede. U svemu tome zna~ajnu ulogu imaju cena kapitala, op{ta profitna stopa, kao i pravni instrumen- tarijum koji prati privredu. Organizacioni faktori se javljaju kao sinteza unutra{njih zahteva i okru`enja. Preduze}e se organizuje u datim okolnostima i njima neposredno ili posredno prilago|ava svoje aktivnosti. U ovom delu izne}e se samo neki elementi organizacije od zna~aja za obim anga`ovanja sredstava u bilansnoj aktivi. Organizacija proizvodnje, na primer, odre|uje ritam tro{enja zaliha repromaterijala, pa samim tim i promene u delu te aktive. U isti mah, ona odre|uje ritam zavr{avanja gotovih proizvoda, a time i promene u njima. Ona neposredno uti~e i na obim anga`ovanja sredstava u obliku proizvodnje u toku. Organizacija transporta i nabavke opredeljuje anga`ovanje sredstava u zavisnosti od na~ina nabavke, veli~ine pojedina~ne narud`be, uslova skladi{tenja i sli~no. Svaki organizacioni deo na svoj na~in uti~e na visinu anga`ovanja sredstava, pa se oblici anga`ovanja sredstava u poslovnim procesima javljaju kao mera i pokazatelj uspe{nosti organizacije. Postoje u ekonomskoj teoriji mi{ljenja koja imaju te`inu da se stepen uspe{nosti organizacije meri i izra`ava na~inom anga`ovanja sredstava i brzinom njihove cirkulacije. U tr`i{noj ekonomiji, gde se kao merilo efektivnosti uzima na~in raspolaganja kapitalom, ovakva logika ima i svoju teorijsku podlogu.

PRIMENJENA TEHNOLOGIJA I PROCES ANGA@OVANJA SREDSTAVAPrimenjena tehnologija, tako|e, zna~ajno uti~e na visinu i na~in anga`ovanja sredstava, tako {to ih neposredno uslovljava. Primenjena tehnologija, na

40

primer, opredeljuje sredstva koja se koriste u poslovnim procesima, a time neposredno odre|uje strukturu opreme, pa i arhitektonska re{enja objekta koji se koriste. Ona opredeljuje sirovinske i energetske izvore, a u velikoj meri i samu organizaciju poslovnih procesa. Kod primenjene tehnologije problem se svodi na pore|enja procesa anga`ovanja sredstava u slu~aju da se upore|uju preduze}a koja proizvode identi~an proizvod, ili pak sli~ne, odnosno konkuretne proizvode. U slu~aju da se proizvode identi~ni proizvodi u razli~itim tehnolo{kim varijantama, svaka od njih opredeljuje na~in i visinu anga`ovanja sredstava sa kojima se ta proizvodnja ostvaruje. Kod nekih proizvodni proces traje znatno du`e, kod drugih kra}e, pa se na taj na~in opredeljuje i obim anga`ovanih sredstava. ^ak i tehnologija fakturisanja uti~e na obim anga`ovanja sredstava. Ako se fakturisanje vr{i nakon tri dana od dana isporuke, to zna~i da }e anga`ovanje sredstava u obliku gotovih proizvoda, ili roba koje se prodaju, biti du`e nego u slu~aju kada se fakturisanje vr{i jednovremeno sa isporukom. Kod tehnolo{kih procesa od zna~aja je i ~injenica da se posmatra {iri ili u`i proizvodni asortiman, kao i sposobnost preduze}a da vr{i zaokrete u asortimanu. Sve su to komponente koje uti~u na anga`ovanje sredstava u bilo kom od oblika bilansne aktive. Kona~no, kada je u pitanju {iri asortiman proizvodnje, od zna~aja je i ~injenica da se u proizvodnji koriste sirovine i materijali koji su univerzalni ili pak specijalizovani. Tehnolo{ki postupci ~esto opredeljuju i bitno druga~iji siro- vinski sastav. Tehnologija i organizacija se u analizi moraju posmatrati kao integralna celina, svaki put vode}i ra~una o tome da se one javljaju kao komponente jednog ekonomskog kvaliteta, a to je smanjivanje obima i vrednosti anga`ovanih sredstava. Sve to ima i jednu dru{tvenu dimenziju. Privreda koja se na ovaj na~in pona{a ima {anse da ostvari ve}u op{tu efikasnost, a samim tim i preduslove povoljnijeg op{teg privrednog ambijenta. U svakom slu~aju, ovaj momenat je zna~ajan pri izboru tehnologije i on se mora maksimalno respektovati. U na{oj privrednoj praksi, koja je zanemarivala faktor vrednosti anga`ovanog kapitala u privrednim procesima, a tehnolo{ka re{enja ~esto nisu vodila ra~una o tome, do{lo je do mnogih investicionih proma{aja. Mnoga projektna re{enja koja se odnose na primenjenu tehnologiju i izbor opreme koja je prati, sa~injavana su bez valjanih ekonomskih osnova, pa je do{lo do nepotrebnog anga`ovanja sredstava i samim tim do poskupljenja kapaciteta i samih procesa. To su ekonomski inferiorne tehnologije koje nemaju perspektive i koje ubrzo takve privredne subjekte dovode u krizu. Tehnologija je integralni deo ekonomije, pa zajedno sa organizacijom, ima za cilj da obezbedi uslove za minimalno anga`ovanje sredstava po jedinici kapaciteta. Ovo su nu`ni, ali ne i dovoljni uslovi za uspeh privrednog subjekta o ~ijoj se tehnologiji raspravlja. U prethodnoj re~enici upotrebljen je jedan pojam koji ~itaoca mo`e navesti na pogre{an zaklju~ak. Radi se o pojmu jedinica

41

kapaciteta. Kada bi se stvari okon~ale na tom nivou, stvorio bi se privid korektnog rezonovanja. Upravo zbog toga ovaj pojam treba pro{iriti i svesti na pojam jedinica ostvarenog obima privredne aktivnosti. Nije re~ samo o tome da posedujemo jeftine kapacitete po jedinici, mada je i to zna~ajno, ve} da posedu- jemo kapacitete kod kojih je najni`a cena po jedinici ostvarene aktivnosti (proiz- vodnje i usluga, odnosno prometa). Stvar je u tome da se u prvom delu raspravlja o instaliranim kapacitetima, tehnologiji i organizaciji, a u drugom o onoj koja se mo`e ostvariti u datim okolnostima. Druga sistematizacija pojmova stvarima daje marketin{ku dimenziju, svode}i problem usvojene tehnologije, organizacije i instalirane opreme na nivo realnosti, dakle na nivo kori{}enja. Tehnolozi vrlo te{ko prihvataju ovakav sistem razmi{ljanja, dokazuju}i da su oni zaista dali najbolje re{enje i najbolju tehnologiju. Ekonomisti u ovom slu~aju imaju daleko jednostavniju logiku. Za njih je uvek bolja i nadmo}nija ona tehnologija, ona organizacija i oprema koja obezbe|uje najni`u cenu, ali za obim proizvodnje koji se mo`e realizovati. Tehnolo{ka re{enja su onoliko superiorna koliko je cena ko{tanja proizvodnje koja se ostvaruje niska, naravno uz pretpos- tavku da se ne vode rasprave o kvalitetu proizvoda koji izlaze na tr`i{te. Zna~ajno je da se ovi pojmovi posmatraju kao celina. Nikad se ne mo`e re}i da je tehnologija i organizacija dobra ako je proizvodnja skupa. Cenom ko{tanja finalne proizvodnje, u krajnjoj liniji, sagledava se nivo tehnologije i organizacije koja se primenjuje. Cena ko{tanja sama po sebi nije rezultat parcijalnog dejstva jedne ili druge komponente. Ona se javlja kao njihova sinteza, pa se nikada ne mo`e re}i da je ova ili ona komponenta doprinela nivou ekonomi~nosti poslova- nja date firme. Na ovom mestu ne treba raspravljati o tome u kojoj meri su tehnologija, opremljenost i organizacija me| usobno uslovljene i povezane. To je predmet drugih disciplina. U ekonomskom smislu zna~ajno je utvrditi da su one onoliko kompaktne i konsolidovane, odnosno kompatibilne, koliko sve zajedno rezultiraju ni`om cenom.

AKTIVNA I IMOBILISANA AKTIVA^itaocu ovaj naslov mo`e li~iti na besmislenu negaciju. Sam pojam aktivne aktive mogao bi li~iti na semanti~ku konfuziju. Autor nema utisak da je napravio konfuziju u kori{}enju pojmova, niti pak da je u podnaslovu napravio proma{aj. Pojam aktive u ovom slu~aju nema veze sa semanti~kom osnovom, ve} sa sadr`ajem koji bi najbli`e odgovarao sinonimu imovina ili sredstva. U tom smislu, pod aktivnom aktivom podrazumeva se onaj deo sredstava koji u poslovnom subjektu vr{i svoju funkciju, dakle koji se koristi za namenu radi koje i postoji. Po toj logici, pod neaktivnom aktivom podrazumevaju se ona sredstva koja su izvan funkcije, koja je ne vr{e ili, jo{ preciznije, koja nemaju nikakvu funkciju. Postoje, na primer, sredstva koja imaju jednu namenu, a slu`e drugoj i ne mogu se smatrati neaktivnim.

42

U iznetom smislu, na ovom mestu pokre}u se neka pitanja sa ciljem da se ~italac navede na razmi{ljanje u tom pravcu. Da li je novac, koji se nalazi na `iro - ra~unu, odnosno bilo kom depozitnom ra~unu, aktivan ili umrtvljen deo aktive? Ovo pitanje postavlja se zbog toga {to smo imali prilike da, u vremenu koje je ostalo za nama, slu{amo hvalisanje nekih na{ih finansijskih direktora kako njihova firma na ra~unu uvek ima veliku masu novca. Time oni `ele da poka`u kako su dobri privrednici i mudri finansijski stratezi. Takva logika je suprotna zdravom razumu. Novac na ra~unima je izvan opticaja, a samim tim i izvan funkcije i, prema tome, ~ini onaj deo imovine koji je isklju~en iz oplodnje, kako bi se to reklo `argonom politi~ke ekonomije. Ova teza naravno nije do kraja ta~na, jer postoji jedan minimum novca, odnos