FIB 1 Finansijsko Racunovodstvo i Klasa 0

7/23/2019 FIB 1 Finansijsko Racunovodstvo i Klasa 0

1/46


2/46

podsistem koji se odnosi na evidentiranje svakodnevnih poslovnih operacija, a koji jeusmeren na donoenje svakodnevnih rutinskih odluka;

podsistem glavne knjige i finansijskog izvetavanja koji proizvodi tradicionalnefinansijske izvetaje kao to su bilansi, izvetaj o dobiti, izvetaj o novanom toku i

sl.; podsistem fiksne imovine i kapitalnih ulaganja (izdataka) koji obrauje transakcije

koje se odnose na fiksnu imovinu; podsistem izvetavanja menadmenta koji je usmeren na razliite nivoe upravljanja i

koji priprema informacije u obliku prihvatljivom za menadment.

Ovako organizovan raunovodstveni informacioni sistem podrka je menadmentu udonoenju i realizaciji razliitih poslovnih odluka, jer informacije koje on produkuje

predstavljaju podatke prikazane u takvom obliku koji su pogodni za korisnika i imajuznaajnu vrednost u tekuim ili buduim aktivnostima i odlukama.2 Informacije trebatretirati kao resurse preduzea ija se bazina uloga ogleda u reprezentovanju svih ostalih

resursa privrednog subjekta, na osnovu ega menadment preduzea donosi poslovne odlukeza realizaciju sopstvenih plansko-kontrolnih aktivnosti i ostvaruje poslovnu komunikaciju saspoljanjim svetom. Donoenjem poslovnih odluka nastaju promene u preduzeu i/iliokruenju, a samim tim i nove informacije na osnovu kojih se temelje nove poslovne odluke,otuda i svojevrsna povezanost izmeu raunovodstvenih informacija i proces poslovnogodluivanja3. Stoga, se moe rei da je raunovodstveni informacioni sistem zaduen za

produkovanje raunovodstvenih informacija koje u poslovnom ivotu privrednog subjektapredstavljaju opteprihvaeni jezik poslovne komunikacije kako unutar samog subjekta, tako iizmeu subjekta i okruenja.U zavisnosti od toga ko je korisnik i u koju svrhu se koriste, raunovodstvene informacije semogu podeliti na one koje su predmet interesovanja upravljakog, odnosno, finansijskograunovodstva.4 Raunovodsvene informacije koje trebaju da doprinesu poveanjuefikasnosti poslovanja, kroz proces kontrole, planiranja i poslovnog odluivanjamenadmenta, proizvod su upravljakog raunovodstva. Finansijsko raunovodstvo kao deoraunovodstvenog informacionog sistema kreira i prezentuje informacije o finansijskomstanju, likvidnosti i zaraivakoj sposobnosti preduzea koje su od znaaja za donoenjeodluka prvenstvo eksternih korisnika, ali i samog menadmenta. Ovaj podsistemraunovodstveno informacionog sistema usmeren je na instrumente finansijskog izvetavanjaija se uloga sastoji u polaganju rauna o stanju i uspehu preduzea od strane menadmenta,

pa se finansijski izvetaji smatraju glavnim nosiocima raunovodstvenih informacija ikonani su rezultat raunovodstvene obrade podataka o nastalim poslovnim dogaajima

preduzea5. Putem informacija dobijenih iz finansijskih izvetaja investitori i poveriocidolaze do objektivne osnove za donoenja relevantnih odluka o ulaganjima, ime smanjujurizik sopstvenog poslovanja. Osim toga, savremeni poslovni ambijent namee potrebu zakvalitetnom komunikacijom izmeu menadmenta s jedne strane i vlasnika preduzea,drave, javnosti, sindikata i ostalih stejkholdera, s druge. U takvim uslovima kvalitetan sistemfinansijskog izvetavanja je preduslov funkcionisanja finansijskih trita i poveanjadrutvenog blagostanja. Takoe, adekvatno organizovana i implementirana raunovodstvena

2Davis G.B., Olson M.H Management Information System, MCGrow-Hill Book Companz, New York, 1985,str.200.3Papp, L.A konyvviteli informacios rendszer elmeleti kerdesei, Tankonykiodo, Budapest, 1979, str. 25.4

Anti dr IvanFinansijsko raunovodstvo kao podsistem raunovodstvenog informacionog sistema, Zlatibor,XXIX simpozijum, 1999. godina5ager Lajo Analiza finansijskih izvetaja, Masmedija, Zagreb, 2008, str. 25.

2


3/46

podrka omoguujerealizaciju upravljakih aktivnosti u preduzeima i obezbeuje normalnofunkcionisanje vitalnih sistema (poreski sistem, statistika nacionalnog dohotka, zakonska

politika itd.) jedne drave. Sve ovo, raunovodstvene informacije ini specifinim resursomkoji u savremenim uslovima privreivanja jesu baza za nesmetano realizovanje upravljakihaktivnosti. Njihova specifinost se ogleda u injenici da se one upotrebom ne troe i da se

mogu ponovo upotrebljavati, dok je njihova vrednost uslovljena uticajem na donoenjedrugaijih odluka i predstavlja razliku izmeu ishoda stare i tako donesene nove odluke,umanjene za trokove dobijanja nove informacije. Ako nova informacija ne uzrokujedrugaiju odluku, onda je njena vrednost jednaka nuli6.

Korisnii raunovodstvenih informacija mogu biti eksterni tj. korisnici van preduzea(investitori, poverioci, drava i njene institiucije itd.) i interni (uprava preduzea).

Ulagai (investitori) su zainteresovani za raunovodstvene informacije, kako bi ocenilirentabilnost poslovanja, odnosno, rizik ulaganja kapitala. Na bazi toga, investitori, donoseodluke o povlaenju, zadravanju ili poveanju uloenog kapitala. Zaposlenima i sindikatima

su neophodne informacije o rentabilnosti preduzea, kako bi sagledali mogunost preduzea upogledu zarada, penzionih povlastica, fluktuacije radnika i sl.

Zajmodavci (poverioci) vre na osnovu finansijskih izvetaja ocenu finansijske situacije iplatene sposobnosti preduzea kako bi procenili da li e ono biti u mogunosti da vratipozajmljena sredstva s pripadajuom kamatom. Takoe, dobavljai i ostali poverioci vreocenu likvidnosti preduzea tj. mogunosti naplate ugovorenih iznosa u predvienimrokovima.

Kupci kao grupa korisnika ele stabilnu dugorono poslovnu saradnju i sigurne kanalesnabdevanja. Otuda i njihov interes u pogledu rentabilnosti preduzea sa kojim posluju.

Vladu i njene institucije interesuju informacije o efikasnosti korienja alociranih resursa, asamim tim i o aktivnosti svakog preduzea. Ovoj grupi korisnika, navedene informacije suneophodne radi regulisanja aktivnosti preduzea, definisanja fiskalne politike, voenjastatistike evidencije o nacionalnom dohotku i drugim podacima neophodnim za voenje

politike razvoja nacionalne privrede.

Javnostje na razliite naine zainteresovana za rad preduzea. To se prvenstveno odnosi nalokalnu javnost, gde preduzee ostvaruje svoju aktivnost. Ovo iz razloga to od efikasnosti(rentabilnosti) poslovanja preduzea zavisi razvoj pojedinih podruja, mogunost

zapoljavanja ljudi itd. Pomou raunovodstvenih informacija javnost se upoznaje saprosperitetom preduzea i oekivanjima od njegovog daljeg poslovanja.

Uprava (menadment) odgovorna je za poslovanje preduzea i za realizaciju njegovihciljeva. Menadment koristi instrumente finansijskog izvetavanja radi ocene ostvarenerentabilnosti, likvidnosti i solventnosti. Informacije o navedenim indikatorima uspenostiimaju veliki znaaj u realizaciji plansko-kontrolnih aktivnosti i poslovnom odluivanju,odnosno, upravljakom procesu u celini. Sem toga, specifinost menadmenta kao korisnikaraunovodstvenih informacija, proizilazi iz njegove odgovornosti za pripremu i prezentacijufinansijskih izvetaja za potrebe eksternih korisnika. Menadment preduzea mora prilagoditigodinji raun sopstvenim informativnim zahtevima, kao i potrebama velikog broja korisnika

6Davis G.B., Olson M.H Management Information System, MCGrow-Hill Book Companz, New York, 1985,str.217.

3


4/46

kojima je on glavni izvor informacija o imovinskom i prinosnom poloaju preduzea.

3. FUNKCIJE RAUNOVODSTVA

Savremeno poimanje raunovodstva u naunoj i strunoj literaturi podrazumeva da onoobuhvata funkcije daleko ire od knjigovodstva, odnosno da je to sistemska celina kojaobuhvata: knjigovodstvo, raunovodstveno planiranje, raunovodstveni nadzor,raunovodstvenu analizu i raunovodstveno informisanje. U nastavku emo u najkraimcrtama izloiti prikaz ovih funkcija -sastavnih delova raunovodstva.Knjigovodstvoje dokumentarna i strogo formalna, kontinuirana evidencija koja je zasnovanana potpunom sakupljanju i ustaljenom hronolokom sistematizovanju i evidentiranju(knjienju) podataka svih nastalih poslovnih dogadjaja i stanja koja izraavanjem u novanoj

jedinici mere, omoguuje da se prikae slika o ukupnom proteklom poslovanju, kao i stanjuimovine, obaveza i kapitala poslovnog subjekta kao jedinice raunovodstvenog obuhvatanja.U funkcionalnom smislu, knjigovodstvo predstavlja deo raunovodstva i usmereno je kaevidenciji proteklih poslovnih dogadjaja. Knjigovodstvo obezbedjuje uvid u stanje i kretanjesredstava i izvora sredstava, utvrdjivanje finansijskog rezultata poslovanja, elemente za izradukalkulacije i elemente za za planiranje, nadzor i analizu poslovanja, kao i raunovodstvenoinformisanje.Knjigovodstveni podaci javljaju se kao rezultat prikupljanja, evidentiranja, sistematizovanja isintetizovanja dokumenata o ekonomskim, odnosno poslovnim promenama na sredstvima,izvorima sredstava, rashodima i prihodima.To se obezbedjuje preko poslovnih knjiga,knjigovodstvenih dokumenata, jednoobraznim evidencijama putem sistema dvojnog ( zaodredjene preduzetnike prostog) knjigovodstva, po pravilu, uz primenu kontnih okvira zasintetike evidencije i kontnih planova za analitike i subanalitike evidencije.

Ako se knjigovodstveni podaci upotpune podacima o oekivanim (planiranim) kretanjima irezultatima raunovodstvene analize i nadzora, oni postaju raunovodstveni podaci, a jo akosu usmereni na nain koji daje osnovu za donoenje poslovnih odluka, oni predstavljajuraunovodstvene informacije, to je vii stepen obrade od podatka. Iz ovog se svakako moeizvui zakljuak o razlici izmedju pojmova: knjigovodstveni podatak, raunovodstveni

podatak i raunovodstvena informacija. Zbog svoje formalizovanosti, odnosno strogopropisanog jedinstvenog naina vodjenja, knjigovodstvo dobija i karakter pravnog dokaznogsredstva, to se ne moe rei za druge vrste dokumentovanih evidencija o proteklim

poslovnim promenama. Pri tome nije nije znaajno koja se tehnika sredstva koriste prilikomobrade podataka.Knjigovodstvo se zavrava raunovodstvenim obraunima koji su sastavljeni za jedinicu

raunovodstvenog obuhvatanja kao celinu ili za njene sastavne delove, ili kaoraunovodstveni obrauni pojedine poslovne aktivnosti (naknadna kalkulacija kupovine,proizvodnje ili prodaje). Raunovodstveni obrauni su dakle, krajnji rezultat knjigovodstva.Knjigovodstvo je usko povezano sa ostalim raunovodstvenim funkcijama, a pre svega saraunovodstvenim nadzorom, bez kojeg ne bi ni moglo obavljati svoje zadatke, jer ne bi bilo

pouzdanosti u tanost knjigovodstvenih podataka i informacija. Njegova povezanost saraunovodstvenim planiranjem nije toliko velika kao to je povezanost sa nadzorom, iako

postoje obostrani uticaji, u prvom redu u pogledu jednoobraznosti i uporedivostiknjigovodstvenih i planskih podataka. Raunovodstvena analiza, o kojoj e kasnije biti rei,takodje, ne bi mogla postojati bez knjigovodstva, na koje se nastavlja svojom specifinomobradom podataka. Ali, i raunovodstvena analiza utie na knjigovodstvo svojim specifinim

zahtevima za obezbedjivanje analitikih podataka. Raunovodstveni obrauni u mnogomemogu pomoi prilikom planiranja, jer ukazuju na ono to se dogodilo u prolosti, odnosno na

4


5/46

kvantitet i kvalitet ostvarenog, pruajui mogunost njegove ocene, kao i mogunost njegoveprocene ta treba preduzimati u budunosti.

Raunovodstveno planiranje je evidencija zasnovana na potpunom ili reprezentativnomsakupljanju i ustaljenom sredjivanju podataka o budunosti individualizovanih ili masovnih

poslovnih procesa i stanja koji, zbog izraavanja u novanoj jedinici mere, omoguuju da sestvori slika o ukupnom buduem poslovanju jedinice raunovodstvenog obuhvatanja.Raunovodstveno planiranje zahteva vrednosnu stranu klasifikacije podataka o budunosti uistom smislu kao to knjigovodstvo zahvata vrednosnu stranu procesiranja podataka o

prolosti. Zbog toga ulazi u funkcijski sklop raunovodstva kao celine, bez obzira na to kojase sluba njime bavi.Za razliku od knjigovodstva, koje se zavrava raunovodstvenim obraunima,raunovodstveno planiranje se zavrava raunovodstvenim predraunima koji su sastavljeniza jedinicu raunovodstvenog obuhvatanja kao celinu ili za njene sastavne delove ili kaoraunovodstveni predrauni pojedine poslovne radnje (pretkalkulacije nabavke, proizvodnjeili prodaje ). Raunovodstveni predrauni treba da budu sastavljeni po istoj metodologiji po

kojoj su sastavljeni raunovodstveni obrauni, jer inae poreenja nisu mogua, a ona su bitnaza donoenje kvalitetnih poslovnih i upravljakih odluka.

Neka saznanja iz knjigovodstva podloga su za raunovodstveno planiranje. Meusobnapovezanost i zavisnost evidentiranja poslovnih dogaaja, koja je oita u knjigovodstvu, trebada se uzme u obzir i prilikom raunovodstvenog planiranja. Knjigovodstveni podaci o

prolosti u mnogo emu naznauju situaciju u budunosti. Zato je potrebno o njima voditirauna prilikom raunovodstvenog planiranja. Sa druge strane, neka saznanja izraunovodstvenog planiranja podloga su za knjigovodstvo. U knjigovodstvu pojedini trokoviukalkulisani su u iznosu koji se temelji na odgovarajuim raunovodstvenim predraunima(tzv. trokovi po planskim cenama). Prilikom obrauna trokova po mestima njihovognastajanja, esto se koriste stavke koje proizilaze iz odgovarajuih raunovodstvenih

predrauna (na primer, raspored fiksnih i relativno fiksnih trokova). Zalihe materijala,proizvoda i nedovrene proizvodnje obino se iskazuju po planskim cenama, tj. po cenama izodgovarajuih predrauna, dok se u knjigovodstvu paralelno evidentiraju odstupanja. Istotako, nije mogue izvriti pravilan obraun uspeha organizacionih jedinica ili uinak na

pojedinom radnom mestu, bez unoenja stavki iz odgovarajuih raunovodstvenih predraunau knjigovodstvo. U planiranju ne uestvuju samo raunovodje, ve zavisno odvrste plana, idrugi eksperti (inenjeri, strunjaci za marketing, menadzeri i dr.). Najbolji primer za to jeizrada biznis (poslovnog) plana, koji predstavlja osnovu za odluivanje o ulasku u noveinvesticije, odobravanje kredita, ili u bilo koji ozbiljniji poslovni poduhvat.Usvojeni raunovodstveni predrauni uzimaju se kao kriterijum prilikom ocenjivanja onoga

to je ostvareno i u tom smislu ine podlogu za donoenje poslovnih odluka iz oblasti nadzorakao upravljake funkcije, sa stanovita ocenjivanja pravilnosti i odluivanja koje e se merepreduzeti za uklanjanje nepravilnosti u poslovanju. Ti predrauni mogu se zaustavljati i uokviru raunovodstvene analize, da bi se ve u tom okviru pripremilo objanjenje o razlozimaza odstupanje onoga to je ostvareno od onoga to je planirano za odredjeni obraunski

period.

Raunovodstveni nadzor je, na osnovu podataka u knjigovodstvenim dokumentima iposlovnim knjigama , utvrivanje pravilnosti i ispostavljanje naloga za otklanjanjenepravilnosti u svim delovima raunovodstva. On se ostvaruje kao kontrola, inspekcija ilirevizija, bilo da se radi o internim organima nadzora ili o eksternoj kontroli ili inspekciji,

odnosno internoj ili eksternoj reviziji. Pojedini vidovi internog i eksternog nadzora propisanisu zakonima kao obavezni. Tako na primer, zakon o raunovodstvu i reviziji, kod nas,

5


6/46

propisuje obavezu pravnog lica da u optem aktu utvrdi interne raunovodstvene kontrolnepostupke, a takoe i obavezu eksterne revizije za velika i srednja pravna lica, ma tina pravnalica koja u skladu sa tim zakonom, sastavlaju konsolidovane finansijske izvetaje, za pravnalica koja emituju hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente kojima se trguje naorganizovanom tritu, kao i za sve izdavaoce hartija od vrednosti.

Raunovodstveni nadzor je, dakle, deo procesiranja podataka kao informacione funkcije i neodnosi se samo na knjigovodstvene podatke. To nije samo nadzor nad knjigovodstvenimdokumentima i kasnijom obradom knjigovodstvenih podataka, nego se proiruje na

proveravanje poslovanja sa stanovita optih akata materijalne prirode i privredno -finansijskih propisa. Svrha raunovodstvenog nadzora je dobijanje pouzdanihraunovodstvenih obrauna, odnosno finansijskih izvetaja i postizanje usaglaenosti

poslovanja sa zakonskim propisima i internim optim aktima pravnog lica. Raunovodstveninadzor je, u odredjenom smislu, usko povezan sa samim knjigovodstvom i obavlja se pretenokao raunovodstvena kontrola. Podaci iz knjigovodstvenih dokumenata ne unose se u

poslovne knjige ako nisu kontrolisani, a na osnovu podataka iz poslovnih knjiga ne sastavljajuse raunovodstveni obrauni ako ti podaci nisu kontrolisani. Organizaciona reenja u

knjigovodstvu, utiu na oblike raunovodstvene kontrole dok raunovodstvena kontrola utiena rezultate rada u knjigovodstvu. Raunovodstvena kontrola knjigovodstvenih dokumenata i

poslovnih knjiga mora biti organizovana tako da u toku svog normalnog rada otkrivaeventualne nepravilnosti i nepotovanje internih i eksternih propisa, zloupotrebe i pronevere, atime utie na njihovo spreavanje.Kontrola dokumenata o nastalim poslovnim promenama pre knjienja obuhvata, pre svega,sutinsku kontrolu, tj. utvrdjivanje dokaza da je poslovna promena sadrana u dokumentuzaista nastala (istinitost). Drugo je tzv. formalna kontrola kojom se utvrdjuje da li dokumentsadri sve poslovne promene (potpunost). Tree, da li su kvantitativne veliine u dokumentu (koliina, cena, vrednost) dobro obraunate (tanost i materijalnost). I etvrto, da li je poslovna

promena izvrena u skladu sa odgovarajuim vaeim propisima (zakonitost).Kontrolom voenja poslovnih knjiga utvrdjuje se da li su sve poslovne promene tano

proknjiene, da li su poslovne knjige aurne i da li su medjusobno uskladjene (dnevnik iglavna knjiga, sintetike ianalitike, subanalitike i druge pomone knjige i evidencije).Kontrolom raunovodstvenih, odnosno finansijskih izvetaja, utvrdjuje se da li su onizasnovani naodgovarajuim evidencijama, da li su pozicije tih izvetaja tano prikazane i da lisu sastavljeni u skladu sa propisima i internim optim aktima pravnog lica.Revizija ispituje i ocenjuje organizaciju i funkcionisanje internih kontrola i nain sastavljanjaraunovodstvenih obrauna i predrauna, kao i objektivnost i zakonitost sastavljenihfinansijskih izvetaja sa svrhom davanja nezavisnog miljenja o tome i podizanja pouzdanostii poverenja u raunovdstvene informacije. Jednoobraznost metodolokih postupaka u

obavljanju revizije, kao i sastavljanje izvetaja, odnosno miljenja revizora uredjuje seMedjunarodnim standardima revizije.

Raunovodstvena analiza je produetak obrade podataka iz knjigovodstva iraunovodstvenog planiranja. Cilj analize je da uporeenjem podataka u raunovodstvenimobraunima i raunovodstvenim predraunima omogui sagledavanje i objanjenje stanja iuspenosti poslovanja i na osnovu toga formiranje predloga za poboljanje poslovnih procesa.Ona je deo sveukupne delatnosti raunovodstva kao informacione funkcije u pravnom licu,koja je usko povezana sa sastavljanjem finansijskih izvetaja i prezentovanjem irihinformacija koje su korisne za donoenje ekonomskih odluka.U raunovodstvenoj analizi ralanjuju se i ocenjuju odstupanja ostverenih veliina od

planiranih i standardnih ili drugih uporedivih veliina, kao i uzroci nastanka tih odstupanjaNajei oblici raunovodstvene analize su: analiza izvrenja plana, analiza trokova, analiza

6


7/46

prihoda, analiza uspenosti, analiza finansijskog stanja i analiza bilansa koja se smatranajstarijim vidom analize i kojoj su posveeni mnogi teoretski i struni radovi. Za analizu sekoriste brojni podaci i iz njih izvedeni pokazatelji stanja, poslovanja, i uspenosti poslovanja,kao i njhova kombinacija za jedan obraunski period ( statika analiza) ili u nizu uzastopnih

poslovnih godina ( dinamika analiza). Rezultati raunovodstvene analize prezentuju se u

napomenama uz finansijske izvetaje ili u posebnim dokumentima , koji raunovodstvenepredraune povezuju sa raunovodstvenim obraunima i objanjavaju razlike izmedju njih. Utom smislu se raunovodstveni obrauni, kao rezultat knjigovodstva ne smatraju zavrenominformacijom dok ne prodju kroz raunovodstvenu analizu, naroito ako se radi oraunovodstvenim obraunima za potrebe onih korisnika koji na toj osnovi donosematerijalno znaajne odluke.Uspostavljanje sistematske raunovodstvene analize pretpostavlja ne samo metodolokoujednaavanje raunovodstvenih predrauna i raunovodstvenih obrauna, nego i to da seknjigovodstvo prilagodi potrebama praenja plana i da se tako, ve od samog poetka,izgradjuje sa stanovita potreba raunovodstvene analize. Poznavanje razloga za odstupanje iobima njihovog uticaja moe se u podruju nadzora inicirati odredjene korektivne i represivne

akcije, a u podruju planiranja dovesti do toga da se ubudue uzimaju u obzir ciljevi i sredstvakoji su ostvarivi.

Raunovodstveno informisanje je poslednja fukcija raunovodstva, jer je i sutinaraunovodstva produkovanje informacija. Raunovodstvo jeinformacioni podsistem pravnoglica kao poslovnog sistema. Raunovodstvene informacije, zavisno od njihove namene ikorisnika, obezbedjuju se dnevno, dekadno, meseno ili tromeseno (za operativnoodluivanje), ili kao godinje ili informacije za dui period (za upravljako, odnosno stratekoodluivanje).Raunovodstvene informacije i izvetaji namenjeni su internim i eksternim korisnicima.

Najvaniji interni korisnik raunovodstvenih informacija je rukovodstvo kompanije zaoperativno donoenje poslovnih odluka o cenama, plaanju, zaduivanju, upravljanjuzalihama, novanim tokovima i drugo. Eksterni korisnici raunovodstvenih informacija iizvetaja su: investitori, kreditori i drugi poverioci zbog boniteta poslovnog subjekta komedaju sredstva; dobavljai zbog ocene mogunosti plasmana i naplate; kupci zbog ocenestabilnosti snabdevanja, uslova kupovine, mogunosti kupovine na kredit i slino; vlasnicikapitala - akcionari zbog sigurnosti akcija i mogunosti potencijalne dividende; poreski organizbog kontrole izmirivanja fiskalnih obaveza; statistiki organi zbog makroekonomskihizvetaja; zatim komore, druge asocijacije, i naravno javnost.Raunovodstveno informisanje zavrava se raunovodstvenim (finansijskim ) izvetajima kojise, po pravilu, podnose u pismenom obliku ili elektronskim putem korisnicima tih izvetaja.

Predmet raunovodstvenih izvetaja su raunovodstveni predrauni i raunovodstveniobrauni kao celina ili njihovi delovi, a mogu biti i samo pojedini raunovodstveni podaci izfaze sakupljanja, sredjivanja i obrade podataka o prolosti ili o budunosti, u vidu

pojedinanih raunovodstvenih informacija. Kvalitativna obeleja informacija sadranih uraunovodstvenim, odnosno finansijskim izvetajima, kao svojstva koja ine da suinformacije obezbedjene u njima upotrebljive za korisnike tih izvetaja, su: (1) razumljivost,(2) vanost, (3) pouzdanost i (4) uporedivost. Radi se o glavnim obelejima od kojih treba

polaziti u pripremi finansijskih izvetaja da bi oni istinito i poteno (objektivno) prikazaliinformacije o finansijskom poloaju, uspenosti i promenama u finansijskom poloaju

pravnog lica, o emu e biti vie rei u konceptualnom okviru za prikazivanje finasijskihizvetaja. Moe se zakljuiti da raunovodstveno informisanje u pogledu raspoloivih

raunovodstvenih podataka i informacija iz knjigovodstva, raunovodstvenog planiranja iraunovodstvene analize, ali te podatke i informacije prilagodjava tako da da su pogodni za

7


8/46

prenoenje i naroito da odgovaraju mogunostima njihovih korisnika da ih shvate. I obrnuto,raunovodstveno informisanje mora da utie na knjigovodstvo, raunovodstveno planiranje iraunovodstvenu analizu. Ono to raunovodstvo treba redovno da daje korisnicima svojih

podataka i informacija valja obezbediti ve redovnim postupcima u okviru knjigovodstva,raunovodstvenog planiranja i raunovodstvene analize.

Izmeu navedenih podruja raunovodstva postoji povezanost. Podaci koji su sakupljajubelee i klasifikuju u knjigovodstvu, kao osnovnom i istorijski najstarijem deluraunovodstva, polazna su osnova za obavljanje delatnosti u ostalim delovima raunovodstva,s tim da i ovi delovi, svaki na svoj nain utiu na knjigovodstvo.

Slika 1. Meusobna povezanost delova raunovodstvenog informacionog sistema

4. ORGANIZACIONI DELOVI RAUNOVODSTVA

Zbog razliitog interesa internih i eksternih korisnika raunovodstvenih informacija ifinansijskih izvetaja, u novije vreme dolo je do razvoja raunovodstva i njegovograzgranienja u dva relativno izdvojena ali uzajamno zavisna i povezana dela: finansijskoraunovodstvo i i upravljako raunovodstvo. Po naem miljenju, danas postoje opravdanirazlozi za to da se, kao poseban trei deo, definie i poresko raunovodstvo.Osnova za razgranienje finansijskogi upravljakog raunovodstva nalazi se u dva podruja

poslovanja pravnog lica, i to u podruju njegovog poslovanja sa drugima, tj. u okruenju, i upodruju poslovanja unutar samog pravnog lica. Finansijsko, kao i poresko raunovodstvo,vezani su za podruje poslovanja u okruenju, a upravljako za podruje poslovanja unutar

pravnog lica.

4.1. FINANSIJSKO RAUNOVODSTVO

Finansijsko raunovodstvo usmereno je, uglavnom, ka zadovoljavanju interesa eksternihkorisnika raunovodstvenih, odnosno ka sastavljanju i prikazivanju finansijskih izvetajaopte namene. Ovi finansijski izvetaji su strogo formalni i kod odredjenih pravnih lica

podleu reviziji u skladu sa zakonima kojima se uredjuje obaveza revizije finansijskih

izvetaja. To su redovni godinji i u odredjenim sluajevima vanredni finansijski izvetaji kojise dostavljaju dravnim organima, institucijama finasijskog trita, akcionarima, investitorima

Finansijskoknjigovodstvo

Raunovodstvenakontrola

Obraun trokova iuinaka

Raunovodstvenoplaniranje i analiza

Obavezno koristi podatkeKorisno je korienje podatakaRaunovodstvena kontrola

8


9/46

i drugim eksternim korisnicima. Finansijsko raunovodstvo prati eksterno podrujeposlovanja sa svedenim zbirnim podacima o internom podruju poslovanja. Ono obuhvataraunovodstveno praenje sredstava i obaveza prema izvorima sredstava kao i poslovnogrezultata ukupnog poslovnog procesa u jedinici raunovodstvenog obuhvatanja sa posebnimnaglaskom na finansijske odnose sa drugima. Finansijsko raunovodstvo se susree i pod

nazivima poslovno, glavno, centralno ili bilansno raunovodstvo.esto se ne razlikuje dovoljno funkcija finansijskog raunovodstva od funkcije finansiranja.Treba imati u vidu to da je finansijsko raunovodstvo informaciona finkcija, dok se kodfinansiranja radi o pribavljanju sredstava, preobraavanju sredstava, vraanju sredstava iuskladjivanju obaveza prema izvorima sredstava. Finansiranje je jedna od osnovnih funkcija uoperativi, a raunovodstvo je sastavni deo informacionih funkcija.Raunovodstvo za odluke o finansiranju daje potrebne informacije, a iz same delatnostifinansiranja prima odgovarajue podatke. To pokazuje da se sutinski razlikuju finasijskoraunovodstvo i finansiranje kao poslovne funkcije i ne treba da zbunjuje to to seorganizaciono obe te funkcije mogu obavljati i u okviru iste slube koja se naziva, npr.,finansijska sluba, raunovodstvena sluba, privredno - raunski sektor i slino.

4.2. UPRAVLJAKO RAUNOVODSTVO

Upravljako raunovodstvo je u funkciji obezbedjivanja informacija internim organima(rukovodstvu) za efikasno upravljanje poslovnim procesima. Ovo raunovodstvo esto seizjednauje sa pogonskim knjigovodstvom, odnosno knjigovodstvom trokova, to nije isto,

jer upravljako raunovodstvo obuhvata ire podruje, ukljuujui mogunost utvrdjivanjaefekata poslovanja po delatnostima , sektorima, poslovnim jedinicama, sve do pojedinanog

proizvoda, a takodje ukljuujui ne samo stvarne trokove i prihode (obraune), ve i planske( predraune i njihovo medjusobno poredjenje). U stvari, kljuni deo upravljakograunovodstva je raunovodstvo trokova i uinaka (kod nas klasa 9) koje predstavljaanalitiko raunovodstvo internog podruja poslovanja. esto se naziva i internoraunovodstvo, a kod proizvodjakih pravnih lica i fabriko ili pogonsko raunovodstvo. Ono

je deo upravljakog raunovodstva ija je osnovna sadrina viestruka analitika obradatrokova i uinaka. Bitna karakteristika upravljakog raunovodstva je da se kod njega mnogovea panja posveuje prikladnosti informacija i pravovremenosti informacija nego ufinansijskom raunovodstvu i raunovodstvu trokova. Raunovodstvene informacije su unjemu uvek problemski orijentisane, mnogo je vei akcenat na ispitivanju odstupanja uekonmskim kategorijama. Osim toga, ovo raunovodstvo omoguuje obezbedjivanje podatakao komparativnim prednostima i nedostacima, trokovima i efektima i neto rezultatimaalternativnih reenja kao osnove za odluivanje ( odluka i nema smisla ako ne postoji izbor od

vie alternativnih reenja)U finansijskom raunovodstvu i raunovodstvu trokova polazite je uvek izvorni podatak.Prikupljeni podaci se zatim na uobiajeni nain sredjuju i obradjuju dok se ne dodje na krajudo podataka, odnosno informacija, koji se iskazuju u raunovodstvenim izvetajima. Uupravljakom raunovodstvu se polazi od toga kakve odluke u okviru poslovnog sistema trebadoneti i u skladu sa tim potrebama se koncipira struktura potrebnih raunovodstvenih

podataka i informacija. Ono je dakle, usmereno, pre svega, ka budunosti. Povoljna okolnostza to je to upravljako raunovodstvo nije formalizovano odnosno nije ogranieno

propisima, ve se prilagodjava konkretnim potrebama i specifinostima odredjenog poslovnogsistema. Time je i pripremama podataka za interne potrebe otvoren znatno iri prostor.Prema tome, u odnosu na finansijsko raunovodstvo, upravljako raunovodstvo je u mnogo

veem obimu usmereno ka informacijama za poslovno odluivanje.

9


10/46

4.3. PORESKO RAUNOVODSTVO

U savremenoj privredi, a posebno u uslovima primene bilo medjunarodnih, ili nacionalnihraunovodstvenih standarda, sve vie se izdvajaju elementi raunovodstva koji se vode za

poreske svrhe. Ovo je iz razloga to se poreski propisi u priznavanju, merenju i prikazivanjuelemenata finansijskih izvetaja obino razlikuju od raunovodstvenih propisa iraunovodstvenih standarda, to ima za posledicu da se poreski bilansi razlikuju od bilansakoji su sastavni deo finansijskih izvetaja opte namene.Iako se poresko raunovodstvo u preduzeima i drugim pravnim licima i kod preduzetnikanije formiralo kao posebna organizaciona celina, ono se funkcionalno izdvaja po tome to se u

poslovnim knjigama u skladu sa klasifikacijom utvrdjenom kontnim okvirima i kontnimplanovima, kao i putem drugih evidencija, obezbedjuje odvojene podatke i informacije zautvrdjivanje poreske obaveze i plaanje poreza, kao i za vrenje poreske kontrole.Poresko raunovodstvo svevie dobija na znaaju uvoenjem sistema samooporezivanja kodnas, koji podrazumeva da poreski obveznik na osnovu propisanih evidencija sam obrauna

porez i podnese poresku prijavu na osnovu koje vri plaanje poreza, to je bitna razlika uodnosu na raniji sistem, kada je poreski organ reenjem utvrdjivao porez. Ovo dodatno

pojaava odgovornost za vodjenje poreskog raunovodstva i drugih poreskih evidencija ipostavlja visoke zahteve u pogledu strunosti raunovoa, u smislu dobrog poznavanja nesamo raunovodstvenih, ve i poreskih propisa u svim segmentima poreskog sistema.

Naveemo samo dva segmenta koji ilustruju ta mora obezbediti poresko raunovodstvo utim segmentima.Za utvrdjivanje godinjeg poreza na dobit, odnosno za izradu poreskog bilansa i poreske

prijave kojom se utvrdjuje porez na dobit pravnog lica, uporedo sa raunovodstvenimpodacima za izradu finansijskih izvetaja opte namene, potrebno je obezbediti nizraunovodstvenih podataka koji su znaajni za utvrdjivanje visine poreza na dobit, kao to su

podaci o kapitalnim dobicima i gubicima, o uskladjivanju rashoda ( neki rashodi se nepriznaju u poreskom bilansu, a neki se priznaju u ogranienim iznosima), uskladjivanjuprihoda (prihodi koji se izuzimaju radi izbegavanja dvostrukog oporezivanja i korekcijeprihoda po osnovu trasfernih cena) zatim, podaci znaajni za poreske podsticaje, podaci oporeskim oslobodjenjima i umanjenjima obraunatog poreza, o poreskim kreditima, poreskomkonsolidovanju i dr. Obezbedjivanje svih ovih podataka u poslovnim knjigama i drugimevidencijama vri se tokom cele poslovne godine da bi se mogao sastaviti poreski bilans uskladu sa poreskim propisima.Uvodjenje poreza na dodatu vrednost u na poreski sistem od 1. januara 2005. godine, poredniza prednosti u odnosu na raniji sistem poreza na promet, nametnulo je nove evidencije

poreskom raunovodstvu. Da ne nabrajamo, dovoljno je rei da podzakonski propis (pravilnik) kojim je uredjena obaveza vodjenja osnovnih evidencija o PDV, sadri oko 35 vrstapodataka koje obveznik PDV mora obezbediti na nain koji omoguava kontroluobraunavanja i plaanja PDV u svakom poreskom periodu. Ta evidencija zahteva i znatnoveu aurnost i tanost raunovodstva nego u prethodnom sistemu jednofaznog poreza na

promet jer se prema sadanjim propisima, obaveza poreza utvrdjuje i uplauje kao konana zasvaki poreski period (kalendarski mesec ili tromeseje) na osnovu poreske prijave koja se

podnosi poreskom organu u roku od deset dana po isteku poreskog perioda. Osim navedenogporesko raunovodstvo obezbedjuje podatke i informacije za sve druge vrste poreskihobaveza kao to su porezi na imovinu, porez na dohodak gradjana, odnosno porezi po odbitkui dr. Sve to ukazuje na specifinosti poreskog raunovodstva kao funkcionalnog dela

raunovodstva pravnog lica i preduzetnika.Treba istai izmedju poreskog raunovodstva koje se na izneti nain vodi kod pravnog lica i

10


11/46

preduzetnika od poreskog raunovodstva koje vodi Poreska uprava u skladu sa odredbamalana 163. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (,, Slubeni glasnik RS'', br.20/07,... i 20/09), na nain uredjen aktom koji donosi ministar finansija. U tom raunovodstvuPoreska uprava za svakog poreskog obveznika iskazuje analitike podatke o visini poreskeobaveze, o iznosu uplate javnih prihoda, kamate za neredovno plaanje i dr. koji se moraju

slagati sa podacima koje pravno lice i preduzetnik vode u svom raunovodstvu. U praksi seove evidencije esto ne slau, kako zbog greaka koje se deavaju kod poreskog obveznika (ako, na primer, ne podnese poresku prijavu, u nalog za uplatu unese pogrean PIB, ifru

plaanja, broj rauna, ifru optine i sl. ) tako i zbog Poreske uprave (ako ne proknjii uplatuna ispravnom PIB- u, ifri optine kojoj taj prihod pripada, ifri obveznika i sl). Zbog toga

poreski obveznik redovno a najmanje jednom godinje ( na dan bilansa), da izvriusaglaavanje stanja u svojim knjigama sa stranjem u knjigama Poreske uprave, kako bi seizbegli problemi koji mogu nastati zbog neusaglaenosti ovih evidencija.

11


12/46

5. RAUNOVODSTVENA NAELA

Opte prihvaena raunovodstvena naela razvijena od strane raunovodstvene teorije iprakse, sraunata su da jasno definiu raunovodstvene elemente. Ona jesu opti okvir kojiodreuje koja je informacija ukljuena u finansijske izvetaje i kakobi ta informacija trebalo

biti predstavljena.7Ova pravila su nastala kombinovanjem tradicije, iskustva i zvaninog stava i kontinuirano seusavravaju, a da bi se obezbedila njihova primena neophodna je autoritativna potpora. Mogu

biti arbitrarna i mogu se menjati tokom vremena, ukoliko se uoe slabosti postojeih pravila.Njihova upotreba zahteva razumevanje i pridravanje od strane svih korisnika.Kako bi se obezbedilo verno i korektno pripremanje i prezentovanje finansijskih izvetajatrebalo bi se pridravati sledeih raunovodstvenih naela8:naelo dvostranog obuhvatanja poslovnih promena,naelo poslovne jedinice,naelo kontinuiteta poslovanja,naelo novanog merila

naelo stvarnog trokanaelo opreznostinaelo uzronosti

Naelo dvostranog obuhvatanja poslovnih promena koje se dogaaju na imovini preduzeausled poslovanja menjajui njenu visinu i/ili strukturu, a mogu se razvrstati u etiri velikegrupe:Prvu grupu ine one ekonomske promene koje imaju za posledicu poveanje nekogimovinskog oblika (aktive) i poveanje u istom iznosu nekog od izvora sredstava (pasive).Drugu grupu ekonomskih promena ine promene koje dovode do smanjenja nekog oblikaaktivne, kao i pasive i to u istom iznosu.U treu grupu promena ubrajaju se one koje dovode do poveanja jednog od oblika imovine,to prouzrokuje smanjenje za isti iznos drugog oblika imovine.etvrtu grupu ekonomskih

promena ine one koje imaju za posledicu promenu u strukturi izvora sredstava tj. poveanjejednog oblika pasive izaziva smanjenje drugog.Kako svaka ekonomska promena tangira dva osamostaljena imovinska dela i dva puta se

belei, otuda dvojnost u obuhvatanju ekonomskih promena.

Naelo poslovne jedinice (The Entity Concept) je zahtev da se imovina uloena u poslovanjeobuhvata odvojeno od ostale imovine vlasnika i poverilaca i da se uspenost upravljanja tomimovinom kontrolie putem rezultata. Poslovna jedinica se najee poklapa sa

raunovodstvenom celinom, osim u sluaju kada se u okviru jedne poslovne, formira odreenibroj raunovodstvenih celina. Potreba da se jedinstveni poslovni proces podeli na nekolikoraunovodstvenih celina javlja se kod velikih privrednih subjekata koji na ovakav nain eleda na viem nivou postignu kontrolu uspenosti poslovanja. Ue raunovodstvene celinemogu se formirati kao mesta trokova, profitni centri i investicioni centri.9

Naelo kontinuiteta ili stalnosti poslovanja (The Going-Concern Concept) proizilazi izdugoronog poslovanja preduzea i potrebe za permanentnom kontrolom poslovanja, to imaza posledicu utvrivanja rezultata u kraim vremenskim intervalima, odnosno, periodinogrezultata. Periodini rezultat koji nastaje u vremenskim periodima koji su delovi ukupnog

7Megis&Megis Raunovodstvo temelj poslovnog odluivanja, Mate, 1999. str.158

kariJovanovi dr Kata Finansijsko raunovodstvo Ekonomski fakultet ,Beograd, 2009, str.119Opirnije o raunovodstvenim celinama mestima trokova, profitnim centrima, investicionim centrimaMegis&Megis Raunovodstvo temelj poslovnog odluivanja, Mate, 1999 str. 1115

12


13/46

ivotnog ciklusa preduzea predstavlja deo totalnog rezultata preduzea koji bi se utvrdio kaorazlika izmeu ukupno naplaenih i ukupno plaenih iznosa, po okonanju svih poslovnihaktivnosti preduzea. Iz navedenog proizilazi10:

da su raunovodstveni izvetaji koje prezentuje preduzee periodini izvetaji,

da ne postoji obaveza apsolutno tanog procenjivanja sredstava u aktivi, obaveza isopstvenog kapitala po trinim cenama (to je neophodno samo prilikom prestankarada preduzea).

Procenjivanje imovine, kapitala i rezultata zasniva se na principu stalnog troka. Imovinapreduzea sve dok preduzee posluje sa dobitkom vrednuje se na bazi stvarnog (istorijskogtroka) tj. stvarne nabavne cene kao objektivnog kriterijuma za utvrivanje efikasnostiupravljanja kapitalom. Odstupanje od principa stvarnog troka, dozvoljava se samo prilikom

prodaje celog preduzea i likvidacije preduzea usled gubitka. Prodajom preduzea prestajekontinuitet u njegovom poslovanju, i tada se vrednovanje sredstava vri po tekuoj trinoj ililikvidacionoj ceni. Ukoliko preduzee posluje sa gubitkomi zahteva se njegova likvidacija,

dolazi do prestanka u kontinuitetu njegovog poslovanja. U tom sluaju se "vrednovanjesredstava, sopstvenog kapitala, pa i obaveza sprovodi po likvidacionim cenama, koje su unaelu nie od stvarno uinjenog novanog izdatka za njihovo sticanje.11

Naelo novanog merila (The Money Measurement Concept) omoguuje svoenje razliitihfinansijskih elemenata na zajedniki imenitelj tj. novac. Imovina, obaveze, kapital, prihodi irashodi kao i transakcije koje nastaju u vezi sa njima mogu se javiti u razliitim pojavnimoblicima, primena naela novanog merila, ima za cilj da izrazi razliite raunovodstvenekategorije u novcu, odnosno, u nacionalnoj valuti. Da bi imovina bila realno prikazana

potrebno je da, u ukupnom iznosu, bude iskazana u novanim jedinicama iste kupovne moi,to je neretko teko ostvariti, s obzirom da tokom vremena dolazi do promene kursanacionalne valute. U uslovima inflatornih ili deflatornih tendencija iskazna mo finansijskihizvetaja se naruava, s obzirom da se imovina stie u razliitim vremenskim periodima iiskazuje u novanim jedinicama razliite kupovne snage npr. ona imovina koja je u odnosuna dan izvetavanja nabavljena ranije u uslovima inflacije, bie iskazana u novanim

jedinicama vee kupovne snage, od imovine koja je nabavljena kasnije.12Meutim, da biimovina realno prezentovala finansijski poloaj i profitabilnost neophodno je da budeiskazana u novanim jedinicama iste kupovne snage to zahteva neutralisanje efekatamonetarnih poremeaja primenom odgovarajuih postupaka, npr. revalorizacije, u ouvanjukvaliteta raunovodstvenih informacija.

Naelo stvarnog istorijskog troka ( The Cost Concept) je zahtev da imovina bude iskazana uvisini novanog izdatka koji je uinjen u momentu njenog sticanja. To je onaj iznos koji jeizvorno plaen za kupovnu imovine i moe se razlikovati od iznosa koji je potrebno platiti umomentu bilansiranja. Delovi imovine poput robe, materijala i sl. vrednuju se po nabavnojvrednosti u momentu sticanja, dok e nedovrena proizvodnja i gotovi proizvodi bitivrednovani u visini trokova ulaganja tj. ceni kotanja. Odreena imovina, poput potraivanjai gotovine, kao i kapital i obaveze vrednuju se po knjigovodstvenoj vrednosti proistekloj izodreene poslovne transakcije, to vai i za prihode i rashode.Dakle, za vrednost imovine, kapitala, obaveza, prihoda i rashoda merodavan je novani iznosizdatka, odnosno, primitka, u momentu njihovog sticanja, odnosno, nastanka. Ovi iznosi ne

10

uki dr Tadija Uloga raunovodstvenih informacija u upravljanju preduzeem, Ni, 2007 str.4911Opirnije uki dr Tadija, Uloga raunovodstvenih informacija u upravljanju preduzeem, Ni 2007. str. 4912Opirnije kari Jovanovi dr Kata Raunovodstvo,Via poslovna kola, Beograd, 1999. str.33.

13


14/46

moraju da budu ekvivalentni iznosima koji bi se javili po istom osnovu u momentubilansiranja, to je naroito karakteristino u uslovima monetarne nestabilnosti i svakakodovodi do smanjivanja iskazne moi finansijskih izvetaja. Meutim, insistiranje na naeluistorijskog troka vri se iz razloga efikasnije kontrole raunovodstvenih podatka, s obziromda i nabavna vrednost i cena kotanja jesu realne injenice koje su potkrepljene

odgovarajuom dokumentacijom.

Naelo opreznosti (The Concept of Prudence) ima za cilj da se imovina preduzea iobraunati periodini rezultat oprezno odmere. Primenom ovog naela spreava se

precenjivanje imovine i iskazivanje precenjenog rezultata poslovanja, to je u interesu svihkorisnika finansijskih izvetaja. Precenjivanje rezultata, onemoguilobi realnu procenu rizikaulaganja kapitala, jer ne bi pruilo poveriocima korektnu sliku o neto imovini preduzea

poveriocima, koja je osnovni kriterijum u oceni sigurnosti ulaganja. Pri tom, nepotovanjeprincipa opreznosti moglo bi navesti vlasnika na donoenje pogrenih poslovnih odluka, kojebi imale za posledicu odliv kapitala i ugrozio opstanak preduzea.Oprezno odmeravanje imovine nalae potovanje sledeih pravila.13

pojedini delovi imovine procenjuju se najvie po nabavnoj vrednosti, tj. u visini cenekotanja, sem u sluaju kada su na dan bilansiranja trine cene za date imovinskedelove nie, pa je potrebno procenu izvriti po niim trinim cenama.

obaveze se procenjuju najmanje u visini nabavne vrednosti. Ukoliko izmirenjeobaveze zahteva isplatu vee sume od knjigovodstvene vrednosti, onda se

procenjivanje mora izvriti po vioj vrednosti.

Radi opreznog odmeravanja neto imovine i periodinog rezultata treba se pridravati principarealizacije i impariteta. Principa realizacije oznaava da zapreduzee nema ni dobitaka, nigubitaka pre prodaje uinaka. Po ovom principu dobitak se moe obraunavati na ime

prodajne vrednosti za dobro koje je proizvedeno, prodato i isporueno kupcu. Znai, premaprincipu realizacije preduzee moe iskazati samo one rezultate koji su potvreni na tritu.Princip impariteta je dopuna principa realizacije I ogleda se u zahtevu za nejednakimtretmanom pozitivnog i negativnog rezultata. Prema principu impariteta u bilansu se iskazujune samo realizovani (ostvareni) gubici ve i pretpostavljeni (verovatni) gubici. Znai, premaovim principima nije dozvoljeno iskazivanje nerealizovanih dobitaka, ali se preporuujeiskazivanje kako realizovanih tako i nerealizovanih gubitaka, ime se postie opreznoodmeravanje periodinog rezultata.

Naelo uzronosti predstavlja zahtev da se u obraunskom periodu, prilikom utvrivanja

poslovnog rezultata, uzmu u obzir svi prihodi i rashodi koji su u njemu nastali, nezavisno odtoga da li i kada su prihodi naplaeni, a rashodi plaeni. Respektovanje ovog naela nameese zbog periodinog sastavljanja finansijskih izvetaja, ime se samo imitira prekid poslovneaktivnosti preduzea, to ima za rezultat postojanje nezavrenih poslovnih operacija. Naime, umomentu sastavljanja bilansa uspeha svi prihodi nisu naplaeni, niti su sve naplate prihodi,takoe, neki rashodi nisu plaeni, niti su sva plaanja rashod. Ovakvo ne podudaranjenovanih i tokova rentabiliteta zahteva da se kao relevantni za utvrivanje periodinogrezultata moraju uzeti rentabilitetni tokovi tj. prihodi i rashodi obraunskog perioda za koji seutvruje rezultat. Finansijski izvetaji pripremljeni respektovanjem principa uzronosti nisuinformativno usmereni samo na prolost, ve govore i o obavezama za plaanje gotovinom u

budunosti i resursima koji predstavljaju gotovinu koja e biti primljena u budunosti.

13Opirnije kari Jovanovi dr Kata, Radovanovi dr Radia Finansijsko raunovodstvo, Beograd, 2006. str.17.

14


15/46

6. OSNOVNI FINANSIJSKI IZVETAJI

U osnovne raunovodstvene izvetaja spadaju Bilans stanja i Bilans uspeha. Ovi izvetajupredstavljaju sastavni deo zavrnog rauna preduzea i pokazuju finansijski poloaj i

uspenost u poslovanju preduzea u toku poslovne godine. Pruaju informativnu podrku uoceni poslovanja preduzea prvenstveno eksternim korisnicima (investitori, kreditori,dobavljai, vladine agencije, poreski organi, statistika i sl.), ali i internim korisnicimazaposlenima, vlasnicima, i najviem nivou menadmenta.Takoe u veini razvijenih trinih privreda zavrni raun preduzea ukljuuje jo Bilanstokova gotovine, Izvetaj o promenama na kapitalu i Napomene uz finansijske izvetaje.

6.1. BILANS STANJA

Bilans stanja predstavlja pregled celokupne imovine preduzea na odreeni dan. Sama reBILANS ukazuje teu, jer potie od italijanske rei bilancio- vaga sa dva tasa na kojoj je

uspostavljena ravnotea. Bilans stanja se sastoji iz AKTIVE u okviru koje se iskazujusredstva i PASIVE u okviru koje se iskazuju izvori (poreklo) tih sredstava.

Bilans stanja se moe sastaviti u formi:

dvostranog rauna pri emu se na levoj strani iskazuju sredstva u okviru aktive, a na desnojstrani izvori u okviru pasive.Jednostranog rauna pri emu se na levoj strani iskazuju sredstva u okviru aktive, a ispod togaizvori tih sredstava u okviru pasive.

U praksi se koristi bilans stanja jednostranog raunovodstva, zbog lake automatske obradepodataka.Grupisanje sredstava u okviru aktive vri se prema njihovoj funkciji te razlikujemo poslovna ivanposlovna sredstva.Poslovna sredstva koja se sastoje iz osnovnih i obrtnih sredstava. Osnovna sredstva ili stalnasredstva predstavljaju osnovu za rad svakog preduzea i koriste se dui vremenski period tj. uokviru vie reprodukcionih cikljusa, koeficijent obrta im je vei od jedan, imaju veu vrednosti najee nemenjanju svoj izgled upotrebom. U okviru osnovnih sredstava ubrajamozemljite, graevinske objekte, opremu, dugorone finansijske plasmane.Obrtna sredstva karakterie jednokratna upotreba, ulaze u supstancu novog proizvoda imenjaju svoj izgled, prenosei istovremeno celokupnu svoju vrednost. To su sredstva koja se

esto i brzo repodukujuju tj. njihova upotreba je najee i njihov potpuni utroak. U obrtnasredstva ubrajamo: materijal, sitan inventar, autogume, nedovrene proizvode, poluproizvode,gotove proizvode, robu, novac.Pored poslovnih sredstava postoje i vanposlovna sredstva , a javljaju se pre svega u oblikusredstva rezervi.

Osnovne grupacije izvora sredstava su: izvori poslovnih sredstava i izvori vanposlovnihsredstava.U izvore poslovnih sredstava spadaju: kapital (dravni, drutveni, akcijski, zadruniitd.),krediti od banaka i ostali krediti i sve vrste obaveza.Ukoliko izvore sredstava razvrstamo prema poreklu moemo uoiti dve grupacije a to su:

sopostveni izvori sredstava kod kojih postoji obaveza vraanja prema samom vlasniku tj.suvlasniku preduzea. U sopstvene izvore sredstava ubrajamo osnovni kapital ( dravni ,

15


16/46

akcijski , udeli, ulozi, drutveni kapital i dr.) i rezerve ( kapitalne rezerve (emisione premije),revalorizacione rezerve, zakonske rezerve, statutarne i dr.), kao i nerasporeena dobit.

pozajmljeni izvori kod kojih postoji obaveza vraanja prema drugim subjektima ( bankama,kreditorima, investitorima, dobavljaima) i gde je gotovo uvek definisan rok vraanja. Premaroku vraanja ove izvore moemo podeliti na: dugorone obaveze (rok vraanja im je dui od

jedne godine), kratkorone obaveze (rok vraanja je krai od jedne godine)

Klasifikacija bilansnih pozicija sprovodi se primenom dva osnovna principa i to:

princip likvidnosti;princip funcionalnosti.

Princip likvidnosti ima dve podvarijante i to:

princip opadajue likvidnosti i rastue dospelosti;princip rastue likvidnosti i opadajue dospelosti;

U okviru principa rastue likvidnosti u aktivi, prvo iskazuju osnovna sredstva, pa potomobrtna (zemljite, graevinski objekti, oprema, materijal, nedovrena proizvodnja, gotovi

proizvodi, roba, blagajna, tekui raun), a u pasivi prvo sopstveni kapitak, dugorone i nakraju kratkovone obaveze.U okviru principa opadajue likvidnosti u aktivi se svrstavaju prvo najlikvidnija sredstvatj.sredstva kojima se najpre moe izmiriti neka obaveza. Blagajna, tekui raun, potraivanjaod kupaca, gotovi proizvodi i roba, nedovrena proizvodnja i poluproizvodi, materijal,osnovna sredstva u vidu opreme,maina i zemljite, graevinski objekti. Poovom principu u

pasivi bilansa stanja iskazuju se najpre: obaveze koje treba izmiriti (obaveze premadobavljaima,po kreditima i razne druge obaveze) a na kraju se iskazuje sopstveni kapital.to se tie principa funkcionalnosti u okviru aktivi se iskazju: osnovna sredstva (zemljite,graevinski objekti, oprema), obrtana sredstva (novac, materijal, nedovrena priozvodnja,gotovi proizvodi, potraivanja). U pasivi iskauje se prvo: kapital, a zatim obaveze.

6.2. BILANS USPEHA

Bilans uspeha je finansijski izvetaj na osnovu kojeg korisnici finansijskih izvetaja mogu dasteknu uvid u zaraivaku sposobnost preduzea, kroz obezbeivanje informacije o netorezultatu, odnosno o dobitku ili gubitku ostvarenom u periodu na koji se izvetaj odnosi.Dobitak, odnosno, gubitak nastaje usled poveanja, odnosno, smanjenja sopstvenog kapitala,

to proizilazi iz poslovnih aktivnosti preduzea i moe se obraunati poreenjem poetnog ikrajnjeg stanja bilansne pozicije kapital, nakon ega se vri korigovanje tako dobijenerazlike za naknadna ulaganja i povlaenja kapitala od strane vlasnika.14

Ovakvo informisanje o poslovnom rezultatu je nedovoljno za korisnike finansijskih izvetaja,te se namee potreba za dubljim sagledavanjem izvora neto rezultata poslovanja kao razlikeizmeu prihoda i rashoda koji se obuhvataju na raunima uspeha, a ijim zakljuivanjem nakraju perioda dolazimo do bilansa uspeha.15Iz ovoga proizilazi da je bilans uspeha najbitnijifinansijski izvetaj koji ukazuje na profitabilnost preduzea. On predstavlja izdvojeni deo

bilansa stanja u koji se unosi podatak o ostvarenom rezultatu poslovanja koji je utvren u

14

Opirnije Stevanovi dr Nikola Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006, str.10615Krstidr Jovan Instrumenti finansijsko raunovodstvenog izvetavanja ( pristup ex post i ex ante),Ekonomski fakultet, Ni, 2002, str. 61

16


17/46

bilansu uspeha. Rezultat poslovanja se moe javiti kao nerasporeeni (akumulirani) dobitak iligubitak. Nerasporeeni dobitak evidentira se u okviru pozicije sopstveni kapital u pasivi

bilansa stanja, dok se gubitak belei u aktivi bilansa stanja ili u pasivi kao odbita stavka odsopstvenog kapitala. Na ovaj nain bilans uspeha ostvaruje svoju funkciju utvrivanja

poslovnog rezultata i njegovog prenoenja radi kompletiranja bilansa stanja.

Poput bilansa stanja i bilans uspeha moe biti prikazan u dve forme16:

forma dvostranog pregleda (forma konta)forma liste (tafelna forma).

Bilans uspeha koncipiran u vidu dvostranog pregleda mogao bi imati sledei izgled:Bilans uspeha preduzea X za period ________godinePoslovni rashodiFinansijski rashodiOstali rashodi

DobitakSvega

Poslovni prihodiFinansijski prihodOstali prihodi

GubitakSvega

Bilans uspeha sastavljen u formi dvostranog pregleda je jasniji i pregledniji iskaz dobitka iligubitka, gde se na levoj strani svrstavaju rashodi, a na desnoj prihodi. Ukoliko su prihodi veiod rashoda ostvareni dobitak bie prikazan na levoj strani, dok u suprotnom sluaju, tj. usluaju gubitka, isti e biti prikazan na desnoj strani. Ovakvim nainom obuhvatanjaostvarenog rezultata ostvaruje se veza sa knjigovodstvom kroz izjednaavanje leve i desnestrane pregleda, kako se to ini na raunu zakljuka konta uspeha u knjigovodstvu, to je

propraenoukljuivanjem dobitka ili gubitka u bilans stanja, ime se vri prenos rezultata sarauna zakljuka konta uspeha na raune stanja.17 Zbog ovakvog naina prezentovanja,

bilans uspeha sastavljen u formi konta, omoguuje korisnicama pregledan uvid u sve elemente(prihode i rashode) koji doprinose ostvarenju rezultata poslovanja. Takoe, mogue jeanalizirati uee pojedinih globalnih grupa prihoda i rashoda (poslovni prihodi i rashodi,finansijski prihodi i rashodi, ostali prihodi i rashodi) u ostvarenim vrednosnim tokovima, kako

bi se sagledala njegova uloga u formiranju dobitka ili gubitka. Osnovni nedostatak ove formeprikazivanja bilansa uspeha ogleda se u nemogunosti segmentacije rezultata, tj. utvrivanjaposlovnog rezultata, rezultata iz finansiranja i ostalog rezultata.

Bilans uspeha u formi liste moe se prezentovati na sledei nain:Bilans uspeha preduzea X za period ________godine

Poslovni prihodiPoslovni rashodiPoslovni dobitak (1-2)Finansijski prihodFinansijski rashodiGubitak finansiranja (4-5)Ostali prihodiOstali rashodiOstali rezultat (7-8)Ukupni prihodi (1+4+7)

16Rankovi dr Jovan Upravljanje finansijama preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd, 1995 str. 241-2417Stefanovidr Nikola Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet, Begorad, 2006. godina, str. 114-115

17


18/46

Ukupni rashodi (2+5+8)Dobitak (10-11) ili (3-6-9)

Kod bilansa uspeha u formi lista osnovni nedostatak prethodnog naina prikazivanja, postajeprednost, jer se ovim nainom prezentovanja ostvarenih prihoda i rashoda obezbeuje

neposredno sueljavanje istih po pojedinim vrstama. Na taj nain omogueno je sagledavanjeostvarenih rezultata po pojedinim segmentima i utvrivanje njihovog doprinosa ukupnomrezultatu poslovanja preduzea. Ovo je utoliko znaajnije ukoliko se u preduzeu poredfinansijskog knjigovodstva, vodi i pogonski obraun. Zamerka bilansu uspeha u formi kontaogleda se u smanjenoj preglednosti i oiglednom gubitku veze sa knjigovodstvom.Bilansiranje rezultata poslovanja moe se vriti uz pomo dve metode:metode ukupnih trokovametode trokova prodatih uinaka

Metoda ukupnih trokova sastoji se u tome da se do periodinog poslovnog rezultata dolazitako to se prihodu od realizacije, ostvarenom u konkretnom obraunskom periodu,

suprotstavljaju ukupni trokovi nastali u tom periodu. Ovoj metodi odgovara bilans uspeha uformi konta gde se na desnoj strani iskazuju poslovni prihodi, a na levoj poslovni rashodi zadati obraunski period. Rezultat (dobitak ili gubitak) se utvruje kao razlika leve i desnestrane.

Metoda trokova prodatih uinaka odnosi se na utvrivanje rezultata poslovanjasueljavanjem poslovnih prihoda sa ukupnim poslovnim rashodima koji obuhvataju trokoverealizovanih proizvoda i uinaka i pripadajuih trokova perioda. Dakle, kod ove metoderezultat poslovanja predstavlja razliku izmeu prihoda ostvarenih u jednom obraunskom

periodu i sa njima korespondentnim rashodima koji obuhvataju trokove proizvodnje prodatihproizvoda i usluga, trokove uprave i administracije i trokove prodaje (cena kotanja prodaje= trokovi proizvodnje prodatih proizvoda i usluga + trokove uprave i administracije +trokovi prodaje).

6.3. BILANS TOKOVA GOTOVINE

Bilans tokova gotovine informie zainteresovane korisnike o prilivima i odlivima gotovine, otome koji su izvori gotovine i na koji nain je koriena. Na osnovu njega mogue je sagledatisposobnost preduzea da plati svoje obaveze i isplati dividende i identifikovati eventualne

potrebe za angaovanjem eksternih izvora finansiranja.Ovaj izvetaj prilikom njegove pripreme i prezentacije raslanjuje se na tri toka gotovine:

Gotovinski tok poslovne aktivnosti proizilazi iz glavne delatnosti preduzea, tj. iz prilivanovca od prodaje dobara i injenja usluga i odliva koji nastaju u vezi sa izmirenjem obaveza

prema dobavljaima, poveriocima, akcionarima, kao i odliva zbog novih ulaganja.Gotovinski tok investicione aktivnosti obuhvata ulaganja u resurse ( ulaganja u osnovnasredstva, nematerijalna ulaganja, uee u kapitalu povezanih pravnih lica i sl.) i prilive poosnovu prodaje osnovnih sredstava, naplate kredita i kamate, dividendi i uea u dobitku.Gotovinski tok aktivnosti finansiranja obuhvata novane tokove koji se javljaju usled

pribavljanja kapitala iz eksternih izvora (emitovanje akcija, obveznica, menica, hipoteka i sl.)i otplate po osnovu finansijskog lizinga, plaenih kamata na dugove i dividende i sl.

Ovakvim raslanjivanjem gotovinskih tokova omoguava se sagledavanje doprinosapojedinih segmenata poslovanja generisanju gotovine u toku poslovanja preduzea.

18


19/46

6.4. IZVETAJ O PROMENAMA NA KAPITALU

Izvetaj o promenama na kapitalu je sastavni deo seta finansijskih izvetaja ija se ulogaogleda u informisanju o promenama neto imovine preduzea nastalim u toku poslovne godine,

nezavisno od toga da li su te promene proistekle iz obrauna u bilansu uspeha ili iztransakcija koje nemaju karakter rashoda ili prihoda, ili, pak zbog promena raunovodstvenihpolitika ili korekcija po osnovu fundamentalnih greaka18.Promene na kapitalu (neto imovini), u smislu poveanja ili smanjenja, nastaju kao rezultatnastanka prihoda i rashoda iskazanih u bilansu uspeha, kao i usled poveanja ili smanjenjaneto imovine knjienih direktno na raunima kapitala. Takoe, izvetaj o promenama nakapitalu statike pokazatelje vrednosti elemenata sopstvenog kapitala prikazane u bilansustanja prezentuje i sa stanovita njihove promene tokom obraunskog perioda19

6.5. NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE

Prethodno obraeni finansijski izvetaji imaju zadatak da prue informacije vezane zafinansijski poloaj, zaraivaku sposobnost, novane tokove i promene na kapitalu, koje su

pre svega kvantitativne prirode. Meutim, za korisnike seta finansijskih izvetaja ovaj vidinformisanja nije dovoljan, te se javlja zahtev za pruanjem dodatnih opisnih informacija radi

poveanja upotrebne vrednosti gore navedenih izvetaja. Takve informacije se prezentuju uNapomenama uz finansijske izvetaje koje dodatno pojaanjavaju strukturu, vrednost iobeleja nekih pozicija u ostalim izvetajima.20 Napomene uz finansijske izvetaje kaosastavni deo seta finansijskih izvetaja imaju trojaku funkciju, one doprinose: boljojinterpretaciji i razumevanju finansijskih izvetaja; njihovom rastereenju; kao i njihovojdopuni dodatnim informacijama koje mogu biti od znaaja za donosioce odluka.21

18Stojilkovi dr Milorad, Spasi mr Dejan Izvetaj o promenama na kapitalu-normativna regulisanost i pravciizvetavanja prema MRS i pravci razvoja u nas Raunovodstvo, 2002, vol. 47. br.11, str.16-23.19Stojilkovi dr Milorad, Spasi mr Dejan Izvetaj o promenama na kapitalu-normativna regulisanost i pravci

izvetavanja prema MRS i pravci razvoja u nas, Raunovodstvo, 2002. god., vol.47, br.11, str.16-23.20 ager Ljajo Analiza finansijskih izvetaja, Masmedia, Zagreb, 2008 god. str.89.21Opirnije Radovanovidr Radia Finansijsko izvetavanje, Beograd,2000 str. 69-71.

19


20/46

7. FINANSIJSKO RAUNOVODSTVO I POTREBA ZAJEDNOOBRAZNOU

Finansijsko raunovodstvo je deo raunovodstva koji se bavi beleenje, klasifikacijom iobradom podataka o poslovanju preduzea i prezentovanjem istih u vidu seta finansijskihizvetaja. Podaci koje belei i informacije koje prua finansijsko raunovodstvo su sintetikog(zbirnog) karaktera i namenjene su prvenstveno korisnicima van preduzea (vlasnici kapitala,investitori, poslovni partneri). Osim toga finansijski izvetaji predstavljaju osnov za polaganjerauna i obraun poreskih obaveza preduzea, te njigova priprema i prezentacija mora bitizakonski regulisana.Veliki broj razliitih korisnika, kao i globalizacija poslovanja uz pojavu sloenih preduzeadoveo je do potrebe da finansijski instrumenti pojedinih preduzea budu formalno i

materijalno uporedivi. Naime, grupe preduzea jesu ekonomske, ali ne i pravne celine, pa sekao nuna potreba javlja uporedivost finansijskih izvetaja. Finansijski izvetaji, kao proizvodfinansijskog raunovodstva pojedinanih preduzea u okviru grupe, treba da ukau nafinansijski, imovinski i prinostni poloaj ovih preduzea, alii grupe, kao celine. Finansijskiizvetaji za grupu kao celinu pripemaju se na bazi finansijskih izvetaja pojedinanih

preduzea. Da bi ovo bilo mogue potrebno je da bilansi pojedinanih preduzea budusastavljeni kako u pogledu forme, tako i u pogledu sadrine istovetno.Finansijski izvetaji (bilansi) nastaju zakljukom rauna glavne knjige, to onda znai da iknjigovodstvo u pojedinim preduzeima koja ine grupu treba da bude voeno na isti nain.Odnosno, poslovne promene u tim preduzeima mojau biti obuhvatane na istim raunima i naisti nain, to znai da knjigovodstvo mora biti jednoobrazno. Jednoobrazno knjgivodstvo ima

veliki broj prednosti u odnosu na knjigovodstvo koje preduzee samo organizuje. Olakana jeobuka kadrova. Ukoliko su pravila knjigovodstvenog obuhvatanja poslovnih promena jasnodefinisana proces kontrole je jednostavniji i efikasniji, a greke se lake otkrivaju. Iznavedenih razloga jednoobrazno knjienje se uvodi ne samo u podjenanim preduzeima ugrupi, ve u svim preduzeima na teritoriji jedne zemlje.22

7.1. KONTNI OKVIR

Kontni okvir je isntrument za postizanje jednoobraznosti u knjigovodstvu. Ta jednoobraznostpostie se na sledei nain:- svakom propisanom kontu odreeni su naziv i oznaka u vidu broja, koji se ne sme menjati i

- svakom propisanom kontu odreena je funkcija tj. tano je odreeno ta se na njemu knjii.Preduzee e otvoriti samo ona konta iz kontrnog okvira, koja su mu potrebna. Lista stvarnootvrorenih rauna u jednom preduzeu naziva se kontni plan. Konti plan je dakle, kontni okvir

primenjen na konkretno preduzee. Primena kontnog okvira moe biti obavezna ilifakultativna. U naoj zemlj, kao i u mnogim drugim, propisan je jedan kontni okvir za

preduzea i zadruge i on se obavezno primenjuje. U Repbulici Srbiji, Pravilnik o kontnomokviru i sadrini rauna u kontnom okviru za privredna drutva, zadruge, druga pravna lica i

preduzetnike ("Slubeni glasnik RS", BR.114/06, 119/08 I 9/09), propisuje sadraj rauna ukontnom okviru koji su duna da primenjuju sva privredna drutva, zadruge, druga pravna licai preduzetnici. Prema Zakonu o raunovodstvu("Slubeni glasnik RS", br.62/13), -

22Opirnije Kata kari Jovanovi Finansijsko raunovodstvo , CID Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2009.str. 70-71

20


21/46

Medjunarodni standardi finansijskog izvetavanja ("Slubeni glasnik RS", br.16/08 i 116/08),propisani kontni okvir su duna da u svom knjigovodstvu primenjuju sva privedna drutva ipreduzetnici koji svoje poslovne knjige vode po principu dvojnog knjigovodstva.Postoje tri principa na kojima se zaniva kontni okvir: Dekadni princip,

Funkcionalni princip i Bilansni princip.

Dekadni princip zasnovan je na istom principu kao i podela arapskih brojeva tj. kontni okvirje podeljen na deset delova koji se nazivaju klase. Svaka klasa ima svoj naziv i svoju oznakuu vidu jednocifrenog broja od 0 do 9. Prema vaeem kontnom okviru predviene su sledeeklase:Klasa 0 Neuplaeni upisani kapital i stalna imovinaKlasa 1 - ZaliheKlasa 2 Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovinaKlasa 3 KapitalKlasa 4 Dugorona rezervisanja i obaveze

Klasa 5- RashodiKlasa 6 PrihodiKlasa 7 Otvaranje i zakljuak rauna stanja i uspehaKlasa 8 Vanposlovna sredstva i izvori i vanbilansa evidencijaKlasa 9 Obraun trokova i uinakSvakla klasa podeljena je na deset grupa, koje imaju svoje nazive i oznake u vidu dvocifrenog

broja, tako to se oznaci klase dodaje po jedna cifra od 0 do 9. Obe cifre oznaavaju grupu.Svaka grupa deli sena deset trocifrenih konta tako to se grupi dodaju cifre od 0 do 9.Trocifrena konta mogu se dalje podeliti na etvorocifrena dodavanjem brojeva od 0 do 9 , pase tako dobijaju analitika konta. Na primer:

Funkcionalni princip rasporeda konta polazi od njihove ekonomske sadrine. FunkcionalniKonta su u klasama rasporeena tako da prate kretanje sredstava u preduzeima premaformuli.

Tok reprodukcije N R P R1 N1Klase 0,1 2,3 4,(5),6 7,8,9

Prema bilansnom principu klase i propisana konta u kontnom okviru rasporeeni su na osnovu

pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha.

6 3 0 1

Klasa

Grupa

Raun

Podraun

21


22/46

FINANSIJSKO RAUNOVODSTVO (sa bilansima )

BILANS STANJA BILANS USPEHA

AKTIVA PASIVA RASHODI PRIHODI

Klasa 0Neuplaeni upisanikapitalKlasa 1 ZaliheKlasa 2Kratkorona

potraivanja,plasmani i gotovina

Klasa 3 KapitalKlasa 4 Obaveze,Dugoronarezervisanja,Dugorone obavezei Kratkoroneobaveze

Klasa 5 RashodiPoslovni rashodiFinansijski rashodiOstali rashodi

Klasa 6 PrihodiPoslovni prihodiFinansijski prihodiOstali prihodi

Klasa 7 Otvaranje i zakljuak rauna stanja i uspehaKlasa 8 Vanposlovna sredstva i vanbilansna evidencijaKlasa 9- Upravljako ili poslovno knjigovodstvo sa obraunom trokova i uinaka

7.2. ZVANINI KONTNI OKVIR

Prema Pravilniku o kontnom okviru i sadrini rauna u kontnom okviru za privredna drutva,zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ("Slubeni glasnik RS", BR.114/06, 119/08 I 9/09),zvanini kontni okvir u Repbulici Srbiji, zasnovan je na bilansnom princu, rauni se

obeleavaju arapskim brojevima, dok se za sistamatizaciju rauna primenjuje dekadni princip.

SADRINA RAUNA

Klasa 0: Neuplaeni upisani kapital i ostala imovina

00- NEUPLAENI UPISANI KAPITAL

0 -Neuplaene upisane akcije

1 -Neuplaeni upisani udeli

01- NEMATERIJALNA ULAGANJA

10 - Ulaganja u razvoj11 - Koncesije, patenti, licence i slina prava12 - Goodwill14 - Ostala nematerijalna ulaganja15 - Nematerijalna ulaganja u pripremi16 - Avansi za nematerijalna ulaganja

02- NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOKA SREDSTVA

20 - Zemljita21 - ume i viegodinji zasadi22

- Graevinski objekti23 - Postrojenja i oprema

22


23/46

24 - Investicione nekretnine25 - Osnovno stado26 - Ostale nekretnine, postrojenja i oprema27 - Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva u pripremi28 - Avansi za nekretnine, postrojenja, opremu i bioloka sredstva

29

- Ulaganja na tuim nekretninama, postrojenjima i opremi03- DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI

30 - Uea u kapitalu zavisnih pravnih lica31 - Uea u kapitalu ostalih povezanih (pridruenih) pravnih lica32 - Uea u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoloive za

prodaju33 - Dugoroni krediti matinim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima34 - Dugoroni krediti u zemlji35 - Dugoroni krediti u inostranstvu36 - Hartije od vrednosti koje se dre do dospea37 - Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli38

- Ostali dugoroni finansijski plasmani39 - Ispravka vrednosti dugoronih finansijskih plasmana

Klasa 1: Zalihe i stalna sredstva namenjena prodaji

10 - ZALIHE MATERIJALA

100- Obraun nabavke zaliha materijala, rezervnih delova, alata i inventara101- Materijal102- Rezervni delovi103- Alat i inventar109- Ispravka vrednosti zaliha materijala

11- NEDOVRENA PROIZVODNJA

110- Nedovrena proizvodnja

111- Nedovrene usluge

12- GOTOVI PROIZVODI

120 - Gotovi proizvodi

13- ROBA

130- Obraun nabavke robe131- Roba u magacinu

132

- Roba u prometu na veliko133- Roba u skladitu, stovaritu i prodavnicama kod drugih pravnih lica134- Roba u prometu na malo135- Roba u obradi, doradi i manipulaciji136- Roba u tranzitu137- Roba na putu139- Ispravka vrednosti robe

14- STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI

140- Nematerijalna ulaganja namenjena prodaji141- Zemljite namenjeno prodaji

142

- Graevinski objekti namenjeni prodaji143- Investicione nekretnine namenjene prodaji

23


24/46

144- Ostale nekretnine namenjene prodaji145- Postrojenja i oprema namenjena prodaji146- Bioloka sredstva namenjena prodaji147- Sredstva poslovanja koje se obustavlja149- Ispravka vrednosti stalnih sredstava i sredstava obustavljanog poslovanja

namenjenih prodaji15- DATI AVANSI

150- Dati avansi za zalihe i usluge159 - Ispravka vrednosti datih avansa za zalihe i usluge

Klasa 2: Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina

20- POTRAIVANJA PO OSNOVU PRODAJE

200 - Kupci - matina i zavisna pravna lica201 - Kupci - ostala povezana pravna lica

202

- Kupci u zemlji203 - Kupci u inostranstvu209 - Ispravka vrednosti potraivanja od kupaca

21- POTRAIVANJA IZ SPECIFINIH POSLOVA

210 - Potraivanja od izvoznika211 - Potraivanja po osnovu uvoza za tu raun212 - Potraivanja iz komisione i konsignacione prodaje218 - Ostala potraivanja iz specifinih poslova219 - Ispravka vrednosti potraivanja iz specifinih poslova

22- DRUGA POTRAIVANJA

220

- Potraivanja za kamatu i dividende221 - Potraivanja od zaposlenih222 - Potraivanja od dravnih organa i organizacija223 - Potraivanja za vie plaen porez na dobitak224 - Potraivanja po osnovu preplaenih ostalih poreza i doprinosa228 - Ostala potraivanja229 - Ispravka vrednosti drugih potraivanja

23- KRATKORONI FINANSIJSKI PLASMANI

230 - Kratkoroni krediti i plasmani - matina i zavisna pravna lica231 - Kratkoroni krediti i plasmani - ostala povezana pravna lica

232

- Kratkoroni krediti u zemlji233 - Kratkoroni krediti u inostranstvu234 - Deo dugoronih finansijskih plasmana koji dospeva do jedne godine235 - Hartije od vrednosti koje se dre do dospea - deo koji dospeva do jedne godine236 - Hartije od vrednosti kojima se trguje237 - Otkupljene sopstvene akcije namenjene prodaji i otkupljeni sopstveni udeli

namenjeni prodaji ili ponitavanju238 - Ostali kratkoroni finansijski plasmani239 - Ispravka vrednosti kratkoronih finansijskih plasmana

24- GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

240 - Hartije od vrednosti - gotovinski ekvivalenti241

- Tekui (poslovni) raun242 - Izdvojena novana sredstva i akreditivi

24


25/46

243 - Blagajna244 - Devizni raun245 - Devizni akreditivi246 - Devizna blagajna248 - Ostala novana sredstva

249

- Novana sredstva ije je korienje ogranieno ili vrednost umanjena27- POREZ NA DODATU VREDNOST

270 - Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po optoj stopi (osim plaenihavansa)

271 - Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po posebnoj stopi (osimplaenih avansa)

272 - Porez na dodatu vrednost u datim avansima po optoj stopi273 - Porez na dodatu vrednost u datim avansima po posebnoj stopi274 - Porez na dodatu vrednost plaen pri uvou dobara po optoj stopi275 - Porez na dodatu vrednost plaen pri uvou dobara po posebnoj stopi

276

- Porez na dodatu vrednost obraunat na usluge inostranih lica277 - Naknadno vraen porez na dodatu vrednost kupcima - stranim dravljanima278 - PDV nadoknada isplaena poljoprivrednicima279 - Potraivanja za vie plaen porez na dodatu vrednost

28- AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIENJA

280 - Unapred plaeni trokovi281 - Potraivanja za nefakturisani prihod282 - Razgranieni trokovi po osnovu obaveza287 - Razgranieni porez na dodatu vrednost288 - Odloena poreska sredstva289 - Ostala aktivna vremenska razgranienja

29- GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA

290 - Gubitak iznad visine kapitala

Klasa 3: Kapital

30- OSNOVNI KAPITAL

300- Akcijski kapital301- Udeli drutva sa ogranienom odgovornou302- Ulozi303- Dravni kapital304

- Drutveni kapital305- Zadruni udeli309 - Ostali osnovni kapital

31- NEUPLAENI UPISANI KAPITAL

310- Neuplaene upisane akcije

311- Neuplaeni upisani udeli

32- REZERVE

320- Emisiona premija321- Zakonske rezerve

322

- Statutarne i druge rezerve33- REVALORIZACIONE REZERVE I NEREALIZOVANI DOBICI I GUBICI

25


26/46

330- Revalorizacione rezerve331- Rezerve po osnovu prerauna finansijskih izvetaja prikazanih u drugoj

funkcionalnoj valuti, odnosno valuti prikazivanja332- Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju333- Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju

34- NERASPOREENI DOBITAK

340- Nerasporeeni dobitak ranijih godina

341- Nerasporeeni dobitak tekue godine

35- GUBITAK

350- Gubitak ranijih godina351- Gubitak tekue godine

Klasa 4: Dugorona rezervisanja i obaveze

40- DUGORONA REZERVISANJA400 - Rezervisanja za trokove u garantnom roku401 - Rezervisanja za trokove obnavljanja prirodnih bogatstava402 - Rezervisanja za zadrane kaucije i depozite403 - Rezervisanja za trokove restrukturiranja404 - Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih409 - Ostala dugorona rezervisanja

41- DUGORONE OBAVEZE

410 - Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital411 - Obaveze prema matinim i zavisnim pravnim licima

412

- Obaveze prema ostalim povezanim pravnim licima413 - Obaveze po emitovanim hartijama od vrednosti u periodu duem od godinudana

414 - Dugoroni krediti u zemlji415 - Dugoroni krediti u inostranstvu419 - Ostale dugorone obaveze

42- KRATKORONE FINANSIJSKE OBAVEZE

420 - Kratkoroni krediti od matinih i zavisnih pravnih lica421 - Kratkoroni krediti od ostalih povezanih pravnih lica422 - Kratkoroni krediti u zemlji

423

- Kratkoroni krediti u inostranstvu424 - Deo dugoronih kredita koji dospeva do jedne godine425 - Deo ostalih dugoronih obaveza koje dospevaju do jedne godine426 - Obaveze po kratkoronim hartijama od vrednosti427 - Obaveze po osnovu stalnih sredstava i sredstava obustavljanog poslovanja

namenjenih prodaji429 - Ostale kratkorone finansijske obaveze

43- OBAVEZE IZ POSLOVANJA

430 - Primljeni avansi, depoziti i kaucije431 - Dobavljai - matina i zavisna pravna lica432 - Dobavljai - ostala povezana pravna lica433

- Dobavljai u zemlji434 - Dobavljai u inostranstvu

26


27/46

439 - Ostale obaveze iz poslovanja

44- OBAVEZE IZ SPECIFINIH POSLOVA

440 - Obaveze prema uvozniku441 - Obaveze po osnovu izvoza za tu raun442 - Obaveze po osnovu komisione i konsignacione prodaje449 - Ostale obaveze iz specifinih poslova

45- OBAVEZE PO OSNOVU ZARADA I NAKNADA ZARADA

450 - Obaveze za neto zarade i naknade zarada, osim naknade zarada koje serefundiraju

451 - Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog452 - Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog453 - Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca454 - Obaveze za neto naknade zarada koje se refundiraju455 - Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret zaposlenog koje se

refundiraju

456 - Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret poslodavca koje serefundiraju

46- DRUGE OBAVEZE

460 - Obaveze po osnovu kamata i trokova finansiranja461 - Obaveze za dividende462 - Obaveze za uee u dobitku463 - Obaveze prema zaposlenima464 - Obaveze prema lanovima upravnog i nadzornog odbora465 - Obaveze prema fizikim licima za naknade po ugovorima466 - Obaveze za neto prihod preduzetnika koji akontaciju podie u toku godine 469 - Ostale

obaveze

47 - OBAVEZE ZA POREZ NA DODATU VREDNOST

470 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po optoj stopi osim

primljenih avansa)471 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po izadim fakturama po posebnoj stopi

osim primljenih avansa)472 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po primljenim avansima po optoj stopi473 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po primljenim avansima po posebnoj stopi474 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu sopstvene potronje po optoj

stopi475 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu sopstvene potronje po

posebnoj stopi476 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu prodaje za gotovinu479 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovu razlike obraunatog poreza na

dodatu vrednost i prethodnog poreza

48- OBAVEZE ZA OSTALE POREZE, DOPRINOSE I DRUGE DABINE

480 - Obaveze za akcize481 - Obaveze za porez iz rezultata482 - Obaveze za poreze, carine i druge dabine iz nabavke ili na teret trokova483 - Obaveze za doprinose koji terete trokove

489 - Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dabine49- PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIENJA

27


28/46

490 - Unapred obraunati trokovi491 - Obraunati prihodi budueg perioda494 - Razgranieni zavisni trokovi nabavke495 - Odloeni prihodi i primljene donacije496 - Razgranieni prihodi po osnovu potraivanja

497

- Razgraniene obaveze za porez na dodatu vrednost498 - Odloene poreske obaveze499 - Ostala pasivna vremenska razgranienja

Klasa 5: Rashodi

50- NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE

500 - Nabavka robe501 - Nabavna vrednost prodate robe502 - Nabavna vrednost prodatih nekretnina pribavljenih radi prodaje

51- TROKOVI MATERIJALA510- Nabavka materijala511- Trokovi materijala za izradu512- Trokovi ostalog materijala (reijskog)513- Trokovi goriva i energije

52- TROKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LINI RASHODI

520- Trokovi zarada i naknada zarada (bruto)521- Trokovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca522- Trokovi naknada po ugovoru o delu523- Trokovi naknada po autorskim ugovorima

524

- Trokovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima525- Trokovi naknada fizikim licima po osnovu ostalih ugovora526- Trokovi naknada lanovima upravnog i nadzornog odbora 529 -Ostali lini rashodi i naknade

53- TROKOVI PROIZVODNIH USLUGA

530- Trokovi uluga na izradi uinaka531- Trokovi transportnih usluga532- Trokovi usluga odravanja533- Trokovi zakupnina534- Trokovi sajmova535- Trokovi reklame i propagande

536

- Trokovi istraivanja537- Trokovi razvoja koji se ne kapitalizuju539 - Trokovi ostalih usluga

54- TROKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA

540- Trokovi amortizacije541- Trokovi rezervisanja za garantni rok542- Rezervisanja za trokove obnavljanja prirodnih bogatstava543- Rezervisanja za zadrane kaucije i depozite544- Rezervisanja za trokove restrukturiranja545- Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih

549 - Ostala dugorona rezervisanja55- NEMATERIJALNI TROKOVI

28


29/46

550- Trokovi neproizvodnih usluga551- Trokovi reprezentacije552- Trokovi premija osiguranja553- Trokovi platnog prometa554- Trokovi lanarina

555

- Trokovi poreza556- Trokovi doprinosa559 - Ostali nematerijalni trokovi

56- FINANSIJSKI RASHODI

560- Finansijski rashodi iz odnosa sa matinimi zavisnim pravnim licima561- Finansijski rashodi iz odnosa sa ostalim povezanim pravnim licima562- Rashodi kamata563- Negativne kursne razlike564- Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule565- Rashodi od uea u gubitku zavisnih pravnih lica i zajednikih ulaganja koji se

obraunavaju korienjem metoda udela569 - Ostali finansijski rashodi

57- OSTALI RASHODI

570 - Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina,postrojenja i opreme

571- Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje biolokih sredstava572- Gubici po osnovu prodaje uea u kapitalu hartija od vrednosti573- Gubici od prodaje materijala574- Manjkovi575- Rashodi po osnovu efekata ugovorene zatite od rizika, koji ne ispunjavaju

uslove da se iskau u okviru revalorizacionih rezervi

576

- Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraivanja577- Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe579 - Ostali nepomenuti rashodi

58- RASHODI PO OSNOVU OBEZVREENJA IMOVINE

580- Obezvreenje biolokih sredstava581- Obezvreenje nematerijalnih ulaganja

582- Obezvreenje nekretnina, postrojenja i opreme583- Obezvreenje dugoronih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti

raspoloivih za prodaju584- Obezvreenje zaliha materijala i robe

585

- Obezvreenje potraivanja i kratkoronih finansijskih plasmana589 - Obezvreenje ostale imovine

59- GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA

590- Gubitak poslovanja koje se obustavlja591- Rashodi, efekti promene raunovodstvenih politika i ispravke greaka iz ranijih

godina599 - Prenos rashoda

Klasa 6: Prihodi60- PRIHODI OD PRODAJE ROBE

600

- Prihodi od prodaje robe matinim i zavisnim pravnim licima601- Prihodi od prodaje robe ostalim povezanim pravnim licima

29


30/46

602- Prihodi od prodaje robe na domaem tritu603- Prihodi od prodaje robe na inostranom tritu

61- PRIHODI OD PRODAJE PROZVODA I USLUGA

610- Prihodi od prodaje proizvoda i usluga matinim i zavisnim pravnim licima611- Prihodi od prodaje proizvoda i usluga ostalim povezanim pravnim licima612

- Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaem tritu613- Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tritu

62- PRIHODI OD AKTIVIRANJA UINAKA I ROBE

620- Prihodi od aktiviranja ili potronje robe za sopstvene potrebe

621- Prihodi od aktiviranja ili potronje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe

63- PROMENA VREDNOSTI ZALIHA UINAKA

630 - Poveanje vrednosti zaliha nedovrenih i gotovih proizvoda i nedovrenihusluga

631 - Smanjenje vrednosti zaliha nedovrenih i gotovih proizvoda i nedovrenih

usluga64- PRIHODI OD PREMIJA, SUBVENCIJA, DOTACIJA, DONACIJA I SL.

640 - Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraajaporeskih dabina

641 - Prihodi po osnovu uslovljenih donacija

65- DRUGI POSLOVNI PRIHODI

650- Prihodi od zakupnina651- Prihodi od lanarina652- Prihodi od tantijema i licencnih naknada659 - Ostali poslovni prihodi

66- FINANSIJSKI PRIHODI660- Finansijski prihodi od matinih i zavisnih pravnih lica661- Finansijski prihodi od ostalih povezanih pravnih lica662- Prihodi od kamata663- Pozitivne kursne razlike664- Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule665- Prihodi od uea u dobitku zavisnih pravnih lica i zajednikih ulaganja 669 - Ostalifinansijski prihodi

67- OSTALI PRIHODI

670- Dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme

671

- Dobici od prodaje biolokih sredstava672- Dobici od prodaje uea i dugoronih hartija od vrednosti673- Dobici od prodaje materijala674- Vikovi675-Neplaena otpisana potraivanja676- Prihodi po osnovu efekata ugovorene zatite od rizika677- Prihodi od smanjenja obaveza678- Prihodi od ukidanja dugoronih rezervisanja679- Ostali nepomenuti prihodi

68- PRIHODI OD USKLAIVANJA VREDNOSTI IMOVINE

680

- Prihodi od usklaivanja vrednosti biolokih sredstava681- Prihodi od usklaivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja

30


31/46

682- Prihodi od usklaivanja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme683- Prihodi od usklaivanja vrednosti dugoronih finansijskih plasmana i hartija od

vrednosti raspoloivih za prodaju684- Prihodi od usklaivanja vrednosti zaliha685- Prihodi od usklaivanja vrednosti potraivanja i kratkoronih finansijskih

plasmana689 - Prihodi od usklaivanja vrednosti ostale imovine

69- DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA I PRENOS PRIHODA

690- Dobitak poslovanja koje se obustavlja691- Prihodi, efekti promene raunovodstvenih politika i ispravke greaka iz ranijih

godina699 - Prenos prihoda

Klasa 7: Otvaranje i zakljuak rauna stanja i uspeha

70- OTVARANJE GLAVNE KNJIGE700 - Otvaranje glavne knjige

71- ZAKLJUAK RAUNA USPEHA

710- Rashodi i prihodi711- Dobitak i gubitak poslovanja koje se obustavlja

712- Prenos ukupnog rezultata

72- RAUN DOBITKA I GUBITKA

720- Dobitak ili gubitak721- Poreski rashod perioda722- Odloeni poreski rashodi i prihodi perioda723

- Lina primanja poslodavca724- Prenos dobitka i gubitka

73- ZAKLJUAK RAUNA STANJA

730 - Izravnanje rauna stanja

74- SLOBODNA GRUPA

Klasa 8: Vanbilansna evidencija

88- VANBILANSNA AKTIVA

89

- VANBILANSNA PASIVAKlasa 9: Obraun trokova i uinaka

90- RAUNI ODNOSA S FINANSIJSKIM KNJIGOVODSTVOM

900- Raun za preuzimanje zaliha901- Raun za preuzimanje nabavke materijala i robe902- Raun za preuzimanje trokova903- Raun za preuzimanje prihoda

91- MATERIJAL I ROBA

910- Materijal

911

- Roba912- Proizvodi i roba u prodavnicama proizvoaa

31


32/46

92- RAUNI MESTA TROKOVA NABAVKE, TEHNIKE UPRAVE I POMONIH

DELATNOSTI

93- RAUNI GLAVNIH PROIZVODNIH MESTA TROKOVA

94- RAUNI MESTA TROKOVA UPRAVE, PRODAJE I SLINIH AKTIVNOSTI

95

- NOSIOCI TROKOVA950 do 957 - Nosioci trokova958- Poluproizvodi sopstvene proizvodnje

959- Odstupanja u trokovima nosioca trokova

96- GOTOVI PROIZVODI

960 do 968 - Gotovi proizvodi

969 - Odstupanja u trokovima gotovih proizvoda

97- SLOBODNA GRUPA

98- RASHODI I PRIHODI

980

- Trokovi prodatih proizvoda i usluga981- Nabavna vrednost prodate robe982- Trokovi perioda983- Otpisi, manjkovi i vikovi zaliha uinaka985- Slobodan raun986- Prihodi po osnovu proizvoda i usluga987- Prihodi po osnovu robe (ukljuuju se prihodi s grupa rauna 60, 61, 62 i 64)988- Slobodan raun989- Drugi prihodi

99- RAUNI DOBITKA, GUBITKA I ZAKLJUKA

990

- Poslovni dobitak i gubitak991- Gubitak i dobitak po osnovu prodaje materijala992- Manjkovi materijala robe993- Otpisi materijala i robe994- Vikovi materijala i robe999 - Zakljuak obrauna trokova u uinaka

32


33/46

8. POJAM PRIVREDNOG SUBJEKTA I PRAVNI OKVIR ZAOBAVLJANJE POSLOVNE DELATNOSTI

Otpoinjanje poslovne aktivnosti privrednog drutva u Srbiji zahteva sledee: 1) registraciju kodAgencije za registraciju privrednih subjekata, prijavu kod Republikog zavoda za statistiku, poreskibroj od Poreske uprave, Carinske uprave (ako drutvo eli da obavlja i poslove spoljno-trgovinskogprometa), Nacionalne slube za zapoljavanje, Republikog zavoda za socijalno, penzijsko iinvalidsko osiguranje, otvaranje rauna kod odgovarajue poslovne banke. Postupak osnivanjaprivrednih subjekata se pokree podnoenjem registra

Documents

FIB 1 Finansijsko Racunovodstvo i Klasa 0