ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ - НИШ

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА: БЕЗБЕДНОСНИ МЕНАЏМЕНТ

ПРЕДМЕТ: СИСТЕМ ЗАШТИТЕ ЛИЧНОСТИ И ОБЈЕКАТА

Ментор: Студент:Проф. Милован Димитријевић Слободан Миљковић

ПБ 24-П/12

Ниш, Март, 2015.

САДРЖАЈ:

УВОД......................................................................................................................3

1. БЕЗБЕДНОСНИ МЕНАЏМЕНТ, ПОЈАМ, УЛОГЕ И ФУНКЦИЈА................4

2. БЕЗБЕДНОСНИ МЕНАЏМЕНТ У ОРГАНИЗАЦИЈАМА................................7

2.1. Основни елементи сваке организације.........................................................9

2.1.1. Циљеви организације...........................................................................9

2.1.2. Људи као основни елементи организације........................................9

2.1.3. Организациона структура................................................................10

2.1.4. Материјална средства......................................................................10

2.1.5. Пропис као елементи организације..................................................11

2.2. Пројектовање система обезбеђења...........................................................11

2.3. Организовање система обезбеђења............................................................12

2.4. Управљање системом обезбеђења..............................................................12

3. БЕЗБЕДНОСНИ МЕНАЏМЕНТ У ОРГАНИМА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ.......13

3.1. Полиција као посебна организација која се бави питањима

безбедносног менаџмента........................................................................13

3.2. Полицијски безбедносни менаџмент у саобраћају...................................15

3.3. Полицијска функција менаџмента у безбедности саобраћаја...............17

3.4. Аспекти полицијског безбедносног менаџмента у саобраћају..............18

3.5. Визија, мисија, циљеви – безбедносног менаџмента .............................18

ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................20

ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................21

2

УВОД

Безбедносни менаџмент у ширем смислу представља начин организовања и

управљања системом обезбеђења који се бави човеком, као кључним елементом

организације, и његовом корелацијом са унутрашњим и спољашњим окружењем.

Безбедносни менаџмент дефинише и обрађује захтеве и потребе система

обезбеђења и условљава процес планирања потреба, реализацију и имплементацију

планираног, конролу, извршавање задатака, активности и делатности постављених пред

систем обезбеђења. Систем безбедносног менаџмента представља интегралну компоненту

општег менаџмента на највишем нивоу хијерархије (менаџмента који креира комплетну

политику целог предузећа), односно. у оквиру својих послова, самостални менаџмент

предузећа који ; дефинише и одређује захтеве и потребе система обезбеђења, самостално и

у сарадњи са осталим руководним структурама; остварује процес планирања потреба;

обезбјеђује организацију, реализацију и имплементацију планираног, кроз одлучивање,

вођење, координацију и конролу(ових послова); и омогућава непосредно и посредно

извршавање задатака, активности и делатности постављених пред систем обезбеђења ради

постизања његове примарне функције-заштите лица, имовине и пословања.

Безбедност је једна од професионалних каријера која се у глобалним оквирима

најбрже развила у последњих неколико година. Запослење у области безбедности пружа

многобројне могућности, које се налазе у распону од позиција улазног нивоа за раднике

обезбеђења до истражитеља специјализованих у посебним областима, и менаџера и

директора сектора безбедности у водећим корпорацијама и организацијама широм света.

Захтев за унапређењем безбедности појачан је због појава као што су крађе информација,

насиље на радном месту, тероризам и привредни криминал.

Сви послови, без обзира на њихову величину, разматрају безбедност у односу на претње као што су преваре, крађе, компјутерски упади, индустријска шпијунажа или насиље на радном месту. Све организације треба да се заштите од активности које угрожавају њихово нормално функционисање.

Свака специјалност у области безбедности поседује сопствене захтеве и питања. Зато је у садашње време изузетно значајно овладати садржајем, техникама и методама безбедносног менаџмента, како би се постојећи и будући безбедносни изазови, ризици и претње безбедности предупредили и правовремено изнашла одговарајућа решења.

У том правцу је , пре свега, важно стећи и одговарајућа знања у области безбедносног менаџмента.

3

1. БЕЗБЕДНОСНИ МЕНАЏМЕНТ, ПОЈАМ, УЛОГЕ И ФУНКЦИЈА

Под појмом безбедносни менаџмент, у ширем смислу, подразумева се одлучивање

о безбедносним циљевима организационог система, о начинима и средствима да се

избегну неповољни утицаји који долазе из окружења или самог организационог система,

или да се њихов штетан утицај смањи.

Безбедносни менаџмент, према томе, означава управљање ресурсима усмерено ка

постизању утврђених циљева безбедности. Ако се дати циљеви испољавају у остваривању

и заштити јавних интереса, онда је безбедносни менаџмент прилагођен тим циљевима,

односно омогућавању безбедниих услова за остваривање задатих циљева организације.

Када су у првом плану приватни интереси и циљеви, стратегија безбедносног менаџмента

таквог предузећа детерминисана је економским интересима и профитом.1

Полазећи од тога, сматра се да циљеви безбедносног менаџмента, најопштије

посматрано, представљају подизање нивоа сигурности запослених и остварење

економског интереса, односно профита. У теорији се истиче да послови безбедносног

менаџмента обухватају пројектовање, организовање и управљање системом обезбеђења на

начин којим се отклањају услови за настанак појава угрожавања безбједности, као што су

тероризам, саботажа, пословна и индустријска шпијунажа, тзв. Унутрашње крађе, незгоде

на раду и сл. Нису у питању само одређени сегменти заштите (противдиверзиона заштита,

заштита од индустријске шпијунаже, контрола кретања и боравка странаца и сл.), а којима

се у први план ставља способност, стручност и иницијатива кадра обезбеђења да на

адекватан начин предвиди, предупреди и отклони савремене ризике и претње.

Према томе безбедносни менаџмент укључује и одређене безбедносно-заштитне

процедуре којима се елементи система обезбеђења доводе у функционалну зависност, са

циљем да се предвиде, предупреде и отклоне савремени ризици и претње. Држећи се

стратешких пројекција и праваца развоја ове делатности на Западу и захтева тржишта, као

и чињенице да је реч о алтернативним чиниоцима безбедности, ове процедуре могуће је

систематизовати на проактивне и реактивне процедуре.

Сигурно је да безбедносни менаџмент као дисциплина наука безбедности, али и науке

менаџмента, јер своје теоријске основе црпи из једних и других наука. Теорије

организације, представљају главни теоријски извор који безбедносни менаџмент преузима

1 Драгишић, З.: Безбедносни менаџмент (ауторизована предавања), Факултет безбедности, Београд, 2006.

4

из наука менаџмента, док науке безбедности дају основни теоријски концепт на коме се

заснивају сва истраживања и пракса безбедносног менаџмента.

Менаџмент је универзална активност, зато што су његови принципи применљиви у

свим областима пословне активности: у пољопривреди, спорту, војсци, трговини,

банкарству, здравству, уметности, религији, итд. Менаџмент се тако подједнако односи на

мала и велика предузећа, профитне и непрофитне организације, на производне делатности

и на пружање услуга. Дакле, менаџмент се може применити на све типове организације

(предузећа, школе, банке, болнице, војску, цркву итд.) у свим земљама и међу различитим

културама. Тако имамо: менаџмент у банкарству, менаџмент у туризму, менаџмент у

саобраћају, менаџмент у пољопривреди, менаџмент у спорту итд.

С друге стране, термин менаџмент може се везивати и за поједине пословне

функције, као нпр: маркетинг, финансије, кадрове, производњу, па отуда имамо и

менаџмент маркетинга, финансијски менаџмент, производни менаџмент и менаџмент

људских ресурса. Могући су и новији концепти као: менаџмент тоталног квалитета,

менаџмент очувања човекове околине, логистички менаџмент, менаџмент информационих

система итд. У основи исто важи и за безбједносни менаџмент, који се условно може

поделити на менаџмент у безбедносним организацијама, безбедносни менаџмент у

органима државне управе, јавним службама и делатностима.

Када се говори о безбедносном менаџменту, може се рећи да се он заснива на

искуству и интуицији руководилаца у институцијама које се баве поменутим. На основу

Закона о државној управи чл.23 ст.1 који прописује да „ министар руководи

министарством“ у погледу Министарства унутрашњих послова даље произилази да

министар има право да прописује, даје смернице, инструкције, упутства; налаже, утврђује,

доноси решења и друге акте, подноси извештаје, именује, разрешава, овлашћује, одобрава,

даје сагласност, предлаже, одлучује и контролише, те се министар унутрашњих послова

сматра главним „топ“ менаџером у полицијском менаџменту.

Примера ради, нелојална конкуренција у области производног или тржишног

пословања од најнижих нивоа до глобалних димензија и различити облици привредне

субверзије могу се кретати у распону од мање или веће повреде приватне или

интелектуалне својине и ауторских права, пласирања гласина, врбовања запослених и

одкривања пословних тајни, до грубог физичког напада на људе или објекте у којима се

5

обављају радне активности. Тај, у основи високо деструктиван садржај пословних

активности који се одвија великим интензитетом, како на нивоу националног, тако и на

нивоу глобалног радног амбијента, усмерен је , пре свега, на управне и руководеће

структуре, али и на обичне људе који раде у одређеној организацији. Непосредне

последице таквог деловања могу озбиљно да угрозе сваку организацију и њено пословање.

Очит пример за то је положај великих светских компанија, али и најмањих

привредних организација које функционишу у условима велике светске економске кризе

са којом се све земље света данас суочавају. Зато је у садашње време изузетно значајно

овладати садржајем, техникама и методама безбедносног менаџмента, како би се

постојећи и будући безбедносни изазови, ризици и претње безбедности предупредили и

правовремено изнашла одговарајућа решења. У том правцу је , пре свега, важно стећи и

одговарајућа знања у области безбедносног менаџмента.2

Државне безбедносне организације, а нарочито војска и полиција, већ дужи низ

година у решавању својих оперативних проблема и задатака примењују одређене

поступке и радње планирања, организовања, доделе задатака- командовања, координације

и контроле који представљају део онога што се до недавно у нашој стручној литератури и

доктринарној пракси називало управљање, односно руковођење и командовање, а што се

данас дефинише и прихвата као безбедносни менаџмент. Међутим, и те државне

институцује трагају за својим „ полицијским“ или „ војним“ менаџментом којим би се

одговорило на безбедносне захтеве савременог доба. У тим напорима, посебно на

теоријском и доктринарном плану, има великих неслагања међу разним ауторима који се

баве општом теоријом војног или полицијског руковођења, нарочито око дефинисања

основних појмова и битних садржаја безбедносног менаџмента.

За разлику од руковођења и командовања као класичне делатности руководећих и

командних структура војног и полицијског организовања, а које је у много већем обиму

било предмет научне и практичне опсервације многих аутора, управљање менаџерским

процесима као вид делатности менаџерских структура, није имало такву теоријску и

доктринарну традицију.3

2 Милојевић, С.: Основи методологије безбедносних наука, Полицијска академија, Београд, 2001.3 Вејновић, Д. : Правци и домети безбедносног менаџмента, Бања Лука, 2002.

6

2. БЕЗБЕДНОСНИ МЕНАЏМЕНТ У ОРГАНИЗАЦИЈАМА

Познато је да се безбедносни менаџмент дели с једне стране на безбедносни

менаџмент јавног сектора (у који спадају активности парламента, владе, шефа државе,

судства, војске, полиције, обавјештајно-безбедносних служби, локалне самоуправе и

других државних органа на унапрјеђењу безбедности заједнице и одговора безбедносним

ризицима, изазовима и пријетњама кроз успостављање организације, планирања,

руковођења и контроле над пословима, а са друге стране на безбедносни менаџмент у

организацијама чији је циљ пружање безбедности заједници и безбедносни менаџмент

приватног сектора, који у првом реду обухвата менаџмент активности привредних и

других предузећа на заштити властитог пословања и запослених.

У оквире приватног безбедносног менаџмента спадају и активности приватних

предузећа (привредних друштава, агенција и предузетника) која пружају услуге

безбедности, као и различити облици самозаштите коју организују грађани ради властите

безбедности. Такође је познато да је менаџмент у области приватне безбедности

интегрални део менаџмента привредног субјекта, док је приватна

безбедност један од подсистема у систему безбедности друштва, због чега је битно да се

она интегрише у управљачке процесе и структуре у области безбедности заједнице.

Најзад, познато је да облици безбедности представљају начине на које се остварује

заштита лица, имовине и пословања. Они се често систематизују на: обезбјеђење имовине,

обезбеђење лица, управљање безбедносно-надзорним центром, превоз и обезбеђење новца

и других вредносних пошиљки, обезбеђење јавних скупова, послове пројектовања и

уградње система техничке заштите, итд.

Врло је заступљена и подела на послове физичког и техничког обезбеђења, мада се

сматра да ова подела није валидна. Наиме, послови обезбеђења су нешто што је иманентно

човеку који, поред физичке силе и техничке опреме, користи стручна знања,

документационе фондове, разне немоторичке вештине и способности, а ту су и разни

афективни облици компетенције и нивои одговорности. Овде се има у виду циљ који се

постиже пословима безбедности: надзирање, спречавање, откривање, отклањање,

извјештавање и друге делатности којима се остварује комплетна функција руковођења,

чиме је омогућено циљно тумачење (не)безбедносног понашања.

7

Менаџмент сваке организације посебну пажњу поклања безбедности као основном

услову опстанка и просперитета. Различите организације имају различите безбедносне

изазове, ризике и пријетње, па се тако ризици којима је изложена држава као организација

у великој мери разликују од изазова којима је изложено привредно предузеће, јавна

служба или културна установа. Различити ризици и пријетње којима је изложена нека

организација, као и одговорност коју организација има према окружењу у погледу

безбедности, пресудно утичу на безбедносни менаџмент, односно начин на који ће бити

дониете одлуке везане за безбедност.

Из тога се закључује да начин на који се менаџмент бави питањима безбедност у

првом реду зависи од општих циљева организације. Тако можемо разликовати

безбедносни менаџмент у организацијама којима је пружање безбедносних услуга другим

корисницима основна мисија, од безбедносног менаџмента у организацијама које се баве

привредним или друштвеним делатностима, и где се безбедносни менаџмент налази у

функцији очувања и раста организације.

У организацијама које се баве пружањем безбедносних услуга другим

корисницима, а то су, прије свега, државне безбедносне службе, безбедносни менаџмент

представља основни, али не и једини, облик менаџмента, пошто такве организације

обављају и читав низ други функција (финансијске, планске, кадровске, развојне и др.).

Облике, односно делатности којима се остварује безбедност не би требало мешати са

функцијама. Када се каже да се ови послови остварују као "пословна" функција, онда то у

потпуности чини сложенијом функцију руковођења овим пословима са аспекта

управљања целом организацијом (предузећем), односно свим њеним пословним

функцијама.

У том смислу, проблем безбедности штићених вредности не може се сводити само

на физичко-техничку компоненту, односно заштиту од физичких ризика угрожавања. То

би значило и да се пословна функција не обезбеђује само посредством института заштите

пословне тајне, већ и низом безбедносно-заштитних процедура којима се прописује

жељено понашање.

Ово се најбоље може видети на примјеру активности менаџмента у безбедносним

организацијама на плану заштите привредних система и јавних предузећа као симбола

економске моћи државе од савременог ("постмодерног") тероризма. Наиме, савремени

8

приступ пословима безбедносног менаџмента обухвата пројектовање, организовање и

управљање системом обезбјеђења на начин којим се отклањају услови за примјену свих

видова тероризма.4

2.1. Основни елементи сваке организације5

Из наведног проистиче да су основни елементи сваке организације: циљеви, људи,

организациона структура, материјална средства и прописи.

2.1.1. Циљеви организације

Циљеви организације су вредности које треба постићи, стећи, остварити или

сачувати. Организација може добијати или усвајати опште, односно трајне или

привремене циљеве. Дефинисање тих циљева претставља суштину политике и стратегије

сваке организације. Они се утврђују на највишем нивоу руковођења и на основу њих се

формирају или из њих проистичу остали циљеви нижег нивоа, односно посебни и

конкретни циљеви. Конкретни циљеви остварују се деобом на задатке, задаци

представљају планиране активности којима организација остварује циљ и постиже

резултат, а резултат представља квалитативно и квантитативно изражену вредност неког

рада у одређеном времену у складу са дефинисаним циљем и планираним задатком. У том

смислу циљеви могу бити општи, посебни и конкретни, а задаци временски, просторни,

ближи, следећи, наредни и други.

2.1.2. Људи као основни елементи организације

Људи су свакако кључни елемент и покретачка снага сваке организације. Циљеви и

вредности које организација постиже резултат су људског рада. Људи се удружују у

организацију да би остварили циљеве које самостално не би могли да остваре.

Организација је, дакле, њихова творевина која им омогућава остваривање тих циљева. Сви

остали елементи организације су практично средства у рукама људи који у организацији

раде или управљају другим људима. Због тога је за успешно функционисање сваке

4 Драгишић, З.: Безбедносни менаџмент (ауторизована предавања), Факултет безбедности, Београд, 2006.5 Стојковић, М.: Безбедносни менаџмент, ВШССМС- Ниш, 2013.

9

организације посебно важно обезбедити правилну селекцију и избор кадрова, решавати

њихове стручне, статусне и личне проблеме и интегрисати њихова знања, искуства и

деловање у правцу остваривања циљева организације у атмосфери њиховог задовољства

сопственим радом и резултатима тога рада. Људи тако оснивају организације као средства

за постизање задатих или жељених циљева. Они, такође, развијају, мењају и укидају

организације које су основали.

2.1.3. Организациона структура

Организациона структура се заснива на успостављању вертикалних и хоризонталих

односа између организационих делова, људи и материјалних средстава организације. Она

је заснована на циљевима, функционалној и територијалној подели рада и на

специјализацији појединих послова. Свака организација зависно од циља свог постојања

изграђује принципе и критеријуме по којима успоставља своју организациону структуру.

Зависно од структурних односа, организација може бити централизована или

децентрализована, функционална, линијска или територијална, више или мање

самостална. Вертикална повезаност организационе структуре огледа се у броју и значају

хијерархијски постављених организациских нивоа, а хоризонтална у функционалној или

територијалној подели делокруга и надлежности појединих организационих делова.

Организација као целина је увек самосталнија од својих делова, а апсолутна

самосталност било које организације не постоји.6

2.1.4. Материјална средства

Материјална средства су битан чинилац или елемент сваке организације. Према

теоретичарима класичне организационе школе, материјална средства су често била

важнија од људи, јер је непродуктивне раднике било лакше и једноставније заменити од

било које машине. Незамисливо је ефикасно остваривање резултата у било којој

организацији без одговарајућих материјалих средстава под којима треба подразумевати

објекте у којима се ради, опрему, алате, потрошне материјале и финансијска средства.

6 IBIDEM

10

2.1.5. Пропис као елементи организације

Прописима различите врсте и значаја дефинишу се законски оквири и правила

функционисања сваке организације. Свака организација је обавезна да поштује законске и

подзаконске прописе који се односе на њену делатност. Истовремено, свака организација

тежи да интерним подзаконским актима пропише технологију свога рада којом се

утврђују организациона структура и организациони односи, поступци и процедуре рада,

ограничења, критеријуми и понашање чланова организације у свим или у појединим

ситуацијама и у извршавању општих или појединачних задатака. Руководиоци у свим

организацијама дужни су да се придржавају наведених прописа при доношењу одлука,

издавању задатака и при њиховој реализацији. Сви прописи по којима организација

обавља своју делатност могу се поделити на законске и подзаконске, организационе и

технолошке, односно функционалне.7

2.2. Пројектовање система обезјбеђења

Пројектовање система обезбеђења представља прву и незаобилазну карику

безбедносног менаџмента. У пракси безбедносног менаџмента присутно је неколико

битних елемената проектовања: појам и садржај процене безбедности, појам и садржај

процене угрожености, методологија израде процене ризика и последица, израда и

ажурирање оперативно-планске документације и прилога (упутстава) и израда и ревизија

пројектног задатка и документације техничког система заштите.

Разумије се да се пројектовање система обезбеђења и организациja и тактика

службе обезбеђења структурно прилагођавају посебним безбедносним условима и

ситуацијама. Терористички акти на привредне објекте праћени су угрожавањем

неодређеног броја запослених, талачким ситуацијама, покушајем рушења и уништења

виталних делова објекта, уређаја и постројења, са могућим штетним утицајима по

животну средину, па одговарајуће поступање служби обезбеђења у разним ситуацијама

има значајну безбедносну улогу до доласка, тј. интервенције полицијских снага.

Познавање природе тих ситуација и њихових последица јесте један од елементарних

услова успјешног супротстављања и отклањања последица терористичког акта.

7 ИСТО (IBIDEM)

11

2.3. Организовање система обезбјеђења

Друга компонента безбједносног менаџмента је организовање система обезбеђења које

подразумева одговарајуће организационе облике и хијерархијско-организациону

структуру служби обезбеђења, прилагођене одређеним сегментима и мерама заштите:

физичка заштита, техничка заштита, заштита од пожара, експлозија и елементарних

непогода, противдиверзиона заштита, противприслушна заштита, заштита тајних

података, контрола кретања и боравка странаца, еколошка безбедност итд.

У склопу превентивних мера заштите од тероризма посебно се предузимају преглед

објеката, штићених простора, превозних средстава и траса кретања са циљем да се открију

експлозивна средства, радиоактивне, хемијске и друге опасне материје.

Уколико законска овлашћења то омогућавају, у посебним ситуацијама могу се користити

и специјално дресирани пси. Мере физичке заштите се обавезно спроводе послије

спроведених мера контрадиверзионе заштите, уз могућност да у њима узму учешће и

припадници полиције.

2.4. Управљање системом обезбеђења

Управљање системом обезбеђења је трећа компонента безбедносног менаџмента и

обухвата: издавање налога, контролно-усмеравајућу делатност, координирајућу делатност

(у оквиру система обезбеђења и са екстерним субјектима). Међутим, функционисање

безбедносних мера и процедура које су примењене на нивоу организационих јединица, односно

тзв. оперативног менаџмента, део је опште безбедносне културе одговарајуће друштвене средине

у целини и у подпуности зависи од мера и активности садржаних у највишем тзв. стратешком

менаџменту организације.

Безбедносни менаџмент посебних функција организације, уколико није реч о нарочито

угроженим или значајним функцијама, уграђен (инкорпориран) је у постојећи оперативни

менаџмент организационе јединице и представља део опште организационе и безбедносне

архитектуре сваке привредне или друге организације.8

3. БЕЗБЕДНОСНИ МЕНАЏМЕНТ У ОРГАНИМА ДРЖАВНЕ

ОРГАНИЗАЦИЈЕ

8 Милојевић, С.: Основи методологије безбедносних наука, Полицијска академија, Београд, 2001.

12

Безбедносни менаџмент постоји као вишевековна пракса примене различитих

метода у организацији, руковођењу и командовању, планирању и контроли организација

које су се бавиле питањима безбедности. Искуства која су стицана у управљању,

руковођењу и командовању војском временом су се преносила и на друге организације, а

од ХХ века почело је и њихово теоријско уобличавање. Наиме, војне науке су се кроз

читаву историју бавиле питањима организације војске, руковођењем и командовањем,

планирањем, контролом, повећањем ефикасности и другим делатностима које данас

називамо менаџмент. Искуства до којих се дошло у организацији војске преношена су и на

друге делатности, тако да можемо рећи да се менаџмент, а посебно безбедносни

менаџмент, као пракса али и као наука зачео у крилу војних наука. И полиција је у својој

организацији развила безбеднодсни менаџмент. 9

3.1. Полиција као посебна организација која се бави питањима

безбедносног менаџмента

Полиција се као посебна организација која се бави питањима безбедности развила

знатно касније, мада су организације које су се бавиле очувањем јавног реда и мира и

хватањем криминалаца настале када и држава. Међутим, полиција у савременом значењу

настаје у време апсолутне монархије, када долази до диференцијације државног апарата.

Тада настаје и пракса организације полиције која се мањим диелом ослањала на искуства

из организације војске, а већим диелом на организацију државне управе чији је полиција

саставни дио.

Обавештајне и безбедносне службе, у савременом значењу, настале су када и

полиција и оне су последица диференцијације државног апарата. Своју организацију

заснивају на принципима организације државне управе, као део извршног апарата власти,

следећи при том захтеве који проистичу из специфичне улоге коју ове службе имају у

држави. Систем контроле над радом ових служби, као и војске и полиције, зависи од

политичког система и правног поретка државе којој службе припадају.

С тим у вези, посебно треба истаћи да међу ауторима који се баве питањима

безбедности и питањима менаџмента постоји неусаглашен став око постојања војног и

полицијског менаџмента. Већина аутора сматра да у војсци и полицији постоји само

9 Драгишић, З.: Безбедносни менаџмент (ауторизована предавања), Факултет безбедности, Београд, 2006

13

руковођење, док је менаџмент више окренут цивилним безбедносним организацијама,

мада се у војној логистици, као и у полицијској, може говорити о менаџменту. Да би се

могло говорити о полицијском менаџменту, неопходно је да се промијени окружење у

коме полиција делује, да дође до промена у самој полицијској организацији и да се

радикално промени систем руковођења.

Упркос израженој скепси појединих теоретичара, можемо констатовати да, поред

низа сличности, постоје и многобројне разлике између општег и полицијског менаџмента.

Тако, прие свега, структурална особеност полицијског у односу на општи менаџмент

потиче од његовог специфичног положаја у односу на државу, с једне стране, и

истовремене потребе да користи знања науке у борби са криминалитетом, с друге стране.

Полицијски менаџмент представља саставни дио руковођења, односно државног

менаџмента којим се остварују одговарајући облици власти и служи остваривању

државних - националних интереса.

Има схватања по којима се улоге полицијског менаџмента битно разликују од улога

општег менаџмента. Ова тврдња налази своје упориште у релевантним чињеницама које

објашњавају суштину и садржину улоге полицијског менаџмента (схваћеног у ужем

смислу), тј. као функцију чијим се остваривањем организује и обезбеђује законито и

ефикасно обављање полицијских послова. Наиме, није спорно да се и у теорији општег

менаџмента као главна његова улога препознаје баш организација предузећа, односно

установа, што ће рећи њихових људских и материјално-техничких ресурса, да би

производњу, односно услуге остварили што ефикасније и уз поштовање законских норми

и добрих пословних обичаја. Као ни живот, тако ни пословање предузећа није могуће

нормирати, па су се привредници (власници капитала и менаџери) "изборили" за праксу

поштовања друштвених норми по принципу "све је дозвољено што није забрањено".

Међутим, када је у питању обављање полицијских послова, овај принцип се не

може применити, већ се ти послови искључиво морају обављати на прописан начин, а ни

случајно не на штету људских права и слобода. У ствари, полицијски менаџмент је

разапет између два подједнако важна, а понекад веома тешко спојива императива:

ефикасног спречавања и откривања кривичних дела и њихових учинилаца и заштите

људских права и слобода. Безбедносни менџмент у полицији се најбоље показао у

безбедности саобраћаја.

14

Развијање полицијског менаџмента, доприноси повећању ефеката полицијске

заштите безбедности грађана и материјалних вредности у саобраћају и умањивању других

штетних последица саобраћаја. Сврха полицијске функције у безбедности друмског

саобраћаја, посебно је наглашена сазнањем, да је њеном мисијом могуће плански

доприносити смањивању учесталости саобраћајних незгода и тежине насталих последица.

Такође, ефикасним полицијским деловањем могуће је смањивати времена успорења и

застоја у саобраћају. Ефекти полицијских послова и задатака у безбедности саобраћаја

очекиванису у дужем континуираном временском периоду. Овакав приступ опредмећује

полицијску функцију на принципима менаџмента у безбедности саобраћаја.

Полицијска пракса у безбедности саобраћаја остварује се под дејством бројних и

разноврсних фактора безбедности који се непосредно испољавају у саобраћају, али и под

ширим економским, социјалним, политичким и другим утицајима, који се посредно и

непосредно одражавају на безбедност у саобраћају. Пројектовање обавеза, усвојени

циљеви и очекивани ефекти, упућују на значај управљања полицијским ресурсима у

безбедности саобраћаја. Отуда, савремена полицијска пракса у безбедности саобраћаја

мора да буде успостављена на принципима менаџмента. Менаџмент има за циљ да се на

ефикасан и ефективан начин развијају и користе људски и материјални ресурси.

Идентификовање изазова у безбедности саобраћаја, одређивање приоритета и

циљева, значајан је садржај полицијског менаџмента, посебно у његовом централном

садржају организовања и обезбеђивања законитог и ефикасног обављања послова. 10

3.2. Полицијски безбедносни менаџмент у саобраћају

Суштина полицијског менаџмента у безбедности саобраћаја, сагледава се у оквиру општег

и интегралног полицијског менаџмента, као и општег и интегралног менаџмента организације

безбедности са процеси: праћења и процењивања саобраћајно-безбедносних обележја и појава;

праћења и процењивања сопствених ресурса; стратегијског, оперативног и организационог

планирања; одређивања услуга и додела задатака. У посматраним процесима, посебно је значајна:

координација у оквиру полицијске организације и организације субјеката безбедности саобраћаја;

контрола законитости и ефикасности обављања задатака; анализа извршених услуга и обављених

10 Ристовић, С.: Полицијски менаџмент, Задужбина Андрејевић, Београд, 2006.

15

задатака; одређивање успешности по прихваћеним индикаторима и критеријумима; извештавање и

информисање у полицијској организацији и организацији безбедности саобраћаја, и сл.11

У општем смислу, улога менаџмента може се посматрати кроз функцију организовања и

обезбеђивања законитог и ефикасног пружања полицијских услуга у безбедности саобраћаја.

Саставни део менаџмента је праћење права, дужности и одговорности полицијских службеника,

затим ангажовања материјалних ресурса, представљања и заступања саобраћајно-полицијске

организације. Садржај менаџмента непосредно се препознаје у свакодневном раду, нпр. код

успостављања интеракција са учесницима у саобраћају, успостављања интеракције са грађанима,

другим (домаћим и међународним) субјектима безбедности саобраћаја, и тд.

По нивоима организованости, полицијски менаџмент у безбедности саобраћаја се

препознаје као: стратешко-оперативни (седиште Министарства, Дирекција полиције, Управа

саобраћајне полиције); оперативно-тактички (Управа, одељење, саобраћајно полицијска испостава

у подручним полицијским управама); непосредни оперативно-тактички (саобраћајни сектор,

одсек, група и сл).

Такође, полицијски менаџмент може да се препозна по специјализованим садржајима:

контрола и интервентно регулисање саобраћаја, инспекцијско-технички послови, управно-правни

послови, превентивно-пропагандни послови и сл.

У складу са нивоима организованости и специјализованим садржајима, основна

опредељења полицијског менаџмента усмерена су на стварање услова у којима се полицијска

функција у безбедности саобраћаја обавља ефикасно, увек и искључиво у складу са важећим

прописима. Овакав приступ претпоставља одговарајућу и једнаку безбедносну заштиту свих

учесника у саобраћају.

Управљање полицијским ресурсима у циљу повећања њихове успешности у заштити

безбедности саобраћаја, основа су полицијског менаџмента. Руководећи и руководни службеници

саобраћајне полиције, носиоци су полицијског менаџмента. Његова суштина је у повећању

успешности пружања полицијских услуга у безбедности саобраћаја. Наравно, успешност мора да

буде мерљива, што обавезује прихватање индикатора и критеријума успешности. 12

3.3. Полицијска функција менаџмента у безбедности саобраћаја

Полиција обавља извесну целину послова у безбедности друмског саобраћаја,

функционално повезаних, у оквиру њене мисије или сврхе рада. Извршавањем планираних

11 Липовац, К.: Стратегије безбедности саобраћаја, Београд, 2005.12 Лазић, С.: Концепт оперативног менаџмента безбедности саобраћаја, Нови Сад, 2006.

16

задатака остварује пројектоване циљеве и визију. Специфичност безбедности у саобраћају у

односу на друге облике безбедности, препознатљивост у нормативном уређењу, функционална

одређеност са нагласком на послове које искључиво обаљају униформисани полицијски

службеници, посебност организационог устројства, спољна обележја, специјализованост знања,

умења и вештина и препознатљивост праксе, опредељују постојаност полицијске функције у

безбедности саобраћаја. Функција је интегрална са другим полицијским садржајима рада али и са

садржајима рада других субјеката организације безбедности саобраћаја. Функцију у безбедности

саобраћаја, полиција, остварује кроз карактеристичне групе послова:

1. Контролу и интервентно регулисање саобраћаја, остварује применом овлашћења,

укључујући прописане знаке и наредбе по којима су обавезни да поступају учесници у саобраћају.

Због специфичности, ове послове обављају искључиво униформисани припадници полиције.

2. Инспекцијско-техничке послове, које карактерише вршење инспекцијске надлежности

у области техничког регулисања саобраћаја, обуке возача, полагања возачких испита, контроле

техничке исправности возила, функционисања унутрашње контроле безбедности саобраћаја у

предузећима која се баве јавним превозом.

3. Управно-правне послове, који обухватају примену права и израду прописа.

Карактеристични управни послови везани су за регистрацију возила, издавање возачких дозвола и

решавање других предмета по захтеву грађана. Правне послове карактерише по ужем одређењу

стручно учешће у изради нормативних аката и самостално доношење прописа из надлежности

полиције.

4. Прекршајни поступак, у складу са Законом о прекршајима, вођење прекршајног

поступка за прекршаје за које је прописано изрицање новчане казне на лицу места, а која се не

плати у прописаном року.

5. Превентивно-пропагандне активности, којима се обезбеђују специфичне обавезе

полиције у домену пропагандне безбедности, уважавајући околност да полиција поседује одређена

стручна знања, прати и евидентира појаве и догађаје по карактеристичним обележјима и

располаже потребним информацијама из безбедности саобраћаја.

6. Пружање помоћи полицијским службама и субјектима безбедности саобраћаја.

Полицијска овлашћења опредељују интегралност заштите безбедности грађана и имовине, док

безбедност саобраћаја опредељује интегралност полицијских послова и пословима других

субјеката безбедности саобраћаја. 13

3.4. Аспекти полицијског безбедносног менаџмента у саобраћаја

13 Милојевић, С.: Основи методологије безбедносних наука, Полицијска академија, Београд, 2001.

17

Полицијски менаџмент код нас је у фази успостављања. Његово утемељење у пракси,

упућује на потребу интезивнијег истраживања сопствене управљачке реалности, истраживања

познатих модела полицијског менаџмента у државама са развијеним моделом безбедности

саобраћаја, дефинисање модела прихватљивог нашим саобраћајно-безбедносним условима и

полицијским ресурсима, као и еваулацију и развијање успостављеног модела.

Менаџмент полицијске функције, опредељује тежишне параметре:

планског прилива материјално-финансијских средстава, која омогућују стабилно

пројектовање и финансирање саобраћајно-полицијских услуга;

реалног планирања потреба, кадровских и материјално техничких ресурса;

пројектовања и извршавања саобраћајно-полицијских услуга;

истицања редовних и посебних приоритета саобраћајно-поли-цијских услуга;

праћења ефеката извршених услуга, контролисаних и неконтролисаних утицаја у пружању

услуга;

оцењивања успешности саобраћајне полиције, од стране компетентних стручњака и ширег

јавног мњења.

Специјализовани приступ јасно опредељује врсте услуга и задатака полиције у безбедности

саобраћаја. У менаџменту, веома је значајна целина послова коју полиција обавља у безбедности

друмског саобраћаја. Успешност обављања карактеристичних група послова: контроле и

интервентног регулисања саобраћаја, инспекцијско-техничког надзора, прекршајног поступка,

управно-правних послова, превентивно-пропагандних и едукативних послова, значајно зависи од

полицијског менаџмента. 14

3.5. Визија, мисија, циљеви – безбедносног менаџмента

Менаџмент, полицијску визију пројектује као функционалну, организовану, стручну,

опремљену и према јавности отворену саобраћајну полицију, са јасним одређењем ефикасне и

делотворне заштите, у оквиру јединственог и ефикасног система безбедности саобраћаја.

Контрола спровођења и побољшања поштовања саобраћајних прописа, заштите

организованог функционисања друмског саобраћаја, са приоритетом заштите безбедности грађана

и материјалних вредности у процесу превожења, основна су мисија полицијске организације.

Циљеви полицијског менаџмента опредмећени су у успешности полиције да:

значајније допринесе заустављању пораста и постепеном смањивању броја саобраћајних

незгода, стопе и тежине последица насталих у њима;

14 Липовац, К.: Стратегије безбедности саобраћаја, Београд, 2005.

18

успостави колеративан однос броја и структуре откривених саобраћајних прекршаја

наспрам испољених појава и облика угрожавања безбедности у саобраћају;

својом мобилношћу и ефикасношћу допринесе смањењу времена за сложеније

интервенције, смањењу времена успорења и застоја у саобраћају, односно бољем коришћењу

капацитета саобраћајница;

административно-регулативним, саобраћајно-техничким и превентивно-пропагандним

садржајима ефектно доприноси превентивној безбедности у саобраћају;

координира рад са другим субјектима организације безбедности саобраћаја и успоставља

поверење грађана у своју организацију и услуге које пружа.

Менаџмент приступ заснива се на корисности полицијских услуга у безбедности

саобраћаја. Корисност полицијских услуга и задатака опредељује се мерљивим индикаторима и

критеријумима успешности.15

ЗАКЉУЧАК

Изградња безбедносног менаџментаје неопходан предуслов за успешно

функционисање система безбедности који се успоставља у једној организацији, а

безбедносна менаџмент се темељи на лојалности запослених. Само лојалан и одговоран

радник или службеник искрено прихвата мере безбедности и труди се да њиховим

спровођењем допринесе развоју и просперитету своје организације.Успешност полицијске

15 Лазић, С.: Концепт оперативног менаџмента безбедности саобраћаја, Нови Сад, 2006.

19

функције остварује се под утицајем нових сазнања у области управљања безбедношћу

саобраћаја. Савремена управљачка сазнања најчешће се опредмећују кроз појам

менаџмента.

Безбедносни менаџмент приступа, отвара могућност: систематичног предвиђања

изазова, појава и догађаја; усмеравања процеса рада и праћења ефеката извршених

полицијских услуга. Дакле, суштински смисао полицијског менаџмента је у повећању

успешности пружања услуга у безбедности саобраћаја. Основне поставке да полиција

сноси део одговорности за опште испољавање безбедности у саобраћају, да је посебно

одговорна за задатке стручног органа који се професионално бави безбедношћу

саобраћаја, те да непосредно поступа по овлашћењима која су својствена само њој,

наглашавају полицијску функцију у безбедности саобраћаја, потребу и значај развијања

менаџмента. Полицијски безбедносни менаџмент доприноси повећању ефеката

полицијске праксе: у склопу шире превенције саобраћајних незгода, непосредне контроле

и интервентног регулисања саобраћаја, инспекцијско-безбедносне заштите саобраћаја,

административно регулативних утицаја, активне комуникације и кооперативних садржаја

са осталим субјектима организације безбедности саобраћаја.

Полицијски менаџмент, мора бити успостављен на критеријумима: прихваћеног

нивоа безбедности учесника у саобраћају, јасно од- јасно опредељеног водећег субјекта

безбедности саобраћаја, прецизно одређених националних, регионалних и локалних

циљева, одређених индикатора и критеријума успешности сваког субјекта безбедности

саобраћаја, процедурално уређених координираних активности по хоризонталном и

вертикалном устројству организације безбедности саобраћаја, подршке прописа постојећој

и развојној организационој структури безбедности саобраћаја. Очекивана аргументована

критика допринеће утемељењу и стручној едукацији полицијског менаџмента у

безбедности саобраћаја.

20

ЛИТЕРАТУРА

1. Вејновић, Д. : Правци и домети безбедносног менаџмента, Бања Лука, 2002.

2. Драгишић, З.: Безбедносни менаџмент (ауторизована предавања), Факултет

безбедности, Београд, 2006.

3. Милојевић, С.: Основи методологије безбедносних наука, Полицијска академија,

Београд, 2001.

4. Ристовић, С.: Полицијски менаџмент, Задужбина Андрејевић, Београд, 2006.

5. Стојковић, М.: Безбедносни менаџмент, ВШССМС- Ниш, 2013.

6. Липовац, К.: Стратегије безбедности саобраћаја, Београд, 2005.

7. Лазић, С.: Концепт оперативног менаџмента безбедности саобраћаја, Нови Сад,

2006.

21