ELEKTRONSKA MULTlMEDlJA

DEKOR ZA PAD

Strahovit procvat informatieke industrije u devedestirn, sada je potpuno jasno, postavlja temelj za stvaranje inforrnatitkog druStva koje Ce biti dominantan model druStvenog organizovanja u treCem milenijurnu. Iz te Einjenice, koja je potpuno izvesna, proistite i promena Eovekovog mentalnog sklopa koji se saobraiava i prila- godava tehnologiji. U isto vrerne, u kovitlacu prornena, Eovek se udaljava od svoje suStine - od vlastite bogo-

likosti kao najdublje tajne koju nosi u sebi.

Tako, dvostruki proces stvaranja tehnoloSke svesti i udaljavanja od bogolikosti Eoveka cepa nadvoje, i os- tavlja ga izgubljenog u sve briem protoku informacija i slika koje mediji upuCuju ka njemu. Tehnologija, dakle, ne menja sarno spoljaSnji prostor u kome iivimo vet i onaj rnnogo dragoceniji - unutraSnji prostor u

koji je srneStena Eovekova duhovnost.

Fenornen inforrnatitkog druStva i Eovekovog mental- nog sklopa koji iz njega proishodi, polako izmite do- rnetu pojedinatnih nauka i nauEnih disciplina. On po- staje o b j & n ~ ~ tek kornbinchranjem nauke i fkci~~, post- rnodernirn pastiSom ekonomije, informatike, kiberne- tike, teologije i stripa. Temelj multimedijalnog sveta tine konvergencije raznih industrija i raznih ianrova a postrnodernizam je niSta drugo nego jedna dobro skrojena kapa ispod koje se stavljaju izmeSani fenome-

ni, umetniEki i industrijski mutanti takvog sveta.

Ogromni industrijski pokreti nastali u devedesetim, menjaju sliku sveta u potpunosti. Otvaraju se hiljade novih radnih mesta a zatvaraju hiljade starih, uprav- ljanje firmama i kompanijama se izmenilo u potpu- nosti, profit se preusmerava iz medijske u kompjuter- sku industriju pa opet nazad i tako ukrug. Mutime- dijalna industrija i telekomunikacije su dva stuba na kojima se drii ta ogromna gradevina biznisa, politike i tehnologije, a sociologija tek ranija novi instrumen- tarijum kojim de pokuSati da objasni njihov uticaj na

druStvena kretanja.

Multimedijalna industrija i telekomunikacije izrodili su INTERNET i interaktivnu televiziju, uslovili su og- romnc promene u telefoniji i industriji video-igara, industriji hardvera i softvera, u filmskim Zanrovima, bibliotekarstvu itd. T o preplitanje filma, televizije, hardvera, softvcra i telefonije predmet je ovog teksta. Za taj sklop raznorodnih tehnologija koristitemo ter-

min elektronska multimedija.

Indushijski aspekt elektronskc multinledije

Multimedija je i koncept i proinod. Kao koncept, ona predstavlja meSanje telekomunikacija, medija, filmske i kompjuterske industrije. Kao proizvod, ona kombi- nuje odredene elemente dve ili vise nabrojanih in- dustrija sastavljenih u jednu celinu u digitalnom for- matu. Tako je CD-ROM multimedijalni proizvod bu- dudi da Cini kombinaciju mcdija i kompjutera iako ne-

ma veze sa telekomunikacijama.

Definicija elektronske multimedije glasi: Elektronska multimedija je kombinacija telekomunika- cija, medija i kompjuterske tehnologije u digitalnom formatu, koja omogudava simultanu upotrebu ili obra-

du sva tri elements.'

Kao proinod ona predstavlja digitalnu kombinaciju teksta, slike i zvuka koja se moie ali ne mora prenositi kroz telefonsku mreiu. Kao koncept, ona je motor koji pokrede rano j telekomunikacija do gotovo ne- slutcnih razmera, bududi da ubrzava postavljanje op- tiCkih kablova i razvijanje novih telekomunikacionih semisa. Samo te dve stvari Cine biznis u koji svake godine telekomunikacione kompanlje ulaiu desetine

Mark Adamson, Edward Males. Europearr Mulrirtredia: Business perspectives and poter~ital for growth, Financial Times Management

Kepom, Fr Business Enterprises Ltd, 1994. srr. 8.

milijardi dolara. Kao proizvod ona Eini sadriaj kablov- skih mreia koje bez nje, u devedesetim, ne bi imale program. Zbog razvijanja elektronske multimedije d e b - va se da telekomunikaciona ili kablovska kompanija kupi filmsku produkcijsku kuCu. Ona tako sebi obez- beduje deo neophodnog sadriaja za svoj kablmki %MS.

T o je razlog zbog kojeg je Vlacom, telekomunikacioni koncern, kupio Paramollnt za osam milijardi dolara. To je, takode, i razlog zbog kojeg Time Warner, kab-

lovski provajder, proizvodi Indipendence Day.

I kao koncept i kao proizvod ona je, dakle, faktor koji uslovljava industrijske unije i preusmeravanja kapitala. MeSanje telekomunikacija, medija i kompjutera mogu- Ce je razmotriti samo ako veStaEki odvojimo svaku od

ovih oblasti radi zasebnog posmatranja.

Revolucija koja je nastala u industriji telekomunikacija bila je u isto vreme i uzrok posledica razvoja multi- medija. Internet je osnovno sredstvo koje ubrzava razvoj telefonije do granice na kojoj ona moie da pre-

nosi glas kao i do sada, ali i sliku i zvuk.

Stara tehnologija koja je omoguCavala prenos slike i zvuka kroz telefonske linije bila je bazirana na kon- verziji digitalnog signala iz kompjutera u analogni signal u telefonskim iicama. Plain Old Telephone Systems (POTS) su digitalne informacije prenosili (i joS pre- nose) uz porno6 modema koji je vrSio digitalno/ana- lognu konverziju signala. Ova konverzija oduvek je pa- tila od Suma u vezama i od malog kapaciteta podataka koje bakarni kabl moie da prenese u jedinici vremena.

Uvodenjem optitkih vlakana i ISDN-a (Integrated Ser- vices Digital Nehvork), ATM-a (Asynhronious Transfer Mode), koji su doduSe joS egzotitne tehnologije, stvar

se potpuno menja.

Integrnted Services Digital Network kao jedan od ser- visa koji je moguee dobiti od telekomunikacione kom- panije koja ga prodaje (u Britaniji to je British Tele- corn) sluii se optiEkim kablovima koje T C kompanije uvode kao instalaciju u stan korisnika. Kao naEin ko- municiranja u kablovskim mreiama ISDN je zasnovan na preciznim protokolima koje je svaka zemlja koja poseduje ovaj sistem regulisala kroz svoju pravnu pro- ceduru. On je, StaviSe, joS 1992. regulisan odredbama Saveta Evropske zajednice i predstavlja temelj buduCe

jedinstvene telekomunikacione rnreie koja Ce se kori- stiti na celoj teritoriji EU.

Kablovke kompanije u Britaniji vet su odavno (u rnek- luanovskim merilima savremenog sveta koji ubrzano implodira vreme od dve godine je odavno. Godina 1994. je vet informatitki neolit) uvele digitalne mreZe koje u interakciji prenose glas, podatke i video-signale. T o podrazumeva da sc kablovska televizija i telefonija prenose preko iste mreZe i, samim tim, preko istog kabla. Tako se stvara elektronska rnultimedija i kao proizvod i kao koncept povezivanja industrija. Godine 1995. kablovsko-televizijsko-telefonski koncern Lon- don Interconnect povezao se sa tri filrnska studija i napravio prvi tzv. prry-per-view filmski kanaL2 tride- set Eetiri funte meseEne pretplate, u konkretnom s l u h - ju, korisnik je dobijao kombinaciju telefonije, televizije

i filma.

Koliko je multimedija biznis u ekspanziji, svedoEi i Einjenica da je od potetka 1993. do kraja 1994. gotovo trista hiljada Britanaca preSlo sa klasitne na kombino- vanu TV kablovsku telefoniju. Zijedno sa optitkim kablovima kroz koje se ove usluge ostvaruju, ISDN je tehnoloSki temelj budute svetske telekomunikacione

mreie - transmisiona tehnologija.

Kao element povezivanja od kljuEne vatnosti za EU, elektronska multirnedija je precizno regulisana odred- bama Saveta Evropske zajednice. ReguliSuci postepen razvoj telekomunikacija Savet je doneo zabranu kojom se telefonskim kompanijama zabranjuje da kroz svoje mreie prenose televiziju i kojom se, vice versa, kab- lovskim kompanijama zabranjuje da se bave telefoni- jom. Ova zabrana nije se odnosila samo na Veliku Bri- taniju. Do trenutka deregulacije 1998, ova zabrana je Stitila monopol koje su imale driavne telekomunikacij- ske kompanije od napada agresivnih kablovskih kompa- nija koje su otimale triiSte. Od 1998. nastaje prava e b - plozijmultimedijalnih proizvoda i usluga, u koju su sada ukljutene i drZavne kompanije kao motni tinioci.

D o 1998. trZiSte multimedije je procenjeno na gotovo trinaest milijardi funti samo u Britaniji? i jasno je da je u pitanju enormno veliko trZiSte sa ogromnim po- tencijalima za rast. Elcktronska multimedija postaje

nova telefonija, kroz telefonski kabl se sve v i k prenose slika i zvuk i postavlja temelj jedne nove pismenosti. Ona kao proizvod postaje dominantan kognitivni kok- tel koji se servira postmodernom Eoveku. Osim toga, ona ima jednu osobinu koja krajnje pogoduje kab- lovskim kompanijama. Multimedija, naime, stvara za- visnost. KO se jednom pretplati na multimedijalne kab-

lovske usluge veoma ih se teSko i retko odriEe.

Taj kognitivni koktel teksta, slike i zvuka predstavlja veliki problem za interaktivnu TV-telefoniju, bududi da je stvoren kanal koji ima mnogo vedu prohodnost od kolitine programa koji se tim kanalom prenosi. Drugim reEima, postoji manjak programa za mutli- medijalnu industriju. Ovo uzrokuje Eitav niz stvaranja hibridnih kompanija koje se vertikalno povezuju da bi proizvele dovoljne kolitine programa da isplate trans- misione kapacitcte koje su stvorili. Neki primeri verti-

kalnog povezivanja kompanija to pokazuju:

- AT&T Electronic Arts (proizvodat kompjuterskih igara), MCA i Time Warner udruiili su se da bi napra- vili 3 D 0 , najvedi konkurent Sega i Nintendo konzola-

ma d o pojave Sony Playstation-a.

- Sega, Time Warner i Telecommunications Inc (TCI) osnovali su zajednitku TV-mreiu za distribuciju video-

igara.

- AT&Tijeva ispostava US West kupila je 25% akcija Time Warner-a da bi uSla u posao konverzije klasiEne

Warnerove kablovske mreie u optiEku.

- Microsofi, TCI i Time Warner zajedno stvaraju soft- ver za interaktivnu televiziju u koju je Microsoft vet

uloiio skoro milijardu dolara.

- Viacom je kupio Paratnount Pictures za deset milijar- di dolara.

- Microsofi je za stotrideset miliona dolara kupio kom- paniju koja proizvodi najmodniji softver za kompju- tersku animaciju (uz Eiju je upotrebu raden Park iz

doba jure) - Sofiitnage.

Na ovaj naEin hibridne mutant-kompanije pokrivaju vedi deo proizvodnog lanca multimedije i viSestruko

uvebvaju svoj profit.

Tako, naposletku, postaje jasno da slika savremenog sveta u devedesetim, nije moguda bez industrijskih

unija u oblasti multimedije.

Kompjuterska i medijska indusm~a

KljuE razumevanja fenomena elektronske multimedije je u razumevanju prerastanja kompjuterske industrije u medijsku. Oblast u kojoj se to prerastanje najbolje vidi i u kojoj ima najvek kreativne i finansijske rezulta-

te jesu, svakako, video-igre.

Kompjuterske igre su poslednjih godina postale toliko sloiene i sofistikovane da prerastaju u potpuno zase- ban svet koji je kadar da igrab drZi mesecima zarob- ljenog u Eistoj artificijelnosti. Interaktivne igre su joS komlikovanije i iivotnije. Kada je reE o interaktivnim igrama na umreienim PC kompjuterima onda fivot- nost igre postaje reciprotna snazi umrefenih maSina sa mogudnoSCu da postanu toliko uverljive da pred- stavljaju pravi surogat za stvarni svet. Interaktivne igre su industrija u nastajanju i trenutno tine samo mali postotak sadriaja koji se nalazi na world wide webu

ali je fast ove industrije u bududnosti izvestan.

Za kompjuterske igre su vezani ogromni kreativni po- tencijali. Dok se televizijski producenti i animatori bave digitalnim sadriajima mreia i interaktivnom multime- dijom, industrija kompjuterskih igara godiSnje, samo u Britaniji, izveze 417 miliona funti "kreativnog sadr- &~ja" .~ Njen najvedi potencijal, medutim, nije finan- sijski vet kreativni. Po podacima ELSPA (Electronic Leisure Sofware Publishers Associafion) trenutno je u toku proces u kome proizvodati igara kao Sto su Codemasters, Eidos i Electronic Arts, strahovito pro- fitiraju od odliva kreativnih kadrova sa televizije. OEi- gledno je da su kompjuterske igre postale unosniji i kreativniji posao od te~evizije.~ Ovakav transfer je mo- guC zato Sto su igre i televizija slitne oblasti koje se

urnnogome preplidu.

Istini za volju, i televizija postaje sve otvorenija za proizvode kompanija koje se bave igrama. 0 tome svedoti serija za decu Knighmare koja je ernitovana u Britaniji 1 9 8 . godine a koju je proizvela firma Broadsword specijalizovana za V R . 0 tome, naposlet- ku, govori i Einjenica da se najvedi proizvodat igara u Britaniji, firrna Eidos sprema da svoj najpoznatiji lik - Lam Kroft, junakinju igre Tomb Raider, prebaci na televiziju u formi desetominutne TV-serije od trinaest

Cm,,pur~ Graphics I,nage (CGI) magazirre, br. 12. decernbar 1998. sb 37.

Isto, str. t8.

epizoda6 Popularnost Lare Kroft moie da se meri sa popularnoSCu bilo kog poznatijeg iivog glumca.

Ako se, pak, upitamo, Sta je to po temu Lara Kroft nije iiva, onda moiemo preticom da dospemo u nere- Sivi solipsizam Interneta. ~ i v a je koliko i mi kada smo prikljukni na Mreiu. Drugi sagovornik na liniji nije niSta drugo nego kombinacija slike, zvuka i teksta koja ga predstavlja. T o je ono Sto Virilio naziva telepn- sutnost. Tako se pribliiavamo mekluanovskom termi- nu amprrfacija koji se upotrebljava da izrazi udalja- vanje naSih rnehanitkih i elektronskih produietaka od nas samih. Deo tela koji smo produiili, bilo da su to noge (totkom), oti (televizijom ili Stampom), itd., po- staje neosetljiv i udaljava se od nas? Sta se deSava kada kompletnu svest produiavamo Internetom? Sta se tada amputira? U svetu u kome slike potinju da zamenjuju stvarnost Lara Kroft moie biti podjednako

iiva koliko i mi.

No, razmatranja Bodrijara, Deleza, Mekluana i drugih nisu niSta drugo do fina intelektualna batrganja u mreii koju splidu ekonomija i politika. Bil Gejts, soft- verski a odskora i medijski mogul, vet deset godina radi na transformaciji najveCe softverske imperije - Microsclfia u medijsku kompaniju XXI veka. Ta trans- formacija je toliko temeljna i sveobuhvatna da, kaiu, takva nije videna u celokupnoj istoriji ameritke eko- nomije.$ U prvim godinama XXI veka Microsofi Ce se baviti potpuno novom vrstom medija koja se nazi-

va mediaware.

U martu 1994. godine Microsoft je zapoteo projekat Tigar tije se krajnje posledice ni danas ne mogu u pot- punosti sagledati. Tignr je projekat razvoja interaktivne televizije, konatnog spoja kompjutera i TV-a koji Ce u potpunosti promeniti strukturu kompanije i stvoriti me- dij budutnosti. U to vreme, godinu dana pre naslanka world wide weba, projekat Tignr je imao budiet od svega dvadeset miliona dolara. Dve godine kasnije, pre- rastao je u zajednitko ulaganje sa NBC-jem vredno 420 miliona dolara. Tako je zapoteo megalomanski proces koji Ce kompaniju vrednu 5,9 milijardi dolara, koja bukvalno kontroliSe 80% kudnih ratunara na pla-

Irro, str. 18.

Madal Mekluan, Pomavanje ~nedija, Eovekovih prohiptaka, Pro- svela, Beograd 1971, srr. 42.

CKred, ~~ragazble for qberculfure, br. 54. april 1996. str. 108.

neti, pretvoriti u medijsku kucu takve modi da joj se samo orvelovska predvidanja priblihvaju.

Za razvoj takve medijske imperije potrebno je ver- tikalno povezivanje (kupovina Softimage-, udruiiva- nje sa kompanijom Drenmworkr itd.) koje prouzrokuje povezivanje Iana proizvodnje. Potreban je, zatim, nov televizijski softver na Eijem razvoju ved godinama rade Microsoft-ovi programeri. Potrebna su, takode, i nova tehnoloSka sredstva da obezbede prodor na nova tr- iiSta kao Sto je triiSte virtuelnih svetova (da literarno tako nazovemo kombinacije interaktivnih igara i te- levizije). IJ tu svrhu Microsoft vet godinama ulaie u proizvodnju televizijskih satelita. Za ovakvu transfor- maciju su neophodni i strutnjaci koje Bil Gejts regru-

tuje iz postojede medijske industrije.

Internkrivni tnrlltitnediji su jcdina grana medijske in- dustrije kojoj se predvida onoliko revolucionaran rasl koliki je bio rast proizvodnje PC-ja u vrerne kada su se tek pojavili potetkom devedesetih. No, ta perspek- tiva rasta je samo jedan od razloga za veliki zaokret Bila Gejtsa. Drugi razlog je Sto celokupno kompjuter- sko triilte, na kome je Gejts ionako najveCi igrat, ostvaruje ukupan godiSnji promct od 27 milijardi dola- ra. Medijsko triibte, ukljutujudu tu i film, televiziju, muziku, video i Stampu (svi Ce biti ujedinjeni u multi- medijalni medinware), ima godiSnji promct od 200 milijardi dolara. U tu cifru nije uratunat marnutski profit koji ostvaruju telekomunikacijske k ~ m p a n i j e . ~

U toku osamdesetih, sve medijske kuCe su preSle na digitalnu tehnologiju u proizvodnji filmova, TV-pro- grama, izdavabtvu, muzici, itd. U meduvremenu su sve modniji kudni kompjuteri osposobljeni za elek- tronsku multimediju, kombinaciju digitalne slike, zvu- ka i teksta koja moie da se smesti na CD-ROM. Kompjuteri su prvi put postali sredstva za samostalno - .

stvaranje, uptrebljavanje i distribuciju interaktivnog medijskog proizvoda. Taj novi interaktivni medij (me- dinware) glavni je proizvod bududeg Microso@. Me- diaware je od avgusta 1995, kada je prvi put pred- stavljen world wide web, do danas postao sastavni tinilac svetske mreie, virtuelnog sveta ili kiber prostora

u kome Eini ono Sto Bodrijar naziva mediacape.

Tako se, na kraju devedesetih, stvara jasan profil digi- talnog sveta u kome je elektronska multimedija os- novno sredstvo komunikacije i koga pokredu ekonom-

ski faktori ogromnih profita.

SocioloSki aspekt elektronske multimedije

Po retima francuskog sociologa h n a Bodrijara, svet je u postmodernom dobu dostigao nivo prozirnosti (~~mparenci je ) . Ovaj termin se koristi da oznati pre- plitanje razlititih kulturnih sfera (estetika, politika, sek- sualnost itd.) koje su dostigle tatku svoje "prozirnosti" ili vrhunsku tatku u razvoju i tako stigle do svog limita. One, medutim, i pored toga nastavljaju sa neprekidnim procesom samoreprodukcije a usled toga eksplodiraju i melaju se sa drugim kulturnim sferama. To podra- zumeva da se stvara politika sporta, estetika seksa, itd. Tako se, razvojem preko prirodnih limita, kulturne

sfere meSaju i kontaminiraju jedne druge.

Postaje jasno da multimedija, dakle, nije samo CD- ROM ili kompjuterska igra, tak ni industrijska unija koja donosi ogroman profit, vet da je, iznad svega, natin razmilljanja. Multimedija kao koncept odraiava

strukturu postmodernog sveta.

Termin postmodemizam, koji je isuviSe upotrebljavan, i sam postaje postmoderan. On bodrijarovski inticira ostale kulturne sfere i moiemo govoriti o postmoder- nom filmu, televiziji, predstavi ali i o politici, ekonomiji

ili natinu iivota.

Ovaj termin se pripisuje h n Fransoa Liotaru od koga je kanadska vlada 1979. godine traiila tekst u kome Ce izneti svoje videnje modernog sveta. On u tom izveStaju tvrdi da "postmodernistitka uslovljenost pro- izlazi otuda Sto nauka i saznanja zavise iskljutivo od kvaliteta informacija, no ove u naSem druStvu ne sluie izgradivanju litnosti, vet se proizvode sa ciljem da se koriste za triilte, za investicije i za novu jol rentabilniju proizvodnju. Otuda u toveku oseCaj da se nalazi u svetu koji je krajnje heterogen; iz osnova je poljuljana predstava o celovitosti sveta, o njegovom totalitetu, a takode i Vera u progres."1° Posledica preusmeravanja protoka informacija je, dakle, bvekova zbunjenost nad heterogenim svetom. Taj svet u kome se sve preplik, predmet je proutavanja teoretitara postmo- dernizma. Kao Sto su telekomunikacije povezane sa medijima, tako je i politika povezana sa sociologijom postmodernog drultva. Hipertrofirane kulturne sfere

kontaminiraju jedna drugu.

Primer za to svakako je odnos politike prema ele- ktronskoj multimediji. Koren svake politike - vojna

lo Gmpa autora, Rebrik knjiiemih rerrnina, Nolif Beograd 1992.

industrija, nije niSta drugo do pedagog modernog to- veka, buduCi da je rat uvek bio sredstvo kojim se podiie tehnoloSka pismenost naroda, po Mekluanovim retima." Da je ovo tatno pokazuje biografija Nor- berta Vinera (tvorca kibernetike, jedine nautne dis- cipline dovoljno sveobuhvatne da celovito razmotri fenomen informatitkog drustva), koji je svoju nautnu karijeru zapoho na razvoju radarskih postrojenja za ameritku avijaciju u I1 svetskom ratu. Dion fon Noj- man, tvorac prve ratunske maSine i otac kompjutera, radio je u toku I1 svetskog rata na projektu "Alamo" - ameritkoj atomskoj bombi. Ivan Saderlend, tvorac kompjuterske animacije i autor prvog kompjuterski animiranog filma Sketchboard, razvio je simulatore letenja na kompjuterima na kojima su se obuBvali

ameritki ratni piloti.

I poteci Interneta vezani su za vojnu industriju. Ova mreia je nastala Sezdesetih kada su istraiivati pohli da eksperimentiSu sa povezivanjem ratunara putem telefona koristeCi fondove ameritke Agencije za savre- mene istraiivatke projekte (ARPA - Advanced Re- search project,^ Agemy). Cilj ARPA nije bio izgradnja danaSnje internacionalne mreie, ved razvoj mreZe za razmenu podataka koja de moCi da preiivi nuklearni udar. U pohtku se ARPANet koristila samo za raz- menu elektronske poSte, a zatim je razvijena za postu- pak diskutovanja u realnom vremenu. U sedamde- setim, AKPA je razvila protokole za prenos podataka izmedu razlititih rnreia ratunara. Ovi protokoli su omoguCili razvoj mreie-mreia Interneta. ARPANet se putem protokola povezala sa mreiama u drugim driavama i tako su nastale velike mreie danas uje- dinjene u Internet.12 Promet saobrahja u Internetu

mesetno raste za 20%.

Jedan od kljutnih termina multimedijalnog sveta jeste informatiEki srcperautoput. Ovaj termin (koji je skovan u Beloj kuCi i koji je kao i postrnodemizarn, suviSe upotrebljavan) stvara jednu od kljutnih slika post- modernizma - iluziju putovanja po virtuelnom svetu, kretanja bez fiziEkih pokreta ili virtuelnog turizma. InformatiCki srcperautoput je termin oko koga se plete romantitna mreZa slika koje nas podseCaju na Neil- rornamer, roman Vilijama Gibsona u kome svest pro- jektujemo na Mreiu, a onda njome putujemo. Nje-

Mekluan, L o , str. 42

l2 PC h s , br. 5. jun 1997.

govo je poreklo, medutim, mnogo prozaitnije. Infor- rnatiFki srrperazltopllt je nastao kao drugo ime za Na- cionalnu informatitku infrastrukturu, projekat ame- riEke vlade koji bi trebalo da putem telefonije i multi- medije poveie sve institucije i gradane Amerike u jednu, jedinstvenu mreiu. 'rvorac termina, tadaSnji potpredsednik u Klintonovoj vladi, Al Gor, upotrebio je termin superhighway zbog toga Sto je njegov otac tvorac mreie ameriEkih superautoputeva. Al Gor, da-

kle, tini to isto, samo u virtuelnom svetu.

Ovaj termin je najuotljiviji primer prenoSenja politike iz stvarnog u virtuelni svet. 0 tom prenoSenju govori i postojanje demokratskih institucija virtuelnog sveta koje se ubrzano stvaraju. Bududi da je Internet devi- tanski, nedavno otkriven svet, on prolazi kroz slatko detinjstvo joS nekompromitovane demokratije. Mit Kapor, tvorac Lotusa i E m - a (Electronic Frontier Foundation), i jedan od glavnih voda demokratskog virtuelnog sveta tvrdi: "iivot u kiber-prostoru je na- dasve svet jednakosti a ne svet elite, on je decentrali- zovan i nehijerarhijski organizovan ... u stvari, izgleda iivot u kiber-prostoru poEinje da se organizuje onako kako bi to Tomas Dieferson ieleo: na principima individualnih sloboda i odanosti pluralizmu, razlititosti

i zajedni~tvu."'~

Taka se politika (kao i sve ostale kulturne sfere - umet- nost, seksualnost, itd.) prenosi sa istim zabludama i is- tim metodama u virtuelni multimedijalni svet. 0 tome svedoti i ozbiljna bojazan koju je izrazila CIA, da bi iranski studenti mogli da izvrSe simultani upad u ame- ritku informatitku strukturu praveci haos koji bi se granitio sa ratnim stanjem. Za taj upad, umesto ratnih brodova, posluiile bi desetine i stotine maSina Sirom

sveta koje bi istovrem6no napale ameriEke mreie.

Primera ovakvog preplltanja je bezbroj. Ono, uosta- lom, Eini osnovu koncepta elektronske multimedije i stoier postmodernog sveta. Kao Sto to tinc grane industrije i kompanije raznorodnih delatnosti tako se, u dobu elektronske multimedije, meSaju i nautne dis- cipline. 0 tome svedoEi pojava egzotiEne nautne dis- cipline koja sebe naziva "vizuelna sociologija". Ovaj teorijski izdanak Interneta nastao je na Univerritenr Kent (USA) i postiie velike pedagoSke rezultate u radu sa studentima. Vizuelna sociologija polazi od pretpostavke da je nemogude kabinetski se baviti so-

l 3 Wired, islo, str. 92.

ciologijorn vef je potrebno izaCi na teren pod kojim se podrazumeva Internet. Ne moie se govoriti o rnulti- medijalnorn druStvu koje je zasnovano na komunikaciji putem koktela zvuk - slika - tekst a da se pri tom sluii Stampanim tekstom koji podrazurneva Eitanje red po red. Da bi se razmatrala multimedija, to se rnora

utiniti multirnedijalno.

Tako je nastao teorijski tekst Cybertheory - Mapping the Terrain of Postmodern Society uz koji je prikljuten video klip MACHINE. Kombinacija teorijskog teksta i slike na sajtu Univerziteta Kent predstavlja prvi pri- mer multimedijalnog teorijskog bavljenja postmoder- nim drustvom. Iz ovoga proishodi i sklad predrneta izubvanja i sredstava odnosno rnetoda izubvanja. Vi- zuelna sociologija je, dakle, i sarna deo sveta koji ispituje (rnada je, ipak, suviSe rano zvati je nauEnom disciplinom buduCi da predstavlja samo rnultimedijalni elektronski tekst profesora i studcnata Kent univer- ziteta) pa bi tako i sama rnogla da postane predmet svog izutavanja buduci da pripada istoj klasi pojava.

Iz pojave vizuelne sociologije (a i iz sarnog postojanja world wide weba i svih multimedijalnih sadriaja na njemu) zakljuEuje se postojanje vrlo neprijatne posle- dice po Eovekov mentalni sklop. Prilagodavanja sred- stava izutavanja predmetu izuEavanja podrazumeva da je bveku koji Zivi u svetu elektronske rnultimedije rnnogo bliia slika nego sam tekst. To povlaEi kao posledicu polako izurniranje reEi kao starog medija komunikacije a dominiranje slike kao novog rnedija. ObraCajuCi se post~nodernom umu vizuelna socioloija

ne koristi dorninantno reE veC sliku.

ReE, pisana ili usmena, jednostavno vise nema snagu da ostvari toliki protok informacija u jedinici vrernena koliki je postmoderni rnozak sprernan da primi. citanje red po red je linearno i sporo, a elektronska multi- rnedija prenosi desetine frejrnova slike (zavisno od forrnata i vrste servisa) u sekundi i to sve kornbinuje sa zvukorn i tekstnm. Vizuelna sociologija se pribliiava na samo korak do Mekluanove vizije o projekciji svih bvekovih Eula na elektritne mreie.l4 Kada se to desi, moCi Cemo da osetimo i rniris i dodir i tada Ce vizuelna sociologija prerasti u nekakvu sinestezijsh sociologiju u kojoj Ce se informacije prenositi putem svih Eula.

To jednostavnn znaEi kraj dorninacije reti.

Mekluan. ido, str 102.

Dion Silej Braun, direktor "Kseroksovog" istraiivall- kog centra u Paolo N t u kaie: "Jasno je da temo neSto dobiti a neSto izgubiti. K r e k m o se ka jednoj novoj pismenosti. Pisata maSina je oblikovala naSe dosa- dasnje pojmove o pismenosti. Sada nailazimo na nove alate, ratunarske, i oni nas uputuju da vise cenirno audio-vizuelno razmiSljanje nego tekstua~no."'~ Ova izjava govori o veC pomenutorn multirnedijalnorn na- Einu razrniSljanja koji je, svakako, najozbiljnija po- sledica spajanja audio-vizuelnih Eula. Mozak korisnika multimedija radi brie, on je treniran MIV kadrovima od 1,5 sec. koje vet sasvirn lako percipira. Toj brzini i simultanosti irtvuje se polako klasitna pismenost i stari verbalni naEin razrnisljanja. NeSto se dobija a ne-

Sto gubi, kako kaiu u "Kseroksu".

Multimedijalni koncept miSljenja podrazumeva i pro- menu cerebralnih parametara koji su mnogo dublji nego favorizovanje slike u odnosu na reE. Ti parametri se odnose na shvatanje prostornih odnosa, pa napo- sletku, i na percipiranje protoka vrernena. Mekluan govori o svetu koji je u devetnaestorn veku bio or- ganizovan po "ieleznitkom principu" (kao prostornoj kategoriji), Sto podrazumeva zrakasto povezivanje i jasno definisan odnos centar - periferija. SadaSnji "ele- ktriEni princip" briSe periferiju kao pojarn i ostavlja svaku kutu da bude vlasliti centar. T o je mekluanov- ska "decentralizacija" sveta. U decentralizovanom, ele- ktritnom svetu, svaka kuh postaje deo svetske mreie koja vise nije organizovana zrakasto vet je vise nalik na tkanje. Povehvanje brzine od mehaniEkih do tre- nutnih elektritnih formi, preokretc eksploziju u im- ploziju.16 Svet ieleznice je ogroman i neistraien a civilizacija vozovima dospeva do udaljenih krajeva. Taj svet se joS uvek Siri. Svet elektrike i medija se srna- njuje, irnplodira i prva stepenica u tom smanjivanju

je ono Sto Mekluan naziva globalno selo.

Medutim, svetska implozija nije se zaustavila na veli- Eini sela. Ona se nastavila, kako kaie Bodrijar, do implozije u jednu hiperrealnu taEku i do prodora u virtuelni svet. Usled tog apsolutnog saZimanja, svet na Internetu dobija dimenzije koje se mere sasvim drugim

Eulima za osetaj prostora.

l5 KnjiZevna reE, br. 500, slr. 70.

l 6 Mekluan, do, str. 73.

Iz Interneta i multimedije proishodi kljutna promena u naEinu doiivljavanja prostora. KreCuCi se kroz me- dimcape, multimedijski pejzai na Mreii, mi gubimo o s e h j za daljinu, blizinu i kretanje. Ildaljenosti na Mreii su sasvim relativne. Tako se moie zamisliti kompjuter kao kibernetitko vozilo koje nas, bez naSih pokreta, prevozi kroz virtuelni svet. T o je ono Sto Vi-

rile naziva teleprisritni organizam.

Najbrilijantniji opis ovog sveta potiEe od Zila Deleza, francuskog filozofa koji se nikada nije bavio Inter- netom. Delez je skovao termin rizom kao osnovnu karakteristiku stvarnosti. Rizom je donekle Eudan ter- min buduCi da u bukvalnom prevodu oznahva krtolu ili podzemni plod. KljuE razumevanja ovog Delezovog termina leii u njegovom suprotstavljanju konceptu drveta. Drvo (kao konccpt) je neSto Sto ima istoriju, Sto irna centralno stablo od koga se granaju grane, drvo je u poredenju sa krompirom visoko organizo- vana i trajna struklura. Drvo je i naEin miSljenja i nasledeno ustrojstvo svcta. Drvo se prostire kroz vre- me. N a b prezimena su nasledena od otaca i dedova koji su se isto prezivali, svi imamo genaololko stablo i poreklo. Roman devetnaestog veka je, po Delezovom miSljenju, drvo. On ima potetak, sredinu, kraj i linearni tok. Roman Goli ndfak Edvarda Berouza je rizom - moie se Eitati sa bilo koje strane, od sredine ka kraju i obrnuto, on nema celinu veC ima samo sklop. Delez je fasciniran pojmom sklopa. Svct pod pojmom rizom podrazumeva samo sklapanje i preplitanje bezbroj rav- ni, splet filoiofije, seksa, fudbala, psihoanalize i bilo koje druge ravni koja nam padne na pamet. I ceo taj splet se deSava soda, u ovom trenutku, taj sklop nema nikakvu istoriju nili poreklo. Rizoln ima samo taEke presecanja ovih ravni i intenzitete informacija koj kroz te preseke protitu. Sve veliEine rizoma mogu se kvan-

tifikovati i izmeriti, sve je maSina.17

Kroz Delezovu filozofiju provejava snaian elan pionira novih svetova. Njegov svet ustrojen kao rizom, simultan i isprese~in raznim ravnima, pokreCe se samo jednim motorom - Eistorn Ijudskon~ tcljom. Delez je veliki pro- tivnik Frojda i psihoanalize. Dok je za Frojda podsvest skladiSte tamnih poriva i ielja, za Deleza je ona izvor najkonstruktivnije moguCe energije. Podsvest je mesto gde se stvara ielja a ova je kvalitet potreban da bi se

l7 Z i l D e l e z i F e l i h Gatari. Kizortt, Knjitevna kritika, hr. 1, januar- fehruar 1990. str. 8.

stvorio rizorn, da hi se presekle ravni. Taj iivotni elan ali i poetika rizorna vidljivi su iz sledeCeg citata:

"Pisati pornoh parola: pravite rizorn a ne koren, nika- da ne sadite. Ne sejte, ubadajte! Ne budite ni je- dinstveni ni rnnogostruki, budite rnnoltva! Crtajte li- niju, a nikada taEku! Brzina pretvara taEku u liniju! Budite brzi, E17k i u IneShA (kurziv B. S.) Linija sreCe, linija boka, nedoglednica. Ne podsti6te Generala u sebi! Pravite karte, a ne fotografje i crteie! Budite Panter Panta i neka vase ljubavi budu kao osa i orhi-

deja, rnaEka i pavijan."18

Delez postavlja dijagnozu da se razbijeni svet devede- setih pokrede ieljorn kao osnovnirn pokretatern. Bo- drijar ide korak dalje - on irnenuje ielju koja pokrete postrnoderni svet. To je Eovekova razgoropadena ielja ili, bolje reteno, strast za slikorn. Bornbardovan sli- karna u mas-rnedijskorn druStvu Eovek gubi srnisao za stvarno. Sarni sebe poEinjerno da doiivljarno kao slike i na ulici, u sarnoposluzi, sreCerno se sa drugirn ljudirna koji su za nas takode slike, a koji pri tom i sarni sebe kao slike doiivljavaju. Tako se stvara ono Sto Bodrijar naziva "igra" - sirnulirani stvarni odnos izrnedu dve slike, izrnedu tebe i rnene koji srno podjednako ne- stvarni. Igra sirnu~akri.'~ PotroSaEko druStvo, prerna njegovorn rnidljenju, neprestano je gladno stvarnosti a neprestano urnesto nje kupuje slike stvarnosti, troSi

ih, ponovo kupuje pa ukrug.

Tako gradanin mas-rnedijskog, potroSaEkog druStva zapravo uvek ieli da bude stvaran a uvek od sebe stvara sliku ovoga ili onoga proizvoda ili stanja koje mu prodaju rnediji. Tu, dakle, leii najdublji srnisao elektronske rnultirnedijc - ona je bukvalno, tehniEko, digitalno, opredrnekenje Eovekovog rnentalnog sklopa. Ona je savrernenorn Eoveku bliska po svojoj brzini, srnanjivanju funkeije reEi i teksta i, naposlctku, po svorn vizuelnorn kvalitetu koji jedini rnoie da se do- takne duSe postrnodernog Eoveka. U okolnostirna u kojirna srno okruieni rnunjevitirn protokorn slika, pri- nudeni srno da neprestano sarni sebe redefiniderno, da sebe doiivljavarno iznova i da iznova uspostavljarno svoj identitet zasnovan na TV-serijarna, dnevnicirna, web sajtovirna, reklarnarna i filrnovirna. Tako ljudskost (da tako nazoverno bezirneni kvalitet koji nas Eini

dele^ Gahri, str. 26.

l9 Cybertheo~, str. 8.

ljudima ma Sta on bio) postaje neSto Sto se mora steCi kroz borbu a n e neSto Sto nam je dato rodenjem. U multimedijalnom svetu privida u kome s e sve munjevi- to menja, biti Eovek je stvar odluke a n e stvar rodenja.

I tu se, na kraju, dolazi d o eshatoloSkog bezdana koji se otvara ispod tankog, Sarenog leda multimedijalnosti.

Duhovni aspekt elekrronske ntultintedije

Kada se, jedan pored drugog, postave socioloSki i ekonomski aspekt elektronske multimedije, sledi pi- tanje: Sta je starije, kokoS ili jaje? Da li ekonomski odnosi i nove tehnologije stvaraju nove druStvene i mentalne sklopove ili, pak, Eovek menja tehnologije i odnose da bi zadovoljio nekakvu svoju ielju ili strast. Koji je prauzrok vrzinog kola koje plete multimedijalni svet? G d e ta meSavina industrije, profita, nauke i zaba- ve poEinje a gde s e zavrSava i Eemu vodi. Postmoderni svet, necelovit i razbijen ne daje odgovore na ova pitanja. Odgovor na njih i nije moguC u okvirima postmodernizma. Estetika i filozofija meSanja i simul- tanosti koja nastaje u industrijskom savremenom dru- Stvu n e mogu d a daju odgovor nn najdublji Eovekov rascep koji i dovodi d o pojave postmodernizma. Iz t e najtemeljnije pukotine u Eovekovoj litnosti proizlaze ielje koje shr;rraju postmodernizam, i vape za prividima

uklanjajuCi pogled o d stvarnosti.

Utoliko su ekonomski i socioloSki aspekt ove teme samo povrSinski mogli da je razmotre. Njena dubina im izmiEe a oni pomaZu da s e stvori s amo skica o celini procesa koji se odvija sa kompjuterizacijom dru- Stva. U samom korenu problema nalazi se, zapravo, Eovekov rascep sa sopstvenom bogolikom prirodom.

U V I veku, sv. Maksim Ispovednik u zbirci pouka koja Ce kasnije biti sabrana pod imenom i'etin' stotine glava o Ijlrbavi, postavlja krajnje jednostavan i sve- obuhvatan prikaz sveta: "Sva biCa se dele na mate- rijalna i nematerijalna. O d materijalnih postoje ra- zumna (slovesna) i nerazumna (beslovesna) bi6a - Eovek i iivotinja. O d nernaterijalnih biQ postoje blago- slovena i prokleta biCa - andeli i d e m ~ n i . " ~ ~ Kada se u ovaj opis od pre Eetrnaeset vekova uvedu Viriliovi teleprislrtni orpnizrni - dobije se kompletna zabuna. covek je Internetom produiio svoju svest na daljinu

'O Sv. Maksirn lspovednik, &/ih sfofirrc glrr~~rr o [juboli, LopsiOr- todos. Beograd 1992. str. 12.

i postao je teleprisutan, nematerijalan a ipak postojeti. Koji je od nematerijalnih gostiju na nekom chot kanalu na Internetu blagosloveno biCe a koji prokleto? Sveto- otaEki spisi postali su nedovoljni da objasne i obuhvate veliEinu Eovekovog pada i sve tehnoloSke srnicalice

koje on pri tom padu primenjuje.

Na ovom mestu valja na trenutak ostaviti po strani multimediju, da bi se samo deli6 hriSQnskog instru- mentarijuma primenio na prefinjeni i komplikovani rnentalni sklop postmodernog Eoveka. Kao kljuEna osobina takve svesti pokazuje se njen istanfani, osetljivi i prenadraieni odnos prema patnji. b e k postmo- dernizma ima sasvim specifihn odnos prema patnji - on ieli da je iskoreni i uniSti jer ne moie da je podnese.

Nikolaj Berdajev patnju smatra najsuStastvenijom Ei- njenicom Ewekovog postojanja. Za njega je "patim, dakle postojim" mnogo istinitije od "mislim, dakle po-

~ t o j i m " . ~ ~

Patnja proisti& iz Ewekovog raskoraka izmedu njego- ve boianske prirode i prirodnih okolnosti u kojima iivi. Bogoostavljen, pali svet mesto je neprekidne pat- nje Ijudske. BuduCi da je b v e k stvoren po liku Bo- iijem onda vaii i obrnuto - Bog je nalik na bveka. Samim tim i Bog pati. U Sam temelj hriSCanstva uzida-

na je ljudska ali i boianska patnja na krstu.

khjigo o Jovu najbolje svedoEi o boianskoj promisli kojom ljudi pate. No, u toku istorije hriSbnstva patnja je Eesto pervertirana i pretvarana u poieljan kvalitet. Smatralo se da je bogougodno aka Eovek vise pati. Tako su nastale inkvizicija, krstaSki ratovi, hriSQnska samomutenja, itd. HriS6anstvo je kroz istoriju gubilo i ponovo pronalazilo put, i ova zastranjenja nemaju znafaja za osnovnu postavku hriSdanstva - da b v e - kova patnja nastaje zbog nesaglasja sveta iz koga poti-

Eemo i sveta u kome iivimo.

Cwek je, medutim, toliko fasciniran patnjom i toliko je komplikovano b i k da Eesto uiiva da pati ili pribega- va mehanizmima koji jednu patnju isteruju drugom.

Cini se da je Dostojevski ovo najbolje znao.

Mnogo je paradoksa vezano za patnju. Jedan od njih je svakako taj da prefinjeni i fiziEki oslabljeni savre- meni Evropejac ima nizak prag osetljivosti na patnju. Savremeni komplikovani Eovek moie da podnese mno-

21 Nikolaj Berdajev, E ~ ~ e r ~ c i j ~ l n a ciijoleh~ika bo,bfikog i Ijudrkog, LogosIOrtodos, Brograd 1995, str. 79.

go manje bola nego Sto je mogao nekada. A iivi u svetu u korne su se razrnere patnje povehle do neslu- Cenih granica a bol i zlo poprimili bezbroj rafiniranih lica. S jedne strane n i k odnos o nedopustivosti pre- strogog kaZnjavanja zatvorenika, a s druge, stvaraju se mehanizmi koji Eoveka gone u prestup. PsiholoSki

smo sve tananiji, a svet je sve grublji.

Za Berdajeva je intenzitet patnji povezan sa intenziv- noStu iivota, sa izraiajnoSCu litnosti. Odricanje od Zi- votne intenzivnosti mo2e da oslabi bol i Eovek beii od sveta koji mu taj bol nanosi.= Postmoderni b e k (a u novije vreme i Eovek post-postmodernizrna) obuzet je potragom za anestezijom od neshvatljivih patnji koje njegov, medijima izostren, nervni sistem ne moie da podnese. I tu leii najveh klopka u koju savremeni Eo- vek rnultirnedije, tehnologije, rejva, medija i zaborava upada. Beieti od sveta na Internet ili u trip - simulirano (eletronski ili hemijski proizvedeno) halucinantno sta- nje, ili bilo koji drugi surogat - on oseh nove patnje,

one od neispunjenosti i zatvorenosti u sebe.

Gotovo istu dijagnozu stanja savrernenog Eoveka daje MarSal Mekluan htrdeset godina posle Berdajeva. I ruski filozof bogotraZitelj i otac komunikologije poseZu za istirn sredstvima da objasne tragitno Eovekovo be2a- nje od sebe sarnog. Mekluan citira 115. psalm govoreCi

o medijima.

"Idoli su njihovo srebro i zlato djelo ruku Eojekovih.

Usta imaju, a ne govore; OEi irnaju, a ne vide; USi imaju, a ne Euju;

Nozdrve irnaju, a ne mirisu; Ruke imaju a ne hvataju;

Noge irnaju a ne hode; I ne puStaju glasa iz grla svojega;

Taki su i oni koji ih grade, i svi oni koji se uzdaju u njihNB

Ovim citatom iz Svelog pkma u knjizi Pomavanje op- Slila - fovekovih produZelaka Mekluan daje najjezgro- vitiju definiciju postmodernog Eoveka o kome Ce de- vedesetih govoriti Bodrijar. To je b e k koji stvara slike, koji je i am slika - simulakra. Takav Eovek je u tra-

22 Mekluan, ism, 80-81.

23 Mekluan, irto, st*. 83.