1
II KOLOKVIJUM
1. FAZA IZVRENJAZapoinje odlukom o realizaciji projekta i
obuhvata sve aktivnosti do poetka redovne proizvodnje
(pregovaranje, projektovanje, gradnja, kontrola). Sutina izvrenja
je da se primene odreeni upravljaki alati kako bi se projekat
zavrio u predvienom vremenu i budetu.Najvaniji alat je mreno
planiranje i to CPM i PERT metode. Upravljanje projektom uz pomo
metoda mrenog planiranja obuhvata analizu strukture, vremena i
trokova. Metode mrenog planiranja doprinose lakoj realizaciji
projekta i blagovremenom uoavanju problema pri izvoenju projekta.1.
Planiranje realizacije investicionog projekta obuhvata 3 elementa:
resurse, vreme i trokove kako bi se poveala ukupna efikasnost
investicije. Sutina analize vremena je da se iz tehnoloki
uslovljnog niza aktivnosti pronae vreme koje zahteva najdue
trajanje da bi se projekat kompletno mogao zavrsiti.2. Praenje i
kontrola realizacije inevsticionog projekta odnosi se na kontolu
vremena realizacije, kontrolu utroenih resursa i kontrolu trokova
kako bi se uporedili sa planiranim. Cilj kontrole trokova je da se
doe do najjeftinijeg a kvalitetnog reenja. Metode za kontrolu
trokova mogu se podeliti u 3 grupe: kontrola trokova bazirana na
kontroli utroaka resursa, statika kontrola trokova, kontrola
protoka novca. Osnovni cilj upravljanja projektom je minimiziranje
vremena i trokova potrebnih za odvijanje projekta. Kontrola trokova
svodi se na koncipiranje strukture budueg projekta i definisanje
obima i cene radova.
28. UPRAVLJANJE PORTFOLIO INVESTICIJAMATeorija portfolio
investiranja bavi se iznalaenjem one grupe HoV koja je najpoeljnija
za investitora. Ova teorija je prola kroz 2 faze: tradicionalnu i
modernu. Efikasnost portfolio investiranja se utvruje primenom
odgovarajuih statistikih veliina. Za portfolio menadere najvaniji
su oekivani povraaj i rizik investiranja. Portfolio predstavlja
kombinaciju odreenog skupa dobara kao to su proizvodi, valute,
nekretnine, hov Izmeu investicija sa datim oekivanim stopama
povraaja treba izabrati onu sa najmanjim rizikom.Izmedju
investicija sa datim stepenom rizika treba izabrati onu sa najviom
oekivanom stopom povraaja. Primena i razvoj teorije portfolio
investiranja kod nas uslovljena je razvojem trita kapitala kao
mestom gde se susreu ponuda i tranja za dugoronom finansijskom
aktivom. Meutim oekuje se da ce portfolio investicije tek dobiti na
znaaju u privredi SCG. Vrednost finansijke imovine potie i zavisi
od vrednosti realne imovine preduzea. Finansijska dobra se mogu
posmatrati kao sredstvo pomou kojeg pojedinci i preduzea zadravaju
svoje pravo na realnu imovinu. Pored investiranja u pojedinane
projekte ili odreena kapitalna dobra preduzea imaju mogunost da
svoj kapital investiraju i u sticanje hov. Predmet investiranja
mogu biti i finansijska dobra kao to su akcije, obveznice,
komercijalni zapisi, finansijski derivati Ove vrste hov se
razlikuju po tome ko ih izdaje, da li su kratkorone ili dugorone,
prema statusu sredstava uloenih u njihovo sticanje
29. POJAM I VRSTE AKCIJETo su dugorone vlasnike hov koje
predstavljaju dokaz o pravu svojine. Imalac akcije koristi prava i
odgovara na obaveze koje akcija nosi u skladu sa zakonom.
Investitori koji plasiraju svoj novac u akcije oplouju svoj kapital
i dobijaju dividende a preduzee koje emituje akcije stie
materijalne pretpostavke za svoj razvoj.U pogledu emitovanja akcija
razlikuju se preduzea u osnivanju i ostala preduzea. Preduzee u
osnivanju emituje akcije sa ciljem da prikupi poetni kapital za
svoj rad a ve osnovana preduzea prikiupljaju dodatni kapital za
svoj razvoj. Akciski kapital - se jo naziva i kapital rizika jer
postoji mogunost eventualnog gubitka sredstava ulagaa ako preduzee
ne bude uspeno. Ako poduhvat bude uspean svi ulagai uestvuju u
dobiti. Osnovni cilj preduzea koje izdaje akcije je da prikupi
kapital neophodan za dalji rad i razvoj preduzea.Prednosti emisije
akciskog kapitala su: mogunost da se prikupi veliki iznos kapitala,
bolji imid preduzea, zadravanje kljunih kadrova, korienje akcija za
kupovinu drugih preduzea Slabosti emisije akciskog kapitala:
slabljenje osnivakog vlasnitva, gubitak privatnosti, polaganje
rauna deoniarima, gubitak kontrole nad preduzeem Podela akcija:
Prema nainu izdavanja akcija na tritu akcije mogu biti:1. Otvorene
- ove akcije su predmet ponude i tranje na tritu kapitala bez
prethodnih uslova prodavca i kupca.2. Zartvorene - ove akcije se
nude i prodaju samo poznatim kupcima, prema obeleju na omotu akcije
ili upisu u knjigu akcionara.Prema pravima i obavezama deoniara
akcije mogu biti:1. Obine - to su vlasnike hov koje nemaju rok
dospea i daju vlasniku pravo na upravljanje i dividendu.2.
Preferencijalne - daju svom vlasniku pravo prvenstva pri naplati
dividende a isto tako i u namirenje potraivanja u sluaju steaja ili
likvidacije preduzea. Znai iz likvidacione mase se prvo isplauju
obveznice, pa preferencijalne akcije pa obicne akcije. Dividende na
preferencijalne akcije su esto unapred garantovane. Ove akcije mogu
imati osobinu participacije, to vlasniku omoguava prihod.3.
Konvertibilne - to su preferencijalne akcije koje su
otkupljive.
MODELI PROCENE VREDNOSTI AKCIJA Cene akcija su odreene sadanjom
vrednou gotovine, a procena njihove vrednosti vri se kao i za
obveynice i druge osnovne HOV, korienjem eskontnih gotovinskih
tehnika. Re je o modelu koji nam pomae da pokaemo kako je vrednost
jedne deonice akcijskog kapitala determinisana. Opsti model procene
osnovnih HOV procenjuje gotovinski tok za svaki period i njegov
rizik, odredjuje potrebnu stopu povracaja za svaki gotovinski tok
na bazi rizika i povracaja drugih investicija, eskontuje svaki got
tok do datog datuma odredjuje njegovu sadasnja vrednost. Vrednost
imovine se dobija sabiranjem utvrdjenih sadasnjih vrednosti.
30. POJAM I VRSTE OBVEZNICETo su dugorone hov iji se ivotni
ciklus kree od 5-30 godina i one predstavljaju trajni izvor
finansiranja sredstava. Obveznice su hov sa fiksnim dohotkom i
privlane su za investitore, jer nude redovan dohodak od kamata kao
i povraaj glavnice po dospeu. Cilj emitovanja obveznica je da se
tako prikupljena sredstva namene investiciono-razvojnim projektima
koji podstiu razvoj preduzea. Osnovni prinos od obveznice je
kamata, re je o fiksnom prinosu koji se plaa u polugodinjim ratama.
Vrste obveznicaPrema emitentima obveznice mogu_biti: Privatne
(korporacijske) - izdaju ih preduzea i druga pravna lica. One su
jemstvo da e investitoru biti vraen uloeni kapital u odreenom roku
i uz kamatu. Javne - izdaje ih drava i pravna preduzea. Za njih
izdavaoci jeme svojim postojanjem. Ove obveznice se izdaju u
odreene svrhe: izgradnja puteva, vodovodaMunicipalne obveznice su
posebna vrsta hov koje izdaju nie teritorijalne jedinice-regioni,
gradovi i lokalne organizacije (bolnice, javne slube).Prema nainu
ostvarivanja prava postoje: Obveznice na ime i obveznice na
donosioca.Prema sigurnosti naplate: garantovane i
negarantovane.Prema prihodu koji donose investitoru: sa fiksnom
kamatnom stopom, sa promenljivom kamatnom stopom i obveznice sa
pravom uea u dobiti.Bitni termini koji se vezuju za obveznice:1.
Par vrednosti - to je nominalna vrednost obveznice.2. Kamata na
kupon - izdavalac obveznice je obavezan da plaa kamatu pa se to
zove plaanje na kupcu.3. Rok dospea - datum do koga se nominalna
vrednost mora isplatiti.4. Kupovna provizija - kada izdavalac moe
da ih naplati pre roka dospeca.5. Nove emisije i nedospele
obveznice - nova je ona koja je upravo emitovana, nedospela je ona
koja je jedno vreme provela na tritu. Sa promenama kamatnih stopa u
privredi, zbog promena u monetarnoj politici dolazi i do promene
cene obveznica. Usled promena kamatnih stopa javljaju se 2 vrste
rizika: 1.Poveanje kamatne stope dovodi do pada vrednosti
nedospelih obveznica. To je rizik kamatne stope. 2.Pad kamatne
stope dovee do manje stope povraaja za vlasnike obveznica.
Procena vrednosti obveznica
Par vrednosti (par value), oznaava nominalnu vrednost obveznice
i obino predstavlja koliinu novca koju je kompanija pozajmila i
ugovorila da vrati do odreenog datuma;Kamata na kupon (coupon
interest rate). Izdavalac obveznice obavezan je da plati odreenu
koliinu novca na ime kamate jednom godinje, odnosno, svakih est
meseci. To se naziva plaanje na kupon. Rok dospea (maturity date).
Obveznice imaju odreen datum dospea kada se nominalna vrednost mora
isplatiti. Kupovna provizija (call provisions). Veina obveznica
sadri zahtev da izdavalac moe da ih naplati pre roka dospea.
Ukoliko je obveznica plativa pre roka dospea i ukoliko su kamate u
opadanju, kompanija moe da proda nove obveznice sa niskom kamatom i
da tako zameni stare obveznice sa visokom kamatom, isto kao to
vlasnik kue moe da refinansira svoj kredit na kuu; Nove emisije i
nedospele obveznice - Obveznica koja je upravo emitovana naziva se
novom. Nedospela obveznica je obveznica koja je jedno vreme provela
na tritu. Novoizdate obveznice se prodaju skoro po nominalnoj
vrednosti, dok se nedospele obveznice prodaju po cenama razliitim
od nominalne njih je udruzenje fin analiticara i dr strucnjaka iz
oblasti investicionog menadzmenta i analize HOV, casopisi za fin
menadzment, kao i casopisi posveceni desavanjima u industriji
investicionog kapitala. Kvalitet casopisa zavisi od toga koliko se
informacija sa trzista brzo implementira u istom.
.31. EMITOVANJE AKCIJA I OBVEZNICA KAO METOD FINANSIRANJA
EKSTERNOG RASTA PREDUZEAPortfolio investicije su karakteristine za
eksterni metod rasta, a on je vrlo popularan i rasprostranjen nain
za poveanje veliine preduzea i ostvarivanje razvojnih ciljeva.
Finansiranje eksternog rasta uglavnom se zasniva ili na zameni
akcija jedne kompanije za akcije druge ili emitovanjem
hov.Najpoznatije strategije eksternog rasta su merderi i
akvizicije, ime nastaje nova poslovna kombinacija. Merderi se
finansiraju iskljuivo zamenom akcija jedne kompanije za akcije
druge kompanije, tj. spajanjem njihove aktive.Akvizicije se
finansiraju emitovanjem hov, najee u formi obveznica. Krajnji cilj
ovakvih pripajanja i udruivanja jeste da se povea opta efikasnost
poslovanja i ostvare drugi ciljevi npr: nabavka opreme, ostvarenje
novih kanala distribucijeAko sticateljsko preduzee kupuje akcije
ciljnog preduzea tada se radi o akviziciji akcija. Ovo finansiranje
postaje najatraktivnija metoda finansiranja. Uspena primena
strategija eksternog rasta zahteva postojanje zakonske regulative i
jasno definisanu vlasniku strukturu. Preduzea na naim prostorima jo
uvek nemaju jasno definisanu vlasniku strukturu, taj proces je jos
u toku.
32. FINANSIJSKI DERIVATIMeunarodno finansijsko trite poslednjih
godima doivljava brojne promene usled liberalizacije i inovacija, a
usled tih promena nastali su i brojni derivati hov. Finansijski
derivati su finansijski ugovori ija vrednost zavisi od brojnih
varijabli kao to su devizni kursevi, akcije i roba. Duga pozicija
oznaava kupovinu hov za odreenu precizno utvrenu cenu i to odreenog
datuma u budunosti. Kratka pozicija znai da se hov prodaje istog
precizno utvrenog datuma za unapred utvrenu cenu. Postoje sledee
vrste finansijskih derivata: forward, fjuers, swap, opcije.
33. FORWARD UGOVORIPo ovom ugovoru se dve strane obavezuju da
prodaju i kupe imovinu po fiksnoj ceni, na precizno odreen dan.
Strana koja e kupiti imovinu ili hov je u dugoj poziciji a strana
koja proje je u kratkoj. Poseban tip ovih ugovora je valutni
forward, a to je ugovor gde je predmet trovine ogranieni broj
valuta. Cena isporuke utvrena je po forward stopi, tako da je
vrednost ugovora na poetku - 0.
34. SWAPSwap je transakcija koja predstavlja paralelnu kupovinu
i prodaju u razliitim vremenskim terminima sa istim partnerima.
Uglavnom su to obligacije da se izvre odreeni nizovi uplata tj.
isplata.Trite swapova je organizovano kao trite velikih
komercijalnih banaka i brokera.Posebna vrsta swapova su valutni
swapovi, a to su transakcije na meubankarskom tritu koje obuhvataju
paralelnu kupovinu i prodaju odreene koliine valute u razliitim
terminima sa istim partnerima.Postoje jo i sledee vrste swapova:
Dugoroni forward - su jedna vrsta trampe izmeu partnera; straight
valutni swap - predstavlja razmenu dve valute po trenutnom ili spot
kursu sa ugovorom za suprotnu transakciju po odreenom kursu,
odreenog dana u budunosti i back-to-back su zajmovi izmeu dve
kompanije iz dve razliite zemlje, gde svaka kompanija daje drugoj
zajam u svojoj valuti.
35. FJUERS UGOVORTo je vrst sporazum izmeu trgovca i berze
fjuersa ili njene klirinke kue, u kome se trgovac obavezuje da
isporui ili prihvati isporuku predmeta ugovora naznaenog kvaliteta
pod uslovima isporuke za obe strane berze na kojoj se
kotira.Klirinka kua je institucija terminske berze koja garantuje
ispunjenje ugovora obema stranama.Postoje robni i finansijski
fjuersi.Finansijski se dele na: fjuerse na hov, valutne, fjuerse
kamatnih stopa i fjuerse na trine indekse. Iako je dosta slian
forward ugovorima, postoje odreene razlike meu njima i to su:
Fjuersima je mogue trgovati i oni su standardizovani dok forwardi
nisu. Kod fjuersa se isporuka vri u toku meseca a kod forwarda se
isporuka vri tano u dan.Kod fjuersa postoji dnevni limit promene
cena dok kod forwarda ne postoji. Trite fjuersa je dostupno manjim
korporacijama i kompanijama kao i pekulantima na malo dok je trite
forwarda dosupno samo velikim korporacijama.Uesnici u trgovini
fjuersima su berzanski trgovci, hederi i pekulanti.
36. OPCIJAOpcija je izvedena hov koja daje pravo svom vlasniku
da kupi ili proda odreenu finansijsku aktivu po unapred dogovorenoj
ceni u odreenom vremenskom periodu. Odnosi izmeu kupca i prodavca
opcije reguliu se opcionim ugovorom. Opcioni ugovor je vrsta
nepotpunog ugovora jer kupac ima pravo ali ne i obavezu da kupi ili
proda aktivu samo ako mu je to u interesu. Opcije su najuspenija
finansijska inovacija.Prema kriterijumu da li je u pitanju pravo na
kupovinu ili_prodaju, razlikuju se call i put opcije.Call opcija -
ili opcija na poziv daje pravo vlasniku da kupi odreenu aktivu u
odreenom vremenskom periodu po unapred ugovorenoj ceni. Osnovni
motiv investitora za ulazag u kupovinu call opcije je njegovo
oekivanje da e cena osnovne aktive biti vea u budunosti.Put opcija
- daje vlasniku pravo da proda odreenu aktivu u toku odreenog
vremenskog perioda (amerika opcija) ili na odreeni datum (evropska
opcija), po unapred dogovorenoj ceni.Investitor ulazi u kupovinu
put opcije nadajui se da ce cena osnovne aktive pasti. On plaa
premiju prodavcu opcije koji se za razliku od investitora nada da e
cena osnovne aktive porasti pa e stoga po dospeu opcija postati
bezvredna pa e pri tome ostvariti profit u visini premije.
37. POSLOVANJE DERIVATIVNIM HOV U SCGDonoenjem zakona o hov 1995
god. i zakona o berzama 1994 stvoreni su institucionalni uslovi za
korienje derivata i u domaem finansijskom sistemu. Zakon o hov
podrazumeva pod finansijskim derivatima fjuerse, swapove i
opcije.Meutim u SCG finansijski derivati se ne koriste kao u drugim
zemljama jer je nae finansijsko trite nerazvijeno, oskudna je
struktura i drugih finansijskih instrumenata, infrastruktura
finansijskih i bankarskih organizacija je slaba, zemlja je vrlo
zaduena
38. DRUGE HOVLepeza hov kao izvora finansiranja investicionih
projekata,vrlo se razlikuje u svim zemljama zavisno od razvijenosti
trine privrede. Kod nas se emituju: Akcije - su dugorone vlasnike
hov koje predstavljaju dokaz o pravu svojine.Obveznice su dugorone
hov iji se ivotni ciklus kree od 5-30 godina i one predstavljaju
trajni izvor finansiranja sredstava. Obveznice su hov sa fiksnim
dohotkom i privlane su za investitore, jer nude redovan dohodak od
kamata kao i povraaj glavnice po dospeu.ekovi - izdaje lice koje
ima pokrie na svom raunu za plaanje.Menica - izdaje lice koje eli
da odloi plaanje.Blagajniki zapis - je kratkorona hov kojom se
emitent obavezuje da e kupcu o roku dospea platiti odreenu sumu
primljenog novca sa pripadajuom kamatom.Certifikati - su vrednosni
papiri o udruenim sredstvima izmeu preduzea koji nastaju na bazi
zajednikih ulaganja.Komercijalni zapis - je hov sa rokom dospea do
godinu dana ijom prodajom se prikupljaju kratkorona novana
sredstva.
39. IZVORI FINANSIJSKIH INFORMACIJAZa donoenje racionalnih
strategijskih i investicionih ulaganja neophodne su pravovremene,
sveobuhvatne i brze informacije. Osnovna pretpostavka znaajnije
upotrebe finansijskih informacija kod nas jeste razvoj trita
kapitala, uspostavljanje informacionih sistema i stvaranje
specijalizovanih finansijskih institucija.Finansijske informacije
su neophodne nosiocima u korienju i razmeni informacionih podataka
kao sredstvu koje otvara vrata efikasnijem odluivanju. Vano je i
uvoenje informacione tehnologije kojom e se obezbediti razne
informacije i podaci opte finansijske prirode.
40. INVESTICIONI INFORMACIONI SERVISU razvijenim trinim
ekonomijama postoje specijalizovane institucije koje se bave
pruanjem finansijskih informacija vzanih za pojedine grane i
preduzea. Od kvaliteta i brzine protoka informacija zavisi pravac
alokacije finansijskih i realnih resursa u privredi, a to vodi ka
veoj efikasnosti ukupnog finansijskog sistema.Najpoznatije
publikacije koje pruaju ovakve informacije bave se sledeim
poglavljima: kapitalizacija, dugovi, prihodi, finansije, istorija
korporacija, podaci o deonicama
41. BROKERSKE KUE I PROFESIONALNI ASOPISINeke informacije o
kretanju kamatnih stopa i tritu hov daju brokerske kue. Velike
brokerske kue imaju sopstvene slube za istraivanje koje daju
informacije svojim klijentima. Brokerska sluba istraivanja
dostavlja publikacije obino u formi biltena ili revija svojom
klijentima. Ovakvo odeljenje sprovodi analize pojedinih industrija
ili pojedinanih kompanija. Na zahtev klijenata slube za istraivanje
mogu izvriti analizu odreenih portfolija. Ponekad male brokerske
kuce koriste biltene koje izdaju velike brokerske kuce.Najvei broj
brokerskih kua u SAD ima vlastita odeljenja za istraivanje.
Publikacije brokerskih kua omoguavaju investitoru da stekne brz
uvid u trite. Najpoznatije publikacije brokerskih kua su: Financial
management - izdaje ga udruenje finansijskih menadera,
Institutional Investor - objavljuje se meseno, ciljna grupa su mu
profesionalni investitori i menaderi portfolija deonica.
42. DIVERSIFIKACIJA I EFIKASNOST INVESTIRANJADanasnje trite hov
je vrlo sloen mehanizam pa su preduzeu kao investitoru potrebne
dodatne informacije i analize kako bi se formulisala adekvatna
investiciona strategija.Zato se formiranje efikasnog portfolia
preduzea vri na osnovu lociranja sredstava sa sto veim prinosom to
e doprineti ukupnom rastu preduzea.
43. OPTE KARAKTERISTIKE PORTFOLIACilj kreiranja portfolia hov je
minimizacija rizika kroz diversifikaciju plasmana. Neophodno je
uspostaviti optimalni odnos izmeu rizika i povraaja. Prema
portfolio teoriji, oekivani povraaj portfolia je ponderisana
srednja vrednost oekivanih povraaja od pojedinanih hov.Pronalaenje
najpoeljnije grupe hov se vri primenom statistike analize tj. mera.
Najee koriene mere su aritmetika sredina, oekivana stopa povraaja
Koristi se za izraavanje privlanosti portfolia hov za investitore.U
cilju efikasnog upravljanja portfoliom vano je pronai oekivanu
stopu povraaja kao i meru koja ukazuje na to koliko se ono to se
dogaa razlikuje od proseka.
44. PORTFOLIO PRISTUPI I DIVERSIFIKACIJAU osnovi portfolio
pristupa jeste zamisao da se kombinovanjem odreenog broja hov
postie neki stepen stabilnosti prihoda a da se ne umanji oekivani
profit. Ulaganje u portfolio finansijskih dobara uvek nosi rizik
koji se moe diversifikovati.Investitor u hov ima mogunost da
diversifikuje svoja ulaganja na veliki broj hov i tako raspodeli
rizik na brojne alternative. Na taj nain diversifikacija je znaajan
faktor usmeravanja rizika uz maksimiziranje efekata
investicija.Ponekad investitori raspolau malom sumom novca to znai
da bi diversifikacijom uloili vrlo malo novca u svaku hov. Drugo,
investitoru moe biti teko i skupo da plati veliki broj hov. Ukupan
rizik veine hov moe da se podeli na dva dela: 1.sistematski
(netrini)- vezan je za trite i 2. nesistematski rizik - on nije
vezan za trite.Proporcija izmedju ova dva rizika varira. Nepotrebna
diversifikacija daljim irenjem portfolia nee dovesti do smanjenja
rizika. Prekomerna diversifikacija se zasniva na stavu da pojedinci
portfolia ne treba da ga ire na prevelik broj hov jer to moe
dovesti do prekomerne ili nepotrebne diversifikacije koju treba
izbegavati. Za rezultat ona moe imati loe postupke u upravljanju
portfoliom.
VRSTE DIVERZIFIKACIJAProsta diversifikacija je investiranje u
veci broj razlicitih HOV, nasumicno kombinovanje 10-15 HOV pri cemu
se smanjuje rizik na sistematski nivo koji u proseku vlada na
trzistu, dalje sirenje portfolija ne doprinosi smanjenju rizika i
smatra se nepotrebnom diversifikacijom. Granica smanjenja rizika
kroz diversifikaciju portfolia je nivo trzisnog rizika, moze se
eliministati deo rizika svojstven pojedinim HOV, odn nesistematski
rizik, ali sistematski, rizik trzista ostaje. Pa nesistematski
rizik ne bi trebalo da utice na povracaje od portfolija, vec samo
na cene pojedinacnih HOV. Diversifikacija kroz industrije je odabir
HOV iz razlicitih grana industrije kako bi se postigli najbolji
efekti, slicna je prostoj diversifikaciji. Prekomerna
diversifikacija je nepotrebno sirenje portfolija koji dovodi do
vecih transakcionih troskova, tezeg uocavanja dobrih investicionih
mogucnosti i onemogucavanja efikasnog portfolio menadzmenta, a ne
dovodi do boljih rezultata portfolija vezano za rizik i povracaje
od proste diversifikacije. Markowitzeva diversifikacija uzima u
obzir korelacije HOV, traze se HOV cije su stope povracaja u
dovoljno niskoj korelaciji. Niza korelacija medju HOV ce vise
umanjiti rizik. Da bi umanjio rizik, investitor treba da sastavi
HOV sa povracajima koji nisu u korelaciji.
45. UTVRIVANJE GRANICE EFIKASNOSTI PORTFOLIA HOVOsnovni cilj
upravljanja portfoliom jeste da se razvije efikasan portfolio,
odreene kombinacije hov koja ima maksimalni oekivani povraaj uz
odreeni rizik, ili minimalni rizik za oekivani povraaj.Moguce je
postojanje vie grupa efikasnih portfolia koje se zajedniki zovu
efikasan set portfolia. Efikasan set portfolia odreuje granicu
efikasnosti u odnosu na rizik - povraaj. To je onaj momenat u
odnosu na rizik - povraaj gde se postie maksimalan povraaj na
svakom stepenu rizika.Da bi portfolio bio superiorniji neophodno je
da obeava vii prinos od ostalih kombinacija hov koje imaju isti
rizik, ili da je manje rizian u odnosu na sve portfolie sa istim
oekivanim prinosom. Investitorov finalni izbor izmeu efikasnih
portfolia zavisi od njegovog ukusa.To e biti onaj koji mu omoguava
najveu korist. Utvrivanje efikasnog portfolia se svodi na ulaganje
u one hov koje imaju eljene karakteristike.
46. STRATEGIJE PORTFOLIO INVESTIRANJAInvestitori koriste
razliite strategije u zavisnosti od spremnosti na rizik, poznavanja
trita hov i ciljeva investitora. Osnovne vrste strategija za sve
portfelje su aktivne i pasivne strategije.
1. Pasivne strategije - Sutinska razlika izmeu aktivnog i
pasivnog menadmenta je u tome da li je njihovo delovanje
isplanirano na osnovu podataka iz prognoze trita ili ne.
Najednostavniji sluaj pasivnog menadmenta je indeksni fond a
njegovo funkcionisanje se zasniva na indeksnom modelu.Indeksni
modeli se baziraju na pretpostavci da se odnosi izmeu cenovnih
kretanja pojedinih hov formiraju preko njihovih individualnih
odnosa sa nekim indeksom. Kod obveznica i akcija jedna od pasivnih
strategija znai praenje indeksa.Menader indeksnog fonda obveznica
mora da kupuje mnogo ee nego menader indeksnog fonda akcija.
Osnovna karakteristika akciskih indeksa je da oni ne govore kako e
se cene kretati u budunosti, pokazuju koliko su se cene akcija
promenile u odnosu na prethodni period. Drugi tip pasivne
strategije je formiranje trusta. Jedna od prednosti trusta je
diversifikacija rizika. Trust diversifikuje rizik koji ukljuuje
indeksni fond. Razliito vreme dospevanja obveznica obezbedie
stabilniji priliv gotovine.
2. Aktivne strategije - podrazumevaju takvo usmeravanje
aktivnosti kojom se obezbeuje zauzimanje pozicije razliite od one u
sluaju pasivnog portfolia. Aktivne strategije se mogu podeliti u 3
grupe:1.Tajmeri trita - oni menjaju beta koeficijent portfolia
prema prognozama o ponaanju trzista.2.Selektori hov - investitori
trae potcenjene hov i od njih formiraju optimalni
portfolio.3.Selektori sektora - njihovo interesovanje je usmereno
na industrisku granu ili sektor.Menaderi rotiraju svoje
precenjene/potcenjene sektore onako kako menjaju svoje prognoze o
njima. Aktivne strategije kod obveznica su veoma sline kao kao
akcija. Aktivna strategija koja se koristi je tajming trita,
zasniva se na proceni onoga to e se dogoditi sa kamatnim
stopama.Druga aktivna strategija usmerena je na premiju za rizik.
Trea aktivna strategija je strategija rotacije sektora, usmerena je
na industrisku granu ili sektor.
47. INVESTICIONE STRATEGIJE U OBLASTI AKCIJA I OBVEZNICA SA
BUDUIM MATERIJALNIM OBAVEZAMAMnogi menaderi portfolia upravljaju
investicionim fondovima ija je svrha da ispune neke obaveze u
budunosti. Sve se vie uzima u obzir i niz buduih materijalnih
obaveza. Strategija investicija se menja u skladu sa
karakteristikama gotovinskog toka buducih materijalnih obaveza i u
skladu sa karakteristikama hov.Postoje 2 naina za modelovanje
buduih materijalnih obaveza:1.Fiksirani lanac buduih materijalnih
obaveza - od menadera se zahteva da upravlja portfoliom obveznica
tako da ispuni jedan fiksiran skup obaveza i isplata. To su
niskorizine strategije upravljanja portfoliom. One ukljuuju
strategiju pariranja gotovinskog toka (cash flow) i
imunizaciju.2.Stohastiki niz buduih materijalnih obaveza - moe da
nastane u velikom broju realnih situacija. To je problem vezan za
obezbeivanje penzionih fondova tako da oni ukljue i prilagoavanje
porastu trokova ivota. Eskontna stopa zavisi i od strukture
kamatnih stopa.
48. NOSIOCI INVESTICIONE AKTIVNOSTIInvestiranje je raznovrsan i
kompleksan proces i to je osnov za drutveno ekonomski progres pa je
vrlo vano i ko je nosilac ove aktivnosti. Investiciona delatnost
preduzeca se bazira na efikasnom korienju raspoloivih
resursa.1.INDIVIDUALNI INVESTITORI - predstavljaju posebnu
kategoriju investitora, oni nemaju direktan pristup berzi ve to ine
preko posrednickih firmi. Na primarnom tritu su posrednici
investicione banke a na sekundarnom to su brokeri. Razvijanjem
primarnog trita uslovie se i brzi razvoj sekundarnog trita,
razvijenost jedne zemlje se i meri razvijenou njenog finansijskog
trita.Investicione banke vode rauna o plasmanu hov na tritu i one
imaju ulogu da pokrenu emisiju, otkupe celu emisiju i plasiraju
akcije javnosti. Uloga ovih banaka je viestruka, sastoji se od
sledeih procesa: pokretanje emisije, otkup cele emisije akcija
emetenta od strane konzorcijuma banaka, plasiranje akcija u
javnosti.Brokersko dilerske-firme - one vre posrednike poslove za
svoj raun i za raun investitora. Ne snose rizik za krajnji ishod
posla i naplauju proviziju za svoje posredovanje - to je obino
procenat od obavljenog prometa.2.Institucionalni investitori - to
je grupa investitora koja ima razliite investicione ciljeve,
razliitu sklonost ka riziku i uloge. Njihov nastanak je povezan sa
nastankom i razvojem trita hov, a posebno trita kapitala.
Institucionalni investitori su zauzeli vodeu ulogu na tritu
kapitala razvijenih zemalja zbog svoje ekonomske i imovinske
moi.Veina institucionalnih investitora je orjentisana ka strvaranju
dugoronih izvora sredstava i emisiji dugoronih plasmana. Mogunost
predvianja povlaenja sredstava iz preduzea im omoguava da plasiraju
svoja sredstva u dugorone i rizine plasmane na tritu kapitala.
49. PENZIONI FONDOVITo su vrlo znaajna komponenta finansijskog
sistema u razvijenim trinim ekonomijama. Formiraju ih korporacije i
vlade zemalja kao instituciju penzionog osiguranja radi plaanja
penzija penzionisanim radnicima. Sutinu poslovanja ovih fondova ini
finansiranje penzija na bazi prinosa od hov u koje se investiralo
na osnovu periodinih uplata penzionih osiguranika. Sredstva koja
ulaze u penzioni fond ne podleu oporezivanju a sredstva koja izlaze
iz fonda podleu.
Postoje 2 osnovna tipa:1.Privatni penzioni fondovi - njih
formira privatni sektor a sredstva za finansiranje ovog fonda
obezbeuju se uplatama kompanija i njihovih radnika. Fondom
upravljaju menaderi penzionih fondova, banka ili osiguravajua
kompanija.U SAD postoje 2 osnovna tipa privatnih penzionih fondova
a to su: Planovi privatnih trustova - njima upravlja staratelj
kojeg imenuju sponzori plana. Privatno osigurani fondovi - njima
upravlja kompanija za osiguranje ivota. Razlikuju se po definisanoj
investicionoj strategiji, profitu i riziku pojedinih
plasmana.2.Javni penzioni fondovi - oni se nalaze pod sponzorstvom
drave koja izdvaja deo sredstava za njihovo finansiranje, a ostali
deo sredstava se obezbeuje na bazi izdavanja zaposlenih. Umesto
uprave direktora ovi fondovi esto imaju poverenike, neki se biraju
a neke postavljaju dravni funkcioneri.Cilj menadera fonda je
ouvanje fiksne nominalne vrednosti kapitala, da osiguraju plasmane
koji e obezbediti sigurnost, likvidnost
50. INVESTICIONE KOMPANIJEOne su po pravilu organizator i
nosilac veeg broja investicionih fondova razliitih profila. To su
specijalizovane finansijske institucije za dugorono investiranje u
hov na tritu kapitala. To su najee komercijalne banke, osiguravajue
kue i berzanske firme.Investiciona kompanija zadovoljava potrebe
pojedinca, poslovne organizacije ili institucije. Sutina
investicionih kompanija je da prikupljaju kapital putem prodaje
svojih akcija stanovnitvu a zatim da taj kapital plasiraju u akcije
i deonice preduzea ili drave.One rade po strogo definisanoj
politici za realizaciju svojih poslovnih aktivnosti. Da bi
investiciona kompanija plasirala svoj kapital u odreeno preduzee
ona treba da sagleda njegove karakteristike: njegov menadment,
konkurentsku prednost i nematerijalne faktore.
Postoje 2 vrste investicionih fondova:1.Otvoreni - ili zajedniki
fondovi su oni fondovi sa promenljivim brojem akcija. Broj akcija
se menja iz dana u dan zato to fond stalno kreira nove akcije za
investitore koji ele da ih kupe. Ovi fondovi nisu registrovani na
berzi jer se kupoprodaje izmeu investitora obavljaju direktno sa
dotinim otvorenim investicionim fondom.2.Zatvoreni - za razliku od
otvorenih emituju fiksan broj akcija koje prodaju na primarnom
tritu putem javne prodaje. Transakcije vezane za akcije zatvorenog
tipa deavaju se izmeu uesnika koji trguju na sekundarnom tritu.
51. OSIGURAVAJUE KOMPANIJENastale su kao posledica postojanja
rizika tj.zbog potrebe za njegovim pokriem. Osnov za investiranje
ine uplate po osnovu kupovine polise osiguranja zajedno sa
kapitalom osiguravajue kompanije. Ove kompanije u velikoj meri ulau
u hov koje donose prihod od kamata tj. u obveznice a manje u
akcije.Postoji nekoliko oblika osiguravajuih kompanija:1.Stok
kompanije - su profitne organizacije koje poseduju i kontroliu
akcionari.2.Kompanije za uzajamno osiguranje - su neprofitne
organizacije koje poseduju i kontoliu vlasnici polisa
osiguranja.3.Lojds udruenja - su profitne organizacije osnovane od
strane pojedinaca, nude osiguranje na kooperativnoj
bazi.4.Reciprocitetna drutva su neprofitne organizacije, svaki
osiguranik preuzima deo rizika koji donosi drugi osiguranik. Ovaj
tip osiguranja je poznat samo kod osiguranja imovine.Prema predmetu
osiguranja kompanije se dele na: one koje osiguravaju ivot i one
koje osiguravaju imovinu.TRUST- je fiducijarni sporazum u kome
staratelj upravlja hartijama onih koji su ga formirali (darodavci
ili donatori).On se formira kako bi se odgovornost za upravljanje
neijom imovinim ili hov dodelila nekom drugom a ne kreatoru
trusta.Oni su ustvari veliki institucionalni investitori.
Trustovima upravljaju fiducijarne kompanije, odeljenja banaka ili
osiguravajui zavodi. Najvei deo hov koji se dre u trustovima je
takav gde dominiraju akcije sa 60% a oko 25% su obveznice. Glavni
cilj trustova je odravanje glavnice.
52. OSNOVNE DETERMINANTE POJEDINIH OBLIKA RIZIKARizik
predstavlja manju ili veu neizvesnost u vezi sa oekivanim ishodom
neke poslovne aktivnosti. On je determinisan nepouzdanim
informacijama na osnovu kojih se donose poslovne odluke. Proces
odluivanja prati odreeni stepen rizika ili neizvesnosti.Neizvesnost
je veoma znaajna karakteristika procesa investiranja. Postoji
razlika izmeu rizika i neizvesnosti. Kada distribucija verovatnoe
buduih prinosa od razmatranog projekta moe da bude procenjena -
radi se o riziku, a u sluajevima u kojima ne postoji dovoljno
relevantnih informacija da bi se distribucija mogla dovoljno dobro
proceniti - radi se o neizvesnosti.Analiza rizika treba da prui
elemente za upravljanje rizikom. Upravljanje rizikom sadri nekoliko
faza: Identifikacija rizika, procena rizika, kontrola i
finansiranje trita.Sutina analize rizika jeste da se sagledaju
determinante koje odreuju njegovu visinu i prirodu a svaka vrsta
rizika je determinisana razliitim iniocima.Postoje 3 vrste
rizika:1.Rizik projekta u izolaciji - je rizik koji ne ukljuuje
efekte portfolia.2.Korporativni (unutranji) rizik - je vrlo znaajan
pogotovo za vlasnike malih preduzea, vaan je za cenu akcija, za
stabilnost firme.3.Trini ili beta rizik - je rizik projekta ocenjen
sa stanovita investitora.U investicionoj teoriji postoje:
Sistematski rizik - vezan je za opta kretanja na tritu,
socio-ekonomske i politike dogaaje. Nesistematski rizik - neoekivan
je i nepredvidiv, prouzrokuju ga promene u preduzeu.Prema
tradicionalnoj podeli postoje 5 osnovnih vrsta rizika:kreditni
rizik, cenovni rizik, obraunski rizik, rizik zemlje i trini rizik
likvidnosti.Kreditni rizik se odnosi na mogunost da dunik ne izvri
isplatu zajma.Rizik nelikvidnosti odnosi se na nesposobnost
preduzea da ispuni finanijske obligacije.Rizik deviznih kurseva
predstavlja potencijalne promene u imovini i konkurentskoj poziciji
preduzea zbog promene deviznog kursa.Prema osnovnim uzrocima rizici
se dele na:1.Pojedinane - vezani su za pojedinane privredne
subjekte.2.Poslovne - oni su posledica faktora poslovnog
okruenja.3.Opti - vezani su za prirodno i drutveno okruenje.
53. RIZIK I VREMEDuina perioda na koji se donosi investiciona
odluka determinie stepen njene rizinosti. Vreme je ograniavajuci
faktor procesa investiranja. Jedno od kljunih pitanja vezanih za
proces investiranja jeste da li se i koliko mogu predvideti promene
u uslovama privredevanja.Odgovor je da to zavisi od kvaliteta
informacione osnove.U razvijenim zemljama zapada informacioni
sistemi su vrlo razvijeni, imaju bogate i razijene analitike baze
podataka koje su povezane u razliite sisteme komunikacije. Pored
razvijene informacione baze neophodno je i programiranje buduih
potencijalnih promena.U praksi su brojni primeri gde realizacija
investicionog projekta probije rok. Prekoraenje vremena ima brojne
posledice na poveanje trokova, gubitaka, zastarevanja
tehnologije
54. STAV PREMA RIZIKUStav donosioca odluka prema riziku vazan je
faktor koji se mora uzeti u obzir pri razmatranju investicionih
alternativa. Razliiti investitori imaju razliite stavove prema
riziku. Odbojnost prema riziku je uobiajen stav nosilaca odluivanja
u preduzeu.Ovi investitori ne vole rizik i spremni su da se upuste
u rizik samo ako imaju adekvatnu kompenzaciju. Sklonost ka riziku
je spremnost da se odustane od oekivanih zarada zbog poveanog
rizika. Neutralnost prema riziku je stav onih investitora koji
biraju svoje investicije iskljuivo prema oekivanom profitu.Prilikom
donoenja investicionih odluka u uslovima rizika treba imati jasnu
predstavu o tome iji su stavovi prema riziku relevantni. Stav
donosioca odluka prema riziku izrazava funkcija korisnosti.Ona
izraava stav subjekata odluivanja prema verovatnoi ostvarenja neke
odluke tako to pripisuje odreeni broj svakom moguem rezultatu nekog
neizvesnog dogaaja.
11
