Click here to load reader

Osnovi Ekonomije - Najamnine i Tržište Rada 2

  • View
    119

  • Download
    5

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Ekonomija

Text of Osnovi Ekonomije - Najamnine i Tržište Rada 2

  • NAJAMNINE I TRITE RADA

  • UvodTrite je stalan proces u kome ljudi izraavaju potrebu da rade, nude svoju radnu snagu, svoje znanje, steeno iskustvo, vetine i sposobnosti.

    To je pretpostavljeni,,kvalitet" radne snage koga poslodavci kupuju u odredenom obimu izraenom u broju radnih sati, odnosno broju radnika koje e zaposliti.

    Na tritu rada uspostavljaju se odnosi izmeu ponude i tranje za radnom snagom.

    Rezultat tog odnosa izrneu radnika i poslodavaca je uspostavljeni opti nivo cene rada tj. nadnica (najamnina).

  • NajamnineNajamnine su dohodak od rada koji se meusobno razlikuje po vrstama posla, po ekonomskim granama, po polu i po zemljama. Postoje dve vrste najamnina, to su:

    nominalna najamninarealna najamnina

    Nominalne najamnine su one koje su izraene u novanim jedinicama.Realne najamnine su one koje izraavaju kupovnu mo nominalnih najamnina.

  • Realne najamnineRealne najamnine rastu ako se pri datim cenama poveava dohodak.

    Realne najamnine rastu ako se pri datom dohotku smanjuju cene.

    Realne najamnine rastu ako se cene smanjuju bre od pada dohotka.

  • Realne najamnineRealne najamnine padaju ako se pri datim cenama smanjuje dohodak.

    Realne najamnine padaju ako se pri datom dohotku cene poveavaju.

    Realne najamnine padaju ako cene rastu bre od dohotka.

  • Cena inputa sa stanovita vrednosti granine proizvodnje Slino krivama tranje, za finalnim dobrima i uslugama, koji su rezultat proizvodnog procesa, krive tranje sa inputima proizvodnje su opadajue.

    Za razliku od tranje za dobrima i uslugama, tranja za inputima proizvodnje je izvedena tranja. Ona zavisi od obima proizvodnje nekog preduzea i trokova inputa.

  • Neoklasina ekonomska teorijaNeoklasina ekonomska teorija raspodelu svodi na teoriju razmene, odnosno granine produktivnosti inputa proizvodnje.

    Cena inputa proizvodnje formira se kao i cena bilo koje druge robe, a od njihovih cena zavisi raspodela.

  • Neoklasina ekonomska teorija

    Granini proizvod rada x cena proizvoda = cena rada = nadnica (plata, zarada)

    Granini proizvod zemlje x cena proizvoda = cena zemljita = renta

    Granini proizvod kapitala x cena proizvoda = cena kapitala = profit

  • Neoklasina ekonomska teorijaAngaovanje inputa u proizvodnji tee sve dotle dok je granini proizvod (granini proizvod x cena) svakog pojedinog inputa proizvodnje vei od njegovog graninog troka,odnosno od cene odreenog inputa proizvodnje.

    To znai, da je:

    a) nadnica = graninom proizvodu rada;b) renta = graninom proizvodu zemlje,c) profit = graninom proizvodu kapitala.

  • Tranja za inputima proizvodnjeMaksimiziranje profita, gde je vrednost graninog proizvoda rada jednaka plati odnosno, je ekvivalentan uslov da je granini prihod jednak graninom troku.

    Inputi i autputi se odabiru tako da je granini prihod jednak graninom troku. Ovaj princip vai i za konkurentna i nekonkurentna trita.

  • Ponuda inputa na konkurentnom trituNa konkurentnom tritu inputa proizvodnje preduzee moe kupiti inputa koliko eli po fiksnoj trinoj ceni. Ta cena je odreena presekom krivih trine ponude i tranje.

    Preduzee kupuje inpute do take pri kojoj je vrednost graninog proizvoda rada jednaka ceni rada uslov maksimiziranja profita.

  • Ponuda radaTrina ponuda rada je ukupna koliina rada koju su radnici spremni i u stanju da ponude za razliite plate, odnosno zarade u datom vremenskom periodu.

    Glavne odrednice ponude rada su:

    brojnost stanovnitvanain na koji oni provode svoje vreme

  • Realna plataNajoiglednija korist od rada je realna plata. Realna plata predstavlja odnos nominalne plate, podeljene sa cenama roba i usluga, to pokazuje realnu kupovnu mo.

    to je ponuena plata vea to je vea spremnost da se radi.

  • Oportunitetni troakKoliko god da je plata vana, ljudi ipak priznaju da posao trai istinske rtve. Svaki sat proveden u radu je jedan sat manje za druge potrebe. Ako idemo na posao, imamo manje vremena za TV, fudbal, ili jednostavno uivanje u lepom danu.

    Drugim reima, u novcu je vezan i oportunitetni troak. Uopteno kaemo da je oportunitetni troak od rada koliina slobodnog vremena koje se mora rtvovati u tom procesu.

  • Tranja za radomTranja za radom je koliina rada koju su poslodavci spremni i u stanju da angauju po razliitim platama, odnosno, zaradama, u datom periodu.

  • Izvedena tranjaIzvedena tranja za radom i ostalim inputima proizvodnje, rekli smo zavise od tranje za finalnim proizvodima (autputima), tj. robama i uslugama koje ti inputi proizvode. Dakle, tranja za radom zavisi od tranje za proizvodima tog rada.

  • Granini fiziki proizvod radaPromena u ukupnom uinku za dodatu jedinicu radne snage, predstavlja granini fiziki proizvod rada.

    Granini fiziki proizvod (MPPL) = promena ukupnog uinka / promena koliine rada

  • Granini prihod proizvodaNovana vrednost ukupnog doprinosa uinku, to je promena u ukupnom prihodu koja se javlja kada se angauje dodatna jedinica rada.

    Granini prihod proizvoda (MRPL) = promena ukupnog prihoda / promene koliine rada.

  • Granina produktivnost rada Ako je marginalna produktivnost vea od plate (cene rada), preduzetniku novouposleni radnik donosi profit i zato e ga preduzetnik zaposliti

    Ako je marginalna produktivnost manja od plate, tada se preduzetniku ne bi isplatilo da zaposli nekog novog radnika, jer bi imao vee trokove od prihoda, ime bi smanjio profit, pa nema zapoljavanja.

    Dakle, pravilo o zapoljavanju radnika glasi: preduzetnik zapoljava nove radnike sve dok je njihova marginalna produktivnost vea od njihovih plata.

  • Transferne zaradeTransferne zarade nekog inputa koji se koristi predstavljaju minimalna plaanja, neophodna da bi se input angaovao za dati rad.

  • Ekonomska rentaEkonomska renta je povezana sa inputom rada.

    Predstavlja razliku izmeu isplaenih plata i minimalnog iznosa potrebnog za unajmljivanje radnika odnosno transfernih zarada.

  • ZakljuakTranja za radom predstavlja izvedenu tranju koju kreiraju preduzea koja te inpute koriste u proizvodnji dobara i usluga.

    Konkurentno preduzee koje maksimizira profit, analizira svaki faktor do take u kojoj je vrednost marginalnog proizvoda jednaka njegovoj ceni.

    Trina ponuda rada ima ulazni nagib, ljudi reaguju na rast nadnica i vie rade a manje se odmaraju.

Search related