Globalizacija i promene u okruženju, privatizacija i restruktuiranje preduzeća u mnogome određuju i uspeh preduzeća u turizmu.

Faktori okruženja na koje preduzeća u turizmu ne mogu uticati, odnose se na nepredvidljiv razvoj tržišta (ekonomska situacija, nivo cena, trendovi u načinu korišćenja odmora, promene u preferencijama potrošača), tehnološki razvoj, promene konkurentske situacije u turističkim destinacijama, razvoj privrede, razvoj grana koje su povezane sa turizmom (saobraćaj, poljoprivreda, trgovina i dr.), rast zahteva klijenata, neophodnost poslovnog usklađivanja i td.

Pored toga, postoji niz prepreka za poboljšanje poslovnih performansi preduzeća u turizmu kao što su: inflacija, troškovi radne snage, kamatne stope, loš priliv gotovine, produktivnost rada, nedostatak kvalifikovanih radnika, pravna regulativa i sl.

PREDUZETNIŠTVO U TURIZMU

Preduzetništvo je presudan faktor u povećanju konkurentnosti preduzeća u turizmu i obuhvata brojne elemente kao što su kreativnost, inovacije, neizvesnost, preuzimanje rizika, menadžerske sposobnosti.

Problemi koji se mogu javiti u samim preduzećima odnose se na neefikasan menadžment, nedovoljnu usklađenost sa zahtevima tražnje, neadekvatno upravljanje kvalitetom, neadekvatno definisane konkurentske strategije, promašene investicije, nedostatke u razvoju proizvoda i sl.

Istraživanja u mnogim zemljama pokazuju da u turističkom sektoru dominiraju mikro i mala preduzeća, i da većinu njih poseduje i vodi jedna osoba ili porodica. Prema većini studija inovaciona sposobnost je pozitivno korelirana sa veličinom preduzeća, iako mala i srednja preduzeća (MSP) mogu biti veoma prilagodljiva u odnosu na eksterne pritiske i potencijale

PREDUZETNIŠTVO U TURIZMU

Međutim, kada su MSP jedinice u lancima i franšizama, problem nedovoljne inovativnosti može biti prevaziđen. Promene se dešavaju u strukturi vlasništva, delimično kao odgovor na potrebu da se konstantno vrši prilagođavanje. Tokom proteklih nekoliko decenija, sve veći broj turističkih preduzeća je postao povezan kroz vlasništvo sadrugim sličnim preduzećima (franšizing i drugi načini poslovnog povezivanja su u porastu).

Velika turistička preduzeća su mnogo brža u implementiranju novih ideja, čime ostvaruju komparativnu prednost. Manja preduzeća ih prate tek nakon što se uvere da su investicije ili promene, izvodljive.

Po svojoj prirodi, turistički sektor olakšava preduzećima da opažaju šta drugi rade. Industrijska špijunaža je neizbežna, a ideje se mogu retko potpuno zaštiti zakonima o patentima ili drugim mehanizmima.

Vlasnici koji žele da budu tržišni lideri moraju stalno da inoviraju poslovne procese, jer svaka prednost koju steknu može brzo biti narušena.

PREDUZETNIŠTVO U TURIZMU

Mala i srednja preduzeća u turizmu u značajnoj meri doprinose ekonomskom rastu, povećanju zaposlenosti lokalnog stanovništva, razvoju turističkih destinacija i sl.

Koristeći lokalne mreže kontakata iinformacija, mogu da pruže integrisane usluge usklađene sa zahtevima klijenata uz pružanje jedinstvenog iskustva za svakog pojedinca. Npr. mogu se kombinovati zdravstvene ili sportske usluge sa ishranom i smeštajem ili ponuda zdrave hrane u kombinaciji sa aktivnim odmorom.

Tako MSP mogu podsticati razvoj novih poslova i proizvoda na lokalnom ili regionalnom nivou kao i samozapošljavanje i preduzetništvo.

Turistički proizvod uključuje usluge iz nekoliko segmenata: smeštaj, transport, pružanje ugostiteljskih usluga, zabava, itd. Pored toga za pružanje turističkih usluga važnu ulogu imaju i infrastruktura, kulturne institucije, manifestacije i sl.

Opstanak preduzeća u turizmu često zavisi od spremnosti i mogućnosti preduzeća da inoviraju svoje proizvode, poslovne procese i dr.

PREDUZETNIŠTVO U TURIZMU

Izučavanje uloge inovacija u oblasti turizma je bilo zapostavljeno u odnosu na inovacije u proizvodnji i drugim delatnostima. Primena novih informaciono komunikacionih tehnologija izazvala je promenu odnosa prema ulozi inovacija u različitim oblastima turizma (razvoj turističkog proizvoda, upravljanje kvalitetom, marketing, menadžment i sl.). Inovacije u turizmu se u literaturi analiziraju sa aspekta turističkog sektora u celini i sa aspekta pojedinačnog preduzeća.

Postoji mišljenje da je turistički sektor manje inovativan u poređenju sa ostalim sektorima privrede. Nedostatak inovativnosti se povezuje sa činjenicom da su preduzeća u turizmu uglavnom mikro, mala i srednja. Studije koje su se bavile istraživanjem inovacija u turizmu su isticale velika preduzeća, a posebno korporativne lance kao glavne inovatore u turizmu zbog toga što mogu lakše obezbediti informacije o novim znanjima, procedurama, izumima, novim tehnologijama i postići prepoznatljivost na tržištu kroz razvoj brenda i povećanje konkurentnosti. Međutim, inovacije su neophodne i imaju sve značajniju ulogu u malim i srednjim preduzećima u turizmu.

Inovacije u preduzetništvu turizma

Model preduzetništva i procesa menadžmenta malih preduzeća predstavljen na slici 1, ilustruje sve aspekte rasta malog biznisa koji započinje inovacijom, a završava ubiranjem profita.

Lične karakteristike osnivača ili vlasnika, imaju važnu ulogu u uspehu ili neuspehu preduzeća. Veštine preduzetnika i sposobnosti se moraju menjati od faze do faze, a glavna prepreka rastu može biti nesposobnost preduzetnika da nauče kako da delegiraju zadatke i funkcije. Često preduzeće raste suviše brzo, da bi njime mogao da upravlja osnivač, koji pokušava da kontroliše sve procese, umesto da se koncentriše na strategijska pitanja.

Realizacija profita je često povezana sa prodajom MSP nekoj većoj kompaniji, što je ponekad teško za preduzetnike, jer smatraju da prodajom vrše izdaju i zaposlenih i partnera. Pored toga, mnogi preduzetnici, posebno u turizmu, grade svoj biznis kao način života i

nisu motivisani racionalnim rastom i kriterijumima profitabilnosti.

Model preduzetništva u turizmu

Model preduzetništva u turizmuSL 1.(Buhalis, Costa, 2006, s. 121 )

Implementacija neke inovativne ideje, zajedno sa znanjem kako da se razvije neki novi poduhvat, su preduslov za rast malog preduzeća (slika 1). Proces menadžmenta malog preduzeća započinjesa tzv. preduzetničkim događajem. Mnoge varijable utiču na proces menadžmenta malog preduzeća. Promene u okruženju, konkurencija, obezbeđenje kapitala, zahtevaju dugoročnu orijentaciju i sposobnost da se realizuju utvrđeni poslovni planovi. Oblasti značajne za mali biznis su istraživanje tržišta, razvoj novih proizvodnih usluga, cost/benefit analiza i sl. U budućnosti će preduzeća u turizmu imati kraće životne cikluse.

Faktori guranja se odnose na nove tehnologije i određene metode koje nude efikasnija rešenja za proizvodni proces, ili čine proizvod atraktivnijim za kupce.

Faktori privlačenja se odražavaju u tražnji od strane individualnih klijenata ili grupa klijenata. Oba faktora deluju u isto vreme i korisno je napraviti razliku između njih, naročito u definisanju inicijativa poslovne politike..

Model preduzetništva u turizmu

Pojam «inovacija» u turizmu se koristi da opiše ponašanje turističkih preduzeća, destinacija i turističkog sektora, i može se javiti u različitim kontekstima. Naučne studije o turizmu i inovacijama naglašavaju problem ograničenog inovativnog ponašanja koje karakteriše turističku industriju.

Mnogi autori ističu da većina inovacija koje se javljaju u turizmu nisu tehnološke već čine promenu ponašanja preduzeća. Jedan od glavnih faktora koji utiče na razvoj i primenu inovacija u nekoj zemlji odnosi se na način podrške i odnos države. Međutim, većina tzv. Podrške inovacijama je usmerena na omogućavanje pristupa novim tržištima, pre nego na unapređenju proizvoda na nivou preduzeća ili destinacije.

Inovacija se često posmatra kao jedan od načina na koji preduzeće može povećati komparativnu prednost, a takođe može uticati na obezbeđenje rasta preduzeća ili povećanje profitabilnosti.

Inovacija utiče na promene u različitim oblastima, kao što su: razvoj novih ideja, proizvoda ili procesa u preduzeću.

Inovacije u turizmu

Tipologija inovacija u turizmu: Inovacije proizvoda, koje se sastoje od promenjenih ili

potpuno novih usluga ili proizvoda koji se razvijaju do faze komercijalizacije, i čiji novitet treba da bude očigledan proizvođačima, potrošačima, dobavljačima ili konkurentima. Primeri novih turističkih proizvoda razvijenih poslednjih godina su: programi lojalnosti, ekološki održivi smeštajni kapaciteti, događaji bazirani na lokalnim tradicijama i sl.

Inovacije procesa koje teže da povećaju performansu postojećih operacija pomoću novih ili poboljšanih tehnologija, ili pomoću redizajna čitave proizvodne linije, npr. kao rezultat reinženjeringa procesa. Inovacije procesa se mogu kombinovati sa inovacijama proizvoda. Primeri krupnih inovacija procesa u turizmu su:kompjuterizovani sistemi monitoringa i menadžmenta, roboti za čišćenje i održavanje, samouslužni aparati i dr.

Inovacije u turizmu

Inovacije menadžmenta koje se sastoje od uvođenja novih radnih mesta, nove organizacione strukture, sistema autoriteta, itd, često u kombinaciji sa uvođenjem novih proizvoda, usluga i proizvodnih tehnologija. Inovacije menadžmenta mogu uticati na unapređenje kadra kroz obogaćivanje posla, decentralizaciju, obuku, itd.

Inovacije u logistici koje uključuju uspostavljanje novih komercijalnih veza. To može da utiče na poziciju individualnog preduzeća u lancu vrednosti. Inovacije u logistici u turizmu uključuju: vertikalne veze u industriji hrane i restoranskoj industriji, integrisane destinacione informacione sisteme, KRS (kompjuterske rezervacione sisteme) i internet marketing, poboljšanje sistema aerodromskog čvorišta i sl.

Institucionalne inovacije se nalaze izvan individualnog preduzeća. Institucionalne inovacije se protežu kroz javni i privatni sektor, I postavljaju nova pravila igre. Primeri, sa implikacijama po turizam, uključuju: reformu finansijskih podsticaja koji restrukturiraju koncepte socijalnog ili zdravstvenog turizma; destinacione menadžment sisteme i jedinice koje kontrolišu pristup turističkim područjima; i osnivanje ili promenu kreditnih institucija i promene uslova za dobijanje finansijskih sredstava.

Inovacije u turizmu

Prema ovom modelu inovacije dovode do smanjenja troškova i povećanja kompetencija koje se koriste za proizvodnju proizvoda i usluga.

Model ilustruje četiri tipa inovacija(sl.2):redovne inovacije, kao što je tekuće investiranje u

dogradnju hotela,inovacije tržišnih niša, gde novi dobavljači mogu ući

u lanac turističke ponude ili stvaranje marketing alijanse,

arhitektonske inovacije, koje stvaraju novu infrastrukturu ili kapacitet za razvoj novog proizvoda kao što je destinacija vođena događajem i remodeliranjem koncepta turizma u tom mestu,

revolucionarne inovacije, kao što je upotreba e-servisa da bi se privukli klijenti.

Model inovacije u turizmu

Model inovacije u turizmuRedovne inovacijePromovisanje novih investicijakoje povećavaju produktivnostObučavanje vlasnika i osoblja daefikasnije poslujuPoboljšanje kvaliteta i standarda

Inovacije tržišnih nišaPromovisanje ulazaka novihpreduzetnika da bi se koristileposlovne prilikePodsticanje firmi da ulaze u novemarketing alijanseKombinovanje postojećihproizvoda na nove načine

Revolucionarne inovacijeŠirenje nove tehnologije naposlovne firmeUvođenje novih metoda kojemenjaju sastav kadraOdanost istim tržištima, ali sanovim metodama

Arhitektonske inovacijeKreiranje novih događaja i atrakcija koji zahtevaju reorganizacijuRedefinisanje fizičke ili pravneinfrastruktureKreiranje centara izvrsnosti kojitretiraju i šire nova znanja bazirana na operativnim istraživanjima

U fokusu inovacije je kreativno razmišljanje i inventivnost. Izazov za menadžere u turizmu je da shvate način na koji se inovacija usvaja, na koji način ih organizacija koristi i na koji način se ona širi na preduzeća i komercijalno okruženje, da bi se obezbedila rešenja za probleme sa kojima se preduzeće suočava ili unapredio način funkcionisanja preduzeća.

Inovacije podstiču različiti faktori kao što su eksterni faktori, konkurencija, kriza i sl.

Neophodno je da menadžeri razumeju ulogu inovacija i mogućnost njenog uticaja na poboljšanje poslovnih procesa i odnosa organizacije sa potrošačem, povećanje dodatne vrednosti (npr. Kroz smanjenje troškova).

Rast turizma zavisi od novih ideja, iskustava, novih destinacija, novih turističkih proizvoda i sl. Istraživanja pokazuju da mnoge organizacije prihvataju inovacije ili ih adaptiraju u skladu sa svojim potrebama.

Međutim, mnoge organizacije pružaju otpor inovacijama i promenama, sve dok to ne postane neophodno.

Efekti inovativnih aktivnosti

Inovacija u organizaciji prolazi kroz određene faze:pronalazak,primena,prilagođavanje,širenje kroz marketing, probna primena, kontinuirana

upotreba, potpuna primena). Jedna od ključnih faza u turizmu je faza prilagođavanja koja

može da pokaže spremnost organizacije da prihvati inovaciju i eksperimentisanje sa novim idejama. To zavisi od obima inovacija koje mogu biti sa malim ili radikalnim promenama, ali zavisi i od potrošača i njihove spremnosti da inovacije prihvate. To se može videti na primeru avio saobraćaja. Manji obim inovacije može biti kada se redukuje broj posade u avionu, da bi se snizili troškovi, a radikalan pristup bi bio da se ukinu sve usluge u avionu. U turizmu je neophodno kontinuirano prilagođavanje i inoviranje ponude, jer potrošači sve više teže za proizvodima višeg kvaliteta, novim proizvodima, novim doživljajima i td.

Faze inovativnih aktivnosti

Mala i srednja preduzeća se u ostvarivanju inovativnosti suočavaju sa problemima kao što su ograničeni finansijski, tehnički i ljudski resursi. Međutim, menadžeri kontinuirano moraju da tragaju za novim idejama i novim načinima za zadovoljavanje potreba potrošača, jer je jedna od ključnih karakteristika turizma traganje turista za novim doživljajima, novim destinacijama, novim aktivnostima i sl.

Za inovacije u turizmu se može reći da sadrže dva kritična dela:

Inovacije koje se odnose na ponašanje i ne uključuju tehnologiju mogle bi se zvati organizacione inovacije. Međutim, to ne bi bi bio adekvatan pojam jer su neke od njih promene organizacionih struktura, ali neke su promene ponašanja pojedinaca.

Druge inovacije su prave tehnološke inovacije kao što je uvođenje sistema rezervacije ili prodaja karata preko interneta i dr.

Efekti inovativnih aktivnosti

Međutim, mnoge inovacije predstavljaju kombinaciju tehnologije i ponašanja. Inovacija je promenjeno ponašanje, ali to novo ponašanje se ne bi moglo ostvariti bez nove tehnologije.

Primer je promena ponašanja recepcionara u hotelu, koji počinje da tretira goste individualno (pamteći njihove želje koje se tiču soba, njihove karijere, itd.). Takva inovacija povećava satisfakciju gosta i njegovu spremnost da plati višu cenu i vrati se kasnije. Ovo je slučaj promene ponašanja recepcionara.

Međutim, pošto se recepcionari menjaju, i ne mogu da zapamte lične podatke za hiljade gostiju, novo ponašanje se zasniva na zajedničkom PC-sistemu, u koji osoblje unosi informacije o gostu čim do njih dođe. Inovacije u turizmu se stoga odnose i na ponašanje i natehnološke inovacije.

Efekti inovativnih aktivnosti

U turizmu se inovacije retko patentiraju što se može objasniti tradicionalnošću faktora inovacija, koji su u uslugama generalno, a uturizmu posebno, drugačiji od onih koji su poznati u proizvodnji.

Jedan od osnovnih faktora je imitacija. Inovacije usluga su lake za imitiranje jer su jednostavne.

Naprednu tehnologiju je teško imitirati jer je komplikovana. U turizmu, lakoća imitiranja je izraženija jer je mnoge inovacije teško držati kao tajnu zbog prirode turizma, i zbog toga što se većina turističkih inovacija ne može patentirati.

Zbog lakoće imitiranja inovacija, uslužna preduzeća, uključujući i turistička, čuvaju informacije o inovacijama i manje su sklone da participiraju u mrežama. Uslužne firme postaju više orijentisane ka konkurenciji nego ka mreži, i stoga više veruju u sopstveni kapacitet nego u mrežno povezivanje, zbog informacija koje mogu da iskoriste konkurenti.

Efekti inovativnih aktivnosti

Postoje i drugi faktori koji negativno utiču na inovativnost u turizmu kao što je kvalifikovanost radne snage koja je u turizmu niska, a fluktuacija radne snage visoka. Pored toga, barijere razvoja inovacija u malim i srednjim preduzećima mogu biti: visoki troškovi inovacija i ekonomski rizik, kvalifikovanost osoblja, limitirano znanje menadžera, nedovoljno poznavanje potreba potrošača, duga administrativna procedura, restriktivna pravna regulativa i sl.

Navedeni stavovi pokazuju da je u turističkoj industriji sposobnost korišćenja eksternih informacija niska. Velika preduzeća imaju kadar koji ima sposobnost korišćenja eksternih znanja i mogućnost razvoja kompleksnih i naprednih inovacija.

Male turističke firme mogu biti povezane sa mnogim stejkholderima (interesnim grupama), međutim, te veze ne moraju otvarati mogućnost za znanja orijentisana ka inovaciji. Male firme često čuvaju svoje tajne, da ne bi dale konkurentima priliku da imitiraju njihove ideje. Samo se za preduzetnike može pretpostaviti da mogu da obezbede adekvatno znanje i koriste mrežu stejkholdera progresivno, da bi razvili mnoge napredne inovacije.

Efekti inovativnih aktivnosti

U organizacijama privatnog i javnog sektora, može se javiti proces internog preduzetništva koji podrazumeva inicijativu pojedinaca ili grupa ljudi u realizaciji novih ideja. Preduzetnici u ovom slučaju moraju imati lične kvalitete kako bi savladali otpor inovacijama i promenama, a da bi savladali barijere za uvođenje inovacija. i obezbedili spremnost zaposlenih da prihvate inovacije neophodne su sledeće aktivnosti:

edukacija i komunikacija,uključenost zaposlenih u planiranje strategije i

reinženjering poslovnih procesa,saglasnost i podrška,kooperacija,prevazilaženje barijera.

Uloga inovacija u razvoju preduzetništva u turizmu

Smatralo se da turistička preduzeća sačinjavaju sektor koji nije sam uključen u fazu istraživanja (tj. generisanje znanja) za inovacije, pošto su druge organizacije i preduzeća, odgovorne za istraživanje, a njihove aktivnosti olakšavaju inovacione procese u turističkim preduzećima. Takođe je uočeno da uslužna preduzeća ponekad inoviraju na načine drugačije od proizvodnih preduzeća, na kojima su se tradicionalno bazirale inovacione teorije. Inovacije u uslugama su više bazirane na zaposlenom i na kupcu. Inovacije su uglavnom bazirane na praktičnim iskustvima. Uslužne firme tradicionalno nisu bile tako inovativne kao proizvodne firme, iako su postale inovativnije u poslednjoj deceniji.

Analizirajući inovativno ponašanje hotela, prvenstveno inovacije u uslužnim sektorima, a zatim u hotelskoj industriji su pokazali da se inovativno ponašanje može opisati kao proces difuzije, koji je determinisan internim karakteristikama hotela kao što su veličina, kategorija, lanac, menadžment, distribucija turoperatora i strategija

diferencijacije.

Uloga inovacija u razvoju preduzetništva u turizmu