1. Šta je moral? (definisati) Reč moral je latinskog porekla (mos, moris, moralis) i znači i običaj i narav.

Moral se najčešće određuje kao oblik društvene svesti koji reguliše odnose među ljudima

i koji uslovljava ponašanje pojedinca kao ličnosti kako da postupa u sredini u kojoj živi.

Moral predstavlja onu unutrašnju snagu ličnosti koja se kao savest u svom ponašanju

pretvara u snažno osećanje dužnosti i odgovornosti. Moral, je takođe, taj koji usmeravaa i

ocenjuje postupke i htenja ljudi kao dobre ili zle, pozitivne ili negativne. Odnosno, moral

je jedna od osnovnih društvenih tvorevina koji uređuje ponašanje ljudi prema društvenoj

zajednici, drugim ljudima i sebi.

2. Dve oblasti psihičke delatnosti ( Po Aristotelu psiha se može modeliti: -

logički...)Aristotel je, deleći ljudsku psihičku delatnost na dve oblasti - na razumski (logički) i

nerazumski deo (alogički - htenja, požuda) - podelio ljudske vrline i umešnosti koje tim

oblastima odgovaraju. Razumskom delu, koji je nazvao intelektualnim (dionističkim),

pripisao je znanje, moć shvatanja, pamet. Nerazumskom (alogičnom) delu, nazvavši ga

moralnim (etičkim), namenio je svojstva koja se odnose na hrabrost, ponos, umerenost.

3. Moral kao termin ima 2 značenja (Vrednosno odredjeno i

neodređeno...)U praksi, korišćenje termina moral ima dva značenja:

1. Moral se, bez obzira na to da li je reč o pozitivnom ili negativnom, dobrom ili rđavom,

uzdignutom ili neuzdignutom ponašanju, upotrebljava u vrednosno-neutralnom smislu,

budući da se tom reči označavaju osobenosti načina ponašanja nekog pojedinca, grupe ili

čak istorijske epohe.

2. Kada reč moral označava samo pozitivne, dobre, a ne neutralne osobine - na primer,

moralno-nemoralno - moral se upotrebljava u vrednosno određenom smislu.

4. Prema vrsti pojave moral može označavati šta?Drugu skupinu čine razlike s obzirom na vrstu pojave označene rečju moral - njome se

označavaju ili ljudska ponašanja ili norme. Kao ljudsko ponašanje moral se određuje kao

„svesna, samobitna, slobodna, samoprocenjivana i samoupravljana u smislu te procene

(dobra i zla) akotivnost volje koja se izražava ili realizuje u spoljašnjim radnjama, te

preko njih utiče na druge volje tako da i njih pobuđuje na istu takvu aktivnost“. Međutim,

kada je reč o moralu kao normi, pod tim pojmom mnogi autori podrazumevaju određeni

skup normi o ljudskom ponašanju koji su u vezi sa moralom, a koje se odnose na

„primenjivanje morala (ponašanja po moralu, moralno ponašanje), ili ocenjivanje

ljudskog ponašanja na osnovu moralnih normi, ili ponašanje protivno moralu (nemoralno

ponašanje)“.

5. Prema obimu pojave moral se deli na...?Prvu skupinu čine razlike koje se odnose na obim pojave, koja se označava tom rečju -

njome se označava širi ili uži krug pojava. Širok je kada se ovom rečju obuhvata sve ono

što se tiče ocenjivanja čoveka uopšte, odnosno sve što je za njega korisno, dovodi do

njegovog blagostanja i dobrog života, ili kada se moral ograničava samo na ono što se

često ceni kao dobro ili zlo (rđavo). Međutim, najveći broj autora moral shvata mnogo

uže, određujući ga pomoću pojma dobro - zlo ili osobenom unutrašnjom sankcijom.

6. Šta je egoizam i altruizam?Socijalni psiholozi razmatraju i jedno veoma staro pitanje koje je neposredno u vezi sa

moralom, a na koje je psihologija pokušala da odgovori: da li su ljudi po prirodi dobri ili

zli? Oni smatraju da su ljudi po prirodi, na neki način, s one strane dobra i zla, a kako će

biti etički vrednovano njihovo konkretno ponašanje, koje je rezultat socijalizacije ličnosti,

zavisi od moralnih normi date sredine. Pitanje koje se tom prilikom postavlja, a u vezi sa

osobinama ljudi - dobrim ili lošim - jeste i ono koje se odnosi na čovekov egoizam (da li

su ljudi sebična bića) i čovekom altruizam (da li su ljudi nesebični i spremni na

žrtvovanje za druge). Iako je na ovo pitanje teško odgovoriti, sa velikom verovatnoćom

može se utvrditi da za ove osobine krivicu ne treba tražiti u biološkim osnovama, već u

uticaju agenasa socijalizacije.

7. Psihološki koren morala, osećaj krivice...Psihološki koren morala, po Frojdovom mišljenju, treba tražiti u osećanju krivice kao

najvažnijem problemu u evoluciji kulture, a sa osećanjem krivice, išlo je pitanje dobra i

zla. Činjenje zla trebalo je da izazove osećanje krivice, a činjenje dobra da ljude oslobodi

osećanja krivice. Tako je činjenje dobra i zla ljudima služilo kao svojevrsni moralni

kompas u životu i za opstanak u društvu. Po ovom shvatanju, usvajanje moralnih normi

zasniva se na procesu internacionalizacije pojedinih društvenih normi ili standarda, tj. u

stvaranju svojevrsnih psiholoških navika pokoravanja pojedinca konkretnim moralnim

normama. Tako se društvene norme unose u vlastitu ličnost i postaju deo vlastite svesti.

Na taj način se stvara osećanje društvenosti koje iznutra nalaže čoveku šta treba, a šta ne

treba da čini. Ukoliko se to prekrši, kod čoveka se javlja osećanje krivice i griže savesti.

8. Šta je moralna svest a šta savest?Strukturu moralne svesti čini:

- saznanje - određena saznajna osnova ljudi o mogućim posledicam svojih postupaka i

htenja u odnosu na društvo i na sredinu u kojoj žive;

- osećanje - predispozicija koja čoveka podstiče da postupi u duhu moralnih normi, kada

kod njega bude osećanja koja ga podstiču da postupi u duhu moralnih normi;

- snaga volje - utiče na savladavanje svih otpora koji se javljaju na tom putu: nagona,

osećanja, navika, neizvesnosti, straha, fizičkog naprezanja, sujete, želja, ličnih interesa.

Unutrašnji svedok, samoprocenjivač i ocenjivač koji popravlja ponašanja pojedinca u

moralnoj situaciji je savest. Od uspešnosti te popravke zavisi vrednost čovekove

praktične moralnosti, s tim da treba imati u vidu da savest nije, po pravilu, idealni

svedok, jer su ljudi, kao društvena bića, nesavršeni, što je uslovilo da se njihova čula

različito podešavaju.

9. Razlika izmedju moralan, amoralan i nemoralan…

10. Društveni osnov morala ( u 3, 4 rečenice…)Moral je svoju osnovu našao u drštvenim odnosima, religiji, običajima, kao i shvatanjima

čoveka i njegove egzistencije. Otuda se osnov morala shvata, s jedne strane, metafizički,

kao neka nadiskustvena činjenica, a s druge strane, empirijski, kao iskustvena činjenica, i

to ili kao antropološki osnov, ili kao društveni osnov.

Nadiskustveni osnov morala vezuje se za Boga - deset božjih zapovesti (Ne ubij; Ne

kradi; Ne poželi ništa što je tuđe…).

Antropološki osnov morala polazi od čoveka, odnosno pojedinca, njegovih osobina, kao

što su emocije i osećanja, intuicija, razum, moralnost i društvenost.

Društveni osnov morala u prvi plan stavlja društvo, jer je ono više moralno od

pojedinaca, mada se pri tom ne sme ispustiti iz vida uloga čoveka kao ličnosti.

11. Izvori moralaDruštvo je tvorac morala, jer ono formuliše i određuje ponašanje ljudi u društvu (skupini,

grupi, klasi). To svojevrsno izviranje morala odnosi se na njegovo stvaranje, širenje i

nasleđivanje.

12. Objasniti stvaranje i širenje morala – dva odvojena pitanja12.1 Stvaranje morala nikada ne počinje potpuno iznova, već se svaki novi naslanja na

prethodni, postojeći i u društvu prihvaćeni moral. Ali, pri tom, pogrešno bi bilo

zanemariti ulogu pojedinca u tom procesu - običnog čoveka, kao i onih čiji je udeo vrlo

značajan za stvaranje morala - moralnih aktivista, svetaca, znamenitih ljudi, itd.

Stvaranje morala je dugoročan, najčešće neorganizovan, samonikli, pa i stihijski proces

koji ponekad vekovima traje. Zato se moral ne stvara odjednom, planski, organizovano i

svesno, već najčešće pod uticajem neorganizovanih društvenih subjekata.

12.2 Širenje morala je proces prenošenja već postojećeg morala jedne skupine u druge

skupine, koje ga ne stvaraju, nego ga samo usvajaju. Širenje morala obavlja se na dva

načina - pasivan, kad raznim sticajem društvenih okolnosti ljudi iz jedne skupine

prihvataju moralne norme druge skupine, i aktivan, kad nosioci morala jednog društva

(skupine) organizovanim aktivnim delovanjem propagiraju, propovedaju i nameću svoj

moral drugim ljudima odnosne društvene zajednice.

12.3 Nasleđivanje morala predstavlja poces u kome se već stvoren moral, koji

funkcioniše u društvu, samo prenosi na nova pokolenja, koja dotle nisu imala nikakav

moral i koja ga sad prvi put stiču usvajajući moral prethodnog pokolenja. Moral nije

samonikla pojava, već preuzimanje i usvajanje elemenata morala nastaje i događa se još u

detinjstvu pojedinaca, deo je opšteg procesa akulturacije pojedinca; odnosno njegovog

učenja i usvajanja kulture društva kome pripada. Međutim, ovaj proces traje i kasnije sa

razvojem i sazrevanjem čoveka kao fizičkog, psihičkog i društvenog bića.

13. Usvajanje moralaUsvajanje morala je nazaobilazan društveni proces u širem procesu obrazovanja

društvenog morala. To je proces u kome pojedinac i društvene skupine stiču svest o

specifičnoj moralnoj obaveznosti postojećeg morala koji im je došao iz jednog od sledeća

tri izvora: stvaranjem sopstvenog morala, pozajmljivanjem morala koji se širi i

nasleđivanjem morala od starijeg pokolenja. Naime, suština procesa usvajanja morala

“sastoji se u njegovom pounutrašnjavanju (internalizaciji, prim P.D.), tj. u tome što

moral, koji je dotle, u odnosu na datog subjekta, bio spoljna pojava, koji postoji u drugim

ljudima, postaje njegova sopstvena subjektivna, unutrašnja pojava, pri čemu se više ne

oseća kao tuđa nego kao sopstvena zapovest, koju subjekt sam sebi izdaje.

14. Održavanje moralaOdržavanje morala je složena pojava koja bitno utiče na njegovo funkcionisanje u

međusobnim odnosima ljudi u društvenoj zajednici. Težnja je da jednom usvojen moral

dugo traje, pa je, potrebno da se održava, tj. da funcioniše. Naravno, sve je to ostvarljivije

ukoliko u društvu vladaju stabilni društveni odnosi. Pošto je moral slobodna, neformalna

društvena norma, to je težak i složen proces, jer su i sami procesi održavanja morala

difuzni i spontani. Da bi se moral održao vrlo je važan društveni pritisak - javno mnjenje,

porodica, uža i šira društvena skupina, država. To je razlog da gotovo u svim

organizovanim društvima postoje tzv. čuvari morala (specijalizovani i nespecijalizovani),

čija je funkcija da propagiraju moral, istražuju slučajeve moralnih prekršaja i raspravljaju

ih, i da prvenstveno deluju na sprečavanju moralnih prekršaja. Za održavanje morala su

zaduženi i svi oni subjekti koji imaju vodeće položaje u društvu, odnosno ljudi koji su na

čelu bilo koje ustanove, preduzeća, vojske, policije, partije organizacije, službe.

15. Šta označava primena morala (navesti elemente primene morala

(moralna sankcija, sud… može da bude posebno pitanje sta je moralna

sankcija…)Primena morala nije ništa manje značajna za njegovo funkcionisanje u raznim životnim,

odnosno moralnim situacijama. Bliže rečeno, primena morala je rezultat konkretnog

ponašanja ljudi po moralnim normama - pozitivno ili negativno, poželjno ili nepoželjno.

U najširem smislu, primena morala se odnosi na primenu moralne dispozicije (ono što se

odobrava, želi i podržava) i primenu sankcije zbog njegovog prekršaja (ono što se

zabranjuje, ne odobrava, kudi). U svemu tome važnu ulogu ima moralna svest čoveka

koja, uz spoljašnji moralni pritisak, utiče na to kako će se ponašati u pojedinim moralnim

situacijama. Za nepridržavanje moralnih normi, tj. za učinjen moralni prekršaj, sledi

sankcija, koju prekršilac prema sebi primenjuje (griža savesti) ili to prema njemu čine

različiti moralni subjekti u vidu spoljnih moralnih sankcija (moralni prezir, moralno

gađenje).

Najznačajniji elementi procesa primene morala su: moralna norma, moralni čin, moralni

prekršaj, moralna sankcija, moralni sud, moralna situacija, moralni subjekti i moralna

dužnost.

15.1 Moralna norma je zahtev društva koje nalaže čoveku kakvi treba da budu njegovi

postupci da bi bili od društva cenjeni. Norma je, dakle, pravilo ponašanja ljudi u

društvenoj i prirodnoj sredini. Ona je praktično pravilo, propis, kriterijum, merilo,

uputstvo i putokaz za čovekovu ukupnu delatnost. Moralne norme stvaraju društvene

grupe i zajednice kao iskaz saznanja, osećanja i bolje ljudi. Iza moralne norme stoji

moralna sankcija.

15.2 Moralni čin se odnosi na racionalno moralno ponašanje koje se iskazuje preko

konkretnog moralnog postupka. To je svest o svrsishodnosti određenog moralnog

postupka, sloboda volje usmerene motivima ka određenom cilju, osećanje dužnosti i

odgovornosti prema društvu u kome se živi i radi, prema drugim ljudima i prema samom

sebi.

15.3 Moralni prekršaj je ponašanje čoveka koje je protivno moralnoj normi (dispoziciji) -

onome što se odobrava, podržava i želi.

15.4 Moralna sankcija je mera koju preduzima društvo, država i sam pojedinac prema

sebi zbog nepoštovanja moralnih normi. Moralne sankcije mogu da budu: (1) unutrašnje

(lične) i (2) spoljašnje (društvene). Unutrašnja moralna sankcija se sastoji u griži savesti,

ali se može manifestovati i kroz želju za samokažnjavanjem ili kroz osećanje prezira

prema samom sebi, neodređenog straha, opšte nelagodnosti. Spoljašnje sankcije za

prekršaj moralnih normi obezbeđuje društvo, odnosno društvena grupa. Ove sankcije se

odnose na moralni prezir, gde se moralnom prestupniku poriču osnovne ljudske

karakteristike, i na moralno gađenje, gde se prekida kontakt sa moralnim prestupnikom.

15.5 Moralni sud ispoljava se u tvrđenju da je nešto, neki postupak, neka crta karaktera,

neki karakter ljudski u celini, dobro ili ispravno, odnosno, rđavo ili neispravno. Ono što

je dobro - odobrava se, što znači da se prema njemu zauzimaju pozitivni stavovi

prihvatanja, pohvale, divljenje, itd. i obrnuto - ono što je rđavo to se odbacuje, odnosno

prema njemu se zauzimaju stavovi osude, prekora, prezira, itd. Moralni sud je celovit čin

i sastoji se iz dve vrste ocena: (1) ocene moralne vrednosti samog postupka i (2) ocene

moralne vrednosti motiva zbog kojih je dotični pojedinac tako postupio.

15.6 Moralna situacija je “društvena situacija, tj, splet odnosa i veza između dva čoveka

ili više ljudi u kome postoji dužnost izvesnih ljudi koji u njemu učestvuju da se ponašaju

po izvesnim moralnim normama, koje takvu situaciju upravo i predviđaju kao uslov za

svoju primenu”. Moralna situacija je, dakle, “ona društvena situacija koja je regulisana

moralnom normom, u kojoj postoji obaveza da se ona primeni”. Na osnovu toga, sve

društvene situacije dele se na dve vrste: moralne, regulisane moralom, i nemoralne,

neregulisane moralom. Međutim, treba imati u vidu da nisu u svim društvima ni u svim

vremenima moralne situacije iste. “Jedne situacije su u jednom društvu moralne, a u

drugom nemoralne, kao što je jedna situacija u jednom istom društvu jednom moralna,

jednom nemoralna”.

15.7 Moralnim subjektima se, u najširem smislu, označavaju subjekti čije je ponašanje

regulisano moralnim normama u konkretnim moralnim situacijama. Odnosno, moralni

subjekt se može definisati kao subjekt koji je nosilac moralnih dužnosti i moralnih prava,

tj. svako ko je dužan ili ovlašćen da se ponaša po moralnim normama. Dve su vrste

moralnih subjekata: pojedinačni subjekti (svaki pojedinac zasebno, za sebe) i zborni,

kolektivni subjekti (nacije, narodi, države, plemena, naselja, porodica, vojna organizacija,

profesije, slojevi, klase, slučajni skupovi prolaznika i posmatrača). Ukoliko je zajednica

kao moralni subjekt čvršća, utoliko je njena moralnost jača, i obrnutno. Međutim, u

primitivnim društvima je obrnuto, a posebno u patrijarhalnim kod kojih vlada čvrsta

kolektivna svest. Što je društvo razvijenije i savremenije, u njemu, po pravilu, zbog sve

veće individualizacije ličnosti, individualni moralni subjekti dobijaju mnogo veći značaj

od zbornih subjekata.

15.8 Moralna dužnost je “dužnost moralnog subjekta u moralnoj situaciji da postupi na

način koji mu propisuje moralna norma. To nije prosto uputstvo ili preporuka nego

dužnost, što znači da je ona apsolutna i praćena svešću moralnog subjekta o tome”. Ali,

treba imati u vidu da sve moralne norme ne obavezuju moralni subjekt podjednakom

jačinom, odnosno da jačina sankcije koja sleduje čoveka za učinjeni moralni prekršaj nije

uvek ista. Ona zavisi od stepena vrednosti dobra koje se moralnom normom štiti,

odnosno vrline koja se njom ostvaruje. Na primer, norma Ne ubij! jače obavezuje od

norme Ne laži! ili Ne kradi!, iako obe obavezuju na isti način, tj. moralnom snagom koja

za čoveka ima bezuslovnu moralnu zapovest.

16. Kako se menja moral?Moral se menja, tim procesom nastaje nešto novo, ali ne u smislu da se potpuno i iznova

stvara, odnosno da nema nikakve veze s prethodnim moralom. Uzroci menjanja morala

su unutrašnji i spoljašnji, društveni. Po pravilu, moral slabi u velikim, opštim,

dugotrajnim društvenim sukobima, a naročito onima koji dovode do oružanih borbi, s

vrhuncem u ratu, posebno u građanskom ratu, kao ovom koji se dogodio na prostorima

prethodne Jugoslavije. Svaka nagla i velika promena u društvu (npr. raspad SFRJ) slabi

moral, jer remeti društvene procese, u koje spadaju i moralni procesi. Obično se brza

promena u moralu smatra moralnom revolucijom, za razliku od moralne evolucije, kada

su promene spore, postupne, neznatne.

17. Šta je radni moral - definisati?“Radni moral može se odrediti kao skup normi o ponašanju čoveka u radnoj sredini,

zasnovanih na opštem shvatanju o položaju i značaju rada u društvu, koje u sebe

uključuju motive, stavove i zadovoljstva učesnika u radnom procesu i radnoj grupi.”

18. Šta je norma radnog morala, navesti neki od moralnih zahteva?Na odnos čoveka prema normama radnog morala utiču različiti faktori koji se mogu

svrstati u dve grupe - faktore koji pozitivno utiču i faktore koji negativno utiču.

Faktori koji pozitivno utiču na odnos prema radnom moralu:

- Sigurnost posla

- Interesantan posao

- Mogućnost nagrađivanja

- Uvažavanje od strane rukovodioca preduzeća

- Posao kao takav, izuzimajući njegovu lakoću

- Visina plate i drugi ekonomski stimulansi

- Socijalni aspekti posla

- Radni uslovi

- Raspored radnog vremena

Faktori koji negativno utiču na odnos prema radnom moralu:

- Beznačajnost rada

- Odsustvo vlasništva nad proizvodnjom

- Izneverena očekivanja o napredovanju na poslu

- Nedostatak određene uloge i korisnog izbora na poslu

- Menjanje tehnike u uslovima rada

- Izolacija rada unutar zajednice i ekonomska nesigurnost posla

19. Dve grupe faktora i kako utiču na radni moral…Tabela – faktori koji

pozitivno utiču na radni moral i negativni faktori…U nastojanju da prevaziđe jednostranosti organicističkog i psihologističkog pristupa

definisanju radnog morala, S. Trifunović smatra da se radni moral može definisati kao

“složena društveno-duhovna pojava, koja zavisi od društveno-ekonomskih i tehničko-

tehnoloških odnosa i uslova procesa proizvodnje odnosnog društva, a koju čini skup

moralnih normi o odnosu i odgovornosti subjekta proizvodnje prema radu, prema

vršiocima drugih delatnosti i prema sredstvima rada i koje se (moralne norme) zasnivaju

na opšteprihvaćenom shvatanju o vrednosti i ulozi rada. U osnovi ove definicije uočavaju

se nekoliko pojmovnih odredaba, odnosno dimenzija koje karakterišu radni moral. To su:

a) karakter pojave - složenost, društvenost, duhovnost;

b) društvena uslovljenost - društveno-ekonomski, tehničko-tehnološki odnosi, uslovi

proizvodnje uopšte;

c) vrednost i uloga rada;

d) odnos prema radu;

e) odgovornost;

f) odnos prema vršiocima drugih delatnosti i prema sredstvima rada;

g) moralna norma, moralni čin, moralni sud i moralna sankcija.

20. Šta je motivacija?Motivacija je proces izazivanja, usmeravanja i održavanja naše aktivnosti radi dostizanja

određenog cilja kojim se može zadovoljiti neka potreba. Očigledno je, dakle, da je

motivaciono ponašanje izazvano nekom potrebom i da je usmereno ka određenom cilju

kojim se ta potreba može zadovoljiti.

21. Motivacioni proces..

22. Maslovljeva hijerarhija potreba…

Najvažnija zakonitost u zadovoljavanju potreba je sadržana u hijerarhijskoj organizaciji

po principu prioriteta u redosledu zadovoljavanja. “Kad pojedinac uspe da zadovolji

važnu potrebu, posle toga će nastojati da zadovolji onu koja je sledeća po značaju”.

Na prvom nivou nalaze se fiziološke potrebe (hrana, voda, seks, potrebe za kiseonikom,

za izlučivanjem suvišnih i štetnih materija, potrebe za spavanjem i potreba za kretanjem)

i te su potrebe svojstvene svim ljudima.

Drugi nivo čine potrebe za sigurnošću (potrebe za bezbednošću, zaštitom, stabilnošću,

redom i predvidljivošću budućih situacija). Ove potrebe su snažni pokretač ljudske

aktivnosti, jer čovek tokom života neprekidno nastoji da obezbedi životnu sredinu u kojoj

će moći da zadovolji potrebu za sigurnošću.

Treći nivo predstavlja društvene potrebe (želja pojedinca da uspostavi određene odnose

sa drugim ljudima na osnovu kojih se izražavaju naklonost, privrženost i ljubav).

Manifestuju se kroz težnju čoveka da se druži sa drugim ljudima i da izbegava dugotrajnu

usamljenost.

Četvrti nivo na hijerarhijskoj lestvici zauzimaju potrebe za poštovanjem. Razlikuju se dve

vrste ovih potreba - potrebe za samopoštovanjem i potrebe da čovek bude poštovan od

strane drugih ljudi.

Peti nivo, kao najviši u hijerarhiji potreba, čini potreba za samoaktuelizacijom. To je

tipična ljudska potreba koja se ogleda u težnji ličnosti da ispolji svoje kreativne

potencijale i radi ono što najviše ume i voli.

23. Vrste motiva? Biološki, socijani?Najčešće se javlja podela motiva na biološke, odnosno fiziološke i socijalne.

23.1 Biološki motivi počivaju na potrebama fiziološke prirode. Po pravilu ovi motivi su

urođeni i biološki uslovljeni, ali su podložni socijalizaciji u pogledu načina njihovog

zadovoljenja i intenziteta. Biološki motivi imaju tri funkcije:

- da zadovolje organske potrebe tela,

- da zaštite organizam od fizičke povrede, i

- da se omogući aktivnost koja služi stvaranju i održavanju potomstva.

Organizam teži da automatski zadovolji nastalu potrebu i uspostavi biološku ravnotežu.

Ta tendencija da se automatski održi unutrašnja ravnoteža zove se homeostaza.

Najvažniji biološki motivi su: motiv gladi, motiv žeđi, roditeljski motiv, seksualni motiv i

još neki.

23.2 Socijalni motivi imaju poseban značaj za radnu motivaciju, ponašanje u grupi i

postupanje po normama radnog morala. Ovi motivi se zasnivaju na psihološkim

potrebama, i to onim koje se mogu zadovoljiti samo neposrednim kontaktima sa drugim

ljudima, ili čije zadovoljavanje pretpostavlja postojanje društva. Dakle, socijalni motivi

se stiču na osnovu iskustva i življenja u određenoj socijalnoj sredini.

Postoji veliki broj socijalnih motiva, a u literaturi se, obično, kao osnovni motivi navode

sledeći: motiv za društvom, motiv za samopotvrđivanjem, motiv agresivnosti, motiv

sigurnosti i neki drugi socijalni motivi.

Motiv za društvom, koga neki nazivaju afilijativnim ili gregornim motivom, predstavlja

težnju pojedinca da bude u društvu, da u njemu bude prihvaćen, da sarađuje i izbegne

usamljenost. Ovo je jak, univerzalni motiv, koji je karakterističan za sve ljude.

Motiv za samopotvrđivanjem ili ličnom afirmacijom predstavlja potrebu pojedinca da

bude prihvaćen i priznat od okoline, kao i da ima određeni položaj u društvu. Jedan oblik

ovog motiva je motiv za prestižom i ugledom. Ova pokretačka snaga se ogleda u težnji

pojedinca da se istakne u društvu, odnosno da na određeni način bude poseban. Drugi

oblik ovog motiva je motiv za moći ili za dominacijom. Manifestuje se težnjom pojedinca

za gospodarenje nad drugima, težnji za vlašću i dominacijom. Inače, u okviru ove grupe

nalaze se i motiv za postignućem, koji predstavlja težnju pojedinaca da postigne velike

uspehe u određenom poslu, zatim motiv za samostalnošću, koji predstavlja potrebu

pojedinaca da samostalno razmišljaju i donose odluke i motiv za samoaktuelizacijom i

stvaralaštvom, koji se ispoljava u težnji čoveka da svoje sposobnosti istakne, maksimalno

ih iskoristi i da u njima nađe zadovoljstvo.

Motiv agresivnosti se ispoljava u neprijateljstvu prema drugima, odnosno u težnji da se

napadnu, slome i unište (fizički ili verbalno), ili da im se nanese šteta. Međutim, postavlja

se pitanje: Za koje ponašanje kažemo da je agresivno? Ispravno je razlikovati agresivnost

u napadu i agresivnost u odbrani. Ako neko želi fizički da povredi druge osobe, ili da ih

verbalnim putem omalovaži i uvredi, njegovo ponašanje je sigurno agresivno. Ali za

čoveka koji se brani, jer je napadnut, ne može se reći da se agresivno ponaša. Akt nasilja

izaziva zadovoljstvo kod izvršioca, što je bitna odlika agresivnog ponašanja.

Motiv za sigurnošću predstavlja osnovnu potrebu svakog čoveka. Ovaj motiv se

manifestuje u čovekovoj težnji da održi nepromenjenu situaciju, jer mu ona obezbeđuje

egzistenciju. Postoje više oblika ovog motiva:

- fizička sigurnost, koja je vezana za zdravlje i telesni integritet ličnosti;

- materijalna sigurnost, koja se odnosi na mogućnost obezbeđenja sredstava za život;

- psihološka sigurnost, koja podrazumeva da imamo poverenje u sebe i druge ljude;

- socijalna sigurnost, koja znači da imamo poverenje u institucije društvenog sistema i

određeni položaj i ugled u društvu, porodici, školi, profesiji i dr.

24. Šta je etika?Osnovno značenje pojma etika sadržano je u grčkim rečima ethos (običaj) i ethicos

(moral), što je za posledicu imalo da etika i moral poprime isto značenje. Međutim, moral

izrasta iz čovekovog razuma, intelekta, sposobnosti saznanja i planiranja sopstvenih

postupaka, iz čovekove emotivnosti, pa i iracionalnosti i nagonskog u njemu. Za razliku

od toga, etika je nauka (ali i filozofija) o moralnom fenomenu kao skupu običaja, navika,

normi, kojima se ljudi rukovode u svom celokupnom ponašanju. Pri tom valja istaći da se

tek sa moralnom svešću čoveka, nastalom na visokom stepenu njegovog razvoja, javlja

etika kao nauka o moralu. Zahvaljujući tome došlo se do saznanja da su u raznim

društvima postojale razne vrste morala.

U najširem smislu etika se najčešće definiše kao nauka o moralu (filozofija), tj. nauka

koja se bavi ispitivanjem morala: težeći da ga opiše, objasni i razume; nastojeći da jasno

utvrdi, formuliše principe i pravila kojima se treba rukovoditi, odnosno šta treba činiti i

kojih se principa pri tom treba pridržavati. To je razlog da je etiku moguće podeliti na

dve osnovne grupe: na teorijsku i normativnu etiku.

25. Koje su grane etike i objasniti ih?- Teorijska etika bavi se analizom, objašnjenjem i razumevanjem morala. Radi toga

postoje konkretne nauke koje se bave ovim problemom etike, kao što je, na primer,

sociologija morala. U najnovije vreme u svetu se razvila posebna grana teorijske etike

pod nazivom logika, ili gnoseologija morala, koja se bavi osobenošću i prirodom

moralnog suđenja i, posebno, osobenošću, osobenim gnoseološkim statusom moralnih

odrednica dobro i zlo.

- Normativna etika nastoji da formuliše i obrazloži norme pravilnog, ispravnog, dobrog

postupanja ljudi i da tako odigra praktičnu, rukovodstvenu ulogu, da pomogne u samom

delovanju. Ova grana etike deli se na: opštu praktičnu etiku i posebne praktične etike.

Dok opšta praktična etika ostaje na opštim kriterijumima, posebna praktična etika

utvrđuje konkretne kriterijume ponašanja u određenim konkretnim situacijama i

odnosima u vidu dužnosti.

26. U razvoju etičke misli razlikujemo 3 etičko moralna sistema… koji su

to sistemi i sta ih istice? (razvoj neetičke misli… … civilizacije…)Podela etičko-moralnih sistema u osnovi svodi se na tri sistema. Prvi sistem vezan je za

Isusa i Budu. U suštini ovaj sistem u prvi plan ističe “ženske vrline” - vrline ljubavi, na

zlo se odgovara dobrim, bezgranična demokratija. Drugi etičko-moralni sistem oslonjen

je na “muški princip”, koga zastupa Makijaveli i Niče, za koje su ljudi nejednaki, ceni se

tzv. herojski moral, borba, vlast, osvajanje i država aristokratije i moći.

Osnovu trećeg etičko-moralnog sistema, čiji su zagovornici Sokrat, Aristotel i Platon,

iako naginje “muškom principu”, čini opšta primenljivost muških i ženskih vrlina, pri

čemu jedino čovek razuma u određenim uslovima može biti okrenut ljubavi i moći. Za

razliku od njih, Spinoza je pokušao sva tri sistema da poveže u jedinstvenu celinu -

počinje od sreće, za koju vezuje cilj ljudske delatnosti, a sreća je prisustvo zadovoljstva i

odsustvo bola.

27. Moralni principi u širem smislu i objasniti ih pojedinačno…27.1 Voluntarizam. Po ovom principu čovek je dužan da se moralno opredeljuje samo u

skladu sa sopstvenim interesima, koji, u suštini, i određuju njegovu moralnost. Volja je,

dakle, osnovni i izvorni princip svega postojećeg. Drugim rečima, to znači, da je čovek

po ovom principu dužan da pri moralnom izboru, nezavisno od bilo kakvih socijalnih

zakona i društvenih normi, određuje svoju moralnost uvažavajući samo sopstvene

interese, što u krajnjem vodi ka ekstremnom individualizmu i nihilizmu, i na kraju u

amoralizam.

27.2 Humanizam. Zasniva se na težnji čoveka za usavršavanjem, potrebom za slobodom,

očuvanjem ličnog dostojanstva, na pravu čoveka da bude srećan i uveren u to da

zadovoljenje njegovih potreba i interesa treba da bude i konačni cilj društva.

Humanistički pokret proglašava čoveka krunom prirode, centrom sveta.

27.3 Čovekomrzaštvo. Javlja se kao jedan od principa amoralizma, u čijoj osnovi je

nepostojanje etičkih merila, zbog čega mu nisu strani ugnjetavanje, pritisci, a ne, tako

retko, i likvidacije, odnosno uništenja pojedinaca, naroda, socijalnih grupa, pripadnika

druge nacije ili vere.

27.4 Optimizam. Daje povoljnu viziju stvarnosti (prema kriterijumima ocenjivača).

Shodno tome, doprinosi razvoju stvaralačkih sposobnosti ličnosti i pomaže formiranju

pozitivnih moralnih osobina. U konačnom ishodu uvažavanja ovog principa, ideal dobra

triumfuje nad zlom, a pravda nad nepravdom.

27.5 Pesimizam. Ovaj princip je suprotan principu optimizma. U suštini, on je na

stanovištu da u svetu preovladava zlo i da je čoveku suđeno da pati u sadašnjosti, a da mu

budućnost ne obećava ništa bolje.

27.6 Meliorizam. Izražava stanovište o odnosu dobra i zla u razvoju sveta, koje

pretenduje na prevladavanje krajnosti optimizama i pesimizama. Pri tome, zlo treba

smatrati neizbežnim, a postepeno širiti sferu dobra i povećavati broj srećnih.

27.7 Fatalizam. Predstavlja stanovište u odnosu na istoriju i život čoveka prema kome su

oni ranije određeni od Boga, sudbine ili objektivnih zakonitosti razvitka, iz čega

proizilazi predstava o nemogućnosti da čovek bilo šta u svom životu i svetu promeni.

Shodno tome, najčešće se povezuje sa propovedanjem smirenosti, ne suprotstavljanja

sudbini, usmeravanje ljudi na pokornost i odustajanja od borbe za bilo kakvu promenu i

preuređenje društva.

27.8 Individualizam. Polazeći od zasnivanja moralnosti i izbora načina ponašanja, ovaj

princip svodi se na to da se pojedinac smatra osnovnim faktorom kretanja u društvu, da

predstavlja autonomnu ličnost, koja, pri tome, samostalno i nezavisno od društva utvrđuje

zakone svoje moralnosti. Shodno tome, on dovodi do naopakog shvatanja nekih

kategorija etike, što uzrokuje pojavu negativnih moralnih osobina, kao što su egoizam,

parazitizam, častoljubivost, sujeta, oholost i slično.

27.9 Kolektivizam. Ovaj proncip je u marksističkoj etici suprostavljen principu

individualizma. On se u političkoj i društvenoj praksi prevorio u osnov za političku

manipulaciju.

27.10 Patriotizam. Kao moralni princip, predstavlja odnos ljudi prema svojoj zemlji.

Ispoljava se kao način delovanja i složeni kompleks društvenih osećanja koja se obično

određuju kao ljubav prema svojoj otadžbini.

28. Moralni principi u užem smislu (navesti i objasniti algoizam, altruizam,

puritanstvo)…28.1 *Egoizam. Predstavlja etičko gledište po kome svaki čovek treba da misli samo na

sebe, da daje prednosti vastitim interesima u odnosu na društvene i interese. Shodno

tome, pretpostavlja isključivo vlastitu dobrobit bez obzira na štetu koju drugi trpe, što

predstavlja najotvorenije ispoljavanje individualizma.

28.2 *Altruizam. Kao moralni princip, u najširem smislu znači nekoristoljubivo

pomaganje drugim osobama. Iz toga proizilazi ponašanje koje podrazumeva ulaganje

napora, pa i veće ili manje lično žrtvovanje da bi se pružila pomoć onima kojima je ona

neophodna. Stoga se altruizam posmatra kao suprotnost egoizmu.

28.3 Požrtvovanost. Odnosi se na pozitivan moralni kvalitet koji izražava dobrovoljno

žrtvovanje ličnih interesa, a nekad čak i života, radi interesa drugih ljudi, ostvarivanja

nekih ideala i opštih ciljeva.

28.4 Hedonizam. Izražava težnju za zasnivanje morala i tumačenje njegove prirode i

ciljeva koja polazi od shvatanja da su zadovoljstva i uživanje vrhunske vrednosti i da se

moral zasniva na nastojanju da se izbegne patnja, kao i na traganju za zadovoljstvima.

Samo usmerenost ka uživanjima uz najmanju moguću patnju može obezbediti životnu i

moralnu dinamiku.

28.5 Epikurizam. Kao podvrsta hedonizma, epikurizam polazi od stanja blaženstva,

uživanja i zadovoljstva, posebno duhovnih formi zadovoljstva (uživanje u mudrosti,

druženju, društvenom spokojstvu) kao najvišeg dobra koje pokreće sva moralna činjenja.

Telesna zadovoljstva su prihvatljiva ukoliko su razumom kontrolisana.

28.6 Asketizam. Oličen je u normama ponašanja koje podrazumevaju žrtvovanje telesnih

zadovoljstva radi dostizanja određenih socijalnih ciljeva ili moralnog usavršavanja.

Asketizam je prvobitno bio vezan isključivo za religiozno isposništvo. Kasnije se proširio

na karakteristično samolišavanje pripadnika savremenih teoloških ideoloških pokreta, sa

prerušenom ili otvorenom religijskom posvećenošću.

28.7 *Puritanstvo. Predstavlja način života koji karakteriše krajna strogost običaja,

asketsko ograničavanje potreba, bunt protiv bilo kakve raskoši i udobnosti, kult rada,

štedljivost i kruta disciplina u ponašanju. Odnos prema porodici i braku je krajnje

patrijarhalan.

28.8 Rigorizam. Tesno je povezan sa prethodnim principom (puritanstvom).

Podrazumeva strogo poštovanje određenih moralnih normi, bez obzira na konkretne

uslove, i bezuslovno potčinjavanje moralno shvaćenoj obavezi.

28.9 Stoicizam. Zahteva asketsko ograničavanje potreba, strogo poštovanje moralnih

zahteva, smirenost u teškim životnim situacijama, odustajanje od borbe za ostvarivanje

isključivo ličnih interesa, a za zadatak postavlja smolično (mislim da treba da piše

simbolično) moralno usavršavanje.

28.10 Utilitarizam. Kako ističe Firdus Džinić, utilitarizam je princip ponašanja koji

podrazumeva potčinjavanje svih postupaka postizanju materijalne koristi, sticanju

pogodnosti i egoističnom računu. Tako je utilitarizam ravan uskom prakticizmu.

28.11 Moralni nitilizam. Izražava odnos čoveka prema moralnim vrednostima društva, uz

negiranje opštih moralnih normi, principa i ideala, kao i nepoštovanje bilo kakvih

društvenih autoriteta.

28.12 Amoralizam. Ovaj princip proglašava nemoralnost za legitiman način ljudskog

ponašanja. Ispoljava se kao, na primer, čovekomrzaštvo, cinizam, neprincipijelnost,

pseudo humana tolerantnost, pasivni odnos prema delikventnom ponašanju drugih i sl.

28.13 Makijavelizam. Pod ovim principom se podrazumeva način delovanja i ponašanja u

korišćenju bilo kakvih, uključujući i nemoralna sredstva, radi ostvarivanja postavljenih

ciljeva (cilj opravdava sredstva).

29. Definisati poslovnu etiku?Poslovna etika bavi se i principima i pravilima ponašanja zasnovani na opštoj poslovnoj

kulturi, koji dominiraju u međuljudskim odnosima. Poznavanje ovih principa i pravila je

od velikog značaja za sve učesnike u poslovnom sistemu, kako bi se lakše uklopili i

ostvarili uspeh za sebe i svoje kompanije. Poslovna etika obuhvata i poslovnu

komunikaciju koja je determinisana odnosom poslovne kulture i etike u poslovanju.

U mnoštvu definicija poslovne etike, jedna od prihvatljivijih je definicija S. Rakas.

Polazeći od osnovnih načela etike i njihove primene na poslovno ponašanje, poslovnu

etiku definiše kao “ skup moralnih normi o ponašanju prema socio-kulturnoj i poslovnoj

sredini, prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema odlučivanju,

dužnostima, obavezama, pravim i odgovornostima u svim aspektima i sferama

poslovanja”.

30. Navesti i objasniti poslove koje obuhvata poslovna etika prema Ričardu

De Džordžu.Prema Ričardu De Džordžu, poslovna etika uglavnom obuhvata pet vrsta delatnosti:

- Prva je primena opštih etičkih načela na posebne slučajeve ili oblike prakse u

poslovanju. Utvrđivanje da li su određene radnje nemoralne ili moralno opravdane. U

tom postupku često je potrebno uvažavati i posebne, a ne samo opšta moralna načela.

- Druga vrsta posla je metaetična. Istraživanje mogućnosti primene etičkih termina, koji

se obično koriste za opis jedinki i radnji koje one obavljaju, i na organizacije,

korporacije, poslovne firme i druge kolektivne entitete.

- Treći posao poslovne etike jeste analiza pretpostavki biznisa. Sagledavanje poslovanja

sa moralne tačke gledišta.

- Četvrto, one koji se bave poslovnom etikom ponekad neizbežni problemi navedu da iz

polja etike pređu na područje filozofije i u druge oblasti znanja. Rešavanje mnogih

problema na polju poslovne etike zahtevaju interdisciplinarni postupak. To znači da se

poslovna etika u rešavanju makro-moralnih pitanja oslanja i na druge nauke - ekonomiju,

teoriju organizacije, sociologiju, prihologiju i druge nauke.

- Peti posao kojim se poslovna etika najčešće bavi je opisivanje hvale vrednih i uzoritih

postupaka, bilo pojedinaca u poslovanju, bilo posebnih firmi. Poslovna etika se ne bavi

samo razjašnjavanjem koje su radnje pogrešne, već i predstavljanjem moralnih ideala

kojima poslovni ljudi i korporacije mogu da streme.

31. Integrisanje poslovne etike kroz praksu integrise se kroz tri nivoa…

objasnitiZa potpuno integrisanje poslovne etike u poslovnu praksu privrednog subjekta potrebno

je da se ona realizuje na tri nivoa:

1. Individualni nivo - podrazumeva da zaposleni i članovi organa privrednog subjekta,

kao i lica zaposlena na osnovu ugovora prilikom izvršavanja svojih radnih zadataka i

obaveza postupaju ne samo u skladu sa zakonskim propisima već i sa osnovnim

moralnim vrednostima.

2. Organizacioni nivo - pretpostavlja primenu poslovne etike unutar samog privrednog

subjekta. Pri tome je veoma važno u kojoj meri privredni subjekt prilikom donošenja i

ostvarivanja poslovnih odluka uvažava osnovne etičke vrednosti i karakter međusobnih

odnosa u privrednom subjektu.

3. Društveni nivo - izražava stepen uvažavanja etičkih principa u odnosima sa

okruženjem, jer je to od obostranog interesa.

32. Odnos morala i zakona…Odnos morala i zakona se javlja u sledećim relacijama:

- Mnogi zakoni zabranjuju nemoralnu praksu. Zakon staviti pod nadzor ponašanje koje je

nemoralno i ozbiljno štetno po društvo (npr. Ubistvo, krađa, krivoletstvo, rasna i verska, i

sl)

- Zakon je najvećim delom reaktivan. Često postoji vremenski razmak između neke

prakse koju društvo razotkrije kao štetnu i donošenja zakona koji je proglašavaju

nezakonitom.

- Nisu svi zakoni moralno odbranjivi. Nemoralno je donositi zakon kojim se od nekog

legalno zahteva da činjenjem ili nečinjenjem nanosi moralnu i materijalnu štetu drugome

(velike sile često donose zakone i uredbe u korist svojih interesa, ne vodeći računa o

posledicama).

- Ne može se sve nemoralno proglasiti za nelegalno. Ne može se svako laganje, iako je

nemoralno, zakonski sankcionisati (ako poslovni partner, za koga se iskustveno zna da je

neodgovoran u vraćanju pozajmice, zatraži novac, nećete ga grubo odbiti, ali ćete naći

izgovor da mu ne pozajmite). Naravno, to ne znači da poslovni ljudi mogu da lažu kad

god im se prohte, jer bi se to u većini slučajeva smatralo lošim i nemoralnim

poslovanjem.

33. Oblici neetičkog i etičkog ponašanja…

Oblici neetičkog ponašanja su:

a) lična korist pojedinca koja se često nađe ispred opštih interesa kompanije;

b) konflikt individualnih i organizacionih ciljeva;

c) menadžerske vrednosti i stavovi;

d) pritisak konkurencije, i

e) kulturološke razlike

Nasuprot ovome, primeri etičkog ponašanja bili bi:

a) dobronamernost;

b) držanje obećanja;

c) zaštita interesa pojedinaca, preduzeća i društva u celini;

d) poštovanje preuzetih prava, odgovornosti i obaveza;

e) doslednost, itd.

34. Šta je poslovna kultura i kako se klasifikuje? Vrste kulture i tipove

objasniti…Poslovna kultura se može podeliti na poslovnu kulturu ambijenta (organizacije) i

poslovnu kulturu pojedinca. Poslovnu kulturu preduzeća oblikuju svi zaposleni u

preduzeću, poslovna politika preduzeća, kao i kultura društva.

Prema Šejnu, kultura ima ulogu eksterne adaptacije i interne integracije. Eksternu

adaptaciju ostvaruje kroz uticaj na strateške odrednice preduzeća, kao što su vizija,

misija, ciljevi, strategije itd. Interna integracija se postiže formiranjem zajedničkog jezika

i komunikacionih koncepata, postavljanjem ulazno-izlaznih pravila, definisanjem i

skaliranjem moći i uticaja i dr.

Hendi je razlikovao kulturu moći, uloga, zadataka i podrške. Kultura moći bazira se na

referentnoj kulturi lidera organizacije. Njegove pretpostavke, vrednosti i postavljene

norme u toku funkcionisanja se difuzno prenose na sve članove kulture. Zaposleni samo u

malo stepenu uspevaju da oblikuju nametnutu kulturu. Oni se oslanjaju na njeno učenje i

individualnu adaptaciju. Osnovni mehanizam očuvanja integriteta kulture je izbor ljudi na

osnovu „sopstvenog lika“, odnosno lika lidera. Mogućnosti napredovanja zavise od toga

koliko se pojedinac uklopio u kulturu. Problem za ovu vrstu kulture nastaje odlaskom

lidera. S obzirom da su u organizaciji ostali samo pojedinci kojima ovakvo stanje ne

smeta, odnosno osobe koje nisu spremne ili sposobne da preuzmu inicijativu ili nešto

promene, pravog naslednika lidera je teško pronaći. Kultura uloga bazira se na pravilima

i procedurama regulisanja ponašanja pojedinca. Ona je tipična za preduzeće sa visokim

stepenom formalizacije. Ovde je kultura depersonalizovana, odnosno nezavisna od

ličnosti lidera. O ovakvoj kulturi najviše je pisao poznati teoretičar organizacije Maks

Veber u svom modelu birokratske organizacije. Ljud kojima odgovara ovaj tip kulture su

više zainteresovani za sigurnost nego za uspeh i više ispoljavaju specijalističko znanje

nego kreativnost. Kultura zadatka je usmerena na uspeh u izvršavanju zadataka. Ona je

fleksibilna, oslobođena strogih pravila i autoritarnih pojedinaca. Uticajne ličnosti su one

koje najviše doprinose ispunjenju zadataka. Odnosi su neformalni, fleksibilni, a nikako

hijerarhijski. Njen osnovni problem je održanje homogenosti kolektiva usled izražene

individualnosti. Često se ovaj problem rešava kroz formiranje grupa i timova. Kultura

podrške nastaje u organizacijama koje svoj uspeh ostvaruju kroz uspeh svojih članova.

Ovde su interesi članova ključni za interese organizacije. Ova kultura je karakteristična

za organizacije sa ekstremnim nivoima decentralizacije. U takvim organizacijama

uspevaju samostalni pojedinci čije su organizacione i individualne sposobnosti kljč za

uspeh. Bez jakih pojedinaca ovakve organizacije propadaju.

35. Navesti i objasniti 5 univerzalnih normi prema Ričardu De Džordžu.Ričard De Džordž je tvrdio da se mogu ustanoviti univerzalna moralna pravila koja će

važiti za sve zemlje sveta. Pored ovih univerzalnih moralnih normi, koje bi bile

karakteristične za internacionalni biznis, De Džordž smatra da postoje pet osnovnih

moralnih normi.

Prvu moralnu normu naziva “moralni minimum”, i ona se odnosi na to “da se ne nanosi

namerno neposredno zlo”. Ona se mora odnositi na sve organizacije u svim delovima

sveta. Međutim, činjenica je da se ova norma, posebno u poslovnim odnosima američkih

kompanija i zemalja trećeg sveta, ne poštuje.

U skladu sa nečinjenjem namernog zla, multinacionalne kompanije u manje razvijenim

zemljama “moraju imati u vidu nesumnjive razlike između zemlje koja izvozi i zemlje

koja uvozi. Pri tome, aktivnosti multinacionalnih kompanija moraju da budu moralno

opravdane, odnosno moraju u zemlji u koju izvoze a donesu dobro. Ovo je druga norma.

Treća norma se odnosi na “poštovanje ljudskih prava radnika i konzumenata u zemlji

domaćina”, četvrta na “unapređenje i razvoj privrednih pozadinskih institucija unutar

zemlje, kao i na internacionalnom nivou”, dok peta norma “zahteva od multinacionalne

korporacije da poštuje zakone zemlje domaćina i da poštuje njenu kulturu i lokalne

vrednosti, pod uslovom da se ne povređuju ljudska prava ili nameću nemoralni zakoni”.

36. Opšti principi poslovne etike… nabrojati i objasniti svaki…36.1 Odgovornost sveta poslovanja

Vrednost sveta poslovanja za društvo je u tome što stvara bogatstvo i mogućnost

zapošljavanja i obezbeđuje potrošačima kvalitetne proizvode i usluge po razumnoj ceni.

Da bi se ostvarila ova vrednost, svet poslovanja mora da održava svoje ekonomsko

zdravlje i vitalnost. Sam opstanak nije dovoljan.

36.2 Ekonomski i socijalni uticaj sveta poslovanja

Poslovi koji se zaključuju u stranim zemljama u cilju razvoja, proizvodnje ili prodaje,

takođe treba da doprinose socijalnom napretku ovih zemalja, stvaranjem mogućnosti za

produktivno zapošljavanje i pomaganjem da se poveća kupovna moć njihovih građana.

Osim toga, poslovi treba da pomažu ostvarenju ljudskih prava, obrazovanju, blagostanju i

oživljavanju zemalja u kojima se odvijaju.

36.3 Poslovno ponašanje: od slova zakona ka duhu zakona

Prihvatajući legitimnost poslovnih tajni, poslovni ljudi treba da shvate da iskrenost,

otvorenost, istinitost, držanje obećanja i jasnost doprinose ne samo njihovom sopstvenom

ugledu i postojanosti, nego i lakoći efikasnosti poslovnih transakcija, posebno na

međunarodnom planu.

36.4 Poštovanje pravila

U cilju izbegavanja trgovinskih trvenja i unapređenja slobodne trgovine, jednakih uslova

za takmičenje i poštenog i pravičnog tretmana svih učesnika, poslovni ljudi treba da

poštuju međunarodna i domaća pravila. Uz to, oni treba da shvate da neko ponašanje,

mada legalno, može još uvek imati štetne posledice.

36.5 Podrška multilaternoj trgovini

Svet poslovanja treba da podržava sisteme multilateralne trgovine GATT-a, Svetsku

trgovinsku organizaciju i slične međunarodne sporazume. On treba da sarađuje u

naporima za pospešivanje progresivne i promišljene liberalizacije trgovine i ublažavanje

onih domaćih mera koje bez razloga sprečavaju globalnu trgovinu, imajući pri tom dužno

poštovanje za ciljeve nacionalne politike.

36.6 Obzir prema okruženju

Svet poslovanja treba da štiti i, gde je to moguće, unapređuje okruženje, pospešuje

neprekidni razvoj i sprečava rasipnički odnos prema prirodnim izvorima.

36.7 Izbegavanje nezakonitih radnji

Poslovni ljudi ne bi trebalo da imaju udela ili da se oglušuju o davanje mita, pranje novca

i druge prakse korupcije; uistinu, oni treba da međusobno sarađuju u iskorenjivanju ovih

pojava. Oni ne bi trebalo da trguju oružjem ili drugim predmetima koji se koriste za

terorističke aktivnosti, drogama, niti da učestvuju u bilo kom vidu organizovanog

kriminala.

37. Posebni principi poslovne etike…nabrojati…- Potrošači;

- Zaposleni;

- Vlasnici - investitori;

- Snadbevači;

- Konkurenti;

- Zajednice.

38. Institucionalizovanje poslovne etike vrši se kroz…?Kompanije mogu da institucionalizuju proces etičkog donošenja odluka tako da se svaka

moralna odluka nadograđuje na prethodne. Načini institucionalizovanja etičke politike

mogu biti: korporativna pravila ponašanja, etičke komisije, kancelarije za arbitražu,

sudski odbori, programi etičkog obrazovanja i društvena kontrola i revizija.

Veliki broj kompanija, u nastojanju da institucionalizuju poslovnu etiku, razvio je etičke

kodekse kojima se traži ili zabranjuje određena praksa. Prema istraživanjima Centra za

etiku procenjuje se da preko 90% kompanija preduzima neophodne akcije u cilju

definisanja etičkih kodeksa. Iako samo 11% ovih kompanija stvarno i primenjuje ove

kodekse, većina će ipak otpustiti, kazniti ili opomenuti zaposlene koji se namerno ogreše

o ove kodekse.

39. Etički kodeks koje elemente treba da poseduje?Poštovanje principa i pravila poslovne etike podrazumeva sledeća načela:

1. profesionalno obavljanje poslovne delatnosti;

2. savesno i potpuno preuzimanje i izvršavanje obaveza i odgovornosti;

3. obavljanje privredne delatnosti na način kojim se ne ugrožava profesionalni ugled;

4. korišćenje dopuštenih sredstava za postizanje poslovnih ciljeva;

5. poštovanje propisa o nespojivim poslovima;

6. čuvanje poslovne tajne;

7. izbegavanje sukoba između ličnih i interesa privrednih subjekata;

8. obavljanje poslovnih aktivnosti na način kojim se ne nanosi šteta postojećim

akcionarima, članovima ili ortacima;

9. obavljanje poslovnih aktivnosti koje povećavaju vrednost kapitala privrednog društva;

10. uzdržavanje od korišćenja političkog uticaja ili pritiska radi ostvarivanja poslovnih

ciljeva;

11. ostvarivanje poslovne saradnje sa drugim privrednim subjektima bona fide;

12. rešavanje sporova sa poslovnim partnerima putem pregovora ili posredovanja, uz

nastojanje da se nastave poslovni odnosi;

13. poštovanje prava intelektualne svojine;

14. obavljanje poslovne aktivnosti u skladu sa propisima o zaštiti i unapređenju životne

sredine, i

15. uvažavanje standarda poslovne etike i doprinos daljoj afirmaciji morala u poslovnim

odnosima.

Etički kodeksi sadrže osnovna prava i dužnosti privrednih subjekata kojih se oni

pridržavaju u obavljanju delatnosti, kao i prava i obaveze zaposlenih, članova organa

privrednih subjekata i svih drugih lica koja po ugovoru ili po nekom drugom osnovu

privremeno ili trajno obavljaju delatnost u ime privrednog subjekta. Organi Privredne

komore koja je donela Kodeks izriču odgovarajuće mere onima za koje se utvrdi da su

povredili njegove odredbe. Autonomna primena Kodeksa u najvećoj meri zavisi od

njegovog kvaliteta i mere u kojoj je prilagođen potrebama privrednih subjekata.

Skupština Privredne komore Srbije donela je Kodeks poslovne etike:

- Osnovne odredbe i osnovna načela

- Unutrašnji odnosi u privrednom subjektu

- Spoljašnji odnosi

- Zaštita slobodne konkurencije

- Zaštita životne sredine

- Poštovanje Kodeksa.

40. Poslovna etika se odnosi na 3 oblasti odlučivanja… koje su to oblasti?Iako postoji veliki broj različitih moralnih aspekata poslovanja, poslovna etika se može

podeliti u tri osnovne oblasti odlučivanja:

- izbori u okviru zakonskih propisa - kakvi oni treba da budu i da li ih treba poštovati ili

ne;

- izbori u okviru ekonomskih i socijalnih pitanja izvan granica zakona - obično se

nazivaju “siva područja” ili “ljudske vrednosti”. Oni se tiču konkretnih i apstraktnih

načina na koje jedna ličnost tretira druge i uključuju, ne samo moralne pojmove

iskrenosti, date reči i poštenja nego i izbegavanje nanošenja povrede i svojevoljnu

nadoknadu za učinjenu štetu;

- izbori koji podrazumevaju davanje prednosti sopstvenom interesu - stepen do kojeg

sopstvena dobrobit pojedinca ima prednost nad interesima kompanije ili drugih ljudi

unutar i van kompanije.

41. Sporazumna etika, 3 suštinska aspekta…Sporazumna etika pruža usklađen spoj motiva zasnovanih na profitu i vrednosti drugih

orijentacija koje pomažu stvaranje poverenja i saradnje među ljudima. Ona poseduje tri

suštinska aspekta:

- kao primarni cilj vidi stvaranje vrednosti u njenim brojnim oblicima

- profit i druge socijalne nagrade vidi više kao rezultat drugih ciljeva, nego kao najvažniji

cilj

- problemima poslovanja pristupa više u smislu odnosa nego opipljivih proizvoda.

42. Navesti najmanje 10 dilema kojima se zaposleni susrecu u

svakodnevnom životu…- pohlepa;

- prikrivanje i netačno prikazivanje stanja u izveštajima i prilikom kontrolnih postupaka;

- tvrdnje koje navode na pogrešne zaključke o kvalitetu proizvoda i usluga;

- izbegavanje održavanja date reči ili varanje u pogledu dogovorenih uslova i rokova;

- usvajanje poslovne politike koja će najverovatnije druge dovesti u situaciju da moraju

da lažu da bi se završio posao;

- preterana uverenost u sopstveni sud na rizik korporacijskog entiteta;

- nedovoljna lojalnost prema kompaniji čim dođu teška vremena;

- loš kvalitet;

- ponižavanje ljudi na radnom mestu ili putem reklamnih stereotipa;

- slepo pokoravanje autoritetu bez obzira na to koliko je neetičan ili nepošten;

- uzdizanje samog sebe iznad obaveza korporacije (sukob interesa);

- favorizovanje;

- dogovaranje cena;

- žrtvovanje nevinih i bespomoćnih da bi se postigli određeni ciljevi;

- potiskivanje osnovnih prava: slobode govora, izbora i ličnih odnosa;

- propuštanje da se ukaže na neetične postupke;

- zanemarivanje porodice ili ličnih potreba;

- donošenje odluka o proizvodu čija primena može ugroziti sigurnost drugih;

- ne vraćanje uzetog iz okruženja, iz sredstava zaposlenih ili korporacije;

- svesno preuveličavanje prednosti nekog plana da bi se dobila potrebna podrška;

- propuštanje bavljenja potencijalnim problemima netrpeljivosti, muško-ženskih odnosa

ili rasizma;

- dodvoravanje ljudima koji se nalaze više na hijerarhijskoj lestvici, umesto savesnog

obavljanja posla;

- uspinjanje korporacijskom lestvicom gazeći druge;

- unapređivanje destruktivnog nametljivca koji opravdava svoje greške pre nego one

isplivaju na površinu;

- propuštanje saradnje sa drugim delovima kompanije - neprijateljski mentalitet;

- laganje zaposlenih davanjem nepotpunih informacija, navodno zbog poslovanja;

- sklapanje saveza sa sumnjivim partnerima, čak i kada je po sredi dobar razlog;

- odbijanje prihvatanja odgovornosti za škodljivu praksu - namernu ili nenamernu;

- vređanje korporacijskih razmetljivaca koji traće i vreme i novac ili prihvatanje njihovih

postupaka;

- korumpiranje javnog političkog procesa zakonskim sredstvima.

43. Sporazumna etikaSporazumna etika pruža usklađen spoj motiva zasnovanih na profitu i vrednosti drugih

orijentacija koje pomažu stvaranje poverenja i saradnje među ljudima. Ona poseduje tri

suštinska aspekta:

- kao primarni cilj vidi stvaranje vrednosti u njenim brojnim oblicima

- profit i druge socijalne nagrade vidi više kao rezultat drugih ciljeva, nego kao najvažniji

cilj

- problemima poslovanja pristupa više u smislu odnosa nego opipljivih proizvoda.

Nadgrađujući ovaj okvir sporazumna etika naglašava pružanje usluga drugima i svesno

koristi neke neracionalne impulse kao što su briga koja osigurava posvećenost ljudi

organizaciji i zadacima čak i kada njihovo izvršenje ne vodi očigledno njihovoj trenutnoj

prednosti. Kao takva, ova etika se razlikuje od tradicionalnih pristupa ne samo po fokusu,

već i po načinu na koji moralno ponašanje postaje aktivni deo rukovođenja.

Dobar menadžer može preneti svoje moralne vrednosti iz sfere dobrih namera i stvarno ih

primeniti u postizanju ekonomskog uspeha. Pristup koji će ovde biti predložen je u

saglasnosti sa onim što bi se moglo nazvati „dobro poslovno rasuđivanje“.