Visoka kola strukovnih studija

SPORTSKA AKADEMIJA

Beograd

Sektor za osposobljavanje i edukaciju kadrova

Ime i prezime

autora

Predrag Buri

Br.personalnog dosijea

Sportska grana AIKIDO

Tematska oblast OPTESTRUNA OBLAST Naziv predmeta Zakonska regulativa i menadment u sportu

NAZIV SEMINARSKOG RADA

SPORTSKI MENADMENT- PRIMER ORGANIZACIJE AIKIDO KOLE

Mentor Mirko Jovandi Overa rada

BEOGRAD 2015 god.

1

SADRAJ

1. UVOD .................................................................................... 2

2. DEFINISANJE MENADMENTA ............................................... 3

2.1 Teorija i praksa menadmenta ......................................... 4

3. TA JE SPORTSKI MENADMENT? ......................................... 6

3.1 Metode sportskog menadmenta ..................................... 9

3.2 Sportski menader ......................................................... 10

4. PRIMER ORGANIZACIJE AIKIDO KOLE. 12

5. ZAKLJUAK ......................................................................... 15

LITERATURA ........................................................................... 16

2

1. UVOD

Menadment se u novije vreme posmatra kao svojevrsna drutvena

tehnologija koja omoguava efektivnost i efikasnost preduzea-

organizacija.Menadment kao proces, (funkcionalno), ima svoje faze:

predvianje, planiranje, organizovanje i kontrolu poslovne aktivnosti.

Svojevremeno je reeno da je menadment nova tehnologija koja je ameriku

privredu uinila preduzetnikom privredom. Jo uvek je aktuelna veoma koncizna

definicija autorke Folet: Menadment je sposobnost da se posao obavi preko

ljudi. Danas se menadment definie kao proces putem koga ljudi (menaderi)

koordiniraju aktivnosti drugih ljudi, jer retko sami obavljaju posao.

Modelovanje obuhvata najbitnija pitanja u oblasti sterategijskog

menadmenta, pod kojim se podrazumeva izrada i funkcionisanje takvih modela

strategije, koji omoguuju celovito i dugorono predvianje aktivnosti, u svrhe

upravljanja i kontrole procesa aktivnosti u sportskim organizacijama.

Savremeni sistem sporta u svetu doivljava neprekidne duboke

kvalitativne, kvantitativne i strukturalne transformacije, koje proistiu iz sve

novijih drutvenih, ekonomskih, politikih i tehnolokih uslova razvoja drutva.

Sve bolji sportski rezultati koji se poslednjih godina postiu u raznim sportovima,

u znatnoj su meri promenili shvatanja i karakter rada u sportu i postavili nove

zahteve za reavanje niza aktuelnih zadataka na integralnoj osnovi. Nastanak,

razvoj i brze promene u sportsko-tehnolokoj i poslovno-upravljakoj funkciji

savremenih sportskih organizacija nesumnjivo predstavljaju u dananjem svetu

jedan od najvanijih podsticaja promene sportske i poslovne funkcije i filozofije, i

okretanje oveka prema njegovom znanju i kreativno-stvaralakim potencijalima,

kao najvanijim proizvodnim i razvojnim resursima

3

2. DEFINISANJE MENADMENTA

Pojam menadment ima koren u latinskoj rei manus to znai ruka,

italijanskoj rei maneggiare u znaenju obuke konja u manjeu, i francuske rei

menage u znaenju bavljenje domainstvom. H. Tejlor je u svojim radovima

koristio menadment i menader u njihovom sadanjem znaenju. U SAD se re

menadment ne odnosi samo na proces, ve i na ljude koji ga obavljaju. Ve u

prvim dekadama XX veka menaderi se definiu kao ljudi koji nemaju vlasnitvo.

Oni iznajmljuju svoju strunost. Njih angauju vlasnici da obave rukovodilake

aktivnosti u nekoj privrednoj delatnosti.

Menadment je kontinuelni proces kojim se pokree i usmerava poslovna

aktivnost radi ostvarenja svrhe poslovanja preduzea. Rezultat procesa

upravljanja je poslovna odluka i njena realizacija u poslovnoj aktivnosti. Rezultat

poslovne aktivnosti preduzea su odreeni proizvodi i usluge kojima se

podmiruju potrebe potroaa, privrede i drutva, to je osnova za ostvarenje

dobiti. Upravljanjem se alociraju izvori na one poslovne aktivnosti (proizvode i

usluge) za kojima postoje uoene i identifikovane potrebe i zahtevi u privredi i

drutvu. Ekonomski karakter menadmenta se ogleda u podmirenju potreba

potroaa, privrede i drutva u proizvodima i uslugama. Preduzee se osniva da

bi zadovoljilo potrebe potroaa, privrede i drutva koje imaju trajni karakter, iz

ega proizilazi i trajna aktivnost upravljanja.

Menadment kao proces je od posebnog znaaja jer ukupan rezultat

ukljuuje serije aktivnosti (predvianje, planiranje, organizovanje, kontrolu) i

akcije koje se obavljaju zajedno na kontinuirani nain. Menadment je proces

objedinjavanja i usmeravanja pojedinanih izvora neophodnih za obavljanje

poslovne aktivnosti. Neophodni, ali nepovezani izvori se integriu u ukupan

poslovan sistem radi ostvarenja ciljeva poslovanja. Uloga menadmenta je da

integrie, koordinira i usmerava aktivnosti podsistema i stavlja ih u racionalni

odnos sa sredinom u kojoj preduzee obavlja svoju poslovnu aktivnost.

Menadment omoguava da se organizacija prilagoava i utie na zbivanja

u sredini u kojoj obavlja svoju poslovnu aktivnost. U znatnom broju sluajeva

organizacija nije poslovni sistem koji je iskljuivo pod delovanjem faktora sredine

u kojoj obavlja svoju poslovnu aktivnost bespomono i uglavnom u pasivnoj

4

poziciji prilagoavanja faktorima sredine. Ono je poslovni sistem koji se

upravljanjem prilagoava i aktivno utie na zbivanja u sredini. Organizacija

upravljanjem nastoji da minimalizuje negativno i optimalizuje pozitivno delovanje

pojedinih faktora kojima se prilagoava i na koje utie.

Dinaminost faktora sredine u kojoj organizacija obavlja svoju poslovnu

aktivnost unosi dinamike elemente u koncept menadment procesa koji je

bazino statikog karaktera. Proces upravljanja se mora prilagoavati da bi

preduzee obezbedilo opstanak, stabilnost i rast. Upravljanje je nain da se

uspostavi odgovarajui balans izmeu rastuih potreba i mogunosti da se

efikasno i efektivno podmiri te potrebe.

2.1 Teorija i praksa menadmenta

"Teorija je koriena grupa pretpostavki koje se izvode da bi se objasnio

odnos izmeu dve i vie injenice, kao i da se obezbedi vrsta baza za

predvianje buduih dogaaja.". ire teorije su gledita pomou kojih ljudi lake

tumae svoje iskustvo sa svetom. Formalno, teorija je koristan skup pretpostavki

koje slue da se objasni odnos dve ili vie injenica. Kao prvo, teorije obezbeuju

stabilno stanovite za razumevanje iskustva. Teorija obezbeuje kriterijume da

utvrdimo ono to je relevantno. Kao drugo, teorije omoguavaju efektivno

komuniciranje i ulaenje u sve kompleksnije odnose meu ljudima. Kao tree,

teorije pruaju mogunost odnosno one su podstrek da neprekidno uimo o

svetu u kome ivimo. Po definiciji teorije imaju svoje granice, ni jedna teorija ne

moe da objasni sve. Kada se ovo jednom shvati lake je proveravati da li

postoje alternativni naini sagledavanja sveta, naroito ako se teorije ne

podudaraju sa iskustvima i lake je razmatrati konsekvence prihvatanja

alternativnih verovanja.

Teorija daje pretpostavke. Hipoteze su spekulacije. Eksperiment slui da se

provere iznete hipoteze. Rezultati su ishodi do kojih se dolo testiranjem

hipoteze. Zakljuak se dobija iz rezultata istraivanja. To je model kako se

stvaraju, preispituju i dobijaju nove teorije u menadmentu.

5

Pogreno je neku naunu disciplinu koju oznaavamo "teorijskom" smatrati

nepraktinom. Teorija pomae, a ne odmae u tumaenju praktinih stvari. Ako

se predvianja zasnovana na teoriji potvrde poveava se stepen poverenja u

teoriju i obrnuto. Proces razvoja i provere teorije je veoma naporan. Zato se

postavlja pitanje zato naunici neprekidno "podeavaju" svoje teorije. Odgovor

lei u injenici da teorije slue veoma korisnim ciljevima. Teorije imaju tri vane

funkcije organizovanje, sumiranje i usmeravanje. One se moraju proveravati

istraivanjem.

U menadmentu su neke teorije doivljavale u jednom periodu veliku

popularnost da bi se kasnije istraivanjem ustanovilo da one ne daju vidljive

koristi u privrednoj praksi. Da bi se razumelo ta se moe oekivati od neke

teorije u oblasti menadmenta treba razlikovati deskriptivne, normativne i

prediktivne teorije. Deskriptivna teorija nastoji da opie fenomen, dogaaj,

funkciju ili posao. Normativna teorija opisuje nain rada u idealnim uslovima.

Zasnovana je na kompletnoj racionalnosti menadmenta. Prediktivne teorije

imaju za cilj opis i objanjenje prolosti i predvianje budunosti. Deskriptivne i

normativne teorije pomau menadmentu da razume svoju ulogu i funkcionisanje

u preduzeu u sadanjosti. One se ne mogu koristiti za predvianje.

Pojedini autori upozoravaju na neke greke koje treba izbegavati. Prvo da

postoji kao kod odee moda brojne menadment teorije ne traju dugo. Zbog toga

sugerie da menadment treba da posmatra teorije kao hir (prolaznu modu), dok

se ne ustanovi da koriste. Druga greka je nekorisnost teorije. Svrha teorija

menadmenta je da se stvori mentalni model realnosti, to nije jednostavno.

Realnost se ne moe lako uprostiti. Tree, teorija moe biti logino korektna, ali

zasnovana na pogrenim pretpostavkama. etvrto je verovanje da "tranja

kreira njenu sopstvenu ponudu". Istina je da tranja za teorijama od strane

menadmenta uveava njihovu ponudu. Peto, treba biti oprezan sa optim

istinama. injenica da je teorija validna ne znai automatski da e dovesti do

potpuno tanog predvianja. esto, u svetu sutranjice steeno znanje ne mora

biti relevantno. Svi ovi razlozi sugeriu opreznost menadmentu.

Poslednjih godina dosta se ini na razvoju teorija koje pomau

menadmentu da bolje sagleda preduzee i sredinu u kojoj obavlja poslovnu

6

aktivnost. Rezultati istraivanja moraju da doprinose teoriji kao znanju

generisanom u nauci o menadmentu.

3. TA JE SPORTSKI MENADMENT?

U literaturi se nailazi na razliite pojmove menadmenta, a najee da je

to nauka o upravljanju, vetina upravljanja, proces upravljanja, dok neki

smatraju da je to filozofija upravljanja. Menadment u sportu obezbeuje

funkcionisanje celokupnog sistema sportske organizacije, prevdei je iz jedne

nie u eljenu viu poziciju, uz dominantno uvaavanje generalnih ciljeva sporta i

sportske organizacije, visoko vrednujui sve humane i pozitivne tekovine,

sadrane u teoriji i filozofiji sporta

Menadment se moe odnositi na profitne i neprofitne organizacije i

njegova primenjivost je razliita u tim oblastima. Sport u celini, najee pripada

neprofitnim organizacijama, drutvenoj delatnosti ili nadgradnji", i otuda se

moe govoriti o specifinoj primeni principa menadmenta u ovoj oblasti, koja

mora potovati svrhu postojanja sporta i sportske organizacije, njene ciljeve, kao

i druge osobenosti. Meutim, sport, naroito onaj vrhunskog karaktera, danas

sve vie biva organizovan u sistemu profitnih organizacija koje se kao i druge

organizacije iz biznisa neminovno pojavljuju na tritu, bez koga se ne moe

zamisliti njihova poslovna, pa i sportska egzistencija. Na takve sportske

organizacije moe se primeniti podjednako menadment profitnih i neprofitnih

organizacija jer se neizbeno i u svakom sluaju moraju uvaavati misija, a zatiin

teorijski i etiki principi i zakonitosti samoga sporta.

Procesom menadmenta obezbeuje se sportska i poslovna efikasnost i

stabilna pozicija sportske organizacije na dui rok. U sportskoj organizaciji

menadment obezbeuje integralnost svih procesa i resursa koji su relevantni za

upravljanje procesima i funkcijama, a pre svega da se ideje prtetoe u uspenu

realizaciju ciljeva. Menadment u sportu je uspeno voenje ideje ka cilju. On

obezbeuje funkcionisanje celokupnog sistema sportske organizacije, odnosno

uspostavljanja sistema selekcije talenata, obezbeuje struni rad i stvara opte

uslove za pripremanje sportista za najvia dostignua, stvara pretpostavke za

7

organizovanje sportskih takmienja, obezbeivanje materijalnih i finansijskih

sredstava i, naravno, obezbeduje komumiciranje sa sportskom javnou.

Sportski menadment je proces predvianja, planiranja, organizovanja,

rukovoenja, obezbeenja kadra i kontrole ljudskih, materijalnih, finansijskih i

drugih organizacionih resursa sportske organizacije, radi ostvarivanja utvrenih

ciljcva. Sportski menadment je odgovoran za sve procese u sportskoj

organizaciji, pre svega, za sportsku stabilnost i pozicioniranost organizacije,

sportske i poslovne rezutate (profit), radnu efikasnost, racionalnost trokova i dr.

U isto vreme menadment predstavlja osnovu i pokretaku snagu razvoja

sportske organizacije i sporta uopte. Sportski menadment, kao i u drugim

oblastima, ukljuuje skup znanja i vetina" neophodnih za obezbeenje razvoja

mnogih, a naroito ljudskili resursa kao najznaajnijih za dostizanje postavljenih

ciljeva u sportu.

Menadment u sportu je sila koja organizuje i ini bazinu i integralnu

komponentu svake sportske i bilo koje druge aktivnosti u organizaciji. Tu silu

ine ljudi, grupa ljudi, sa svojim sposobnostima, znanjima i vetinama, koji nose

teret menadmenta, a takve ljude nazivamo menaderima.

Sport ine ljudi.U celom njegovom okruenju je ovek, bilo da je u

menadmentu, ili na sportskom igralitu. ovek je pokreta svih aktivnosti i niko

drugi i nita drugo izvan te kategorije. Menadment u sportu najmanje treba da

se bavi tehnologijama, ili proizvodnim linijama i slinim kategorijama, a najvie

ljudima - sportistiina. U sportu je najvaniji resurs ovek sa svojim nadama,

eljama i stvaralakom akcijom sportista i sportskih strunjaka. ovek je takoe

najvaniji resurs menadmenta, odnosno grupe ljudi koja u jednoj sportskoj

organizaciji donosi krupne odluke, najee za i u ime drugih ljudi - sportista.

Vie nego u drugim oblasdma, na primer, u proizvodnji ili ekonomiji,

menadment u sportu moe doi u konflikt sa svojim osnovnim ljudskim

resursom - sportistima. U svakom preduzeu cilj poslovne aktivnosti je profit,

dok je u sportu osnovni cilj ovek kao sportski potencijal. Konflikti u proizvodnji

najee su na nivou sindikalnih zahteva i slino. U sportu se, meutim, mogu

razviti sukobi osnovnih interesa izmeu menadmenta i sportista. Ambicije

menadmenta nisu uvek podudarne s osnovnim stremljenjiina samih sportista.

8

Ponekad menadment naglaava poslovnu funkciju, to moe biti u supromosti

sa sportskim ambicijama samih sportista. Neretko se dogaa i suprotno da

menadment tei sportskom uspehu, za razliku od sportista koji u svakoj

sportskoj akciji vide materijalnu dobit.

Cilj i zadatak sportskog menadmenta je da:

1) obezbedi sistematsko organizova-nje resursa,

2) upravlja cclokupnom strukturom sportske organizacije,

3) upravlja delovanjem celokupne menadmentske strukture

4) upravlja radom nemenadmentskih struktura

5) poveava sportsku produktivnost.

.

U sportskoj organizaciji menadment, u irem smislu, obezbeuje

integralnost svih procesa koji su relevantni za upravljanje procesima i

funkcijama, sa generalnim ciljem, da se stvorene ideje transformiu u uspenu

operacionalizaciju ciljeva.

U uem smislu, sportski menadment predstvlja roces predvianja,

planiranja, organizovanja, rukovenja, obezbeivanja kadrovske politike i

koontrole ljudskih, materijalnih i finansijskih i drugih organizacionih resursa

sportske organizacije.

Konkretno, sportski menadment predvia sportski razvoj, planira opte

poslove u oblasti sporta, organizuje resurse, procese i funkcije, ostvaruje politiku

razvoja ljudskih resursa, organizuje poslovnu funkciju, obezbeuje komunikaciju

i koordinaciju, kontrolie procese i eliminie destruktivne konflikte. U sportskom

menadmentu, najvaniji resurs je sportista kao i njegov trener uz odreene

grupe ljudi koje donose veoma vane odluke za razvoj sportske organizacije i

postizanje visokih sportskih vrednosti.

9

3.1 Metode sportskog menadmenta

U sistemu menadmenta metode zauzimaju posebao mesto ukoliko imaju

iskljuivo praktinu primenu.Upravo pomou metoda menaderi deluju na

objekte kojima se upravlja u cilju njihovog podizanja sa jednog nieg na drugi

vii novo, odnosno prelaska iz trenutnog i eljeno stanje.Metodi su naini

ostvarivanja upravljake delatnosti, koji s jedne strane predstavljaju proces

realizacije funkcije memdmenta, a s druge strane proces delovanja na osoblje

organizacije sa ciljem da se njihov rad aktivira, pre svega stvaralaki

zainteresovan i aktivni karakter tog rada.Ta karakteristika pretpostavlja

korienjc dvojakih metoda u menadmentu.

Metodi ostvarivanja funkcija menadmenta veoma su raznovrsni i

mnogobrojni. Meutim, veina takvih mctoda bie razmatrana u okviru rasprave

o svakoj pojedinanoj funkciji menadmenta, odnosno onim delovima knjige

posveenim konkretnim funkcionalnim podsistemima. Ovde treba napomenuti

samo neke osnovne metode koje se primenjuju, na primer, prilikom analize

ekonomskog sastava organizacije. To su metode sravnjivanja pokazatclja,

metode srednjih veliina, metode grupisanja, korelacije, ekonomsko-

matematiko modeliranje i mnoge druge.

Osnovni uslov efektivnosti i efikasnosti primene metoda menadmenta

nalazi se u kompleksnotn i istovremenom pokrivanju ekonomskih, pa i

imovinskih, organizacionih, socijalnih i psiholokih interesa. Ljudi koji rade i

deluju u okvirima sportske organizacije. U tom smislu najee koriene metode

menadmenta nalaze se u okvirima ekonomskih, organizacionih, socijalnih i

psiholokih metoda.

10

Slika 1. Klasifikacija metoda menadmenta

3.2 Sportski menader

Rezultati istraivanja poslova koje obavljaju sportski menaderi pokazuju

da osnovu tog zanimanja karakteriu: zadaci, sposobnosti i znanja. Aktivnosti

koje su neophodne da bi menaderi sportskih klubova odgovorili ciljevima i

svojoj profesionalnoj misiji, obuhvataju: konceptualne zadatke i reevanje

problema sa naglaenim lokalnim aspektom to ukljuuje analizu razvoja kluba i

razradu strategije upravljanja klubom, obavljanje poslova odnosa sa javnou i

menadmenta komunikacija, kontrolisanja celine procesa (sportski ciljevi,

budet), menadment ljudskog resursa, obezbeivanje ponude sportskih

aktivnosti i strukturaciji administracije kluba.

Izvravanje zadataka pretpostavlja akciju u tri podruja: konceptualnom

(sposobnost razumevanja uloge kluba i njegovog okruenja), humanom

(sposobnost rukovoenja grupom i organizacijom), tehnikom (sposobnost

organizovanja i voenja sportskog kluba). Radi postizanja svojih ciljeva,

menader sportskog kluba treba da stekne teorijsku i praktinu pozadinu koja

obuhvata: istoriju, sociologiju sporta, ekonomiju sporta, marketing sporta,

planiranje, pravo u sportu, menadmenet ljudskih resursa.

Funkcije menadera u sportskom klubu obuhvataju:

METODE

MENADMENTA

Ekonomske metode Socijalne metode Organizacione

metode

Psiholoke metode

11

Menadment (planiranje, organizovanje);

Optimizaciju meuljudskih odnosa (kadrovanje, rukovoenje);

Finansijske resurse i ekonomiku objekta (kontrolisanje, poslovna

efikasnost);

Menadment dogaaja i marketing (praenje i upravljanje).

Ove funkcije su prisutne u delokrugu rada svakog menadera iako u

razliitom obimu na razliitim nivoima menadmenta. Menaderi sa vrha

piramide - genaralni direktori, sekretari i sl. - bdiju nad irim okruenjem

organizacije, razvijaju njenu filozofiju, strategiju i politiku razvoja. Menaderi

srednjeg nivoa - efovi odeljenja, rukovodioci strunih tabova i sl. - bave se

ciljevima svojih funkcionalnih podruja (finansije, marketing, sistem informisanja

i sl.) i odeljenja. Menaderi prve linije - treneri, kapiteni timova, predradnici i

grupovoe i sl. - zaokupljeni su prvenstveno radom sa ljudima, individualnim

ciljevima sportista, njihovim takmiarskim karakteristikama, tehniko-taktikim

vetinama, motivisanou.

Menaderi imaju, unutar i izvan sportske organizacije - takoe drutvene

uloge. Prvo, interpersonalnu ulogu lidera ili predstavnika formalnih funkcija.

Drugo, informativnu ulogu izvora obavetenja o vanim podacima ili govornika -

izvetaa koji nastupa pred spoljnom publikom - javnou. Tree uloga sudije -

arbitra koji donosi odluku u trenutcima krize, pregovaranja i rasporeivanja -

alokacije oskudnih sredstava - resursa.

Realizacija funkcija i drutvenih uloga zahteva da menaderi neprekidno

stiu i usavravaju tri vrste ekspertskih sposobnosti. Prvo, konceptualne - logiko

- misaone sposobnosti koje obuhvataju mo analize, razjanjavanja i reavanja

problema. Ove sposobnosti dobijaju na znaaju sa rastom nivoa na kojem se

menader nalazi u hijerarhiji upravljakih ovlaenja. Drugo, interpersonalne

sposobnosti ili sposobnosti usmeravanja meuljudskih odnosa. Ove sposobnosti

su vane na svim nivoima menadmenta ali im znaaj raste idui ka dnu

piramide ovlaenja. Tree, tehnike sposobnosti koje se odnose na posebne

zahteve konkretne organizacije. Znaaj ovih sposobnosti je najvei na niim

nivoima menadmenta.

12

Glavni zadaci i odgovornosti menadera sastoje se od planiranja,

organizovanja, kontrolisanja i rukovoenja dnevnih radnih aktivnosti podreenih

u odreenoj grupi. Ovi zadaci pripadaju: Menaderu korporacije - "Corporate

manager" - ovoj grupi pripadaju osobe koje - kao direktori, glavni izvrni ili

odeljenski menaderi - upravljaju preduzeima ili organizacijama, ili odeljenjima,

za ije upravljanje su potrebna ukupno tri ili vie menadera; Generalnom

menaderu - "General manager" - grupa koja obuhvata osobe koje upravljaju

preduzeima, ili u nekim sluajevima organizacijama, za sopstveni raun ili raun

vlasnika, uz manju ne menadersku pomo i uz asistenciju ne vie od jednog

menadera koji takoe moe da se svrsta u poslove koji su iri od poslova

specijalizovanih menadera u velikim preduzeima ili organizacijama.

4. PRIMER ORGANIZACIJE AIKIDO KOLE

Letnja aikido kola Crnogorskog Aikido Saveza (CAS), organizuje se u drugoj

polovini avgusta, u trajanju od 7 dana, ukupno 12 treninga. Nakon letnje pauze

kola je uvod u predstojeu aikido sezonu koja tradicionalno poinje svakog

septembra. Namenjena je za aikidoke svih uzrasta i oba pola, nezavisno od

nivoa znanja. Odrava se u glavnoj Sali CAS-a u sportskom centru PG SPORT u

ulici Radosava Buria u Podgorici. Treninzi se odravaju dva puta dnevno, pre

podne od 08:00 do 10:00 i posle podne od 18:00 do 20:00. Osim glavne sale,

za vebanje se koriste i otvoreni travnati tereni sportskog centra. kolom

rukovodi glavni instruktora CAS-a, a u realizaciji programa su ukljueni stariji

instruktori nosioci najmanje 3.Dan-a.

kola je besplatna, meutim broj polaznika po grupama moe biti ogranien, to

je uslovljeno prostorom.

kola je otvorenog tipa. Da bi uestvovali u ovoj koli nije potrebno nikakvo

predznanje, ni da li nosite hakamu ili ste tek jue kupili svoj prvi kimono ili jo

uvek nemate kimono. Bitno je da elite da nauite osnove akidoa. Svim

polaznicima koji su se po prvi put sreli sa aikidom na ovaj nain, bie ponueno

da nastave svoje aktivnosti u nekom od klubova koji uestvuju u realizaciji ove

kole.

13

Stariji lanovi e svakako imati priliku da obnove i proire svoje znanje.

Program rada aikido kole u prvom redu ima za zadatak da razvije sportske

navike u kolskoj populaciji ime bi se popularizovao aikido, kako rekrativno

bavljenje aikidom tako i profesionalno i klubsko i iz razloga samoodbrane.

Program aikido kole podstie pravilan rast i razvoj dece, poboljava fiziko i

psihko zdravlje vebaa.

Vebanje je prilagoeno sposobnostima svakog polaznika, a koontinuirani rad

utie na porast sposobnosti i stvaranje osnova za dalje bavljenje bilo kojim

sportom. Redovnim vebanjem se razvija motorika, kordinacija pokreta, pravilna

tehnika orjentacije, refleksi i kreativnost. Kroz timski rad se razvija druenje,

stie se hrabrost i samopouzdanje. i dr.).

Deca se bave aikidom u zdravoj i bezbednoj sredini. Osim uenja aikido

tehnika, i samoodbrane, program kole, kada su deca u pitanju se obavlja kroz:

elementarne igre, muziko ritmike igre, vebe oblikovanja, poligoni i staze

prepreka, osnovni elementi sportskih igara, gimnastike. U zavisnosti od uzrasta

moemo ih podeliti na decu od I do IV razreda, od V do VIII i srednjokolsku

populaciju deaka i devojica.

PROGRAM RADA:

Kretanja; padovi; osnovne poluge na zglobu ake

Udarci rukom u aikidou; izbegavanje napada

Udarci nogom u aikidou; izvoenje protivnika iz ravnotee

Osnovne poluge na zglobu lakta i ramena; distance u aikido tehnici

Napad hvatom u aikidou; kontinuitet tehnike i kruno kretanje

Kombinovani napadi u aikidou; osnovne aikido tehnike

Primena aikido tehnike u odbrani od napada noem

Osnovni pokreti sa maem: dranje maa, sekovi, blokovi i bodove bokenom

(drveni ma) koji se koriste u uvebavanju tehnika Aikidoa.

Principi odbrane od vie napadaa

14

Enbukai demonstracija i prikaz nauenih aikido tehnika uestvuju svi

polaznici kole

15

5. ZAKLJUAK

Menadment je veoma atraktivna profesija. Ovo zbog toga to je re o

profesiji koja, ako se uspeno obavlja, omoguava visoke finansijske koristi,

ugled, mo i vlast. Zato je i razumljivo da se sve vei broj strunjaka (naroito

mladih) - koji imaju elevantne (profesionalne) kompetencije opredeljuje da se

profesionalno bave menadmentom.

Od menadera se trai samo tri stvari: prvo: uspeh, drugo: uspeh i

tree: uspeh (odnosno: samo uspeh). Uspeh od menadera ne zahtevaju samo

vlasnici kapitala. Uspeh zahteva i porodica (ako je menader ima). Konano,

uspeh je potreban i samom menaderu (kao linosti).

Menadment u sportu predstavlja jednu od najvanijih i ujedno

najsloenijih delatnosti, koji obezbeuju da se sportske i poslovne funkcije

sprovode na to racionalniji, ekonominiji i efikasniji nain. Menadment u

sportskim organizacijama predvia sportski razvoj, planira opte poslove u

oblasti sporta, organizuje sve relevantne resurse, procese i funkcije, ostvaruje

politiku razvoja ljudskih resursa, organizuje sportsku i poslovnu funkciju,

obezbeuje komunikaciju i koordinaciju, odluuje o sprovoenju najpovoljnijih

reenja, kontrolie procese i eliminie destruktivne konflikte. Bez sportske

organizacije menadment ne moe da obezbedi svoj funkcionalni sadraj, i

obratno, bez menadmenta sportska organizacija nema integralnu, odnosno

optimalnu mo za svoje delovanje i strategijski razvoj. Menadment ljudskih

resursa u sportu predstavlja nov teorijski, nauni i pragmatini pristup, koji se, s

jedne strane, odnosi na upravljanje sportistima od strane trenera, tima

strunjaka i sportskih naunika, a sa druge strane, na efikasno i efektivno

upravljanje celokupnom sportskom organizacijom od strane upravljaa u sportu,

sportskog menadera, marketing menadera i sportskih volontera.

16

LITERATURA

1. Drucker P.(1995),Menadment za budunost, Privredni pregled, Beograd,

2. Tomi, M. (1995). Menadment u sportu. Beograd: Mitenko

3. Malacko, J., Rao, I. (2006). Menadment ljudskih resursa u sportu. Sarajevo:

Univerzitet u Sarajevu,

4. ivoti, D. (2007). Menadment u sportu. Beograd: Univerzitet "Braa Kari" u

Beogradu, Fakultet za menadment u sportu.