/ GODINA XIV - BROJ 78 / www.monopollist.com

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, mart 2012.

eksluzivni intervjuiDanica PopovićDejan ŠoškićRambo Amadeus

POKLANJAMOVAM KUPON

ZA POPUST U ATELJEU 212

pogledajte na poslednjoj strani!!!

Od ovog broja i na web adresi:www.monopollist.com

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dušan VOJNOVIĆFAKULTET: Katarina SAVIĆEKONOMIJA: Stefan ĐERASIMOVIĆDRUŠTVO: Katarina ILIĆMOZAIK: Iva KOLUNDŽIJA

FOTOGRAFIJA: Svetozar KARADŽIN,

Miloš BEKIĆ

DIZAJN & PrePress: Damjan DOBRILA triD studio, Beogradwww.studiotrid.net

ČLANOVI REDAKCIJE: Nikola ŠKONDRIĆ, Bojan ČALIJA, Tatjana RAIČEVIĆ, Branka SENIĆ, Milanka VASILJEVIĆ, Ivana MANDIĆ, Ana KONDIĆ, Ivana VUKOVIĆ, Marija PERIŠIĆ, Đoko BODIROGA, Iva KOLUNDŽIJA, Ivana MILOŠEVIĆ, Dušan VOJNOVIĆ, Stefan ĐERASIMOVIĆ, Luka KOVAČEVIĆ, Bojana KRIVČEVIĆ, Miloš BEKIĆ, Katarina ILIĆ, Katarina SAVIĆ, Teodora ĐORĐEVIĆ, Bojana MARKOVINOVIĆ, Bojana ANDRIĆ, Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆ, Ivana MITROVIĆ, Igor IVAŠKOVIĆ, Stefan RADOJČIĆ, Nenad KRSTIĆ, Nenad RUŽIĆ, Andrea KRIZMANIĆ, Selena IVANOVIĆ, Jelena JANKOVIĆ

LEKTORI: Sofija VULIĆEVIĆ, Maja ILIĆ

„MonopolList” časopis Studentske unije Ekonomskog fakultetaKamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.org

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Dušan VOJNOVIĆTelefon: +381(0)63 732 98 29dusanvoj@gmail.com

MARKETING: Bojan ČALIJA+381(0)64 848 15 66bojancalija@gmail.com

TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA.

ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOĆI U REALIZACIJI OVOG BROJA

Uvodnikm

embe

r of:

Sadržaj

CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MONOPOLLIST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(Kamenička 6): Studentska UnijaEkonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISTCOBISS.SR-ID 117255180

fakU

ltet

ekon

omija

drUš

tvo

moza

ik

Preživeli smo sneg u februaru, opštu izolaciju koja je zbog njega i ispitnog rika usledila. Tek što smo promolili noseve na zubato sunce, zadesio nas je novi semestar. Nadoknade nastave počele su od prve nedelje (tj. subote) a sva je prilika da će tempo biti žestok kako bi se nadomestila sva odlaganja uslovljena sibirskim vremenskim uslovima. Sa društvene strane, studentima, ali i širem javnom mnjenju narednih nekoliko meseci biće više nego dinamično. U kovitlacu traženja posla, završavanja fakulteta i borbe sa mobingom pored nas će proleteti nezgodna geopolitička dešavanja, humanitarne akcije koje pojedincima život znače i propast mnogih preduzeća. Kako bismo Vam na sva ta dešavanja skrenuli pažnju, u ovom broju upravo o njima pišemo. Čisto, ono, da ne zalutate. Sve to, naravno, uz želju da svi zajedno zaslužimo mnogo SKONUS – ovih i drugih životnih desetki.

Dušan VOJNOVIĆ

4 BolonjoiBoguSiteška!5 StatUS QUo vS. Panta rei6 StudentSkaunijaekonomSkogfakulteta-Suef8 Career Centar10 SSef-uveknauSluzi11 trUd i rad Se iSPlate12 BUdi U tokU

15 kakoPoČetikadjeBlizukraj?16 PeriodizazovauekonomSkomSiStemuSrBije18 džonmajnardkejnS19 Smederevo,gradod(Bez)Čelika20 „Sokoštark“recePtzauSPešnoPoSlovanje21 izBoriSu,ePašta?

22 PriČamtiPriČu23 PodržiživotPavlaštrPca!24 eko kUtak26 Bitka na avali27 neoduStajteodSvojiHSnova28 izgraditeimenainternetu29 BuSPluS/Sneg

30 jošjednaPriČaovama31 izguBljenouPrevodu32 StigaojecirkuS!33 SviuPozorište!34 kaĆePrePoruČuju36 SrcePrekožice37 SUSret

4

fakUltet

o vako je na papiru: „Bolonjska dekla-racija je potpisana 1999. godine od strane ministara nekoliko evropskih zemalja zaduženih za visoko obrazo-

vanje. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije otpočeo je Bolonjski proces koji ima za cilj kreiranje jedinstvenog evropskog sistema univerzitetske nastave i istraživanja do 2010. godine, uz istovremeno priznavanje i zadrža-vanje raznolikosti nacionalnih specifičnosti (kultura, jezik, tradicija, itd.). Na taj način se teži stvaranju fleksibilnijeg i efikasnijeg siste-ma visokog obrazovanja Evrope, koji bi bio kompetitivan i na globalnom svetskom trži-štu znanja. Do danas Bolonjsku deklaraciju potpisalo je preko 40 zemalja Evrope među kojima je i naša.”Ovako je u praksi!Mi smo ovu deklaraciju potpisali pre šest go-dina. U početku se, možda, nešto i promenilo, ali sada kao da tapkamo u mestu. Studenti su nezadovoljni načinom bodovanja predmeta, preobimnim gradivom, predmetima koji su samo preimenovani, lošim praktičnim zna-njem. Zato se istorija ponavlja pred početak nove školske godine: blokiran ceo grad zbog studentskih protesta. Ovde tako svi ostvaru-ju svoja prava. Kada je počela bolonjska reforma studenti su godinu upisivali sa 37 bodova, narednog oktobra sa 42, a zatim sa 48 bodova. A po deklaraciji, za upis u narednu godinu na teret budžeta potrebno je ostvariti 60 bodova.

„desetka za Srbiju’’

Ovo sad zvuči kao prvoaprilska šala, jer nismo ni blizu desetke. Na predstojećoj konferenciji ministara obrazovanja zemalja koje primenjuju Bolonjsku deklaraciju naša zemlja će dobiti lošiju ocenu u odnosu na 2009. godinu kada je održana prethodna konferencija. Dobićemo 3,11. Pošto je više nego očigledno da nešto u našem obrazov-nom sistemu ne štima, studenti su rešili da uzmu stvar u svoje ruke. Studentska kon-ferencija univerziteta Srbije („SKONUS”)

pokrenula je kampanju pod nazivom: „De-setka za Srbiju’’, za reformu visokoškolskog obrazovanja. Zahtevi su predstavljeni kroz prvu fazu kampanje na konferenciji za no-vinare, kao i na društvenim mrežama, sa ciljem da se šira javnost informiše o zna-čaju ove reforme. Druga faza kampanje je potpisivanje peticije. Za prvih sat vremena, samo na našem fakultetu, prikupljeno je hiljadu potpisa. Svojim potpisima studenti podržavaju 12 akademskih zahteva. Prvi na listi je – 48 bodova kao prag za budžetsko finansiranje. Među ostalim zahtevima su: formiranje fonda za razvoj visokog obrazo-vanja, donošenje Nacionalnog okvira kva-lifikacija, zakonsko obavezivanje fakulteta da definiše strukturu i opravdanost visine školarina, zakonsko određivanje visine i vr-ste administrativnih taksi. Jedan od zahteva je i ukidanje starosne granice od 26 godina za beneficije studenata, jer je dosadašnje ograničenje suprotno principima koncepta celoživotnog učenja, ograničava studente na master i doktorskim studijamam, i ne postoji u Evropi. Peticija će, na kraju, biti prosleđena Ministarstvu prosvete i nauke i rukovodstvima državnih univerziteta.

Babeižabe

Jedna od novina koje donosi Strategija razvo-ja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine predviđa izjednačavanje privatnih i državnih fakulteta. Razlika će biti jedino u tome što će stopostotno budžetsko školova-nje ostati samo na državnim univerzitetima, a država će sufinansirati studije na privatnim univerzitetima tako što će studentima davati subvencionisanje kredita. Protiv ovakvih re-šenja bune se i profesori i studenti državnih univerziteta. Rektor Univerziteta u Beogradu, profesor doktor Branko Kovačević, za „Večer-nje Novosti’’ je izjavio: „To nije fer prema na-šim studentima koji polažu teške prijemne is-pite i koji ozbiljno studiraju. Sa druge strane, nije fer država koja nas je osnovala i koja nam je, kao deo univerziteta zidala domove, sada njih ustupi i privatnim univerzitetima.’’ Ako strategija u ovom obliku bude usvoje-na, organizovaće se masovni protesti u svim univerzitetskim gradovima. Na ulicama će biti studenti svih državnih fakulteta, a rektor Kovačević najavljuje da će, ako bude potreb-no, stati na čelo kolone.

Katarina SAVIĆ

Bolonjo iBoguSiteška!

5

fakUltet

ML: Volite li posao predavača i zbog čega? Koje su prednosti, a koje mane ove profesije?Ja, u stvari, volim slobodu i ne podnosim še-fove, naročito ne ove naše, balkanske. Tako da je ovo verovatno jedno od retkih zanimanja koje sam zbog te slobode htela, a ispostavilo se da je i ovaj fakultet hteo mene. Zatekli ste me sa ovim pitanjem o manama ove profesije. Ne znam, možda je to što ponekad sama sebi izgledam kao neka magnetofonska traka, po-što svake godine pričam isto, a kad pokušam da sve ispričam drugačije, opet se svede na isto. Srećom, niko me ne sluša više od jedan-put.ML: Kako ste odlučili da je ekonomija naučna sfera kojom želite da se bavite?Rukovodila sam se (i ne znajući) principom minimizacije oportunitetnog troška. Zamisli, razmišljala sam, upišeš biohemiju, pa posle mnogo decenija ubistvenog rada uvidiš da nisi postala, recimo, Marija Kiri – a šta si sve propustila od života! Ne isplati se, zaključila sam, i potpuno rezignirano upisala ekono-miju. Ali sam je zavolela, nadam se da se to i primećuje. ML: Šta mislite o studentima Ekonom-skog fakulteta? Da li se puno promeni-lo od vremena kada ste se Vi nalazili sa druge strane katedre?Čini mi se da se ništa nije promenilo. Još uvek se u svakoj učionici nalazi kanta sa vodom, neka stara mokra krpa, i kreda koja loše piše po tabli. I to nikome i nikada neće smetati. Prošle godine sam slušala predavanja kod pro-fesora Boška Živkovića,i uvidela da, kao svaki makroekonomista, slabo poznajem proble-matiku finansijkih tržišta. Zaključila sam da se ništa od mog vremena nije promenilo, osim

što tada nismo imali tako dobrog profesora, kao što je Boško.ML: Boravili ste na stručnom usavr-šavanju u Londonu. Da li Srbija zaista zaostaje milionima svetlosnih godina za Velikom Britanijom? Studije su tamo mnogo ozbiljnija stvar nego što je to ovde slučaj. U velikom broju zemalja, ne samo u Britaniji, važi princip da student koji dva (ili negde tri puta) padne jedan ispit, nema pravo više nijedan ekonomski fakultet u toj zemlji da upiše. Čak i kada bi hteo privat-no da plati- ne može. Ono što se odmah uoči, kada se ode tamo, je da oni nisu nimalo pa-metniji od nas, ali rade. Ozbiljno rade. E sad, izmerite sami koliko bi svetlosnih godina to moglo da bude daleko od nas.ML: Manje upućeni Vas često svrsta-vaju u redove jedne od partija na našoj političkoj sceni. Kako biste razvejali sumnje i stavili tačku na takve insinua-cije, objasnite šta je to CLDS i čime se bavi.Da, znam ja za to. Mnogi misle da je naš Centar za liberalno demokratske studije neki ogranak LDP-a. Sekretarica u CLDS ponekad dobija i pozive od ljudi koji misle da su dobi-li kancelariju ove stranke. Ali kad čuju da mi zastupamo ideju slobodnog tržišta i vladavine zakona, da pravimo analize državnih politika i težimo da svojim radom izvršimo uticaj na javno mnjenje u Srbiji, ti ljudi naš broj telefo-na– na obostrano zadovoljstvo - više nikada ne okrenu. ML: Kako ste postali redovni kolumni-sta „Politike“? Pa ja volim da pravim te minijature. Odnese mi to mnogo vremena i nikad baš nisam sa-svim zadovoljna kako tekst na kraju izgleda, ali

nekad vidim da to ima puno smisla. Evo, reci-mo, nedavna rasprava u parlamentu, gde nije prošao Zakon o razvojnoj banci, zasnivala se (ali bukvalno) na mojih sedam-osam argume-nata o tome da bi ta banka, postavljena onako kako piše u predlogu zakona, više razvijala ko-rupciju nego privredu. Ali, je upravo to princip našeg CLD- zastupanje ideja i argumentovana rasprava. Ponekad i uspemo u tome!ML: Čime se bavite u slobodno vreme i postoji li neka knjiga kojoj se uvek vra-ćate?Igram tenis, kuvam, obozavam psihoanali-zu. Čak su me predlagali za počasnog člana Psihijatrijskog društva Srbij. To mi je najveći uspeh, ovako, van struke. Čitam svašta, stalno.ML: Za kraj, postoji li neka rečenica koja oslikava Vašu životnu filozofiju?Jesam ja na pravom putu, ali ako nastavim da sedim pregaziće me kamion.

Selena IVANOVIĆ

intervjusaprofesorkomdanicomPopović

StatUS QUo vS. Panta rei„Hteli smo da promovišemo sposobne, profesionalne, stručne i moralno čiste ljude. Da pokažemo strankama da, kada prave vlade, samo u retkim slučajevima odaberu sposobne i stručne.”, reči urednika „Blica“ pre nešto manje od dva meseca, kada je Danica Popović izabrana za najadekvatniju osobu, od strane čitalaca, za mesto premijera.To i nije iznenađujuće, jer ona važi za osobu koja se ne libi da uputi kritiku našim političarima koji udobno sede u svojim stolicama ne hajući za realnost sa kojom se svakodnevno suočavamo. Ona smatra da je imperativ srpske nacije da se probudi iz letargije i obamrlosti duha.

Mi (CLDS) zastupamo ideju slo-bodnog tržišta i vladavine zakona.

6

fakUltet upoznajtenajvećustudentskuorganizacijunauniverzitetuuBeogradu

StudentSkaunijaekonomSkogfakulteta-Suef

SUEF je osnovan 1996. godine u vreme velikih studentskih protesta. Od tada do danas kroz or-ganizaciju je prošlo preko 10000 ljudi. Trenutno, SUEF ima preko 300 članova, od kojih oko 60 aktivno participira u radu organizacije SUEF-a i aktivno učestvuje u radu Studentske unije Srbije i Studentske unije Beograda. Još početkom novembra Studentska unija Ekonomskog fakulteta krenula je u obeležavanje svog 15. rođendana. Iza Unije je 15 godina postojanja, mnogo aktivizma i uložene energije u stu-dentska pitanja. U priloženom ćemo se podsetiti samo najbitnijih stvari koje su kolege i kolegini-ce iz SUEF-a uradile proteklih meseci.

internet:www.suef.org.rs - Uspešno je pokrenuta web stranica SUEF-a i trenutno predstavlja jedan od najposećenijih studentskih portala na mreži sa preko 100.000 poseta na mesečnom nivou. Svakodnevnim najnovijim informacijama sa fakulteta i zanimljivostima u svetu koje se tiču mladih ekonomista, portal suef.org.rs je postao omiljeno mesto studenata ekof-a.Pružena je onlajn podrška brojnim konkursima, radionicama i školama u organizaciji brojnih prijatelja i partnera.

gloBal:„10ka za Srbiju“ – SUEF je jedan od partnera SKONUS-a, i aktivno sprovodi politiku u cilju ispunjenja zahteva studenata. Članovi SUEF-a su zajedno sa članovima Studentskog parlamenta organizovali masovno potpisivanje peticije „48=BUDŽET“ i na radost svih studenata je skupljeno preko 3.000 potpisa. Studentska unija će i dalje nastaviti da se bori za prava studenata jer je to ono što radi proteklih 15 godina.

Seminari:Za studente SUEF je u proteklom periodu pripremio 2 velika BESPLATNA seminara uz obezbeđene sertifikate:- „Ostvarite svoje ciljeve“ – podizanje motivacije kod studenata se odigralo u

prepunoj hali Doma kulture Studentski grad.- „Trening za karijering“ – razvijanje karijere i mnoštvo korisnih stvari u životu

svakog studenta.

Zašto biti deo SUEF-ovog tima?“Radimo na tome

da studiranje uči-nimo zanimljivijim i

lakšim, na tome da se iz-borimo za studentska prava, na tome da period studiranja zaista bude naj-lepši deo života svakog od nas.Zato što smo revolucionari, toleran-tni, realni. Ukoliko želite da prona-đete prijatelje za ceo život, ukoliko samo hoćete da ubijete vreme, ukoli-ko imate ideje i kreativni ste, ukoliko želite da radite ili ne želite uopšte da radite, dođite bar da se upoznamo, možda se predomislite. Naučićete da funkcionišete u timu, ići ćemo zajed-no na motivacione vikende, pohađa-ti korisne treninge, kurseve, igrati ra-zne sportove i takmičiti se u znanju, kako međusobno, tako i sa ostalim organizacijama. Najbolji će napre-dovati do samog vrha Evropske stu-dentske unije, proputovati ceo svet, a svi zajedno se kasnije zaposliti u najjačim preduzećima preko mreže alumnista Unije ili započeti sopstve-ni biznis, ako ste od onih sklonih rizi-ku.”

Kancelarija SUEF-a nalazi se preko puta kantine i otvorena je svakog radnog dana od 11 – 15 časova. Kolege i koleginice iz Unije možeš kontaktirati na info@suef.org.rs ili na broj telefona: 011/ 3021 – 165.

7

fakUltet15slavnihgodina

zanimljivoNekadašnji članovi SUEF-

a su osnivači ogromnih društvenih projekata

kao što su „Balkan Fun“, „Summer fun“, „Me-

nadžerijada“, „Beer Fest“, „EXIT“, „Zlatibor Voda“,

„Međunarodni dan mla-dih“ i mnogi drugi.

Projekti:„Monopolist“ – časopis koji je i dalje najčitaniji među studentima, ne samo našeg većih i drugih fakulteta. Zahvaljujući uredništvu, novinarima, Studentskoj uniji i Upravi fakulteta i dalje će ostati besplatan i pružiti još kvalitetniji sadržaj.„Jezik za sve“ – omogućeno je da preko 100 studenata našeg fakulteta uči itali-janski jezik bez ikakve nadoknade. Ovu akciju preneli su mnogi mediji kao pri-mer izuzetne kolegijalnosti i društveno odgovornog rada. Iz Unije obećavaju da će u budućnosti biti i drugih jezika, i to potpuno besplatno kao i do sada.„ReUnion“ je pored Monopollista i Menadžerijade najveći projekat SUEF-a. Cilj projekta je razmena studenata ekonomskih fakulteta sa područja bivše Jugoslavije i njihovo bolje međusobno upoznavanje. Razmena je fokusirana na gradove: Ljubljana, Zagreb, Sarajevo, Banja Luka, Skoplje i Podgorica. Projekat je dobio značajnu podršku među studentima širom Univerziteta.„MOVE21“ - studentski projekat koji je načelno usmeren na razvijanje veština savremene komunikacije i upotrebe modernih informacionih tehnologija u sva-kodnevnom poslovnom i akademskom angažovanju, na različitim nivoima ra-zvoja znanja i to kroz seminare, prakse, obuke i druge oblike neformalne nastave. Vol. 1 - Akademsko pisanje i prezentovanjeVol. 2 - Napredni Excel - poslovno odlučivanje i finansijska analiza

„Budi Vip student“ – aktivno učešće u projektu stipendiranja mladih sa našeg fakulteta u saradnji sa kompanijom vip mobile.„K:SE – Konferencija studenata ekonomije“ je okupljanje mladih lidera ekono-mije sa ciljem promovisanja preduzetništva i principa modernog biznisa. Kon-ferencija se tradicionalno održava na Zlatiboru u organizaciji Saveza studenata ekonomskog fakulteta, a SUEF je ove godine uzeo učešće kao jedan od prijatelja i saradnika ove značajne manifestacije.Studentska razmena sa Estonijom – u saradnji sa Evropskom studentskom unijom i Studentskom unijom Srbije, studentima je pružena jedinstvena prilika da potpuno besplatno odu na 15 dana u Estoniju i upoznaju se sa svojim vršnja-cima.„Pitaj SUEF“ – u sklopu akcije koju Unija sprovodi već duži niz godina, ogro-man broj kolega je dobio priliku da svakog dana dobije odgovore na sva pitanja vezana za fakultet i studiranje. Ako se brojem izgovorenih „Hvala“ meri neko bogatstvo onda je kancelarija SUEF-a jedna od najbogatijih na svetu.„Studentski savetnik“ – akcija koja je dala veliki doprinos u upoznavanju stu-denata sa njihovim pravima i obavezama tokom polaganja ispita. Studenti su najzad dobili vodiča kroz disciplinsku komisiju i time rešili mnoge nedoumice i probleme. Studentski savetnik sačinjava ekspertski pravnim tim SUEF-a koji je aktivan svake srede od 11 – 15 časova.

Humanitarneakcije:Organizovano je sada već tradicional-no „Dobrovoljno davanje krvi“ na fa-kultetu u saradnji sa Crvenim Krstom Srbije uz podršku velikog broja kolega i koleginica.„Osmeh na Dar“ - U saradnji sa kolega-ma iz Studentskog parlamenta Pravnog fakulteta, prikupljeno je na stotine slat-kiša i novogodišnjih paketića za ugrože-nu decu sa Kosmeta.„Srbi za Srbe“ – uspešno su prikuplje-na novčana sredstava za porodicu Ba-nović u saradnji sa jednom od najvećih humanitarnih organizacija u Srbiji i dijaspori. „Zaštiti se“ - Obeležen je svetski dan u borbe protiv HIV virusa, a članovi SUEF-a su delili besplatne prezervati-ve i propagandni materijal.

triBine:„Uticaj popularne kulture na sistem vrednosti kod mladih“ – najveća tri-bina ikada na Ekonomskom fakultetu je promenila svest kod mnogih i dala jasnu poruku da se studenti sa ekono-mije nisu uspavali. Preko 800 kolega u prepunom amfiteatru 6 dočekalo je uz ovacije članove popularne hip-hop grupe „Beogradski sindikat“. Veliki broj medija je preneo vest o uspešno zavr-šenoj tribini i SUEF-u kao lideru u stu-dentskom organizovanju.„Izrael, mala zemlja – velike inovacije“ – Studentska unija je ugostila zamenika ambasadora Republike Izrael u Srbiji, g. Ejal Naora koji je održao predavanje na jednu kraj-nje zanimljivu temu koja nikoga nije ostavila ravnodušnim.

8

fakUltet centarzakarijernovođenjeisavetovanje

Career CentarC entar za karijerno vođenje i save-

tovanje je posebna organizaciona jedinica fakulteta osnovana sa ciljem da pomogne studentima

fakulteta i drugim zainteresovanim klijen-tima da procene svoje sposobnosti, inte-resovanja i vrednosti, da dobiju informa-cije o mogućnostima zaposlenja, stanju na tržištu rada i zahtevima poslodavaca u pogledu potrebnih kompetencija.Centar ima, prevashodno, za cilj da uklju-či što više studenata u aktivno bavljenje vlastitom karijerom i da ih, u tom smislu, savetuje, pružajući im profesionalnu po-moć i instrukcije kako da prate promene na tržištu rada i da, u skladu sa tim prome-nama, pozicioniraju sebe. Treba napome-nuti i to da je Centar za karijerno vođenje i savetovanje Ekonomskog fakulteta Uni-veziteta u Beogradu neprofitna organiza-cija.*

timcentrazakarijernovođenje

Rukovodilac tima je prof.dr Mirjana Pet-ković, apsolvent Dijana Nedić i magistar ekonomskih nauka Mirjana Rakić.

aktivnosti Centra

Aktivnosti Centra su brojne. Prevas-hodno, Centar kontinuirano popunjava formiranu bazu podataka o studentima, zatim uspostavlja kontakte i raznovrsne oblike partnerstva sa referentnim poslo-davcima, organizuje gostovanja i prezen-tacije najuspešnijih organizacija iz različi-tih oblasti biznisa. U okviru tribine „I ja sam bio student Ekofa” obezbeđuje go-stovanja bivših studenata koji su se dobro pozicionirali u organizacijama u zemlji ili u inostranstvu. Sarađuje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, kao institucio-nalnim predstavnikom tržišta rada, da bi se pratile i analizirale promene, ponude i tražnje za određenim znanjima i veština-ma; obučavanje studenata kako da napišu CV, da se pripreme za intervju; vežbanje i simuliranje intervjua; davanje prepo-ruka studentima za prakse, volontiranja, stipendije i studije na drugim fakultetima u zemlji i inostranstvu; razgovori i save-

tovanje studenata u vezi sa izborom rad-nog mesta i zapošljavanja; organizovanje sajmova zapošljavanja u saradnji sa in-stitucijama tržišta rada, fakultetom i stu-dentskim organizacijama; organizovanje predavanja uspešnih stručnjaka iz prakse.

detaljnije o aktivnostima Centra

RADIONICA: ”Kako se uspešno predsta-viti poslodavcu i Intervju na bazi kompe-tencija (Competency Based interview)’’Predavači na ovoj radionici su bili ljudi iz HR sektora kompanije ‘’PepsiCo Interna-tional’’ - sediste Beograd, i to: Marijana Stojanović, HOUR direktorka, Bojana Knezević, Compensation and Benefits Manager and HR for Headquarter, Mile-na Šćekić, Organizational Management Development and Backi Maglic, plant HR Manager, kao i Rajko Vasojević, Sales HR Manager.

RADIONICA: „Kako napisati CV i pri-premiti se za intervju - Kako se pozicioni-rati na tržištu rada” Predavač je bila Milica Mladenović, pro-jekt menadžer u ‘’Ladies&TheCity’’, Mo-nako. Radionica je bila korisna i informa-tivna, sto je pokazao i veliki broj prisutnih studenata koji su nakon završetka radioni-ce postavljali brojna pitanja.

RADIONICA: „Dizajniranje sistema za ocenu performansi zaposlenih“. Predavač je bila Beka Cvetković, Manager, HR& Business Processes, PSTech d.o.o. Stu-denti su, u okviru ove radionice, imali priliku da saznaju kako će biti ocenjivani njihovi rezultati u kompaniji.Svakako događaj koji je obeležio prethod-nu godinu, je i: Potpisivanje Ugovora o partnerstvu Ekonomskog fakulteta u Be-ogradu i kompanije „Mercator-S’’. Ugo-vor je potpisan 15.11.2011. pred velikim brojem studenata i predstavnika medija. Ugovor o partnerstvu potpisali su: dekan fakulteta prof. dr Marko Backović i gospo-đa mr. Stanka Čurović ispred kompanije

Zato što nam potvrđuje da nije svako znanje isto!

Pobednički tim EKOF Arene sa članovima komisije

Novac koji se uplaćuje prilikom upisa nove

fakultetske godine (100 dinara za studente čije se

finansiranje vrši iz budžeta i 1600 za samofinansirajuće

studente) odlazi na Univerzitetski Centar za

razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u

Beogradu.

9

fakUltet

9

fakUltet

„Mercator-S’’. Ovim ugovorom ostvarena je saradnja u cilju zajedničkih interesa i vrednosti u oblasti razvoja karijere stude-nata, kroz programe stipendiranja i praksi studenata, realizacije prezentacija i zajed-ničkih radionica, programa zapošljavanja diplomiranih ekonomista kao, i učešća na događaju „EKOF Arena”.

StipendistivolksbankSrbijaCentar za karijerno vođenje i savetova-nje Ekonomskog fakulteta u Beogradu i ‘’Volksbank Srbija’’ organizovali su za studente prezentaciju pod nazivom: „Šta vas čeka u našem timu Volksbank Srbija”. Povod za predstavljanje banke je dvogo-dišnji program stipendiranja koji je bio namenjen studentima treće godine Eko-nomskog fakulteta. Stipendiju Volksbank Srbije su dobili studenti treće godine Ivana Đorđević sa modula Finansije, ban-karstvo i osiguranje, i Marko Matijaš sa modula Menadžment. Imenovani studen-ti su bili u prostorijama banke i potpisali ugovor. Pored organizovanih praksi iz ra-zličitih oblsti, kao i podrške tokom izrade stručnog i diplomskog rada, studenti će imati i mentore koji će ih usmeravati ka postizanju izvanrednih rezultata.

Prezentacija PriceWaterhouseCoo-pers

Prilikom ove prezentacije studenti su imali priliku da upoznaju jednu od naj-većih revizorskih kompanija „PriceWa-terhouseCoopers’’. Učesnici na strani PWC-a bili su: John Nunan, partner; Ma-rija Radaković, Manager; Tijana Andžić, novozaposlena u PWC-u (diplomirala na Ekonomskom fakultetu); Mildreth Ange-lo HC. Tema prezentacije bila je: „Ja bi-ram PWC”.

Promocijamodulastudijskihpro-gram

Centar za karijerno vođenje i savetovanje, u saradnji sa rukovodstvom fakulteta i studentskim organizacijama, organizovao je promociju modula studijskog progra-ma osnovnih akademskih studija Eko-nomskog fakulteta u Beogradu. Promo-ter modula bila je dr Galjina Ognjanov, vanredni professor i rukovodilac Centra za marketing i odnose s javnošću. Ovom događaju prisustvovali su prof. dr Brani-slav Boričić, prodekan za nastavu, prof.dr Mirjana Petković, rukovodilac Centra za karijerno vođenje i savetovanje.Centar za karijerno vođenje i savetovanje Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Be-ogradu organizovao je tribinu: „I ja sam

bio student EKOF-a”Gost predavač je bila Milica Mladenović, project menadžer u ‘’Ladies&TheCity’’, Monako, nekadašnji student osnovnih I master studija Ekonomskog fakulteta Univeziteta u Beogradu. Tema tribine je bila: „Strateško upravljanje karijerom”.

Centar će svojim aktivnostima nastojati da podrži viziju i misiju fakulteta tako što će uspostaviti čvrstu saradnju sa svim uče-snicima na tržištu rada i pružiti potrebne informacije i stručnu pomoć, pre svega studentima fakulteta, ali i poslodavcima, kako da dođu do kvalitetnih resursa.Radi korišćenja usluga Centra kreiran je veb sajt: www.ekofkarijera.com, kojem mogu pristupiti samo registrovani ko-

risnici. Registrujte se što pre i budite u toku sa najnovijim dešavanjima na tržištu rada.Da biste iskoristili mogućnosti korišćenja Centra potrebno je i da se registrujete u bazu studenata / diplomaca na sajtu Cen-tra, tako što ćete posetiti prostorije Cen-tra (soba 149, I sprat) i sa sobom poneti overeni indeks.

Prijateljicentra„Mercator-S’’ d.o.o. Novi Sad, „Banca Intesa’’ Beograd, „Delta Maxi’’ d.o.o. Be-ograd, „InterEX’’, „PWC’’, „Nelt’’, „Fruvi-ta’’, „PBB’’, „Državna lutrija Srbije’’, „Sosi-ete leazing’’, „CDE S”, „Centroproizvod”, „Coca Cola”‚ „Hellenic”, „Executive Gro-up”, „Sociate Generale Osiguranje a.d.o,”‚ „UniCredit Bank”, „VB Leasing d.o.o,”‚ „Volksbank a.d. Srbija”, „Travel House”, „Verano Motors d.o.o,”‚ „Master Card” i mnogi drugi.

ekof arena 2011Na ovom takmičenju učestvuju tročlani studentski timovi, koji se suočavaju sa re-alnim poslovnim situacijma i menadžer-skim odlukama. Od učesnika se očekuje da razviju rešenja koja, će u pisanoj i usmenoj formi, predstaviti članovima ži-rija u roku od pet dana nakon upoznava-nja sa zadatkom. Pobednička ekipa osvaja vredne novčane i robne nagrade. Pravo učešća imaju svi studenti Ekonomskog fa-kulteta u Beogradu. Prva „EKOF Arena” održana je 2010. i od tada se tradicional-no održava svake godine u aprilu.

Andrea KRIZMANIĆ

Centar za karijerno vođenje i savetovanje promovisao je i kodeks časti i poštenja

studenataNajviše podržana poruka bila je: “NA FAKULTETU POLAŽETE DVA ISPITA:

IZ STRUKE I IZ POŠTENJA. AKO TREBA JEDAN DA

PADNETE NEKA TO BUDE IZ STRUKE, JER ĆETE, KAO

POŠTENI LJUDI, LAKO SAVLADATI STRUKU I

IZVAN FAKULTETA, ALI POŠTENJE NIKAD“

Stipendisti Volksbank a.d Srbija Ivana i Marko

10

fakUltet SavezStudenataekonomskogfakulteta

SSef-uveknauSluziO najstarijoj studentskoj organizaciji na fakultetu za Monopollist govori Miloš Božanović

ML: Zašto si se priključio SSEF–u?MB: Od kada sam 2007. došao na fakultet, želeo sam da svoje studiranje učinim što zanimljivijim. Pored re-dovnih obaveza, koje svi imamo na fakultetu, hteo sam da svoje slobodno vreme iskoristim na najbolji način, a da, pritom, budem uključen i u donošenje svih bitnih odluka u vezi sa studentima Ekonomskog fakulteta. To me je dove-lo pred ulazna vrata SSEF-a. Činjenica da sam i dalje unutra jasno pokazuje da sam na pravom mestu!ML:Koliko SSEF postoji?MB: Postoji od osnivanja Ekonomskog fa-kulteta 1937.godine i najstarija je student-ska organizacija na fakultetu. ML: Kako ćete obeležiti godišnjicu?MB: Svojih ponosnih 75 godina cemo obeležiti svecanom akademijom kra-jem godine, na koju će biti pozvani svi sadašnji i bivši članovi Saveza i gde ćemo, prigodnim programom, obeležiti ovaj jubilej. Planiramo i da kroz višednevne aktivnosti sadašnje studen-te upoznamo sa radom i aktivnostima SSEF-a kroz 75 godina postojanja.ML: Koji su glavni ciljevi delovanja SSEF – a, inače?MB: Osnovni cilj Saveza je da bude uvek na usluzi svim studentima Eko-nomskog fakulteta. Studentima pomažemo u redovnim aktivnostima na fakultetu, ali i u slučajevima kada se susretnu sa nekim problemom. “Uvek na strani studenata” je naš slogan!ML: Kroz koje aktivnosti sprovodite svoje ciljeve?MB: Najznačajnija aktivnost, koju naši članovi obavljaju, jeste rad u Stu-dentskom parlamentu, gde rešavaju sve probleme koje studenti imaju u vezi sa nastavom i ispitima. Postoji i studentski servis „Kolega”, koji funkcioniše u ok-viru SSEF-a, i svakog dana je na raspo-laganju studentima. SSEF omogućava studentima i školu jezika, koja se orga-nizuje u saradnji sa upravom fakulteta. Ono u čemu smo lideri na fakultetu jeste veliki broj dešavanja kojima studentima omogućavamo da putuju, zabavljaju se i međusobno druže. Izdvojio bih, za ovu go-

dinu, i organizovanje predavanja iz prakse na kojima će eminentne ličnosti iz našeg poslovnog okruženja približiti našim stu-dentima realan život koji sve nas uskoro očekuje.ML: Koje aktivnosti planirate u na-stupajućem periodu?MB: U narednom periodu najviše želimo da se posvetimo modernizaciji nastavnog programa na fakultetu. U centru pažnje će se naći student kao pojedinac. Planiramo i saradnju sa fakultetima iz regiona. Trudiće-mo se da predavanja stručnih ljudi iz sveta biznisa i preduzetništva postanu praksa na našem fakultetu, jer svima nama znači da čujemo kako praktično izgledaju stvari koje učimo iz knjiga.Posebno bih izdvojio velike projekte u ovom i narednom periodu. To su: upravo završeni „Forum Mladih Lidera”, koji se održao u bugarskom turističkom centru Bansko od 24.2. do 29.2. Sa ovog projekta se velik broj naših kolega vratio sa pozitiv-nim utiscima. Dva najveća projekta SSEF-a ove godine su tradicionalna „Konferencija Studenata Ekonomije” na Zlatiboru, koja će se odr-žati početkom aprila, i „Ekonomijada”, koja će se održati na Kopaoniku od 09 .do 13. maja. To je, inače, i najveća studentska manifestacija koja ce se ove godine odrzati u Srbiji. Na njoj će se okupiti preko 1500 studenata sa ekonomskih fakulteta iz Srbi-je i inostranstva. Čast da organizuje jedan ovakav događaj ima naš fakultet, na čelu sa SSEF-om.ML: Imajući u vidu sve navedene projekte, koji smatraš nosećim za te-kuću akademsku godinu? Zašto?MB: Smatram svaki projekat jednako bit-nim. Po obimu posla i odgovornosti, sva-kako, najveći projekat ove godine je Eko-nomijada, u koji će biti uključen veliki broj naših studenata.ML: Koliku važnost imaju sportska udruženja u funkcionisanju SSEF-a? A uopšte na EKOF-u?MB: Pre tačno 10 godina osnovali smo Sportsko društvo Ekonomist sa kojim i dan- danas delimo kancelariju i u koje je uključen veliki broj naših kolega u raznim sportovima. Da smo napravili dobar potez,

najbolje pokazuje prepuna kancelarija pe-hara i medalja koje su naši zlatni sportisti osvojili na takmičenjima u zemlji i svetu. Sportsko društvo Ekonomist je najtrofejni-je sportsko studentsko udruženje u Srbiji. ML: Imate li kontakte sa profesio-nalnim sportskim klubovima? I uko-liko je odgovor na prethodno pitanje potvrdan, zašto ih smatraš važnim?MB: U kontaktu smo sa fudbalskim klu-bom Crvena zvezda sa kojim želimo da proširimo saradnju i da približimo stadion Marakana i sam klub našim studentima. Pored Zvezde, imamo saradnju i sa Mini-starstvom sporta i Fudbalskim savezom Srbije, koji nam izlaze u susret prilikom putovanja naših sportista na takmičenja u inostranstvo.ML: Kako ocenjuješ saradnju sa ostalim studentskim organizacijama i projektima na EKOF-u? A sa upra-vom fakulteta?MB: Posle nekoliko godina smanjenog obima saradnje među studentskim orga-nizacijama, slobodno mogu reći da su na inicijativu SSEF-a svi problemi koji su po-stojali prevaziđeni, pa se sada u potpunosti sarađuje na svim projektima.

Katarina SAVIĆFOTO: Svetozar KARADŽIN

11

fakUltetfakUltetnagradeinterkomerca

trUd i rad Se iSPlate

Č injenica da je Interkomerc pre-poznao u studentima TMM – a prave ljude za ulaganje sredstava, zapravo je pokazatelj da velike

kompanije u Srbiji vide u studentima EKOF – a buduće uspešne i vredne lju-de. I pored činjenice da svako od nas ima različito mišljenje o vrednosti fakulteta i studijskog programa koji pohađa, ovakav ishod čvrst je argument da Prvi i pravi pruža prave stvari. Sa Zoranom Aćić sa treće godine i Jova-nom Jović, Goranom Glušicom, Darkom Marjanovićem sa četvrte godine popriča-li smo o tome šta ih je vodilo do uspeha koji im je doneo pažnju Interkomerca. ML: Čemu biste zahvalili na ovoj situaciji?S: Pre svega, zahvalni smo profeso-rima sa smera koji su skrenuli kom-paniji pažnju na nas. Jer, i kada se uloži trud u životu neophodno je da ga neko uoči kako bi taj trud urodio plodom, bio nagrađen. Zahvalni smo i činjenici da studiramo na fakultetu koji je sinonim za stručnost i uspeh, što mnogo znači i ugledu nas kao studenata.ML: Da li smatrate da bi kompani-je trebalo da slede primer Interko-merca?S: Da. Smatramo da na našem fakultetu ima još mnogo stude-nata koji zaslužuju priliku za dalje usavršavanje. Jednostavno, što više studenata dobije oavakvu priliku, budući studenti će imati veći podsti-caj da se trude i napreduju.ML: Šta vas je pokrenulo u ostva-rivanju akademskog uspeha koji je doveo do sticanja stipendije Inter-komerca?Vođeni željom za uspehom i konstantnim radom na sebi uspeli smo u svom cilju, koji se odnosi na prepoznavanje pravih

vrednosti i nagrađivanje uspeha. ML: Kako ste reagovali na saznanje da postajete stipendisti jedne od najzdravijih kompanija u Srbiji?Prva misao koja nam je prosla kroz glavu kada smo saznali za ovu nagradu bila je- da se trud i rad isplate!ML: Imate li mogućnost prakse ili zaposlenja nakon, ili tokom perio-da primanja stipendije?Uslovi su i vise nego dobri. Postoji mo-gucnost plaćenog rada za vreme master studija i po završetku istih, zaposlenje u struci.ML: Ugovore o stiendndiji pot-pisali ste, čini mi se, u Narodnoj skupštini Srbije. Kakav je osećaj provesti neko vreme u društvu tre-nutno najvećih imena srpskog bi-znisa?Biti u društvu najuspešnijih biznismena regiona predstavlja veliku čast. Nadamo se da ćemo za nekoliko godina, nakon uspešne karijere u Interkomercu, i mi biti ravnopravni u njihovom društvu.

ML: Koliki će uticaj, po vašoj pro-ceni, ova stipendija imati na vaše dalje školovanje? Sada imamo veliki potsticaj da se još više trudimo i radimo na svom usavršavanju, što je, pre svega, u našem interesu, ali i u interesu naših poslodavaca.ML: Da ste na mestu generalnog direktora velike i profitabilne kom-panije da li biste učinili isto što je Interkomerc učinio za vas? Zašto?Naravno. Zapošljavajući najbolje kadrove iz određenih oblasti kompanije dokazuju da razmišljaju o budućnosti. ML: Ovo pitanje sam već postavio u intervjuu, ali je značajno da, sa humanističke tačke gledišta, pitam i vas: Zašto je, generalno u životu, važno visoko vrednovati sposob-nost, trud i izuzetnost?U životu, kao i u poslu, treba negovati prave vrednosti- trud, rad i sposobnost, jer samo tako možemo uspeti na indivi-dualnom planu, ali i generalno, kao za-jednica.

Sve velike i uspešne kompanije znaju koliko je bitno ulaganje u budućnost. Tako je jedna od najboljih kompanija u Srbiji, „Interkomerc A.D.’’ , prepoznala da budućnost leži u uspešnim, mladim ljudima. Njihova višegodišnja tradicija stipendiranja najboljih studenata pružila je priliku studentima Ekonomskog fakulteta, sa smera Trgovinski menadžment i marketing, da nastave sa svojim usavršavanjem. Sve ovo ne bi bilo moguće bez zalaganja profesora sa ovog smera. Kada se iskustvo, znanje, mladost i želja za uspehom udruže, dobije se najboji mogući rezultat.

fakUltet

12

BUdi U tokUBeSPlatankurSPoSlovniHveštinaOtvorena komunikacija i Kancelarija za mlade GO Zvezdara vas poziva na jednodnevni kurs, čiji je cilj da pruži osnovne veštine prezentacije namenjene poslovnom okruženju. Program kursa bi pokrio rad na oblastima koje mora da sadrži dobra prezentacija: javni nastup, oratorstvo, kontakt sa publikom, biranje sadržaja, korišćenje slajdova, a sve to kroz teorijska predavanja i praktične vežbe. Seminar će držati iskusni trener Otvorene komuni-kacije, Goran Jankuloski, koji je i proglašen za najboljeg govornika u kategoriji engleskog kao stranog jezika na Svetskom univerzitetskom debatnom takmičenju.Slanjem biografije na e-mail: kzmzvezdara@zvezdara.org.rs do 25. marta, mogu se prijaviti osobe od 22 do 30 godina starosti. Kurs će se odžati u aprilu u prostorijama Kancelarije za mlade GO Zvezdara, a odabrani učesnici biće blagovremeno obavešteni o detaljima.

Career daYSZa „Career Days”, ova godina predstavlja stvaranje nove tradicije. Radionice sve-doče o promeni koncepcije ovogodiš-njeg sajma jer će akcenat, pored praksi i poslova, biti stavljen na edukaciju. One će biti selektivnog karaktera, što znači da će studenti pre održavanja po-puniti online prijavu za edukacije koje ih zanimaju, a zatim će biti vršen izbor na osnovu najboljih predispozicija. Samo neke od njih su: „Kako se predstaviti po-slodavcu”, „Značaj kontinuiranog obra-zovanja”; „Kako intervjuiše poslodavac, a kako HR”; „Bonton i pravila o poslov-nom izgledu” i slično, koje će predstaviti neki od najboljih predavača iz vodećih kompanija: Coca-Cola Helenic, Zapo-slenje.org, Ernst and Young i drugi. Svesni činjenice da ima više studenata treće i četvrte godine fakulteta i pos-tdiplomaca nego što će sajam moći da obezbedi praksi i poslova, baza podataka će omogućiti firmama da, i nakon sajma, pronađu kandidate po meri i to u perio-du od godinu dana, koliko će im baza biti dostupna. Učesnici na radionicama će ostvariti brojne prednosti, poput prisu-stva na drugom krugu radionica u toku sajma i prvenstvo ubacivanja podataka u bazu CV-jeva. Zato pažljivo popunite svoj CV, sa svim relevantnim informaci-jama, jer će vas upravo one predstavljati u narednom periodu! Ove godine, „Career Days“ se organizuje 19. i 20. aprila u BELEXPO centru na Novom Beogradu. Ulaz je besplatan, što je praksa od samog nastanka sajma. Dakle, pruža se prilika svim zaintereso-vanim mladim ljudima da dolaskom na sajam učine nešto više za sopstvene kva-lifikacije, sticanje praktičnog iskustva ili zaposlenje. Za više informacija o sajmu pose-tite sajt: www.careerdays.rs, ili stranice www.facebook.com/CareerDays.AIESEC i http://twitter.com/careerdays

BeSPlatnoPlivanjenatašmajdanuStudentski parlament Ekonomskog fakulteta je i ovog semestra obezbedio korišćenje za-tvorenog bazena na Tašmajdanu za studente EKOF-a. Besplatni termini plivanja su svakog utorka od 13 do 14 časova uz obavezan indeks Ekonomskog fakulteta.

marketingfocuS„Marketing Focus“ je jedan od projekata AIESEC-a koji teži da poveže studente sa ovim sektorom privrede. Projekat je edukativnog karaktera i ima za cilj da se studentima, kroz praktične situacije, podigne svest o neophodnosti marketinga u modernom vremenu. Projekat se sastoji iz dva dela: konsultantske kuće i konferencije koja će biti organizo-vana u aprilu.Konsultantska kuća obuhvata niz radionica i edukacija na temu marketinga. Ove godine konsultantska kuća je organizovana za studente iz inostranstva. Osam praktikanata iz ra-zličitih zemalja sveta će pohađati niz edukacija na teme poput prodaje, izrade marketing plana, grafičkog dizajna, konsaltinga, rada u timu. Praktikanti iz inostranstva od početka februara do kraja marta, ukupno šest nedelja, rade u pet malih i srednjih preduzeća, a jedno od njih je DirectaLine. Učestvovaće u izradi analiza i istraživanja i na kraju poku-šati da doprinesu konkurentnosti preduzeća konkretnim rešenjima i strategijama.Za vise informacija o predstojećoj konferenciji posetite sajt: www.ef.aisec.org.rs

exceluPoSlovnojPrimeniU okviru projekta MOVE 21., 10. i 11. decembra prošle godine, održan je seminar „Napredni Excel: Poslovno odlučivanje i finansijska analiza’’. Predavač je bio Petar Arsić, glavni trener Sharpe tima, koji putem radio-nica i seminara pomaže pojedincima da u kratkom roku usavrše svoje poslovne veštine. Tokom prvog dana polaznici su se upoznali sa osnovnim funkcijama i komandama. Drugog dana se-minar je bio posvećen finansijskoj analizi i interpretaciji dobijenih podataka. Predavanja su praćena vežbama, na kojima su učesnici imali priliku da primene naučeno. Učesnicima seminara uručeni su sertifikati. Uzimajući u obzir da se, prilikom zapošljavanja, akcenat stavlja na znanja iz oblasti MS Excel programa i njegove specifične upotrebe, ovaj seminar je bio idealna prilika da se studenti pripreme za uspešan nastup na tržištu rada. Za više informacija o na-rednim seminarima, pratite stranicu: www.facebook.com/move21

Bojana KRIVČEVIĆ

13

fakUltet

ekof arena 2012.Centar za karijerno vođenje i savetovanje Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu će organizovati, po treći put ove godine, u aprilu takmičenje u izradi Studije slučaja na Eko-nomskom fakultetu. Cilj takmičenja je približiti studentima Ekonomskog fakulteta realne poslovne situacije i izazove koje donosi poslovno okruženje u cilju primene stečenih teorij-skih znanja i iskazivanja kreativnih ideja. Takmičenje obuhvata izradu pisanog rada i prezen-tacije koju studenti izlažu pred komisijom, koju čine predstavnici sponzora i profesori Eko-nomskog fakulteta. Takmičenje je pre svega edukativnog i praktičnog karaktera. Detaljnije informacije o takmičenju pratitete na sajtu Centra: www.ekofkarijera.com

caSeStudySHow-PutkojivodidouSPeHa!Evropska studentska organizacija ESTIEM sa Fakulteta organizacionih nauka po šesti put organizuje manifestaciju internacionalnog karaktera „Case Study Show 2012“ koja će se održati od 05. do 07. aprila.Case Study Show pruža priliku studentima da se nađu u ulozi menadžera i suoče se sa po-slovnim problemima današnjice. Ovogodišnji Case Study Show otvara vrata studentima svih fakulteta u Beogradu. Studenti će imati priliku da rešavaju kraći poslovni problem kompanija, kao i da “zave-du” kompaniju za tri minuta. Pored kompanija koje učestvuju na događaju prva dva dana kompanije učesnice trećeg dana su i City Facility i Banka Intesa.Tokom trećeg dana održaće se i Company Show, mini sajam zaposlenja. Svi prisutni će moći da stupe u kontakt sa predstavnicima kompanija, ostave svoj CV, i tako ostvare pri-liku za potencijalno zaposlenje. Više informacija na sajtu www.casestudyshow.org.rs. ili putem mail-a na iva.ilic@estiem.org.

SPortSko drUštvo ekonomiStOvo sportsko društvo postoji u okviru saveza studenata Ekonomskog fakulteta. U okviru takmičarske sekcije postoji ne-koliko kolektivnih ekipa u ženskoj i muš-koj konkurenciji. U pitanju su odbojkaš-ke, košarkaške, rukometne i muška ekipa u malom fudbalu. Jedno od najznačajnijih takmičenja na kojima naši studenti učestvuju je i Ekonomijada, koja se održava jednom godišnje i na kojoj su naše ekipe više-struki pobednici. Pored kvaliteta koji je neosporan, za uspeh naših sportista je zaslužan i kolektivni duh koji postoji između njih. U protekloj godini, sportisti su ostvarili zapažene rezultate.

Ekipa muškog rukometa:- III mesto Kup studenata Beograda- V mesto Univerzitetske lige Beograda Ekipa ženskog rukometa:- III mesto Univerzitetska liga Beograda- III mesto Kup studenata Beograda

Ekipa malog fudbala:- II mesto na internacionalnom turniru EURO VALENCIA 2011- III mesto - Univerzitetska liga Beograda 2011- Polufinale Kupa studenata Beograda 2011- Finale kupa druge lige Beograda u malom fudbalu (termin odigravanja - februar 2012.)

Drage kolege, ukoliko imate sportske kvalitete, a pritom ste i vedrog duha, priključite se takmičarskim akcijama i pobedama. Sve potrebne informacije možete dobiti u prostorijama Saveza studenata Ekonomskog fakulteta. U sledećem broju pročitajte o uspesima naših odbojkaških i košarkaških ekipa.

13

fideSFIDES projekat je edukativnog karaktera i ima za cilj da studente upozna sa teorijom i prak-som iz oblasti finansija, kao i sa potencijalnim poslodavcima iz ove sfere.Prvi deo projekta pruža edukaciju o Beogradskoj berzi i Forexu. Beogradska berza omogućava učesnicima priliku da trguju virtuelnim hartijama od vrednosti u realnom vremenu. Kroz uče-stvovanje u seminaru o deviznom tržištu FOREX, studenti uče o značajnosti deviznog tržišta, kao i o mogućnostima koje ono pruža kao najživlje tržište na svetu koje nikada ne spava.Ove godine FIDES organizuje i takmičenje u izradi studije slučaja, na kojem će tročlani ti-movi imati šansu da se oprobaju,pre svega, u finansijskoj analizi, a posle i da predlože rešenja iz drugih sfera. U predlozima rešenja neće biti ograničenja - znanje, kreativnost i snalažljivost maksimalno dolaze do izražaja. Pobednike ovog takmičenja očekuju nagrade koje će generalni pokrovitelj, u saradnji sa projektom FIDES, obezbediti za vas!Konferencija se održava 17. i 18.aprila u Narodnoj Banci Srbije. Edukaciju, koja je u potpunosti besplatna, omogućili su Ekonomski fakultet, kompanije koje rade na projektima i kancelarija AIESEC-a na Ekonomskom fakultetu. Za sva dodatna pitanja možete se obratiti na mail: fi-des.2012@gmail.com

odgovornimladi,održivaBuduĆnoSt „Odgovorni mladi, održiva budućnost“ je projekat organizovan od strane AIESEC–a Srbi-je sa ciljem povećanja aktivizma članova đačkih, studentskih, humanitarnih, omladinskih i nevladinih organizacija u oblastima društvenog, ekonomskog i ekološkog aspekta održivog razvoja i njihovog povezivanja sa Vladinim i privrednim sektorom. 29. februara 2012. sa početkom u 15h u Beogradskoj Bankarskoj Akademiji održan je semi-nar o održivom razvoju. Praktikanti iz inostranstva, zajedno sa članovima AIESEC tima, dr-žali su različite vrste edukacija namenjene sagledavanju šire slike problema lokalne zajednice koje smo svi mi deo i načinima rešavanja tih problema. U okviru projekta organizovan je i konkurs sa temama: „Utičem na održivost životne sre-dine”, „Utičem na održivost društva” i „Utičem na održivost ekonomije”, na koji su se prijavili svi mladi od 18 do 29 godina. Ovo je bila jedinstvena prilika da se tematika održivog razvoja približi mladima ne bi li i sami uticali na probleme održivosti naše zemlje.

Informacije pripremile: Andrea KRIZMANIĆ, Ivana MITROVIĆ, Bojana MARKOVINOVIĆ

fakUltet

14

fakUltet

14

ML: Odakle je potekla ideja o osniva-nju Development Center-a?VM: Prethodnih nekoliko godina sam pri-lično aktivan u nevladinom sektoru. Bio sam član, ali i na vodećim pozicijama, više orga-nizacija: od Omladine Mense Srbije, preko Rotarakt kluba Dedinje i ELSA Beograd, do Serbian Intelligence Network-a. Zalaganjem u tim organizacijama i ulaganjem u svoje ne-formalno obrazovanje imao sam čast da upo-znam i da radim sa dosta mladih, ambicioznih i perspektivnih ljudi. Rešio sam da skupim većinu tih kolega na jedno mesto da zajednič-ki radimo, i tako je nastala organizacija danas poznata kao Development Center.ML: Čime se organizacija bavi?VM: Delokrug aktivnosti organizacije je veo-ma širok, iz razloga što nisu svi zainteresovani da rade sve, tako da svako može pronaći sebe i raditi ono što mu je u domenu interesovanja. Stoga imamo posebne timove u okviru sek-tora koji se bave različitim vrstama edukacije: humanitarnim i razvojnim aktivnostima, ze-lenim projektima, pravnim istraživanjima.ML: Kako izgleda struktura organiza-cije?VM: Podela Development Center-a je veo-ma jasno definisana, jer precizno definisanje zadataka olakšava rad organizacije. Postoje četiri sektora – Educational, Watchers, No-bleness, Socialization i nekoliko timova van sektora koji olakšavaju rad organizacije – Pro-ject development, Research, Creative i Pro-mo Team. Ipak, s obzirom da mnogi ne žele da budu usko vezani samo za jednu delatnost ili jedan sektor, moguće je, a i poželjno je, uče-šće u aktivnostima ostalih sektora u skladu sa interesovanjima i slobodnim vremenom.ML: Vaši „lajtmotivi“?VM: Moto Development Center-a je: „Today’s fight – tommorow’s right”, što osli-kava naš cilj. Moramo se za nešto boriti već danas, ako to nešto želimo, figurativno reče-no, već sutra.ML: Omogućavate studentima učešće na seminarima i treninzima. Na šta ste prevashodno usredsređeni?VM: Od polovine marta sprovodimo Deve-lopment Academy, niz treninga namenjenih članovima Development Center-a i nekih par-

tnerskih organizacija.Predavači će biti domaći i međunarodni treneri, IT stručnjaci, konsul-tanti itd. Imamo saradnju sa organizacijama koje se bave neformalnom edukacijom – Nesk WebArt, Balkan Security Network, Marketing Workshop, te će i njihovi predavači biti deo naše Akademije. Svi treninzi su potpuno be-splatni za naše članove. Akademija je podrža-na od strane Kancelarije za mlade Beograd, te će se ista održati u njihovom Info room-u.Trenutno radimo i na realizaciji velikog pro-jekta- Ignorantia Iuris Nocet – Znaj svoja prava! Projekat se sastoji iz dva seminara, jed-nog namenjenog studentima prava, i drugog namenjenog studentima svih ostalih fakul-teta. O kvalitetu seminara svedoči to što su partneri na projektu Univerzitet u Beogradu, Kancelarija za mlade Beograd, Studentski parlament Pravnog fakulteta, Antić&Pajčin Partners Limited, advokatska kancelarija Si-mić i Organizacija srpskih studenata u ino-stranstvu. Naša ideja je dostizanje sopstvenih maksi-muma, kako uz pomoć dodatnog obrazova-nja, tako i preko praksi koje nudimo našim članovima.ML: Šta nudite studentima Ekonomi-je na polju prakse i usavršavanja?VM: Development Center trenutno nudi praksu u Antić&Pajčin Partners Limited. To je prvi zajednički konkurs za praksu i dogo-vorili smo se da do deset studenata dobije

status praktikanta-saradnika na projektu, i to po pet studenata prava i po pet studenata ekonomije. Postoji i mogućnost pohađanja besplatnog seminara o pravu namenjenog svim studentima – Basic Legal Training Co-urse, čiji je cilj bolje informisanje o ljudskim pravima i pravnom sistemu u Srbiji.ML: Koje osobine posebno cenite kod ljudi koji apliciraju za članstvo u vašoj organzaciji?VM: Sama aplikacija za članstvo znači da je aplikant siguran u sebe i da želi da učestvuje u radu organizacije. Od članova se očekuje da pokažu inicijativu i zalaganje u aktivnostima za koje se opredele. Zaduženja delimo u skla-du sa slobodnim vremenom pojedinca. ML: Kako bi studenti Ekonomskog fakulteta mogli da se povežu sa Deve-lopment Center-om?VM: Svi zainteresovani mogu da se prijave na mejling listu Development Center-a i na taj način budu u toku sa dešavanjima u Centru, a kao predsednik organizacije pozivam sve za-interesovane da pošalju aplikaciju za članstvo u organizaciji slanjem CV-ja na: office@ngo.rs, i tako steknu mogućnost da aktivno uče-stvuju u radu organizacije, da budu obavešte-ni o aktivnostima, kao i da iniciraju projekte koji interesuju njih ili njihove kolege.Sve informacije dostupne su na našoj In-ternet prezentaciji – www.ngo.rs

Monopollist

develoPment CenterNevladino i neprofitno udruženje osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti edukacije, razvoja nevladinog sektora i socijalizacije. Njihov moto je ‘’Da svima bude bolje’’. Osnivač organizacije, Vuk Mirčetić, dao je intervju za Monopollist.

1515

nova godina, ekonomski gledano, nije baš najsrećnije po-čela. MMF i Narodna banka Srbije revidirali su procenu ovogodišnjeg privrednog rasta Srbije sa 1,5% na svega pola procenta. Najveći srpski izvoznik, smederevska že-

lezara, predata je u ruke Vladi Srbije za jedan dolar. Ni pored najjeftinije struje u Evropi, železara više nije profitabilna. Ostaje nam samo da verujemo Amerikancima da teška srca napuštaju „ponos Srbije“, koji su mukotrpno gradili proteklih 7-8 godina. U isto vreme, tipično srpski, gradska skupština u Smederevu nikako da odobri izgradnju rafinerije. Kažu, zagađuje životnu sredinu, a ugovor je pun pravnih „rupa“. Onu istu životnu sredinu u kojoj se decenijama nalazi jedan od najvećih industrijskih kompleksa biv-še SFRJ i jedan od najvećih zagađivača u Srbiji (gore pomenuta železara)?! A koji je to privatizacioni i bilo kakav drugi veliki po-slovni ugovor u našoj zemlji poslednjih godina čist kao suza? Ma dobro, Bože moj! Ako ovako nastavimo, uskoro ni železara neće raditi, pa će Smederevci konačno imati čist vazduh. Videćemo iz prve ruke da li se može živeti od vazduha i ideala.Guverner NBS Dejan Šoškić ističe da će ova godina biti veoma teš-ka, mada se inflacija vratila u okvire dozvoljenog odstupanja od ci-lja. Koliko je to dobar znak sa jedne strane, sa druge može biti i loš, jer to znači da investiciona i kreditna aktivnost zamire. Gore pome-nuti minimalni privredni rast, povećanje nezaposlenosti, pa i takvi signali poput neodržavanja sajma automobila u Beogradu, nikako ne mogu biti zanemareni. Još jednom je potvrđen ogroman značaj Kejnsove ekonomske teorije. Još pre blizu jednog veka, Henri Ford shvatio je ono što ni danas mnogi „uspešni biznismeni“ ne mogu da shvate. Stimulisao je svoje radnike neobično visokim platama, tako da su i oni sami mogli da kupe automobile koje su proizvodili. Ford je automobil učinio dostupnim širokom sloju ljudi i enormno uvećao svoje mogućnosti za ostvarivanje profita. Da li se nekad često pominjani umovi iz američke kompanije „Apple“ zapitaju koliko bi povećali prodaju kada bi kineske radnike u svojim fabrikama plaćali bolje? Ne, njima je očigledno dovoljno tržište na Zapadu, na kome živi samo četvrtina ljudske populacije. I Džon Neš je davno objasnio liberalnoj gospodi austrijske ekonomske škole zašto je bolje sarađivati, zašto je bolje preći tu kratkovidu percepciju da su nam kupci i dobavljači neprijatelji, nekakvi suparnici. Da nema tih kupaca kojima su potrebni naši proizvodi, od čega bismo živeli? Da nema dobavljača, kako bismo došli do sirovina? Ta mogućnost shvatanja činjenica na drugačiji način je razlog zašto je ekonomija društvena nauka, ponekad i čista filozofija. Nikakvi parametri u realnom svetu ne mogu da zamene čistu logiku rasuđivanja. I, kako da se izborimo sa problemima rasta, izvoza, inflacije, javnih rashoda? Neki kažu da treba da proizvodimo znanjem intenzivne proizvode. Da li zemljama Evropske unije, kao našim najvećim trgovinskim partnerima treba naše znanje? Čisto sumnjam. Neko će reći, u vreme SFRJ imali smo jaku industriju. Šta to onda da ponudimo evropskim zemljama? Fijatove licence za Zastavine automobile? Filip-sove licence za EI Niš televizore? Ili možda italijansku licencu za Takovo eurokrem i čokoladice? Razvoj SFRJ bio je svojevrsna iluzija i raspršio se kao kula od karata zajedno sa značajem našeg geopolitičkog položaja za zemlje Zapada.Dakle, okrenimo se onome što imamo. Privredu svake zemlje ipak grade, pre svega, njena uspešna preduzeća. Ima ih čak i Srbija. Soko Štark je zahvaljujući razvoju novih proizvoda i aktivnom marketingu preporodio svoje poslovanje. I meni kao potrošaču, sada je zaista svejedno da li kupujem „Najlepše želje“ ili „Milku“. Srbija ne treba da gleda ni levo ni desno, ni gore ni dole, već pre svega da gleda kako da sebe učini konkurentnijom zemljom. Krajnje je vreme da se započne jedan ozbiljan investicioni ciklus u one privredne delatnosti koje mogu biti produktivne. I ja bih veoma voleo da već sad krenemo da razvijamo vasionske tehnologije, ali ponekad je ipak najbolje kuću graditi od temelja. Obezbediti ljudima pristojan životni standard, tako da osnovne životne namirnice ne plaćaju kao da su u Luksembur-gu. Bar kvalitetnu i jeftinu hranu možemo da proizvedemo. Sa porastom životnog standarda doći će i do porasta štednje, a onda možemo u nove radne pobede. Za kapitalne proizvode teške industrije čekaju nas Nesvrstane zemlje, za organski čistu hranu Evropska unija. Što bi neko rekao, ja nemam ništa ni protiv koga, samo imam nešto za nas. Ako slušajući Arčibalda Rajsa pobedimo sebe, lako ćemo osvojiti Evropu i svet!

Stefan ĐERASIMOVIĆ

kakoPoČetikadjeBlizukraj?

ekonomija

16

ekonomija

Period izazova U ekonomSkomSiStemuSrBije

intervjusaguverneromnarodnebankeSrbije,drdejanomšoškićem

Sudeći po prognozama ekonomi-sta, u narednom periodu Srbiju očekuje dosta prepreka u razvoju. „Verovatno jedna od najtežih go-

dina u ekonomskom smislu u poslednjoj deceniji za našu zemlju“, saopštio je guver-ner. Naravno, sve zavisi od toga koliko je zemlja spremna da sprovodi reforme. Rizi-ci postoje sa svih strana. Kakvo je viđenje iz ekonomskog ugla našeg sagovornika u već najavljenom talasu krize? Nešto više o ovom pitanju i drugim temama u nastavku teksta, za MonopolList govorio je guver-ner Dr Dejan Šoškić. ML: Sa kojom ocenom od 1 do 10 biste ocenili makroekonomsku si-tuaciju naše zemlje?DŠ: Ocena je verovatno između 6 i 7. U narednom periodu možemo se kretati ka boljim ocenama, ali i ka lošijim. Postoje dobri izgledi da uspemo u ambiciji da si-stem stabilizujemo sa niskom inflacijom, rastom izvoza bržim od rasta uvoza, sa promenom u strukturi BDP-a u pravcu ra-sta učešća razmenljivih dobara (uglavnom industrija i poljoprivreda) i sa stavljanjem javnog duga pod kontrolu i njegovim re-lativnim smanjivanjem u odnosu na BDP. Rizici realizacije ove strategije postoje sa međunarodnih tržišta i iz domena fiskalne politike u našoj zemlji. Ozbiljna reforma javne potrošnje je neophodna i ne sme se više odlagati. ML: Šta monetarna politika može učiniti za privredni razvoj?DŠ: Ključna podrška privrednom razvoju od strane monetarne politike je obezbeđi-vanje niske i stabilne inflacije kao osnove za smanjivanje neizvesnosti u oblasti po-slovanja privrednih subjekata i novih inve-sticija. Efikasna monetarna politika utiče i na smanjivanje riziko premije zemlje, a to ima, po pravilu, pozitivan uticaj na sma-njenje kamatnih stopa u zemlji.ML: Sve je manje stranih investito-ra za plasman kapitala na naše tr-žište. Koji bi bio najpovoljniji kurs evra za privlačenje istih?

DŠ: Sam nivo kursa nije od presudnog značaja za privlačenje investicija. Po pravi-lu, neuporedivo su važniji stabilnost cena, kredibilitet i efikasnost ekonomske poli-tike, pravna sigurnost i odsustvo korup-cije, raspoloživa infrastruktura, članstvo zemlje u međunarodnim organizacijama, politička stabilnost i razvijenost instituci-

ja, jednostavna administracija, porezi itd. ML: Da li ste zadovoljni rezultatima pokrenute dinarizacije finansijskog sistema i koje mere nameravate da preduzmete po tom pitanju u na-rednom periodu?DŠ: Dinarizacija je dugoročan proces, ne jednokratna akcija. Otuda veće rezultate u dinarizaciji očekujemo od ove godine, kada će inflacija ponovo biti niska i u za-crtanim okvirima. U narednom periodu

potrebno je da u taj proces budu uklju-čeni svi državni organi, banke, privreda, građani, ali i međunarodne finansijske institucije, koje emitovanjem ili garanto-vanjem obveznica u dinarima na našem tr-žištu mogu bitno da pomognu u kreiranju jeftinijih i dugoročnijih dinarskih izvora finansiranja, koji bi onda omogućili niže kamatne stope i duže rokove dospeća kre-dita u dinarima bez valutne klauzule. ML: Kakvo je Vaše mišljenje o osni-vanju razvojne banke u kontekstu sve izraženijih zahteva privrednika za obezbeđivanje povoljnijeg kredi-tiranja privrede?DŠ: Načelno mislim da takva vrsta institu-cije može biti korisna za podsticanje eko-nomske aktivnosti u zemlji, ali ne smemo nikad izgubiti iz vida da su se slične insti-tucije u pojedinim zemljama stavljale u službu politike ili bile okvir za koruptivne postupke njenih nadležnih organa. Otuda je potreban visok oprez i odgovornost u osnivanju ovakve institucije i učiti na greš-kama drugih, jer ovakva banka mora biti zasnovana na profesionalizmu i kredibili-tetu ako očekujemo da ostvari pozitivan efekat koji se od nje očekuje. ML: Kašnjenja u servisiranju oba-veza privrede jesu zastupljena. Kolika je to opasnost za stabilnost bankarskog sistema, imajući u vidu i dodatni problem nelikvidnosti privrede?DŠ: Da, to je uvek ozbiljan problem. Re-dovnost plaćanja svih dužnika i efikasna pravna zaštita preduzeća poverilaca ključ su za rešenje ovog problema. Uz to, una-pređenja u sistemu naplate PDV-a dodat-no bi mogla da podstaknu rešavanje ovog problema. Bankarski sistem jednim delom zbog nelikvidnosti preduzeća ima prirast problematičnih kredita u svojim bilansi-ma. To je ozbiljan problem koji se u ovom trenutku s uspehom drži pod kontrolom visokim nivoima rezervacija za gubitke, koji proističu iz regulative NBS. U dugom roku rešenja se moraju tražiti sistemski,

„Sačuvati stabilnost cena i finansijsku stabilnost. Obavezno zadržati aranžman sa MMF-om, primeriti budžetske rashode realnosti i započeti dugo odlagane strukturne reforme i reformu javnog sektora u celini.“ – samo su neki od saveta guvernera kako uspešno prevazići barijere u 2012. godini.

Rođen je u Beogradu 1967 godine. Vandredni je

profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na kom je diplomirao

1989, magistrirao 1993. i doktorirao 1999. godine.

Autor je knjige Hartije od vrednosti: upravljanje

portfoliom i investicioni fondovi i koautor knjiga

Finansijska tržišta i institucije, Ekonomska

statistika i Berzanski pojmovnik. Objavio je više od 40 članaka i referata iz oblasti finansijskih tržišta

i institucija i tranzicije u Srbiji. Narodna skupština Republike Srbije imenuje

ga za guvernera NBS 28.jula 2010. godine sa mandatom

od šest godina.

17

ekonomijaintervjusaguverneromnarodnebankeSrbije,drdejanomšoškićem

jer regulativa NBS u ovom domenu obez-beđuje stabilnost bankarskog sistema, ali i predstavlja dodatni regulatorni trošak koji ne pomaže našim nastojanjima da se kamatne stope u sistemu smanjuju. Otu-da je NBS predložila donošenje Zakona o faktoringu, koji bi trebalo da se dostavi našoj skupštini za nekoliko meseci. ML: Zašto u ovom trenutku fiksni kurs evra ne bi bio dobar za finan-sijski sistem?DŠ: Fiksni kurs evra je eksplicitna obave-za za državu da brani kurs na određenom nivou. U situaciji fundamentalne nerav-noteže u bilansu plaćanja (kakav je slučaj sa Srbijom) to može da bude vrlo skupa strategija i dovede do brzog trošenja de-viznih rezervi sa neizvesnim ishodom po pitanju očuvanja kursa. Drugo, u situaciji kada je inflacija kod nas još uvek viša od inflacije u evrozoni, fiksni kurs, u nedo-statku značajnog rasta produktivnosti rada, po pravilu, vodi smanjivanju konku-rentnosti domaće privrede i otežava rast BDP-a kroz rast izvoza, što je izabrana i nužna strategija razvoja za Srbiju u nared-nom periodu. ML: Kako vidite 2012. godinu sa ekonomskog aspekta? DŠ: To je godina velikih privrednih iza-zova. Verovatno jedna od najtežih godina u ekonomskom smislu u poslednjoj dece-niji za našu zemlju. Evropa će biti u rece-siji. Kriza suverenog duga evrozone će se postepeno rešavati, po svoj prilici tokom cele ove godine, možda i duže. Finansijski sistem Evrope neće lako i brzo uspostavi-ti svoju stabilnost i to će imati uticaja na podružnice njihovih banaka u čitavom našem okruženju, pa i u Srbiji. To će biti godina u kojoj će teško biti izvoziti i pri-vlačiti strane investicije, a i jedno i drugo je važno za našu zemlju. ML: Da li ste u detinjstvu maštali da ćete raditi kao guverner?DŠ: U ranom detinjstvu ne. Ali kao već student poslediplomac na smeru mone-tarna ekonomija i bankarstvo, moja su profesionalna razmišljanja bila vezana za bankarstvo, centralno bankarstvo, kao, ve-rovatno, i razmišljanja većine ambicioznih studenata sa toga smera. Nisam očekivao da ću u svojoj profesionalnoj karijeri biti i guverner centralne banke, mada sam, pri-znajem, razmišljao o tome. ML: Sećate li se, možda, neke aneg-dote u radu sa studentima Ekonom-skog fakulteta?DŠ: Ima ih mnogo i rado ih se sećam. Rad sa studentima za mene je uvek bio inspira-cija i spontano sam osećao kao da su stu-

denti neki moji manje iskusni bliski rođa-ci, koje treba usmeriti, ponekad biti strog radi pouke, ali i oprostiti, jer smo i sami grešili. Sećam se kada su bile demonstra-cije 1996. i kada su studenti organizovali protestni skup u A1. Došao sam kao sluša-lac, da svojim prisustvom podržimskup, ali su studenti počeli sa prozivkom asistenata i docenata koje su hteli da čuju. Odjednom, i mene su prozvali i bio sam potpuno nepripremljen za tako nešto i praktično gurnut da se obratim skupu od nekoliko stotina studenata i u prisustvu rukovodstva fakulteta za koje su studenti tražili da podnesu ostavku. Tako sam odr-žao svoj, sigurno ne naročito dobar i ubed-ljiv, ali s moje strane vatren govor koji je imao jedan revolucionarni ukus. Nakon toga sam dugo sam bio pod utiskom da okolnosti stvaraju ljude najmanje koliko i njihovi talenti i da su inteligencija, po-štenje i strast mladih ljudi, tj. studenata u protestu i kod nas i u svetu vrlo često jedan od najpozitivnijih društvenih fenomena i osnova istinskog društvenog progresa. ML: Bili ste gostujući predavač na University of California at Berke-ley, University of New Heaven i University of Rhode Island. Kakva ste iskustva poneli odatle?DŠ: Američki univerziteti su stimulativne akademske oaze i, po mom mišljenju, naj-veća su komparativna prednost Amerike u

odnosu na ostatak sveta. Istraživački rad je mnogo intenzivniji i predstavlja osnov izgradnje kapaciteta profesora i univerzi-teta u celini. Držao sam godinama nasta-vu i u Italiji i to međunarodnim grupama poslediplomaca u oblasti bankarstva, kao i međunarodnim grupama studenata u organizaciji Univerziteta u Beču. Američ-ki studenti su slobodniji u ponašanju od Evropljana (unose hranu i piće na časove i sl.) ali nikad ne prepisuju i možete ih ostaviti u sali za vreme ispita bez bojazni da će se okrenuti ceduljicama, telefoni-ma, prepisivanju i sl. Centralni Evroplja-ni su disciplinovani i vredni, ali svuda ima izvanrednih studenata. Naši studenti mogu svuda da postignu vrhunske rezul-tate i drago mi je da je to sve češće slučaj. ML: Kako provodite slobodno vre-me? DŠ: Volim prirodu, čitanje, pisanje, muzi-ku, sport...sve što vole...sredovečni.ML: Kojim životnim vrednostima se rukovodite?DŠ: Radi kako treba ili nemoj da radiš. I ima jedna lepa britanska: „Honesty is the best policy”.ML: Šta nam poručujete?DŠ: Budite vredni, pošteni i uporni. Učite trajno.

Ivana MANDIĆFoto: Svetozar KARADŽIN

1818

KARIJERADžon Majnard Kejns rođen je 5. juna 1883. godine kao sin Džona Nevila Kejnsa, profesora eko-nomije na Kembridžu. Kada je odrastao, pošao je očevim sto-pama i upisao isti univerzitet. Interesantan je podatak da je iz oblasti ekonomije dobio najma-nju ocenu. Posle školovanja, bio je anga-žovan u kraljevskoj komisiji za valutu i finansije Indije, gde je mogao da iskaže svoj talenat pri-menjujući ekonomsku teoriju na praktične probleme. Pošto se do-kazao, njegove usluge tražene su za vreme i posle Prvog svetskog rata. Više puta je u svojim deli-ma upozoravao na to da je Srbija proporcionalno najviše stradala u Prvom svetskom ratu. Do 1942. godine, Kejns je već bio ugledni ekonomista sa titu-lom barona. Za vreme Drugog svetskog rata jgovorio je da bi rat trebalo finansirati većim taksama da bi se izbegla inflacija. Posebno je zapamćen kao zagovarač vladine politi-ke intervencionisanja. Nekad su njegovi stavovi u vezi sa inflacijom bivali okarak-terisani kao ravnodušni ili čak pozitivni. On zaista jeste više preferirao inflaciju od deflacije rekavši da je, ako se mora birati između dva zla, „bolje razočarati rentijera nego naneti bol radničkim porodicama“. Bez obzira na to, bio je dosledno nepo-pustljiv u vezi sa činjenicom da je potreb-no da se izbegne inflacija, gde je moguće. Kejns je bio i odličan investitor, što mu je, i te kako, pomoglo a se obogati.. Nije mo-gao da predvidi krah berze 1929. godine, ali se brzo oporavio nakon toga.

DELANajvažnije Kejnsovo delo je Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca, objavljeno

1936. godine. Ovim delom, napisanim posle Velike ekonomske krize, kada je pitanje nezaposlenosti bilo centralno, iz-vršio je revoluciju u ekonomskoj nauci. Nastojao je da istraži sve pojave koje utiču na proizvodnju i zaposlenost. Kejnzijanski ekonomisti tvrdili su da od-luke koje se donose u privatnom sektoru nacionalne ekonomije ponekad dovode do neželjenih makroekonomskih efekata. Te efekte može suzbiti aktivna ekonomska politika preko javnog sektora, tj. monetar-na politika centralne banke i fiskalna po-litika vlade koja nastoji da stimuliše pro-izvodnju bez obzira na poslovne cikluse. Kejns je te ideje prvi put oformio upravo u navedenom delu . Kejnzijanizam je vladao makroekonom-skim mišljenjem oko pola veka, da bi nje-

govu dominaciju ugrozila nova klasična ekonomija osamdesetih godina. Današnji neokejnzijani-zam vrlo malo podseća na svog utemeljivača. Od mnogobrojnih dela ovog osni-vača moderne ekonomije mogu se izdvojiti još: The Economics of War in Germay (1915.), Eko-nomske posledice mira (1919.), A Treatise on Probability (1921.), Rasprava o novcu (1930. godine, u dva toma). Rasprava o novcu je bila žestoko kritikovana od strane Fridriha Hajeka, pa je Kejns je uzvratio istom merom na supar-nikovo konkurentsko delo. Ovaj konflikt predstavljao je pravu malu bitku na liniji Londonska ekonomska škola – Kembridž.

ŽIVOTU početku, Kejnsove veze bile su isključivo sa muškarcima. Jedna od najvećih njegovih ljubavi bio je umetnik Dankan Grant, koga je upoznao 1908. godine. Ipak, 1921, zaljubio se u Lidiju Lopo-

kovu, poznatu rusku balerinu, pa su se 1925. i venčali. U Kembridžu joj je sagra-dio pozorište.Kejns je imao zavidnu kolekciju slika po-znatih autora, među kojima su bili Modi-ljani (nije Franko Modiljani :), prim.ur.) i Pikaso. Uživao je u prikupljanju knjiga. Nabavio je i zaštitio mnoge radove Isaka Njutna, za koga je govorio da je „poslednji od magova“. U tinejdžerskim godinama je posećivao crkvu, da bi posle univerziteta postao agnostik i to ostao do svoje smrti.Pretrpeo je niz srčanih napada, od kojih se jedan pokazao kao fatalan. Preminuo je 21. aprila 1946, u svojoj 62. godini. Rodi-telji su ga nadživeli, kao i supruga, koja je živela do 1981. godine.

Bojana KRIVČEVIĆ

osnivačmodernemakroekonomije

džonmajnardkejnSPrvi baron, Kejns od Tiltona, bio je ugledni ekonomista čije su ideje imale važan uticaj na modernu ekonomiju i političku teoriju, ali i uspešan investitor koji je na taj način izgradio svoje bogatstvo. Veliki ljubitelj umetnosti, knjiga i pozorišta, bio je neko za koga su govorili da je prijatno dočekivan gde god bi se pojavio.

ekonomija

19

ekonomija

19

BYE BYE US STEELAmerički gigant u proizvodnji čelika US Stil (US Steel) i zvanično je 27. januara 2012. godine potpisivanjem ugovora sa Vladom Sr-bije stavio tačku na svoje poslovanje u Srbiji. Da li su svetska ekonomska kriza i kolebanja na tržištu čelika, kao i gubitak od 100 miliona dolara na godišnjem nivou, razlozi zbog kojih je američki gigant odlučio da svoju investiciju vrednu 23 miliona dolara ponovo vrati u ruke Vlade Srbije? Koliki su dugovi smederevske železare i da li je ishitreni potez Vlade Srbije o formiranju radne grupe samo ojačao prego-varačku poziciju US Stila, neka su od brojnih pitanja koja kao da ostaju u senci toga da je „čedo grada Smedereva“ kupljeno za samo jedan dolar.

I BI US STIL SRBIJASmederevska železara prodata je slovačkoj kompaniji US Stil Košice, koja posluje u okvi-ru velike američke korporacijie US Stil, 31. marta 2003. godine. Ova privatizacija izazva-la je veliku buru u javnosti. US Stil postao je vlasnik smederevske železare i još pet zavisnih preduzeća za svega 23 miliona dolara, pri čemu ga je Vlada oslobodila plaćanja svih zao-stalih dugova. Dugovi SARTID-a u to vreme, po nekim procenama, iznosili su 1,7 milijardi dolara, pa se sa pravom postavljalo pitanje da li je ovo bila njihova stvarna vrednost ili je ova-kva cifra bila potrebna kako bi se lakše oprav-dalo prodavanje železare ispod svake cene.

POČETAK BEZ KRAJAPITANJA BEZ ODGOVORA Krajem prošle godine US Stil donosi odluku da, zbog posledica svetske ekonomske krize i kolebanja na tržištu čelika, jednu od dve peći stavi na režim tihog hoda, da bi već početkom ove godine doneo odluku da proda železaru i napusti tržište Srbije. Da li su gubici američ-kog giganta bili stvarno toliko veliki? Da li je tržište čelika zaista u tako teškoj situaciji, ili je ovo samo još jedan od primera iskorišćavanja pod okriljem multinacionalnog? Direktan odgovor na ova pitanja teško je dobiti. Ako se uzme u obzir da je u Srbiji cena struje niža u odnosu na evropski prosek, a železara je jedan od najvećih potrošača ovog energenta, zatim niže cene ekoloških taksi, niži porez na doho-dak zaposlenih, na osnovu nižih plata zaposle-

nih, postavlja se i pitanje koji su stvarni razlozi odlaska US Stil-a? Osim toga, zbog čega US Stil nije, kao što je to uradio u slučaju slovačke železare Košice, vezao svoju budućnost za bu-dućnost auto industrije, sada kada je na tržištu Srbije prisutan Fijat kao potencijalni strateški partner. Iako železara još od 2008. godine po-seduje sertifikat koji joj omogućava proizvod-nju limova za auto industriju, čelik koji ona proizvodi nije onaj koji je potreban Fijatu.

IZVOZ = UVOZPrilikom pominjanja da je US Stil Srbija bio jedan od najvećih srpskih izvoznika, često se zaboravlja da je on istovremeno bio i jedan od najvećih srpskih uvoznika. Kako Srbija ne po-seduje osnovne sirovine za proizvodnju čelika, gvozdenu rudu i kameni ugalj, koje učestvuju sa 70% u njegovoj ceni, ove sirovine su uvože-ne. Veliki izvoz i, sa druge strane, istovremeno veliki uvoz, uticali su da ukupni neto izvozni

efekat za Srbiju bude nizak. Istovremeno je rast cena uvoznih sirovina i pad vrednosti čelika ostavljao prostor da se „naduvavanjem“ uvo-znih cena i nižim cenama izvoznih proizvoda umanji profit podložan oporezivanju. Da li su gubici, koji su u 2010. godini iznosili 150 miliona dolara, a do septembra 2011. godine 73 miliona dolara, stvarni, ili se njima samo iz-begava plaćanje poreza na korporativnu dobit i eventualna podela profita radnicima, koja im je obećana u septembru 2004. godine?

TUŽAN KRAJ O AMERIČKOM SNUNa početku su i smanjenje radne nedelje na četiri radna dana, kao i priče o odlasku, de-lovale samo kao deo marketinške igre kojom US Stil pokušava da obezbedi dodatne olak-šice, uslovljavajući njihovo prihvatanje svojim ostankom na čelu železare. Ali, izgleda da su blizina parlamentarnih izbora i ishitreni potez Vlade o formiranju radne grupe omogućili američkom gigantu jednu mnogo bolju opci-ju, a to je odlazak iz Srbije „čistih ruku“

VRUĆ KROMPIRVruć krompir sada je u rukama srpske Vlade. Izdržavanje železare biće ogroman teret za budžet, a otpuštanje radnika i umanjivanje za-rada svakako najnepovoljnija opcija nekoliko meseci pred parlamentarne izbore. Brz prona-lazak novog kupca obradovao bi i radnike, čija će sudbina biti daleko neizvesnija ako bi cela priča epilog dobila tek posle izbora.

Nenad KRSTIĆ

odlazakuSStilaizSrbije

Smederevo,gradod(Bez)Čelika

Srpsko akcionarsko rudarsko-topioničarsko

društvo sartid osnovano je 1913. godine, a smederevska čeličana

1926. godine. Već 1939. godine SARTID je

proizvodio 18000 tona čeličnih proizvoda.

Američka kompanija prodala je smederevsku železaru Vladi Srbije za jedan dolar. Naša železara je, za sada, izbegla sudbinu koju je doživela ona u Sisku. Međutim, njena budućnost prilično je neizvesna.

20

ekonomija

„VREME JE ZA LJUBAV!“Pod ovim sloganom, uz podsećanje da postoje trajne vrednosti koje su nezamen-ljive, već dugo posluje jedna od vodećih domaćih kompanija u konditorskoj indu-striji, AD „Štark“. Proizvođač raznovrsnih poslastica koje su obeležile najlepše tre-nutke našeg detinjstva, uprkos ekonom-skim problemima u zemlji, aktivno prati savremene trendove i nastoji da ispuni svoju misiju - da postane sinonim za slat-ko u svakoj porodici.Većinski vlasnik AD „Štark“ (sa oko 94%) je „Grand kafa“, vodeći proizvođač i distributer kafe u regionu. Povezivanjem „Grand kafe“ i „Droga Kolinske“, „Štark“ je postao članica Grupe „Droga Kolinska“, gde posluje kao jedinica Strateškog po-slovnog područja: Slatko i slano.

SVE JE POČELO OVAKO...Francuski oficir, povratnik sa Solunskog fronta, Danijel S. Pesmažu (Daniel S. Pe-chmajoue), osnovao je u Zemunu 1922. godine firmu „Louit“ S.A., koja se bavila uvozom čokoladnih proizvoda. Ubrzo je proizveo i prvu čokoladu pod nazivom „Roda“ – preteču današnje čokolade za jelo i kuvanje „Menaž“. Jevrejsko akcionarsko društvo 1931. osniva prvu parnu pekaru „Soko“, u kojoj je bilo zaposleno stotinak radnika. Posle brojnih transformacija oba preduzeća, integracijom pekare „Soko“ i fabrike čokolada i bombona „Nada Štark“ 1966. godine, nastaje fabrika „Soko-Nada Štark“. Već u ovom periodu, sastavni deo proizvodnog programa bila je Bananica, a od 1972. godine i Smoki.Statutom preduzeća „Soko-Nada Štark“ određeno je da od 1990. godine „Soko-Štark“ posluje kao društveno preduzeće. U cilju poboljšanja kvaliteta i proširenja postojećeg asortimana, montirane su nove linije za proizvodnju vafla, piškota i slanih pereca, oprema za proizvodnju čokola-de, remontovana je linija za proizvodnju slanih štapića i kupljene brojne pakerice. Preduzete aktivnosti donele su odlične re-zultate i omogućile preduzeću da uspešno

posluje čak i u vreme sankcija. Proizvodnja čokolade uvećana je za 50%, a proizvede-na je i prva bela čokolada. „Soko-Štark“ je postao najveći izvoznik finalnih proizvoda najvišeg stepena obrade, uz godišnji izvoz od preko 10 miliona američkih dolara.

BOGATSTVO UKUSANakon svojinske transformacije, „Štark“ nastavlja da ulaže znatna sredstva u pove-ćanje proizvodnje, razvoj brendova i agre-sivniju reklamu. Tako, od 2002. godine, svi sladokusci mogu da uživaju u novim ukusima čokolade „Najlepše želje“: od osvežavajuće mešavine jagode i jogurta, preko crne čokolade i maline, do nugat fila - čak i u mini varijanti. Pojedince će obra-dovati novina da u paletu proizvoda „Naj-lepše želje“ odnedavno spada i „Cherry“ – čokoladni desert sa višnjom u alkoholu. Asortiman je obogaćen novom linijom slanih štapića „Prima“ i „Štark kolačića“,

a za ljubitelje Smokija pripremljena je originalna kombinacija flipsa i mlečne čo-kolade – Čoko Smoki. Nisu zapostavljeni ni najmlađi uživaoci, kojima je namenjen Smoki Smokić, flips u obliku koskice. Praktična flow pack i kartonska ambalaža, uz dizajn pristupačan oku, brižljivo čuva hranljiva svojstva i snagu ukusa svakog slaniša i slatkiša.

PROMOTIVNEAKTIVNOSTIPosebna pažnja posvećena je komunika-ciji sa potrošačima, koji za „Štark“ pred-stavljaju najbolji reper kvaliteta. Pored brojnih reklamnih spotova, otvoren je sajt „Smoki club“ i organizovane kampa-nje namenjene prvenstveno tinejdžerima (poput nagradne igre Čoko Smoki, gde su učesnici mogli osvojiti vredne nagrade – Nintendo Wii konzolu ili iPod Touch plejer). Ove godine, ljubiteljima hrskavog biskvita „Sweet“ pruža se mogućnost da pokažu talenat i snime svoju verziju nu-mere iz spota, koju će okačiti na zvaničnoj Facebook stranici.U skladu sa principima jedne društveno odgovorne kompanije, zajedno sa Mi-nistarstvom unutrašnjih poslova i Mi-nistarstvom prosvete, „Štark“ je prošlog septembra održao akciju „Bezbedno pre-đi ulicu uz Bananicu“. Više od 80 hiljada đaka prvaka za polazak u školu dobilo je poklon pakete sa Bananicom, rasporedom časova i uputstvom za bezbedan prelazak ulice.

O uspešnom poslovanju ove kompanije svedoče brojne nagrade za vrhunski kva-litet i širok asortiman konditorskih proi-zvoda. Već tri godine zaredom „Štark“ je dobitnik Šampionskog pehara Novosad-skog sajma za celokupan čokoladni asor-timan. Primenom savremene opreme i najkvalitetnijih prirodnih sirovina, nastaju proizvodi jedinstvenog, neodoljivog uku-sa. Na vama je samo da izaberete...

Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆ

„Soko štark“ recePtzauSPešnoPoSlovanje

Da li znate:- da je prva Bananica nastala

1938. godine i da je za nju majstor Franjo Vaja dobio 1,5 dinar od ondašnjih vlasti, kao nagradu za novi proizvod na

tržištu; njen oblik se do dan danas nije promenio

- da je Fabrika čokolade i bombona „Nada Štark“

nazvana po narodnom heroju, Nadi Štark, bombondžijskoj

radnici iz Osijeka- da je Smoki prvi proizvedeni

flips u Jugoistočnoj Evropi

SiromaHSam,al’volimdaživimDelegacija MMF-a u Srbiji zamerila je našoj Vladi odobravanje garancija za pojedine in-vesticione kredite, što je dovelo do odlaga-nja revizije aranžmana. Naime, u usvojenom budžetu za ovu godinu predviđene su garan-cije za investicione kredite u iznosu od 2% BDP-a, što je duplo više od dogovorenog. Metodologija obračuna javnog duga, Vla-de s jedne strane, i NBS i MMF-a sa druge, razlikuje se po pitanju uključivanja garanci-ja datih za zajmove u javni dug, tako da je, prema saopštenju NBS, javni dug Srbije još pre nekoliko meseci prešao zakonsku grani-cu od 45% BDP-a, dok Vlada uporno tvrdi da se dug i dalje nalazi u granicama normale. Međutim, ono što je važnije je činjenica da je smanjena procena privrednog rasta Srbije za ovu godinu sa 1,5% na samo 0,5%. Sma-njenje privrednog rasta doprineće porastu deficita budžeta za oko 0,5% BDP-a, dok će za po još četvrtinu procenta BDP-a deficit porasti zbog manjih prihoda iz 2011. godine i veće potrošnje pred izbore.

delikatneoPeracijeSeckanjamrvicaJavni dug se nalazi na ivici zakonski defini-sanog maksimuma i veliko je pitanje kako zaustaviti njegov dalji rast. Time dolazimo do bitnog problema: reforme javnog sekto-ra Srbije. Predlažu se mere poput povećanja PDV-a, smanjenja poreza na dohodak i do-bit radi podsticanja zapošljavanja i izlaska pojedinih privrednika iz „sive zone“, racio-nalizacija radnih mesta u javnom sektoru, privatizacija pojedinih javnih preduzeća, smanjenje subvencija i produženje zakon-skog roka za odlazak u penziju. Neke od ovih mera prilično su dobre, ali ono što je zajed-ničko svima njima jeste odsustvo dugoročne vizije održivog javnog sektora i strategijskog pristupa problemu.Krenimo redom. Povećanje PDV-a može dati samo kratkoročne rezultate u vidu po-većanja poreskih prihoda, ali takođe može i smanjiti ionako nisku agregatnu tražnju i do-datno otežati privredni oporavak. Smanjenje poreza na dohodak može poboljšati popunu

budžeta, ali sve zavisi od elastičnosti plaćanja poreza u odnosu na stopu poreskog sniženja. Racionalizacija radnih mesta svakako je po-željna, ali samo u nekim segmentima javnog sektora. Srbija ima više od sto agencija za sve i svašta - AP Vojvodina sada poseduje i svoj Fond za razvoj i razvojnu banku, a postoji i više agencija za regionalni razvoj čije se ak-tivnosti prepliću. Smanjenje subvencija bi u ovim uslovima bilo vrlo dobro rešenje, jer se na makro ni-vou radi o značajnim sredstvima, koja bi se mogla iskoristiti za otpočinjanje velikog investicionog ciklusa u privredi. Naime, za svakog poljoprivrednika ova sredstva su i više nego skromna i samo mu pomažu u pukom preživljavanju, dok bi za njega da-leko značajnije bilo omogućiti mu nabavku savremene opreme i mehanizacije, tj. mno-go su mu važnija investiciona sredstva od svojevrsnog „džeparca“. Na taj način, umesto da se sredstva od subvencija „troškare“ za te-kuće potrebe i bacaju u nepovrat, mogla bi da ostvare sinergetski efekat i trajno podignu poljoprivrednike na noge. Slična je situacija i sa „Železnicama Srbije“, za koje bi mno-go korisnije bilo strateško javno-privatno partnerstvo od davanja subvencija, koje im služe kao „infuzija“ za preživljavanje od jutra do sutra. Stoga je za neka javna preduzeća svakako bolje da se privatizuju i spase daljih

gubitaka. Produženje starosne granice za odlazak u penziju još jedno je u nizu srednjoročno dobrih rešenja, ali ljudima se ona ne može u nedogled produžavati. Neophodno je po-stepeno uvoditi sistem privatnog penzijskog osiguranja, iz čijih fondova bi se kupovale dugoročne državne obveznice. Ovo bi bio stabilan izvor penzija, jako koristan i za dr-žavu.

naravouČenijeRanije je spomenuto da je najveći uticaj na rast deficita budžeta imao pad procene ovo-godišnjeg privrednog rasta. Ako se krene sa stimulisanjem investicija i zapošljavanja, veći broj zaposlenih mnogo će lakše izdr-žavati penzionere, a ostvarivaće se poreski prihodi od prometa, kakvi bi za zemlju naše veličine i trebalo da se ostvaruju. Krpljenje rupe u budžetu rezanjem rashoda zaista je ad hoc rešenje i uvek ću ostati pri tom sta-vu, dokle god budem gledao malter koji ot-pada sa gradskih bolnica ili dok se budem smrzavao 20 minuta čekajući krcati gradski autobus. Suštinsko rešenje je u stvaranju nove vrednosti, pa će na taj način i država imati nešto da potroši na svoje građane. A mi, priznaćete, nismo naročito prohtevni građani.

Stefan ĐERASIMOVIĆ

reformajavnogsektorailitiracionisanjegifenovogdobra

izBoriSu,ePašta?MMF je odložio reviziju aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom zbog nepoštovanja prethodnog dogovora o deficitu budžeta za ovu godinu, koji će umesto 4,25% iznositi 5,25% BDP-a. Budući da je u pitanju izborna godina, ovakva situacija bila je očekivana. U tom kontekstu postavlja se pitanje održivosti javnog duga Srbije i nužnosti sveobuhvatne reforme javnog sektora.

ekonomija

21

22

drUštvo

22

PRIČAM TI PRIČULjudi su oduvek pričali priče, o drugima i o sebi. Cilj svake je da luta po svetu, da putuje što dalje, da je što više ljudi čuje. Čovek je odavno shvatio kakvu korist može imati

od želje svojih priča da putuju, ali i od onih koje su slučajno ili namerno dolutale do njega.Često dozvoljavamo sebi da nas preokupiraju naše sitne i krupne strasti i prohtevi, pa zaboravljamo na mnogo važnije stvari, vredne pažnje i pomena. Zaboravljamo na to da u ovom društvu ima puno onih kojima je naša pomoć potrebna, iako oni tu pomoć ne traže. Svesno ili nesvesno uništavamo onu koja nam je svima dala život – planetu. Sebično se pitamo „kada će nam biti bolje“, a nismo spremni na to da do nekih promena dođe – verujemo da je to tuđ posao, tuđa briga. Ne možemo da živimo kao da život počinje sutra. Trenutak za ostvarenje naših želja i težnji je kratak i, ako ga odmah ne iskoristimo, bespovratno nestaje.Sigurno je da će priča o borbi za život Pavla Štrpca, saveti Ramba Amadeusa kako da sačuvamo planetu, borba zaposlenih na TV Avala da ostvare svoja prava i priča Davora Jovanovića o tome da nikada ne treba odustajati od svojih snova, svima nama biti motiv da uradimo nešto korisno za druge, a i za sebe.

Katarina ILIĆ

23

drUštvodalistedanasučinilinekodobrodelo?

Klub Studenata Poljoprivrednog fakulteta pokrenuo je akciju za pomoć kolegi Pavlu Štrpcu da ode na lečenje. Zadržite se na sledećim redovima.

oBratiPažnju!Pavle Štrbac, student treće godine Po-ljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, boluje od teške bolesti disto-nije (mišići mu otkazuju, bez pomoći ne može ništa da uradi, ali ga um ne izdaje). Uprkos tome što ne može da hoda i što mu je govor otežan, on se može pohvaliti odličnim rezultatima na fakultetu (Pavle „čisti“ godine u junu i njegov dosadašnji prosek je 8,29). Jedini način za njegovo izlečenje je put u Moskvu na lečenje ma-tičnim ćelijama na klinici „Neurovita“ (klinika za neurološka i neurohirurška oboljenja), koje košta ukupno 61.000 evra (za njegov prvi odlazak je potrebno oko 21.000 evra), a ta cifra je za Pavla, njegovu porodicu i prijatelje, nažalost, nedostižna. Emisija „Exploziv“ Prve srpske televizije snimila je prilog o Pavlu koji je emitovan 13.01.2012. godine. Tada je sve počelo...

akcija„PodržiživotPavlaštrPca“Klub Studenata Poljoprivrednog fakul-teta, IAAS i Savez studenata, uz podršku uprave Poljoprivrednog fakulteta u Beo-gradu i Prve srpske televizije, pokrenuli su akciju za pomoć Pavlu Štrpcu, koja se ogleda u nizu aktivnosti sprovedenenih u okviru Poljoprivrednog fakulteta, kao i Univerziteta u Beogradu. Jedan od prvih koraka bilo je postavljanje kutije za do-brotvorne priloge na Poljoprivrednom fakultetu. Ubrzo su i na Mašinskom, kao i na Filološkom fakultetu, postavljene

kutije za priloge. Očekuje se podrška i sa drugih fakulteta, pa ovim putem „Mo-nopolList“ poziva Ekonomski fakultet da se uključi u akciju.Do sada su akciju „Podrži život Pavla Štrpca“ podržale i novine „24 sata“, „Pravda“, kao i portal „pomozi.rs“, koji su objavili priču o Pavlu sa ciljem da se u najkraćem roku privuče što veći broj ljudi i prikupe potrebna sredstva. Tako-đe, 1. marta 2012. godine održana je hu-manitarna žurka na beogradskom splavu „Kartel“, u organizaciji Kluba Studenata Poljoprivrednog fakulteta, IAAS-a i Sa-veza Studenata, a sav prihod od ulaznica i pića je bio namenjen Pavlu. Sledeći korak ove akcije na Poljoprivred-nom fakultetu je fudbalski meč između profesora i studenata, kao i prodaja pe-civa u fakultetskoj menzi u humanitarne svrhe.

ukljuČiSeuakciju!„Monopollist“ poziva sve ljude dobre volje, kao i Studentski parlament Eko-nomskog fakulteta, da se uključe u akci-ju „Podrži život Pavla Štrpca“.

kakodaPomognem?Dinarski račun za pomoć otvoren je u NLB banci: 310-0200300003213-97, a u istoj banci je otvoren je i devizni račun (obavezno napisati latinicom) IBAN:RS35310023050030038360 na ime Pavle Štrbac.

Ivana VUKOVIĆ

klubStudenataPoljoprivrednogfakultetapokrenuojeakciju„PodržiživotPavlaštrpca“dabipomogaokolegidaodena

lečenjeumoskvu.„monopollist“pozivaistudenteekonomskogfakultetadaseuključe.

dinarskiračunzapomoćotvorenjeunlBbanci:310-0200300003213-97,auistojbanciotvorenjeidevizniračun

(obaveznonapisatilatinicom)iBan:rS35310023050030038360na ime Pavle štrbac.

PodržiživotPavlaštrPca!

ML: Kako napreduje rad na dobijanju master diplome?RA: Pored toga što sam osmislio temu „Mere energetske efikasnosti u velikim gra-dovima“ i što sam nabavio literaturu, ništa nisam uradio jer je broj informacija koji tre-nutno obrađujem frapantno veliki i jedina aktivnost koju trenutno mogu pošteno da radim je da preusmeravam informacije, de-legiram izmedju ljudi. Osim toga, shvatio sam da je najbolje da iskoristim činjenicu da sam javna ličnost i da moj glavni posao bude razvijanje javnog dijaloga o tome, jer postoje ljudi, kao sto je dr Aleksandar Ko-vačević, koji je doktorirao ekonomiju ener-getike, koji su tri koraka ispred svega što mi se vrzma u glavi u tom sektoru. Tako da sam ostao večni student.ML: Šta je energetska efikasnost?RA: Po definiciji, energetska efikasnost je niz mera i procedura koje rezultiraju pove-ćanjem komfora i blagodeti života i učinko-vikosti u proizvodnji, sa paralelnim smanji-vanjem potrošenih elemenata. Medjutim, u Srbiji energetsku efikasnost najčešće tumače tako što, kad naprave kuću od 500 kvadrata, shvate da će previše novca trošiti na grejanje i onda se nabiju svi u kuhinju i lože neku peć na drva, udišu ugljen-dioksid i zbog toga žive 20 godina kraće. Sa druge strane, moj prijatelj, primenjujući mere energetske efikasnosti, troši 2000 din. na struju da bi zagrevao i hladio prostor od 400 kvadrata, u kom je smeštena štamparija.ML: Koliko se u Srbiji vodi računa o energetskoj efikasnosti?RA: Mi se sad nalazimo na početku, u pra-istoriji razvoja. Dr Aleksandar Kovačević je u knjizi Zaglavljeni u prošlost objavio rezultate ispitivanja stanja na terenu i ispi-tivanje javnog mnjenja. Dobio je da naša

domaćinstva troše pet puta vise energije nego što bi trebalo. Ispitivanjem javnog mnjenja ustanovljeno je da, što je stanov-ništvo siromašnije, to je energetski neefi-kasnije, što je negde i logično, i da ljudi, što su energetski neefikasniji, misle o sebi kao da su štedljiviji i efikasniji. Tu već po-stoji diskrepanca izmedju onoga što ljudi misle i što stvarno jeste.ML: Koji su mogući razlozi takvog po-našanja?RA: U pitanju je nerazvijenost društva. Arogancija i ignorancija su dve sestre. Što manje znate o nečem, to ste arogantniji i ne želite da prihvatite znanje. To je odbrambe-ni mehanizam svake neznalice.ML: Da li se energetska efikasnost isplati?RA: Spomenuo sam već jedan primer. U kući u Herceg Novom smo račun za stru-ju u avgustu mesecu sa 130 evra smanjili na 25 evra, samo postavljanjem solarnog bojlera, jer oko 70% struje odlazi na gre-janje i hladjenje, od toga, više od pola na grejanje vode.U Francuskoj je energetska efikasnost va-žan faktor u ceni nekretnina. Ukoliko jed-na kuća ima energetski razred A, a druga energetski razred F (što znači da troši pet puta više struje od prve), cena na tržistu je tri puta veća za energetski efikasniju kući. Tamo, takođe, postoje slučajevi da elek-trodistribucija čoveku na početku meseca plati, jer je proizveo više struje nego što mu treba, pa je prodaje elektrodistribuciji.Prema knjizi Zaglavljeni u prošlost, u Sr-biji ima do milion i po domaćinstava. Re-cimo da je prosečno plaćanje za energen-te 500-600 evra godišnje, što znači da se na godišnjem nivou, za energente da oko 750 miliona evra. Pošto trošimo pet puta više nego što bi trebalo, znači da se oko

600 miliona evra provuče kroz dimnjak i baci u smeće. Srbija, koja sanja o svom privrednom rastu, mogla bi da, samo kroz energetsku efikasnost, ostvari godišnji rast od oko 5 - 6%.ML: Prošla godina je bila godina ener-getske aktivnosti. Koliko je promenjeno stanje u odnosu sa 2010?RA: Država i dalje podcenjuje uticaj medi-ja. Dugo govorim o fenomenu, koji je sada neophodan, koji sam nazvao edutainment - učenje kroz zabavu. Proces učenja se znat-no promenio, čovek više ne može da uči bez zabave. Već dve godine predlažem da se napravi emisija koja bi govorila o tim stva-rima i slikovito ih prikazivala, medjutim, trenutno ne postoji dovoljno razumevanja. Kroz takvu emisiju bismo uštedeli makar 10% energenata, znači oko 60 miliona evra - samo menjanjem navika.ML: Angažovali ste se u raznim akcija-ma, a najpoznatije je, svakako, Vaše pro-testvovanje protiv seče platana. Odakle Vam snaga i motiv za tako nešto?RA: Nažalost, ljudi više pamte skandale nego neke konstruktivne stvari i, prosto, priroda žute stampe je takva. Žao mi je što sam na onako skandalozan način pro-testvovao protiv seče platana, ali, ako je to pomoglo da sada tamo bude zasadjeno 150 stabala više, ja sam uspeo. Inače, sva-ki dan ih obilazim, vodim računa o njima kao da su moji. A snagu crpim iz svoje sebičnosti. Ali, moja sebičnost je malo opsežnija. Ja nisam sebičan samo za sebe, već sam sebičan i za svoje praunuke. Hoću da njima ostavim udobnije mesto za život nego što sam ga ja zatekao.ML: Zašto to ne biste mogli da uradite tako što biste im usadili potrebne na-vike?

intervjusarambomamadeusom

eko kUtakRambo Amadeus je, sigurno, javna ličnost koja se najviše angažuje i najviše propagira ideje o ekologiji i energetskoj efikasnosti. Učestvovao je u mnogim akcijama koje se tiču ovih problema, od kojih je sigurno najpoznatije njegovo protestvovanje protiv seče platana u Bulevaru Kralja Aleksandra. Upisao je master studije iz prostornog planiranja na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Za svoje angažovanje dobio je i nagradu od države Crne Gore za najveći doprinos razvijanju javnog dijaloga o ekologiji i energetskoj efikasnosti.

drUštvo

24

25

drUštvo

RA: Nije to toliko jednostavno jer ima-mo medije. Mediji su vrlo moćno oružje da menjamo nas. Jer, mentalitet više ne postoji. Postojao je kada je čovek za čitav život obradio onoliko informacija koliko danas jedan dečak od 12 godina obradi za 24 sata. Zato je neoprostivo da ne menja-mo stvari kad imamo tako moćan alat.ML: Da li ćete učestvovati u nekim akci-jama u bliskoj budućnosti?RA: Zbog obaveza, stižem da se anga-žujem samo u ličnom okruženju. Uspeo sam da postignem da se u dvorištu škole, u koju idu moja deca, postave tri kon-tejnera (za plastiku, papir i aluminijsku ambalazu) i, pošto su omiljeni medju vršnjacima, priterao sam moju decu da pokažu drugima kako nije sramota uba-civati tamo taj otpad. Postigli smo to da se ti kontejneri napune svakih 7 - 8 dana. U kući separiramo smeće, tako da nama smeće u kući ne smrdi. Ono što smrdi ba-camo u malu kesu, jer nema potrebe da pomijama prljaš otpad koji može da se reciklira. Takođe, stare baterije odlažem u jednu teglu, pošto trenutno ne postoji fabrika za recikliranje hemijskog otpada. Nadam se da će se, dok napunim teglu, napraviti fabrika za ovu vrstu otpada, to znači za otprilike 3 godine. Potrebno je prevaspitanje, da čovek shvati da mora nešto da uradi na ličnom planu.ML: Koliko u svojim delima promovi-šete ideje ekologije i energetske efika-snosti?RA: Ja živim na planeti. Ne živim ni u svom stanu, mislim moj mozak nije ograničen da mogu da se zanosim da živim u svom stanu. Kada otvorim prozor zimi, u stan mi ulazi dim od komšije koji loži drva. Ne živim u svom automobilu, jer ne mogu da otvorim prozor od izduvnih gasova drugih. Ja ne do-zvoljavam da me moj mozak zanosi i laže. Ako imam sposobnost javne reči, za šta da je koristim? Za ličnu promociju i prodava-nje kaseta? Pa nisam ja narodna pevačica sa Ibarske magistrale da bi svoju popularnost trošio na reklamiranje samog sebe. ML: A na nastupima? Radili ste stva-ri koje i jesu i nisu u skladu sa idejama ekologije i energetske efikasnosti (npr. simfonija 28 usisivača)?RA: Čovekov „logički bag“ je što sve po-kušava da svede kroz jednu logičku nit. Ljudi vole da mistifikuju, da pronalaze za-jedničko značenje za sve što im se događa. Radio sam mnogo nevezanih stvari. Pobe-gao sam iz propagiranja ekologije jer sam shvatio da je ljude vrlo teško primorati da rade nešto sto im ne donosi zaradu. Pret-postavljam da će me sada, kada promovi-

šem nešto na čemu ljudi mogu da uštede i da zarade, bolje saslušati.ML: Možete li nam reći par saveta kojih bi svako mogao da se pridržava?RA: Na mom sajtu (ramboamadeus.com) na stranici Eko-action imate osnove. Ljudi koji se greju na drva i ugalj najviše će ušte-deti ako kupe energetski efikasan šporet. „Smederevac“ nije efikasan, troši četiri puta više drva od energetski efikasnih špo-reta, što znači da za jednu grejnu sezonu možete uštedeti za tri „Smederevca“. Oče-kujem da će fabrika u Smederevu uskoro napraviti energetski efikasan šporet. Tako-đe, stavljanjem dimnjaka štediše, imaćete veću grejnu površinu. I obavezno iza peći stavite pleh da reflektuje toplotu, jer zid upije 30% energije. Oni koji se greju na struju, važno je da ulože u dihtovanje vrata i prozora. Sma-njite temperaturu na bojleru, zato što eksponencijalno raste energija koja je potrebna da se bojler zagreje na više tem-perature. Ako imate centralno grejanje i

ako vam je vruće, zašrafite radijatore jer ti dugmići ne služe za ukras.Stalno mislimo da je nama kriv predsed-nik ili premijer, ali kada mi u našoj zgradi uspemo da sprovedemo odredjena pravila kojih ćemo da se pridržavamo, možemo da pričamo da živimo u građanskom druš-tvu, a do tada smo talibani. ML: Za kraj, recite nam da li se isplati biti energetski efikasan?RA: Rekao sam Vam već, 600 miliona evra godišnje ode kroz odžak! Najgluplji način je da trošiš pare na naftu, benzin, ugalj, jer se te pare ne vide. Kad uzmeš nešto da jedeš, osetio si ukus te hrane, kad uplatiš letovanje, lepo si se proveo, ali kad uplatiš račun za struju, ti si bacio pare. Od pionira u društvu se ne očekuje da oni razumeju, nego da znanje prenose drugima. Kada bi svaki čitalac našao dvoje kojima bi preneo to znanje, geometrijskom progresijom za desetak dana imali bismo čitavu državu koja zna sve o tome.

Nenad RUŽIĆ

26

drUštvo štrajk zaposlenih na tv avala

Bitka na avaliKraj prethodne i dolazak Nove godine tradicionalno su obeležili praznična groznica i novogodišnja histerija. To se može reći za većinu ljudi u Srbiji, ali ne i za zaposlene na TV Avala. Oni su krajem godine stupili u štrajk i vodili dugu i iscrpnu borbu kako bi obaveze prema njima bile ispunjene. Postavlja se pitanje - kako se moglo dozvoliti da do štrajka uopšte dođe, ali i zbog čega država nije aktivnije učestvovala u rešavanju ovog problema.

krajgodine–PoČetakProBlemaNekoliko dana uoči Nove godine, tj. 22. de-cembra 2011, zaposleni na TV Avala obusta-vili su emitovanje redovnog programa i stupili u štrajk. Kao razlog navedene su neisplaćene zarade, i to četiri i po zaposlenima i pet plata tzv. „honorarcima“. Za veći deo javnosti ova vest je bila iznenađujuća. Međutim, prema rečima zaposlenih, to je bio poslednji rok koji je bio dogovoren sa rukovodstvom televizije. Gledaoci su mogli da primete impresum o štrajku zaposlenih, koji se nalazio u gornjem levom uglu ekrana. Od tada, redovan pro-gram zamenili su filmovi i serije. Ironično, filmski program iz perioda štrajka ocenjen je veoma pozitivno od strane gledalaca na inter-net portalima.

PregovaraČkiProceSPregovori između zaposlenih na TV Avala i njenog rukovodstva bili su dugi i iscrpni. O čitavom problemu obaveštena je i RRA (Republička Radiodifuzna Agencija). Kad god bi se učinilo da je rešenje na vidiku, pregovori bi propali, i obrnuto. Međutim, sredinom januara, izgledalo je da bi zaposle-ni mogli dobiti svoje plate i da bi štrajk mo-gao biti okončan. Na sastanku predstavnika RRA i vlasnika TV Avala – Johanesa Vernera Krausa, Danka Đunića, Željka Mitrovića i Dragana Šagovnovića, postignut je dogovor da se svi problemi pomenute televizije reše u naredna dva meseca. Alternativa takvom ishodu bilo bi oduzimanje dozvole za rad TV Avala, koja je, da podsetimo, televizija sa nacionalnom frekvencijom. Na tom sa-stanku obećano je da će, pored utvrđivanja adekvatne dinamike isplata zaostalih zarada, zaposleni biti amnestirani od bilo kakvih disciplinskih posledica. U međuvremenu, na mesto dotadašnjeg glavnog urednika, Bojane Lekić, došao je Dušan Pančić. Do dogovora, ipak, nije došlo jer pregovori rukovodstva i zaposlenih nisu pošli u željenom pravcu. Zaposlenima je isplaćena jedna i po plata i jedan honorar.

Predstavnik sindikata zaposlenih, Nikola Vukomanović, izjavio je krajem januara da je uslov za normalizaciju programa i prekid štrajka, isplata najmanje tri zaostale plate i četiri honorara. Zaposleni su, takođe, po-kušali da prekinu emitovanje programa, u čemu ih je sprečilo obezbeđenje unajmljeno od strane rukovodstva televizije. Enigma za javnost, tokom čitavog toka štrajka, bila je - ko emituje program. Odgovor na to pitanje nije uspela da pruži ni inspekcija rada, koja je pokušala da dođe do te informacije. U među-vremenu, zaposleni su u svojoj borbi dobili podršku OEBS-a, raznih udruženja novinara Srbije, kao i Evropske federacije novinara. Ali, 17. februara, zaposlenima je onemogu-ćen ulaz u televiziju, a istovremeno je „hono-rarcima“, putem sms-a, upućena odluka da im je ulaz u zgradu zabranjen, počev od 20. februara. Dugovanja koja je televizija imala prema RRA izmirena su sredinom februara,

te je na taj način onemogućeno oduzimanje dozvole za emitovanje. Konačno, dogovor je postignut 21. februara. Vlasnici su pristali da isplate sve zaostale zarade do 1. aprila, a zaposleni su odlučili da prekinu štrajk. Kao dodatni razlog obustave štrajka, naveli su i veoma korektan odnos novog glavnog i od-govornog urednika televizije, Dušana Panči-ća, prema njima.

ulogadržaveU čitavom problemu koji je nastao na TV Avala, stidljivo se potencirala uloga države kao činioca koji je mogao mnogo ranije i sa manje napetosti da okonča čitavu stvar. Kako je moguće da se Ministarstvo za kul-turu i informisanje najpre proglasi nenad-ležnim za ovaj slučaj, a potom, nakon više od mesec i po dana, odluči da interveniše? Da li ozbiljno ministarstvo može sebi da dopusti da danima nije u stanju da uspostavi kontakt sa RRA, iako su te dve zgrade fizički udaljene oko 100 metara? To su pitanja na koja nismo i, verovatno, nećemo dobiti odgovore, ali zaključci su, složićete se, prilično indikativ-ni. Mnogi se s pravom pitaju da li je „mlaka“ reakcija državnih organa možda posledica nekog vida sprege između države i biznisme-na koji vode TV Avala, odnosno, da li gore pomenuta četvorka iz nekog razloga ima povlašćen tretman. U svakom slučaju, raduje nas činjenica da je medijski najpropraćeniji socijalni bunt sa početka 2012. okončan na obostrano zadovoljstvo.

Đoko BODIROGA

Prof. dr Biljana Bogićević Milikić: „Kada ne bi

postojale zakonske i stvarne mogućnosti za štrajk, sigurno je da bi mnoge teme

kolektivnog pregovaranja izazvale prekid

pregovaračkog procesa i nerešene konflikte dve

pregovaračke strane.“

27

drUštvointervjusadavoromjovanovićem,pobednikom„prvogglasasrbije“

neoduStajteodSvojiHSnovaPrva sezona muzičkog takmičenja „Prvi glas Srbije“ završena je u decembru 2011. Meseci su prošli, utisci su se polako slegli. MonopolList je imao tu čast da porazgovara sa Davorom Jovanovićem, pobednikom takmičenja. Mladi i talentovani muzičar odlučio je da sa nama podeli svoja razmišljanja, iskustvo, aspiracije i pogled na svet.

ML: Davore, kako se osećaš kao pobed-nik „Prvog glasa Srbije“? Da li si očeki-vao da ćeš ostvariti takav uspeh?Davor Jovanović: Iskreno, nisam očekivao pobedu, ali sam je, naravno, priželjkivao. Dobar je osećaj znati da si Prvi, tako da u pobedi uživam svakog dana.ML: Čini se da je na gledaoce poseban utisak ostavilo tvoje izvođenje Tozovče-ve pesme „Vlajna“. Tu pesmu si posvetio svom rodnom gradu i kulturno-umetnič-kom društvu „Polet“. Šta te još posebno vezuje za rodni kraj? D.J: Kladova se uvek rado sećam, rado ga posećujem, a viđanje sa ljudima iz „Po-leta“ pričinjava mi zadovoljstvo. Taj period mog života u folkloru ostao mi je u lepom sećanju, tako da sam na taj način hteo da im se odužim za sve lepo sto su oni meni pružili. „Vlajna“ me je, moram tako da se izrazim, „obeležila“ i mnogi me baš po toj pesmi i pamte. Redovno mi traže da je za-pevam na nastupima, pa čak mi kroz šalu dobacuju da je zapevam i kada me vide na ulici.ML: Da li si oduvek želeo da se baviš mu-zikom i pevanjem? Kada si odlučio da će to biti tvoj životni poziv?D.J: Za mene je muzika nesto za šta ne možes da znaš da li si predodređen da se njome bavis, ili ne. Muzika je nesto što ras-te u tebi kako rasteš i ti, sazreva godinama kako sazrevas i ti, a umeće je i, priznajem, zadovoljstvo podeliti muziku koju nosiš u sebi sa svim ljudima. Ja sam se muzikom bavio paralelno sa svime što sam radio u životu, i to je možda ono sto me je održavalo u ravnoteži, jer znam da bez muzike ne bih mogao.ML: Možeš li nam nešto više reći o tvojoj dosadašnjoj karijeri pevača?D.J: Bavim se pevanjem od svoje 14. go-dine, aktivno pevam poslednjih pet, a plani-

ram da pevam bar još 55. Hahaha, šalim se. Volim da pevam i pevaću dok me glas služi.ML: Da li je nužno da se sa pevanjem počne u ranoj mladosti, ukoliko se želi postići neki zapaženiji uspeh?

D.J: Ne mogu reći da je bilo nužno, ali je bilo neophodno. Pevanje je zanat, a zanat se ne može naučiti „preko noći“. Mada, ovaj zanat se mahom uči noću. ;)ML: Da li pored muzičke karijere imaš još neki hobi?D.J: Nažalost, nemam vremena za hobi, ali volim da pecam i to je ono čime planiram da častim sebe čim otopli.ML: Sa tvoje tačke gledišta, kako vidiš muzičku scenu današnjice? Misliš li da ima mesta nekim promenama?D.J: Ja poštujem svakoga ko ima svoju pub-liku, ali današnja muzička scena prilično je jednolična, a razlog za to je i publika koja i dalje takve stvari upija. To je jednostavno sistem po kome sve funkcioniše, pa ako nemaš hit, koji danas mora da bude komer-cijalan, ne možes ni da napraviš dobar pos-ao da bi makar pristojno živeo od njega. ML: Šta bi, prema tvom mišljenju, tre-balo da poseduje kvalitetan pevač? Da li je svestranost jedna od neophodnih osobina ili se preferira uže poznavanje nekoliko žanrova?D.J: Nije svestranost prevashodna u našem poslu, već iskustvo i način interpretacije pesme koju pevač izvodi. I u muzici, kao i u svakom poslu, najsvetlije karijere imaju pevači koji se opredeljuju samo za jednu vrstu muzike, ali to je u današnje vreme ve-liki rizik.ML: Koji je tvoj omiljeni muzički žanr?D.J: Žanr koji ja lično volim je komercijalna pop muzika, ali kažu da mi najbolje „leži“ narodna muzika. Šta vi mislite? (Smeh) ML: Tvoj moto?D.J: „Ko zna zašto je to dobro.“ :)ML: Za kraj, šta bi poručio čitaocima MonopolLista?D.J: Ne odustajte od svojih snova.

Igor IVAŠKOVIĆ

Redovno mi traže da zapevam Tozovčevu

„Vlajnu“ na nastupima, pa čak mi kroz šalu dobacuju

da je zapevam i kada me vide na ulici.

Današnja muzička scena prilično je jednolična, a

razlog za to je i publika koja i dalje takve stvari upija.

28

drUštvo

PrenegoštoPoČnete...Ako želite da postanete poznati u svojoj profesiji, moraćete da se posvetite iz-gradnji svog imena na internetu. Danas je postalo nemoguće zamisliti vrhunskog i priznatog stručnjaka koji nije u profesi-onalnom smislu prisutan „on-line“. Upr-kos tome, većina ljudi koja se promoviše putem interneta to ne radi dobro. Kako se onda izdići iznad mnogobrojne kon-kurencije?

imajteštadaPromovišeteNeophodno je da imate nešto iza sebe u „stvarnom životu“, pre nego što napadne-te „virtuelni“. Ali, ako se još uvek školuje-te, verovatno još niste postigli značajniji profesionalni uspeh. U tom slučaju, ime na internetu gradite na osnovu znanja, kreativnosti, i/ili inventivnosti, upako-vanih na interesantan način. Sa druge strane, ako u nečemu pogrešite, to može imati dugotrajne posledice. Zato budite kritični i ne krećite u „on-line“ promoci-ju, dok ne budete spremni za to.

dajteimrazlogdavaSPrateNeophodno je da ponudite ljudima neku vrednost. Ne morate uvek biti autor te vrednosti, naprotiv, ponekad je korisno deliti i tuđe informacije. Takođe, morate podsticati interaktivnost sa vašim pratio-cima, pitati ih za mišljenje, komentarisati njihove stavove. Iznenađujuće veliki broj stručnjaka ima problem sa preteranom skromošću. Kako će ljudi, koji Vas lično ne poznaju, saznati šta ste sve ostvarili (ili šta možete da ostvarite), ako im to (na nehvalisav način) ne kažete?

voditeBlogVođenje ličnog bloga je najjednostav-niji način samopromovisanja, i iziskuje najmanje vremena. Potrebno je postav-ljati nove unose s vremena na vreme, u

zavisnosti od situacije i informacija koje delite. Tekstovi u blogu su obično pi-sani opuštenijim stilom, uz povremeno ubacivanje detalja iz ličnog života, što olakšava ljudima da se povežu sa Vama. Kad odlučite da napravite blog, bitno je da on bude visoko rangiran na internet pretraživačima za ključne reči koje se odnose na Vas. Jedan od najboljih pri-mera vođenja bloga radi građenja imena na internetu dolazi od Istoka Pavlovića, stručnjaka za internet marketing. Njegov blog je pravi pokazatelj da korisne, zani-mljive, često i provokativne informacije privlače ljude.

BUdite PriSUtni na društvenimmrežamaDruštvene mreže su korisne jer preko njih možete uspostaviti prisniji kontakt sa ljudima koji Vas prate. Ipak, one za ozbiljnije stručnjake nisu dovoljne. Zato na njima treba postavljati linkove ka blogu, ili konkretnim tekstovima na nje-mu. Stremite tome da statusi koje piše-te pružaju vrednost, da budu zanimljivi onima koji Vas prate, toliko da bi ih oni prokomentarisali ili delili sa drugima. Na društvenim mrežama možete češće ostavljati linkove ka drugim ljudima, ko-mentarisati dešavanja, ili tražiti mišlje-nja pratilaca. Snup Dog, poznati reper, pokazuje kako se na pravi način koriste društvene mreže za samopromociju. Zanimljivi statusi i slike, uvek sa ličnom notom, privukli su ljude da prate nje-gov rad. Nakon što je stekao veliki broj

pratilaca, krenuo je da postavlja linkove ka sajtovima gde se mogu kupiti njegove pesme, albumi, ili karte za koncerte.

uHvatitenovitalaSvideozaPiSaPoslednjih godina se javlja novi trend pri samopromociji – pravljenje video zapisa na sajtovima poput Jutjuba i Vimea. Iako ovaj trend u svetu pravi bum, kod nas se još nije proširio. Putem videa možete pre-neti svoju poruku mnogo efektnije nego tekstualnim putem, uz uslov da je video kvalitetno napravljen i da ste dobar go-vornik. Naravno, i kroz video treba pozi-vati one koji prate Vaš rad da posete Vaš blog i profile na društvenim mrežama, jer je preko njih moguće ostvariti ličniji kon-takt. Karakteristično za video zapise je to da bitne informacije (poput Vašeg imena i bitnih tačaka u govoru) treba ponoviti više puta, jer je pažnja na nižem nivou nego pri čitanju teksta.

štavamjeČiniti?Već sada veliki broj uspešnih i manje uspešnih ljudi radi na samopromociji preko interneta. U budućnosti će se taj broj samo povećavati. Dakle, morate biti bolji od većine da biste uspeli. Građenje imena na internetu nije lako. Ono izisku-je kako vreme, tako i određene sposob-nosti. A čak i kad uspete da se probijete i izgradite ime, moraćete konstantno da pratite nove trendove i prilagođavate im se. Na kraju, da li se sve to isplati? Apso-lutno. Internet će vam pomoći, ne samo da postanete poznati po onome što radi-te, već i da se usavršite, povežete sa lju-dima, sklopite nove poslove, a naravno i da svoj trud adekvatno finansijski na-platite.

Stefan RADOJČIĆ

neophodnojedanaučimokakodapredstavimosebeputeminterneta

izgraditeimenainternetuSamopromocija na internetu je dosta kompleksnije pitanje nego što se u prvi mah čini.

Vođenje bloga je najjednostavniji način

samopromovisanja, i iziskuje najmanje

vremena.

Poslednjih godina javlja se novi trend u

samopromociji – pravljenje video zapisa.

drUštvo

novi elektronski sistem naplate ka-rata u javnom gradskom prevozu u funkciji je od 1. februara 2012. go-dine, pa od tada Beograđani mogu

da koriste samo neku od četiri vrste elek-tronskih karata za vožnju. „BusPlus” sistem podrazumeva uvođenje personalizovanih karata kao zamenu za dosadašnje markice, zatim nepersonalizovane i papirne elek-tronske karte, kao i papirne karte za jednu vožnju koje mogu da se kupe samo kod vozača. U „BusPlus“-u kažu da, od uvođe-nja sistema, građani imaju mogućnost da uplate polumesečne i mesečne dopune na više od 800 prodajnih mesta (sada i na ki-oscima „Štampe“ i „Future plus“, kao i na

privatnim trafikama), dok su ranije meseč-ne markice kupovali na 30 lokacija GSP-a. Još jedna novina koju sistem „BusPlus” donosi je validator. Validator je novi uređaj sa kojim ćete se sresti u javnom prevozu. Ovaj aparat predstavlja elektronski čitač i informator u jednom i služi za verifikaciju, kontrolu i naplatu vožnji kroz komunikaci-ju sa beskontaktnom karticom. Validator čita informacije sa svih vrsta beskontaknih kartica. Odmah po ulasku, jednostavnim prinošenjem Vaše „BusPlus“ karte, uređaj očitava stanje na Vašoj elektronskoj kar-tici, vrši proveru i naplatu. Tokom vožnje, validator preuzima ulogu elektronskog in-formatora na kome se ispisuje dan, datum i vreme, broj i naziv linije i najavljuje sledeću stanicu.Tokom februara trajala je edukacija gra-djana u vozilima javnog gradskog prevo-za o funkcionisanju sistema „BusPlus“ i načinima korišćenja kartica. Kontrolori „BusPlus“-a u neposrednom kontaktu sa putnicima razjašnjavali su sve dotadašnje nedoumice o novom sistemu. Tačno 200 kontrolora nadgledaće putnike tako što će uz pomoć specijalnih uređaja „čitati“ da li je njihova kartica „otkucana“ ili ne. Kazna

iznosi 1.500 dinara i može se platiti na licu mesta ili u roku od 8 dana. Stare kazne, pi-sane na indigo papirima, izlaze iz upotrebe.Period prilagođavanja na novi „BusPlus“ si-stem u javnom gradskom prevozu istekao je 1. marta i od tada je na snazi oštrija kontro-la i kažnjavanje nesavesnih putnika. Iako je među Beograđanima postojao veliki otpor prema validiranju novih „BusPlus“ kartica, tokom prvog dana marta primećeno je da veći broj građana, ipak, pri ulasku u vozilo priprema svoje karte i prinosi ih validatoru.

Srboljub ŠOŠIĆ

međutim, ove godine sneg je iznenadio i svoje najveće obo-žavaoce. Stara narodna kaže „Svakog gosta za tri dana do-

sta“. Ovaj radostan gost rešio je da osta-ne malo duže i sve nas zatekao i to - van-redno. Zbog velikih smetova proglašena je vanredna situacija. Neki su se u ovoj situaciji odmarali kod kuće, a neki su morali duplo više da rade. Bilo je i onih dovitljivih i smelih koji su celokupnu situaciju i gomilu snega iskoristili da se malo zabave, pa su pojedine gradske uli-ce postale ski staze. Šalu na stranu, na-dali smo se da će gradske službe ovoga puta biti spremne. Međutim, po ko zna koji put, sneg je iznenadio radnike Be-ograd puta „u sred zime kad mu vreme nije“, i pored toga što su se hvalili kako su spremni za zimu i kako jedva čekaju snežne padavine. Molim vas, nemojte se više hvaliti.

Ministar za infrastrukturu i energetiku u Vladi Srbije, Milutin Mrkonjić, izvinio se građanima što su putevi neočišćeni i što je „sneg iznenadio putare u februaru“. „Ja ne volim ni da se izvinjavam. Među-tim, moram. Sad bi Ivica Dačić bio po-nosan. Putari mi danas objašnjavaju da je to gadno kad u februaru padne sneg“, rekao je Mrkonjić. A kad jedan ministar to kaže, valjda i jeste iznenađenje?Ali ovo nije običan sneg. Sledeće godi-

ne on će biti lanjski, a ko se još uzbu-đuje zbog lanjskog snega? Uostalom, za one koji se voze skupim automobilima sneg i nije neki problem. Za nas, obič-ne studente, to znači kašnjenje autobu-sa, gubljenje nastave, čekanje profesora da stignu na ispit... Mada, to i nije tako strašno jer vanredna situacija za jednog studenta u stvari podrazumeva nedelju - dve spavanja i odmora bez puno oba-veza, a tome se čovek mora i obradovati.Čuo sam da se čak 1800 građana dobro-voljno prijavilo da čisti sneg, pa su tako svi oni koji su mu se obradovali, mogli biti i od koristi. Deca su otišla na sanka-nje, a mi, malo stariji, uzeli smo lopate u ruke, pa - svi na sneg!

Nas, studente, ipak, više ništa ne može iznenaditi, zar ne?

Filip BOGIĆEVIĆ

elektronski sistem naplate karataujavnomgradskomprevozu

U saopštenju kompanije „BusPlus“ navodi se da

su na pojedinim linijama, a naročito u delovima

Ledina, Batajnice i Bežanijske kose (linije

71, 73, 74, 75) uočeni lažni „kontrolori“ koji su se

nedolično ponašali prema građanima.

njegovoveliČanStvo-SnegToliko smo ga čekali jer bez njega zima nije ista. Deca ga vole, zaljubljeni takođe. Najlepše škripi pod nogama, a prava je idila gledati ga s prozora. Njegovo veličanstvo - sneg!

Funkcionisanje sistema

29

30

mozaikmozaik

JOŠ JEDNA PRIČA O VAMA

konačno. Spremni ste. Više se ne plašite. Lepo ćete se doterati, našminkati, isfenirati, i izaći napolje. Pravac - tržni centar. Ovaj put ste si-gurni u to što želite. Kožne, na potpeticu od

7cm, sa malim špicem, dubokim dekolteom i mašni-com koja se nalazi na boku, crvene kao krv. Danas je vaš dan, pronaći ćete ih!Prolaze izlozi, prolaze sati, vreme curi kao brašno kroz sito, a vi zaboravljate na sve drugo, i dalje slepo veruje-te. Ali ništa ne odgovara dovoljno... Ili su bordo, ili ne-maju mašnu, ili imaju pačji vrh, ili su baletanke... Više ni vi ne izgledate onako kako ste izgledali kada ste izaš-li iz kuće. Šminka vam se malo razmazala u uglovima očiju, karmin odavno izbledeo, frizura se razletela od vetra... Ali vi i dalje verujete, i nastavljate da tražite...O, koliko je lakše kupovati svoj Prvi Par Cipela. Niste sigurni šta želite, sve vam se sviđa, svaki par vam deluje kao bez mane. Pravite se kao da ste već iskusan ku-pac merkajući polako i odmereno. Na kraju kupite prve koje probate. I bez obzira na sve njihove mane, uži-vate u svakoj sekundi dok ih nosite. Beše to davno, beše to divno...Konačno, jednoga dana, nalazite savršenu zamenu za svoje savršene Cipele: malo viša štikla, malo tamni-ja boja, sa mašnicom koja se nalazi spreda, a ne sa strane. Uzimate ih i zadovoljni odlazite kući. I tek tada shvatate šta ste uradili! Kupili ste ih, ali to nisu one koje ste zamislili. Otvarate kutiju, zagledate ih, obu-vate ih – lepo vam stoje, vraćate ih u kutiju, posle 5 minuta opet otvarate kutiju, pa u krug... Posle 3 nedelje nećkanja odlučujete da ih, ipak, nećete baciti u smeće ili prepustiti nekoj drugarici, komšinici, nećaci. Zadržaćete ih. Ipak su dovoljno dobre da ispu-ne većinu vaših zahteva, i izlazite sa njima među svet.Dobijate pohvale, komplimente, tapšanje po ramenu za dobar izbor. Vi stiskate zube jer ih niste još uvek dovoljno razgazili i malo vas žuljaju, ali tešite se da to sve prođe vremenom. Čovek se na sve navikne. Prolazi vreme, čas polako, čas brzo, niste ni primetili kada su prestale da vas žuljaju, a i vi ste prestali njih da žuljate i savršeno ste se uklopili. Kada malo razmislite, vama je lepo sa vašim Cipelama. Počinjete da smišljate šta možete da učinite za njih. Prvo su to sitnice, kao: cr-veni lak na rukama, pa i na nogama, crvena tašnica, kaiš, a posle nekog vremena i kaput... Jednog trenutka vaše Cipele premeštate iz kutije na policu, i to ne bilo kakvu već onu u ravni svojih očiju, i odlučujete da celu policu posvetite samo njima.Kada je crveni ruž na usnama već postao vaš zaštiti-ni znak, vaši prijatelji vam skreću pažnju da situacija

izmiče kontroli. Ali vi ne slušate, neka pričaju šta god hoće, vama je lepo! Zajedno ste i danju i noću, ludo se provodite, imate utisak kako život ne bi mogao biti lepši. U potpunosti ste preplavljeni tim divnim oseća-njem, kao da ste napokon pronašli komadić koji nedo-staje, kao da ste konačno stigli kući. Ko god da vas je video nije mogao da kaže ništa drugo do da ste savršen par. I bio bi u pravu... na neko vreme.Jednog dana, dok ste gracioznim hodom dobovale uli-cama svoga grada, desilo se. Znate, ono o čemu se u društvu šapuće. Pale ste! Ni na šta se niste spotakle, niste zverale naokolo, ispred vas je ionako bio ravan put. Nije vam jasno kako se to desilo. One su ostale izgrebane. Milo za drago, nije mnogo vremena prošlo kad vam se napravio žulj! Postava je počela da popu-šta i vama se, u toku jednog dugog dana, parče plastike

zarilo u meso. Bolelo je vas, a bolelo je i njih, patili ste svako za svoj račun. Od tog trenutka stvari se odvijaju brzinom svetlosti, i dok ste trepnu-li, već ste počeli da lakirate nokte u boju mesa. Znali ste da više ovako ne može, i taman kada ste se spremale da preduzmete nešto, desilo se neo-čekivano.Pukla vam je štikla! Slušale ste broj-ne priče o tome kako su mnoge, kada se to desi, pronalazile razne metode da poprave, zalepe, prikriju. Lepile bi je lepkom ili superlepkom, ili bi ostavljale cipele na polici puštaju-ci prašinu da se nakupi na njima, u nadi da će doći bolja vremena kada će stvari moći da se izglade. To ste i vi

jednom probali i znali ste unapred - ponovo će pući. Znale ste da je kraj. Ne preostaje vam ništa drugo da uradite, osim da sve svoje lepe uspomene spakujete u praznu kutiju od ci-pela i da je zapečatite. Sa osmehom na usnama ćete ispratiti svoje stare Cipele kroz vrata, i nastaviti da-lje kroz život - bosi, bez crvenog karmina, bez onog divnog šešira sa crvenim obodom, koji ste baš proš-log meseca kupili. Nastavićete bez njih. Sasvim same. Opet.Ali ne sekirajte se, na kraju krajeva, ovo je samo jos jedna priča o vama i vašim Cipelama. Sve one liče, a pomalo se i razlikuju. Ono sto im je isto jeste kraj. Kad-tad biste vi šutnuli njih, ili bi one šutnule vas, i onda - svako na svoju stranu. One odlaze da traže obu-ćara koji će ih takve, uništene od vaših nogu, voleti i opraviti. A vi?! Kada budete spremne, vi ćete se dote-rati, našminkati, isfenirati i krenuti ponovo u Kupovi-nu na Cipele.Ovaj put ću probati roze, šta vi mislite?

Iva KOLUNDŽIJA

31

mozaikjezičkezavrzlame

izguBljenouPrevodu

Stranice i stranice naučnih radova go-vore o tome kako je jedna od osnov-nih distinkcija čoveka i životinje sposobnost govora. Kao prirodna

posledica pluralizma govora javlja se ovde i pitanje međusobnog uticaja između sve-sti pojedinca i jezika koji govori, tačnije na kome misli. Veza je očigledna, ali je samu prirodu odnosa teško odrediti. Nije jasno da li jezik u kome je, na neki način, pohra-njena istorija jednog naroda utiče na njegov mentalitet ili je mentalitet nacije onaj koji oblikuje jezik. Dokaz za to su brojne fraze i reči koje, kada se bukvalno prevedu, često deluju nepojmljivo i apsurdno pripadnicima drugih kultura.

kamileimaČeviSvaki od ovih pojmova je jedinstven i speci-fičan za kulturu iz koje potiče. Persijska reč, za koju ne znaju ni mnogi Persijanci, je na-khur- kamila koja neće da da mleko dok joj se ne zagolicaju nozdrve. Verovatno dopad-ljiva većini pripadnika muškog pola je inuit-ska reč areodjarekput, koja znači „razmeniti žene na nekoliko dana”. Glagol koji su kori-stili japanski samuraji nije nista manje neo-bičan, i glasi tsuji- giri („isprobati novi mač na slučajnom prolazniku”). Pored svih ovih neuobičajenih izraza u nekim jezicima po-stoje imenice za pojave koje su svima nama

dobro poznate kao što je nemačka: Zechpre-ller – osoba koja ode a ne plati račun, češka nedovtipa- pomalo glup da bi shvatio nago-veštaj, japanska bakkushan- žena koja izgle-da poprilično lepo otpozadi, ali ne i spreda (svi smo ih sreli). Ponekad, rečnik može da otkrije mnogo više od turističkog vodiča o kulturi jednog naroda. Neke opisuju osećaj, neke mentalitet, neke, opet, doživljaje kao havajska reč kapau’u- saterati ribu u mre-žu udaranjem po vodi lisnatom granom. U Africi heftalicu nazivaju i pampiervampier, sto u bukvalnom prevodu glasi: „vampir za papir”. A, kada se bolje razmisli, razlog za to je i više nego očigledan.

daPoPriČamokaoljudiDijalog je osnovna forma komunikacije i stub međuljudskih odnosa i zato ne izne-nađuje koliko varijacija na tu temu po-stoji u svetskim jezicima. Razgovor može poprimiti različite tonove, stoga imamo: ho’oponopono (havajski)- rešavanje pro-blema razgovorom, samir (persijski)- osoba koja razgovara noću na mesečini, begadang (indonežanski)- ostati budan celu noć u raz-govoru, glossaglos (starogrčki, iznenađujuće je što jezik antičkih filozofa i besednika ima ovaj glagol)- pričati dok vas ne zaboli jezik. Kinezi, opet, upotrebljavaju frazu dui niu tanquin (svirati tamburu kravi)- obraćati se

pogrešnim ljudima ili nekome ko ne razume. Istina koju svi znaju ali o njoj niko ne govori, na Papui (Nova Gvineja) se naziva mokita.

neizreCivoSvetski jezici odista obiluju psovkama, kle-tvama i uvredama. Međutim, ponekad reči, koje ne deluju uvredljivo, poprime mračan ton. Kineski izraz wang bah dahn bukval-no označava kornjačino jaje, ali je u širokoj upotrebi kao uvreda za ondašnje političare. Još eksplicitniji su jidiš jezik sa zolst farlie-ren aleh tseyner achitz eynm, un dos zol dir vey ton što će reći :„Neka ti poispadaju svi zubi osim jednog, i neka te taj jedan zabo-li”, i španski sa nenadmašivim: asi te traques un pavo y todas las plumas se conviertan en cuchillas de afeitar- „Neka se perje na tvojim ćurkama pretvori u brijače.” Postoji široka le-peza reči koje opisuju priglupe ljude kao: nie hochi yat gau faan gam (kantonski)- izgledaš kao gomilica kuvanog pirinča, i nemački za: „nije sav svoj”- nicht alle Tassen im Schrank haben (nisu mu sve šolje u ormariću). Ima i dosta maštovitih izraza koji opisuju laskavce, na primer: vaseliner (francuski)- laskati,a u bukvalnom prevodu znači - koristiti vazelin, kingyu no funi (japanski)- izmet zlatne ri-bice-, misli se na način na koji riba, kada se oslobodi izmeta, i dalje ga neko vreme vuče za sobom.

voditeljuBav.aneratNa kolumbijskom španskom beznadežno zaljubljeni se opisuju kao: tragado como me-dia de cartero (progutan kao poštareva čara-pa). Kada Italijani pokušavaju da ožive staru ljubav nazivaju je: cavoli riscaldati (podgre-jani kupus). Shvatiti neprevodivo. Izreći ne-izrecivo. Biti čovek. Bez obzira na izgovore-no, svi mogu naći zajednički jezik. Ljudi su različiti, a opet tako slični. Svako je jednom osetio strah, mržnju, ljubav, hrabrost, poraz. Možda nećemo obnoviti Vavilonsku kulu, ali možemo uputiti jedno drugom osmeh koji na svim jezicima znači isto.

Selena IVANOVIĆ

Kod naroda Evrope priča o nastanku jezika se, sve do 19. veka, uglavnom svodila na mit o Vavilonskoj kuli. Predanje kaže da su svi ljudi nekada govorili istim, Adamovim, jezikom- aramejskim. Noje se, nakon Potopa, naselio u zemlji Šinar gde će njegov sin, Nimrod, osnovati grad. Ljudi su tada poverovali da mogu dostići vrata raja građenjem dovoljno visoke kule i izjednačiti se sa Bogom. Razljutivši se, Bog ih je kaznio zbog njihove gordosti i dodelio im mnoštvo jezika. Ljudi više nisu mogli da se razumeju i razišli su se po čitavoj zemlji.

32

mozaik Beogradskacirkuskatrupa

Nakon pogleda na naslov, čovek bi mogao da pomisli svašta. Na primer da najavljujem početak predizbornih kampanja cenjenih nam političara ili da u Beograd dolazi neka nova cirkuska trupa. Međutim, moram da vas razočaram. Nije ni jedno ni drugo, već želim da vas obavestim da Beograd ima svoju cirkusku trupu i školu za učenje cirkuskih akrobacija.otka(u)dtokodnaS?Cirkusfera je osnovana 2008. godine, kada je i registrovana kao nevladina organizacija za promociju pozorišta umetničkog performan-sa pri Ministarstvu kulture. Međutim, to nije početak priče o beogradskoj cirkuskoj trupi. Cirkusfera je naslednik neformalne grupe Šarena laža, odakle dolazi veliki broj artista. Počeli su, kako sami kažu, izvodeći proste trikove u Knez Mihailovoj ulici. Vremenom su počeli da sarađuju sa kulturnim centrima koji su im ustupali mesto za vežbanje, i da šire spektar veština. Za to su im bili potreb-ni dodatni rekviziti, kao na primer, vazdušni prsten, svila ili monocikl, koje su kupovali ili sami pravili. Danas Cirkusfera ima svoj pro-stor u zgradi BIGZ-a, priličan broj rekvizita i veliki broj nastupa, što u zemlji, što u ino-stranstvu.

štajenovicirkuS?U pitanju je koncept u kome se cirkuske akro-bacije kombinuju sa glumom i muzikom i sve to je najčešće upakovano u formu predstave ili kabarea. To, pre svega, znači da su tačke po-svećene predstavljanju ljudskih sposobnosti i da ne uključuju prisustvo životinja . Novi cirkus je svoju premijeru imao u Francuskoj , krajem 60-ih godina prošlog veka. Osim u Francuskoj, najrazvijeniji je još u Rusiji i Nemačkoj. U nekim od ovih zemalja postoje srednje škole i akademije za cirkuske artiste, ili čak posebno odeljenje Ministarstva za kul-turu koje je zaduženo za očuvanje i promo-ciju cirkusa. Najpoznatija trupa na svetu je, svakako, Cirque du Soleil. Na Balkanu je ovaj koncept prilično razvijen u Sloveniji i Hrvat-skoj, dok kod nas, osim Cirkusfere, postoji još i trupa AlterNacija iz Novog Sada, koja na svojim nastupima ima čak i parkur tačke.

štaSeigdemoževidetikodnaS?Cirkusfera ima prilično širok dijapazon ve-ština koje izvodi na svojim nastupima. Od raznih oblika vazdušnih akrobacija (vazdušni prsten, akrobacije na svili i trapezu), preko ekvilibrizma (hodanje na štulama, po kanapu i vožnja monocikla) do nezaobilaznog žon-

gliranja. To sve se prikazuje u okviru kabarea Spontana, koji se, s vremena na vreme, izvodi u kulturnom centru Rex ili, odskora, kultur-nom centru Grad. Pored kabarea Spontana, njihove veštine se mogu videti na raznim festivalima, ali ponekad i u Knez Mihailovoj ulici. U saradnji sa Cirkusferom, ponekad, u

Beograd dolaze i artisti iz inostranstva kako bi predstavili svoje veštine.

SvakomožedaSePrikljuČi!Novi članovi su uvek dobrodošli! U okviru projekta Cirkusfera održavaju se radionice žongliranja i vazdušnih akrobacija. Naravno, postoje određene predispozicije koje se mo-raju zadovoljiti, a to su dobra koordinacija tela, fleksibilnost karličnog dela i ramenog pojasa i dovoljno snage da se rade zgibovi ili trbušnjaci. Pored fizičkih, insistira se i na odre-đenim ljudskim kvalitetima. Tu se, pre svega, podrazumeva istrajnost i posvećenost, jer sti-canje ovih veština nije jednostavan zadatak. Za savladavanje osnova je potrebno mnogo vremena, a još mnogo za osmišljavanje samo-stalne tačke, što je i krajnji cilj. Radionica za vazdušne akrobacije je popunjena, očekuje se da će nova biti verovatno tek u aprilu, dok za radionicu žongliranja još uvek ima mesta. Cena je 2000 RSD mesečno, a termini su po-nedeljkom, sredom i petkom od 20h. Iako ne poseduju potrebne sertifikate za podučavanje, uveravaju nas da svi polaznici uglavnom izađu sa kursa zadovoljni i da im se nisu događale ozbiljnije nezgode. Kako kažu, ne podučavaju veštinama za koje nisu 100% sigurni da mogu da ih izvedu i rečima objasne. Zato, na primer, još uvek ne postoje radionice klovnovskih veština (koje su u pri-premi) i ekvlibrizma.

SreĆankraj?Iako je izuzetno lepo što kod nas postoji cir-kuska trupa, nije sve baš sjajno. Osim teksta koji upravo privodite kraju, nisam uspeo da pronađem da se bilo koji drugi medij inte-resovao za razvoj cirkusa u Srbiji ili za grupe Cirkusfera i AlterNacija. Bilo bi fantastično kada bi i naša zemlja, jednog dana, imala svoj nacionalni cirkus koji bi, poput raznih kultur-no-umetničkih društava, putovao po svetu i prezentovao Srbiju. Prvi korak je, svakako, napravljen. Sada se postavlja pitanje da li će ovaj projekat uspeti da zaživi i da se dalje ra-zvija. A to samo vreme može da pokaže.

Nenad RUŽIĆ

STIGAO JE CIRKUS!

Snimci nastupa, informacije o projektima

i kontakt za radionice mogu se pronaći na

internet stranici: www.cirkusfera.org

33

mozaik

ŠTA TREBA DA URADITE?Jednostavno, kad isplanirate da pogledate neku od ponuđenih predstava, odnesite kupon u biletarnicu Ateljea 212 i dobićete kartu po nižoj ceni. A onda - uživancija!

Kupon važi samo za jednu kartu i samo za jednu predstavu, a možete ga iskorititi i za ostale predstave koje će se izvoditi tokom aprila. Više se, o ovome, možete informi-sati na sajtovima: www.monopollist.com i www.facebook.com/MonopollistRepertoar za predstave u predstojećem periodu, kao i za ostale događaje koje pri-ređuje Atelje 212, možete videti na sajto-vima: www.atelje212.rs i www.facebook.com/atelje212 U ovom broju vam predstavljamo recenziju predstave:

BALADA O PIŠONJI I ŽUGIPredstava „Balada o Pišonji i Žugi”, po tek-stu Vladimira Đurđevića, nastala je po mo-tivima iz pesama: „Balada o Pišonji i Žugi” i „Pišonja i Žuga u paklu droge” kultnog benda 80-ih Zabranjenog pušenja.

To je neprolazna priča o dva prijatelja, koja pod okriljem rata, raspada Jugoslavije i so-cijalizma, beže u svoj utopijski ambijent – more. Za junake drame more, muzika i igra predstavljaju jedini vid bekstva od surove svakodnevice koja se postepeno dezinte-griše i odumire.U predstavi „Balada o Pišonji i Žugi” dva beogradska pozorišta- Atelje 212 i Omla-dinsko pozorište Dadov- udružili su svoje kreativne snage i potencijale,a u okviru ovog jedinstvenog projekta će se i neki od mladih

umetnika prvi put predstaviti Beogradu.Brojnu glumačku ekipu čine: Milan Marić (Pišonja), Nikola Jovanović (Žuga), Tama-ra Dragičević (Amila), Mihajlo Laptošević (Slavko Pjevač), Ivan Zekić (Guzonjin sin), Milena Živanović (Nensi) i Uroš Jovčić (Lepi). Mlade glumačke nade, koje su svo-je prve korake napravili upravo u pozorištu Dadov, predvodi Zoran Cvijanović u ulozi Murga Drota. Reditelj predstave je Vladan Đurković, scenograf je Marija Kalabić, ko-stimograf Dragica Laušević, a kompozitor Irena Popović.

Kako su se Pišonja, Žuga, Nensi, Amila, Murga Dot i ostali snašli na pozorišnim daskama i da li se njihova scenska priča ra-zlikuje od one u pesmi, saznajte 23. 03. u Omladinskom pozorištu Dadov!Iskoristite priliku i, ukoliko niste, pogledajte neku od zanimljivih i po-znatih predstava o kojima se priča! Ne dozvolite da vam prepričavaju, već uživajte u čarima profesinalnih asova i mladih nada glumačke scene na podi-jumu Ateljea 212. Vidimo se! :)

Atelje 212 i MonopolList

monopollistiatelje212vampreporučuju

SviuPozorište!Od ovog broja uz primerak „MonopolList”-a, tačnije uz kupon koji je na poslednjoj strani, moći ćete pogledati bilo koju predstavu iz repertoara Ateljea 212 po ceni nižoj od 20 do 50%.

VELIKA SCENA

20.03. u 20,00 RATNA KUHINJA – S.Koprivica21. 03. u 20,00 RATNA KUHINJA – S.Koprivica23.03. u 20,00 LU – MODNA PRIČA – Verica Rakočević24.03. u 20,00 AKO BISMO SVI MALO UTIHNULI - S.Abramović - gostuje

Bitef teatar25.03. u 20,00 POMORANDŽINA KORA – M.Pelević26.03. u 20,00 POŠTO PAŠTETA? – T.Šljivar27.03. u 20,00 DŽEPOVI PUNI KAMENJA – M.Džons29.03. u 20,00 SITUACIJE ILI GRESI MLADE IKONIJE – D.Nikolić –

gostuje NP Sombor30.03. u 20,00 BOG MASAKRA – J.Reza31.03. U 20,00 POSETILAC – E.E.Šmit

TEATAR U PODRUMU

23.03. u 20,30 KRAJ PARTIJE – S.Beket24.03. u 20,30 ŠVEJK - J. Hašek, M. Nikolić 26.03. u 20,30 GOSPODIN – F.Lole27.03. u 20,30 POŠTO PAŠTETA? – T.Šljivar29.03. u 20,30 POŠTO PAŠTETA? – T.Šljivar30.03. u 20,30 MATICA – G. Petrović31.03. u 20,30 ČEKAONICA – B.Liješević; B.Dimitrijević

Pozorište Atelje 212, Svetogorska 21, Beograd

Blagajna: 324-73-42; 322-66-26

www.atelje212.rs e-mail:

atelje212bilet@atelje212.rs

34

mozaik

34

upauzamaizmedjuučenja

KAĆE PREPORUČUJU

USTANIČKA ULICA

Žanr: Triler, drama Režija: Miroslav TerzićUloge: Gordan Kičić, Rade Šerbedžija, Uliks Fehmiu, Jelena Đokić, Predrag EjdusJedna od najosetljivijih tema na ovim pro-storima, suđenje za ratne zločine, bila je inspiracija za novi film „Ustanička ulica“. Ideja filma jeste da se dokaže da ne postoji kolektivna krivica, već da oni koji su po-činili krivična dela tokom rata imaju ime i prezime i da treba da odgovaraju za ono što su učinili. Mladi tužilac dobija slučaj koji mora da drži u najvećoj tajnosti. Dosije koji mu dospeva u ruke krije jezive tajne, a klup-ko zločina počinje da se odmotava i vodi ga jako visoko, tamo gde niko do sada nije mogao doći. Njegove sumnje pokazuju se opravdanim, on više ne zna kome može da veruje. Ipak, odlučan je da stvar dovede do kraja, iako se opasnost krije iza svakih vrata na koja pokuca. U ovoj igri sve je dozvolje-no, a sam čovek je laka meta...

FESTPrvi FEST, pod naslovom “Hrabri novi svet”, otvoren je 9. januara 1971. u Domu sindikata, projekcijom filma “Meš” Rober-ta Altmana. Zamišljen kao godišnji presek najboljih filmova sezone, beogradski Me-đunarodni filmski festival, FEST, izrastao je

u jednu od najznačajnijih filmskih smotri i postao jedan od glavnih događaja u kultur-nom životu Beograda uz koga su odrasle mnoge generacije. Na nedavno završenom jubilarnom 40. FEST-u, nazvanom “U sve-tu velikih”, publika je imala priliku da po-gleda veliki broj zanimljivih filmskih ostva-renja. Prvi film na FEST-u je, tradicionalno, aktuelni kanski pobednik. Ove godine je to film “Drvo života” Terensa Malika, u kome glavne uloge tumače Bred Pit, Šon Pen i Džesika Častejn. Ova američka naučno-fantastična drama bavi se smislom života i, na neki način, prikazuje korene ljudske civilizacije. Iz mnoštva fantastičnih filmova izdvajaju se i dva oskarovca:

GLUMAC (THE ARTIST)

Ovaj francuski crno-beli nemi film, snimljen 2011. u režiji Mišela Azanavisijusa, prikazuje propast blistave karijere zvezde nemog filma usled pojave zvuka. “Glumac” je na 84. do-deli Oskara trijumfovao u pet kategorija: za najbolji film, najbolju režiju, najbolju glavnu mušku ulogu, najbolji kostim i originalnu muziku. Glavni glumac Žan Dižarden je za ulogu Džordža Valentina osvojio i Nagradu za najboljeg glavnog glumca na Kanskom filmskom festivalu i Zlatni globus za najbo-ljeg glumca u komediji. “Glumac” je jedan od onih filmova koje čeznete da gledate iznova i iznova, uprkos strahu da ne pokva-rite prethodni utisak. Zahvaljujući neusilje-nosti komedije, romansi koja je nežna, a isto-vremeno strastvena, ovaj film uspeva da, bez

i jedne reči, postavi pitanje: da li je umetnost bioskopa bila čistija kada je ćutao?

ČELIČNA LEJDI (THE IRON LADY)

Američka biografska drama „Čelična lejdi“, u režiji Filida Lojda (Phyllida Lloyd), done-la je Meril Strip Oskara za najbolju žensku ulogu. Film je snimljen sa veoma malim budžetom, što je iziskivalo i po 12 sati rada dnevno, a to je, prema rečima glavne glu-mice, bilo vrlo iscrpljujuće. Iako je central-na tema filma život Margaret Tačer, prve i jedine žene koja je izabrana za premijera u istoriji Velike Britanije (od 1979. do 1990. godine), kritičari ga karakterišu kao “šekspi-rovski” (životnu dramu). Takozvana Čelična lejdi ostaće upamćena po tome što je ušla u gotovo zatvoren svet, rezervisan samo za muškarce, što je osporila taj muški sistem, i za vreme svoje „vladavine” čeličnom rukom i voljom, smanjila socijalnu diskriminaciju i afirmisala žensku figuru u muškom politič-kom svetu. Kao odgovor na kritike da film ne prikazuje onu pravu Čeličnu damu, kakva je upamćena Margaret Tačer, Meril Strip je rekla da je to, najverovatnije, zato što je ona htela da dočara njenu krhkost skrivenu iza političke maske. Film počinje scenom u ko-joj Margaret sprema doručak za svog supru-ga, kao što je činila uvek, a onda se vidi da sedi sama za stolom, njen suprug živi samo u njenim sećanjima. Ceo film je sastavljen iz fragmenata privatnog i političkog života ove žene koja je pokušala da održi ravnote-žu između istih. Ovo je priča o ženi koja je uspela da se izbori sa klasnim i rodnim stere-otipima. Film je ispričan kroz oči Margaret Tačer koja se seća trenutaka iz svoje proš-losti, i time predstavlja jedinstvenu studiju iščezavanja moći, procesa starenja, sumnji, razočaranja i gubitka.

„Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost, i kad god

za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti vrede i znače

više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj

igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. A minut čiste radosti

ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti.”

I. Andrić

35

mozaikupauzamaizmedjuučenja

KNJIGAEKONOMSKI PRIRODNJAK – kako ekonomija objašnjava gotovo sveRobert H. Frenk

Robert H. Frenk je profesor menadžmenta i profesor ekonomije na Univerzitetu Kor-nvel. Autor je brojnih radova i članaka iz oblasti ekonomije.U knjizi “Ekonomski prirodnjak” prona-ći ćete odgovore na mnoge svakodnevne misterije: zašto se mleko prodaje u pravo-ugaonoj ambalaži, a osvežavajući napici u cilindričnoj, zašto prodavnice koje rade dvadeset četiri sata imaju brave, zašto su smeđa jaja skuplja od belih, zašto se upali lampica kada otvorite vrata frižidera, ali ne i zamrzivača, zašto kamikaze nose kacige? Odgovor je jednostavan: ekonomija. Eko-nomija se ne odigrava samo u učionicama ili bankama. Ona je svuda i utiče na sve što radimo i vidimo, od bioskopskog platna do ulica. Ona čak može da objasni neke od najzanimljivijih životnih tajni. Ekonomista Robert Frenk godinama podstiče svoje stu-dente da ekonomijom objasne čudne situ-acije s kojima se susreću u svakodnevnom životu, od naročitog dizajna proizvoda do hirova seksualne privlačnosti. Ovde je po-delio najzanimljivija pitanja i ekonomske principe kojima se ona objašnjavaju, kako bi dokazao da mnogi tajanstveni aspekti svakodnevnog života imaju, zapravo, savr-šenog (ekonomskog) smisla.

IGRA PRESTOLADžordž MartinIz pera Džordža R.R. Martina, američkog pisca horora i naučne fantastike, 1996. izaš-la je knjiga „Igra prestola’’. Ova knjiga, koja je bila rezultat višegodišnjeg stvaranja, pro-budila je veliko interesovanje kod ljubitelja epske fantastike i istorijske fikcije. Radnja knjige je smeštena u imaginarni svet, Vesteros. Piščev svet je rađen po uzo-ru na srednjevekovnu Evropu. U romanu se mogu izdvojiti tri osnovne fabule.Prvi deo prati plemićku porodicu Stark, namesnike severnog dela Vesterosa. Lord Edard Stark, glava porodice, biva pozvan u

prestonicu kraljevstva, da pomogne kralju, Robertu Barateonu, u upravljanju kraljev-stvom. Edard biva upleten u istragu ubistva svog prethodnika koji je radio na tom polo-žaju. Probijajući se kroz mrežu tajni i splet-ki na dvoru, Edard dolazi do zaključka da iza zavere stoji Sersei Lanister, niko drugi do žena kralja Roberta.Drugi deo obuhvata putovanje i odrastanje Deneris Targarjen i njenog brata, jedinih prestolonaslednika dinastije koja je vladala pre Roberta. Deneris će se suočiti sa mno-gim iskušenjima koja će ojačati njenu želju za povratkom na presto.Treći deo prati avanture mladog Džona Snežnog, nezakonitog sina Edarda Starka. S obzirom da ne može imati privilegije koje imaju zakonita deca, Džon odlučuje da se

pridruži bratstvu Noćne straže. On odlazi na Zid, ogromni sistem odbrambenih obje-kata, sazidan radi odbrane Vesterosa od varvarskih plemena sa severa. „Igra prestola’’ prikazuje svet vladara, vite-zova, sveštenika, dvorskih luda i trgovaca iz jednog novog ugla. Ovaj roman nije samo hronološki prikaz dvorskih spletki već i pri-kaz dubinske analize ličnosti glavnih juna-ka, kao i izvor snažnih poruka.

MUZIKAEROS RAMACOTI (Eros Ramazzotti)

On je jedan od najpoznatijih italijanskih pevača i autora pop muzike. Vrhunac ka-rijere je doživeo osamdesetih godina, a od početka 21. veka svedoci smo njegovog po-vratka u sam vrh svetske muzičke scene. Od nedavno se u prodaji nalazi Erosov novi al-bum „Best Love Songs”, satkan od najlepših ljubavnih pesama, među kojima se izdvaja potpuno novi singl „Inevitabile”. Tekst i muziku nove pesme potpisuje Eros, a reč je o duetu sa atraktivnom sunarodnicom Giorgiom. Kompilacija je dostupna u svim muzičkim prodavnicama u dvostrukom CD izdanju, ali i u luksuznijoj varijanti koja uz 32 pesme uključuje i raskošnu knjižicu. Uz novi singl na albumu se nalaze hitovi poput: „Una storia importante”, „Stella Ge-mella”, „Piů bella cosa”, „Fuoco Nel Fuoco”, „Parla Con Me”... Eros Ramacoti je za 25 godina karijere prodao više od 50 miliona primeraka albuma. Ako se do sada niste su-sreli sa njegovom muzikom pravo je vreme da to učinite ovog proleća!

GOTJE (Gotye)Sve do velikog uspeha koji je postigao sni-mivši duet sa novozelandskom pevačicom Kimbri: „Somebody That I Used To Know“ (2011.), Gotye je bio skoro nepoznat u Evropi, iako iza sebe već ima bogatu karijeru kao kantautor i multiinstrumentalista. Spot za ovu pesmu ima preko 90 miliona pregleda na jutjubu. Gotje je do sada izdao tri albuma („Like Drawing Blood” 2006., „Boardface” 2008. i „Making Mirrors” 2011.), a bavi se i

pisanjem i produkcijom u svom studiju. U nedavno objavljenom spotu za pesmu „Easy way out”, Gotje u nekoliko kadrova čita našu „Politiku”. Na ovu ideju je došao Darsi Pren-dergasta, poznati australijski animator i redi-telj spota. „Želeo sam da postignem istočno-evropsku atmosferu u spotu, a na „Politiku” sam sasvim slučajno nabasao u jednoj se-cond-hand radnji u Australiji. Izgled novine se savršeno uklopio u koncept koji sam že-leo da sprovedem u ovom video ostvarenju”, rekao je Darsi u ekskluzivnoj izjavi za MTV Srbija. Gotje je već osvojio pet glavnih au-stralijskih nagrada- ARIA, i nominovan je za australijske MTV nagrade.

Katarina ILIĆKatarina SAVIĆ

36

mozaik

moždaĆeBitimoždaBitineĆe

Mladoj Sanji H., studentkinji psihologije, otvorila se mogućnost da ode u Holandiju na master studije, što može da bude od-lična prilika za njeno dalje usavršavanje i karijeru. Znači, ovo se ne propušta! Pitanje je samo, ekonomski rečeno, koliki je opor-tunitetni trošak? Osim što će na godinu dana napustiti porodicu, prijatelje i ukusnu srpsku kuhinju, napustiće i dečka sa kojim je u trogodišnjoj vezi. Tada je, kako Sanja kaže, veoma važno otvoreno razgovarati sa svojim partnerom (kada dugo poznajemo partnera, iskrenost ne dovodimo u pita-nje, odnosno lakše prepoznajemo neiskre-nost). Sanja predlaže da prvo priznate sebi da se plašite jer je mnogo toga neizvesno. Pa, umesto da sedite i nabrajate šta bi sve moglo poći po zlu, zastanite i pokušajte da situaciju sagledate objektivno. To znači da treba otvoreno govoriti o tome šta ko očekuje u budućnosti od veze, od sebe i od onog drugog. Za probleme koje uviđa-te dajte predloge rešenja, jer nema mnogo koristi od toga da ih samo konstatujete. Dalje, u ovakvim okolnostima poverenje u partnera je nešto što se podrazumeva. Međutim, može vam manjkati poverenja u same sebe i to u smislu izražavanja svojih emocija. Da li ćete u pravom trenutku i na pravi način uspeti da ih izrazite? Jer, vrlo lako možemo doći u situaciju da se, usled nedostatka neverbalne komunikacije, neke naše reakcije pogrešno protumače. Najgo-ra opcija je da reakcija izostane onda kada je neophodna. Ako se „kašnjenje“ ponovi nekoliko puta, udaljavanje će biti neizbež-no, a u uslovima razdvojenosti ono će biti još brže i neprijatnije.

neĆeBiti

Kineskinja Rong Dong, istaživač u Karl Cajzu u Jeni, kaže da i pored lepe ko-munikacije i dugogodišnjeg poznavanja partnera veza koju je imala nije izdržala njene doktorske studije u inostranstvu.

Razlog za to je jednostavan: prestali su da čine jedno drugo srećnim. Prema Rong, znak da ste krenuli nizbrdo je definitivno to što vam je sve teže da nađete vreme-na za online viđanje. Odlažete trenutak jer počinju da vam ponestaju teme za razgovor. To se dešava, jer ste počeli da se razvijate u različitim pravcima toliko da vam više nisu smešne iste stvari, pa onda razgovor ume da bude iscrpljujuć i sumoran, umesto da posluži kao izvor pozitivne energije. Međutim, i onda kada je vaša druga polovina zagrejana za svo-je profesionalno usavršavanje koliko i vi sami, umeju da nastanu problemi. Svako od vas se previše fokusira na samog sebe, što smanjuje fond reči koje imate da raz-menite. Rong je dala sve od sebe da reši sličnu situaciju iskrenim razgovorima i promenom u svom ponašanju. Međutim, ubrzo se pokazalo da će njenog partnera

uvek više zanimati njegov privatni biznis nego ona (naročito ako nije fizički prisut-na). Zato je rešila da im da svoj blagoslov i pusti da žive happily ever after.

HoĆeBiti

Nevena R., PhD student na Hambur-škom Univerzitetu kaže da je, ukoliko je moguće da veza postane jača na daljinu, onda njoj i njenom izabraniku to pošlo za rukom. Kako? Recept je jednostavan: dogovarajte se kada ćete se čuti i budite iskreni povodom onoga šta vas muči. Važ-no je da insistirate na odvajanju vremena za razgovore na ovaj način jer je, prema Neveninim rečima, skajp svima zanimljiv 2 dana – a posle postaje opterećenje. Ako osetite da nešto nije u redu, skupite hra-brost da izrazite zabrinutost da se nešto menja između vas. Međutim, ovde važi i ona tipična ženska fora da ako vam se on ne javlja, vi se njemu ne javljajte duže! Znam da zvuči nezrelo, ali koliko god da ste vi i vaš partner ozbiljni u celoj priči, on će, s vremena na vreme, testirati vašu emocionalnu stabilnost tako što će biva-ti: u gužvi, pretrpan poslom ili s ortacima na fudbalu. Umesto da mu vrištite na te-lefon, idite i vi s „ortacima na fudbal“. To znači, podsetite ga kako je kada vi njemu nedostajete. I videćete -vremenom sve dođe na svoje.

dalekoodoČiju,dalekoodSrca?

Drage moje, i posle razgovora sa različitim devojkama različitih iskustava, ispada da ni ovde, kao ni u mnogim drugim situacijama u životu, nema univerzalnog rešenja. Long Distance Relationship je podnošljiva ono-liko koliko vi pristanete da je podnosite, što znači da opstanak zavisi samo od vas. Na kraju, koliko god se trudili, ne možete znati šta će ispasti od vaše veze negde u budućnosti. Budite s nekim sve dok vam je lepo,ali budite otvorene za sve ono što vam donosi sutra, šta god to bilo.

Dr Da WAJT

ženskastrana

SrcePrekožiceOdlazite na mesec dana, godinu ili više i ne znate da li ćete imati kome da se vratite. Poznato? Naravno, reč je o opstanku veze na daljinu, bilo da je u pitanju odmor, master, doktorat ili neka druga vrsta provođenja vremena „napolju“. Pitanje koje sebi tada najčešće postavljate je:„ Hoce li ovo uspeti?!”. Pa, hoće li?

“We are the perfect couple, we‘re just not in

the perfect situation.“

vetar je zavijao pustom obalom reke. Sunce je nedavno zašlo, ali sumrak je brzo prešao u noć. Mladić bledog lica sedeo je pored obale gledajući

u svetla sa druge strane reke. Sedeo je neko vreme sam, a onda mu se pridružila devojka svetle kose. Sela je pored njega i posmatrala ga, kao da ga proučava.- Promenio si se – rekla je devojka, preki-nuvši tišinu.- Bilo bi čudno da nisam – odgovori mladić.- Ne mislim na to – uzvrati ona tužno. – Nig-de u tvojim očima ne vidim onog dečaka koji se leti toliko igrao kod ove reke. Mladić ustade i uze jedan kamen. Hitrim i veštim pokretom ruke on učini da kamen poskoči par puta po vodi pre nego što konač-no potone. Obožavao je da pravi „žabice“ na vodi kada je bio mali. Nakon što je kamen potonuo, mladić je neko vreme stajao kao da traži svoj odraz u tamnoj vodi.- Ni ja ga odavno nisam video – reče mladić tužno i sede. Pogled mu pade na svetla grada sa druge strane reke.- Toliko toga se promenilo – reče devojka, kao da mu čita misli.- Da - rekao je mladić. - Ali šta god da se pro-meni, ljudi ostaju isti.- To je stav onih koji ne žele da se promene – odgovori mu devojka.Mladić se nasmeja. - Da li misliš da se ljudi menjaju? Da mogu da izađu iz senke svoje prošlosti i hrabro zgrabe svoju budućnost?- Mislim da nije slučajno da ljudi ne znaju svoju budućnost, a ne zaboravljaju svoju prošlost – reče devojka pogledavši ga u oči. - Mislim da im prošlost daje orijentir, po-kazuje im njihove slabosti i snage kako bi se uhvatili u koštac sa budućnošću, koja je neizvesna. Ta neizvesnost stavlja ih u isku-šenje, testira njihove snage i slabosti i trajno

oblikuje njihove živote.- A šta ako je prošlost toliko mračna da baca ogromnu senku čak i na budućnost? Šta ako promena nije moguća? Devojka ga je ćutke posmatrala.- Ljudi su dobri samo onoliko koliko im svet dozvoljava da to budu – nastavi mladić. - Kada sve ode dođavola, tada se ljudi poka-zuju u svom pravom svetlu. Oni tada zabo-ravljaju na sva pravila i igraju samo za sebe i isključivo za pobedu. Dobro i zlo nisu nešto što utiče na njihovu igru, to su samo različiti stilovi jedne iste igre. Oni se na kraju pomire sa tim stilom, ili žude za promenom koja se nikad neće desiti, jer je prekasno, jer su otišli predaleko.- Ljudi zaboravljaju da imaju prilike da se promene - uzvrati devojka. - Sve do posled-njeg otkucaja srca, uvek postoji prilika da se stvari promene. Oni to zaboravljaju, i odlaze predaleko, bez mogućnosti da se ikada vrate. Ljudi mogu da se izgube u lošim izborima i strašno je kada se to desi. Strašno je kada oni toga nisu svesni, a još je strašnije kada to znaju, ali, svejedno, nastavljaju tim putem.- Lako je tebi da to kažeš – reče on, ustajući.- Šta to treba da znači?- Ti si bila ona koja je imala sreće, ona kojoj je suđeno da uspe.- Oboje smo deca nesreće – reče ona usta-jući da ga pogleda u oči. – Nikome od nas nije bilo lako. Ali smo oboje postali ono što jesmo zbog odluka koje smo doneli.- Ti nisi donela nikakvu odluku – reče on lju-tito. – Roditelji su te ostavili samu u šumi jer nisu mogli da te hrane. Pronašle su te šum-ske vile i postala si njihova sestra. A ja... Zaćutao je.- Ti si se žrtvovao u ime svoga sela kako bi nasilje prestalo i kako bi se vratio mir – rekla je devojka. - Postao si vampirski sluga, radio si za njih i oni su te nagradili pretvorivši te u

jednog od svojih. Život sa njima te je prome-nio, navikao si na okrutnost, na nemilosrd-nu borbu... Vekovi nasilja, borbe i zadovolje-nja praznih hireva pretvorili su te u one koje si mrzeo i kojima si poklonio svoju mladost. - Oni su me naučili kako treba opstati u ovom svetu – rekao je mladić. - Ljudi žive za svoje prohteve. Oni ih guraju kroz život, oblikuju-ći ih i menjajući ih i teže da ih zadovolje, ma kako sebični bili, po svaku cenu. Ne razume-ti to – znači ne razumeti opstanak. - Sve je proizvod njihovih želja i prohteva? Snova i ambicija? Pa čak i njhova plemeni-tost i dobrota? - Plemenitost nije ništa drugo nego kori-stoljublje sa povoljnim ishodom za nekog drugog.- Ako bi to bila istina, onda ljudi ne bi ni bilo. Ne postoji živo biće koje može opsta-ti u ovom svetu gledajući samo sebe i ništa drugo – rekla je devojka. - Ako je dobrota slučajnost i nezgoda, onda ta nezgoda čuva ljudski rod od uništenja. To onda znači da je ona potrebnija svetu više nego išta drugo. Ćutali su. Devojka ga uze za ruku. Bila je hladna, kao misli koje je upravo izrekao. Odjednom, njegova ruka kao da je počela da gori. Ona je oprezno pusti i ugleda tra-gove svojih prstiju tamo gde ju je dodirnula. Njegova demonska moć nije trpela njen vi-linski dodir. On pomeri ruku da sakrije svoje rane.- Zlo počiva u srcu punom dobrote, i kada se probudi, nema povratka – reče mladić.- Dobro počiva u srcu zla i šapuće mu da ne čeka da bude kasno, mlađi brate – reče de-vojka tužno. Ostavila ga je samog pored obale dok je gle-dao u svetla u daljini.Kada je sunce svanulo, više ga nije bilo.

Nikola ŠKONDRIĆ

SUSRET

mozaikeho filter

37

1. Gospođica Manipeni (Moneypenny) je lik iz niza filmova:A) o tajnom agentu 007 B) Volta Diznija C) o SupermenuD) napravljenih po romanima sestara Bron-te

2. Koji grad je, po biblijskoj legendi, uni-šten zbog grehova njegovih stanovnika?A)Jerusalim B) VavilonC) GomoraD) Atlantida 3. U kom gradu se nalazi Zabranjeni grad?A) u KairuB) u MoskviC) u TeheranuD) u Pekingu

4. Ko među navedenima nije bio voj-skovođa?A) VergilijeB) Julije CezarC) AtilaD) Bajazit

5. Ropstvo u Sjedinjenim Američkim Državama je ukinuo (i bio ubrzo ubijen u atentatu):A) Džon KenediB) Martin Luter KingC) Abraham Linkoln D) Teodor Ruzvelt

6. Autor poznate slike ’’Suncokreti’’ je:A) Tuluz-Lotrek B) DegaC) MoneD) Van Gog

7. Od navedenih građevina, najstarija je:A) Opera u Sidneju B) Ajfelov toranj u ParizuC) Atomijum u Briselu D) Empajer stejt bilding u Njujorku 8. Pred kraj života je potpuno ogluveo: A) Borodin B) Betoven C) Mokranjac D) Mocart

9. Najveće evropsko ostrvo: A) Sicilija B) Velika Britanija C) Krit D) Veliko ratno ostrvo

10.Bazilika Svetog Petra u Rimu je delo:A) BerninijaB) MikelanđelaC) DanteaD) Da Vinčija

11. Kako se jednim imenom nazivaju Evropa, Azija i Afrika:A) Novi svetB) Stari svetC) Mali svetD) Srednji svet 12. Nobelovu nagradu za književnost Ivo Andrić je dobio:A) 1952.B) 1980.C) 1961.D) 1974.

13. Veština da se pamćenje poboljša izve-snim pomoćnim sredstvima naziva se:A) retencija B) mnemotehnikaC) memorijaD) logistika

14. Operu „Toska“ je komponovao:A) Đuzepe VerdiB) Đakomo PučiniC) Žorž BizeD) Rihard Vagner

15. Nakon Drugog svetskog rata u likovnoj umetnosti je posebno bio prisutan pravac:A) pop-artB) kubizamC) impresionizamD) ekspresionizam

Andrea KRIZMANIĆIvana MITROVIĆ

Evo i jedne kratke provere znanja:

Tačni odgovori: 1A, 2C, 3D, 4A, 5C, 6D, 7B, 8B, 9D, 10B, 11B, 12C, 13B, 14B, 15A

http://learningenglish-esl.blogspot.com/2010/06/battleships-game.html

Potapanje podmornica

Moji Brodovi

Njihovi Brodovi

nosač aviona

ratni brod

kruzer

razarači

podmornice

ratni brod

kruzer

razarači

podmornice

nosač aviona

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .