3.2 Strategija razvoja preduzeća Strategija razvoja preduzeća predstavlja pravac ili način kretanja preduzeća u budućnosti radi dostizanja postavljenih ciljeva razvoja. Pojam potiče iz vojne terminologije, ali je odavno prenet u poslovnu problematiku. U poslovnoj problematici strategija je pre svega vezana za buduće poslovanje preduzeća odnosno njegov rast i razvoj. U tom smislu strategija se definiše kao vodič u budućnosti, znači način vođenja preduzeća u budućnosti.

Strategija razvoja preduzeća je skup pravila odlučivanja i vodič koji vodi proces razvoja preduzeća. Skupovi pravila odlučivanja obuhvataju sledeća obeležja:

1. kriterijume kojima se ocenjuje sadašnje i buduće delovanje firme; i to zadaci - kvalitativne oznake ovih kriterijuma; i ciljevi - željene kvantitativne oznake,

2. poslovna (proizvodno – tržišna) strategija – skup pravila za razvijanje odnosa firme sa spoljašnjim okruženjem ,

3. administrativna strategija – skup pravila i procesa uz pomoć kojih se uspostavljaju odnosi i procesi unutar same organizacije,

4. operativna strategija – skup pravila pomoću kojih firma upravlja svakodnevnim poslovanjem.

Poslovna strategija je od izuzetnog značaja za razvoj svakog preduzeća. Ova strategija ima sledeća karakteristična obeležja:

1. Određivanje poslovne strategije ne rezultira neposrednom akcijom. Ona daje opšte pravce razvoja i mesto firme u budućnosti, ne određuje operativne procedure.

2. Trebala bi da se pre svega koristi za generisanje strateških projekata kroz istraživačke procese.

3. U slučaju kada su istraživački procesi usmereni ka željenim ciljevima strategija nije potrebna.

4. Prilikom formulisanja strategije nisu poznate sve alternativne mogućnosti, pa se utvrčivanje strategije bazira na uopštenim nepotpunim informacijama o mogućim alternativama.

5. Istraživanja mogu kasnije otkriti dodatne informacije što može dovesti u pitanje postavljenu strategiju, zato je ona podložna stalnom dopunjavanju.

6. Povezanost strategije i ciljeva čini ih sličnim, mada se u osnovi razlikuju. Ciljevi prdstavljaju krajnje domete koje firma želi da postigne, a strategija sredstva za postizanje tih dometa.

7. Strategija i ciljevi mogu biti zamenljivi zavisno od vremena i nivoa organizacije. Neka obeležja poslovanja mogu biti ciljevi firme u jednom vremenu, a strategija u drugom. Elementi strategije na višem nivou

U istraživanju novih pristupa upravljanju razvojem, savremena teorija posmatra preduzeće kao skup različitih strateških poslovnih područja koja nude različite mogućnosti razvoja preduzeća. U tom smislu moderni pristupi definišu dve osnovne strategije, to su portfolio i kompetitivna strategija.

Portfolio strategija - odnosi se na izbor područja biznisa u kojima firma namerava da posluje u budućnosti - pruža odgovore na pitanje u kojim područjima će firma poslovati;

Kompetitivna strategija - odnosi se na puteve ili načine koje će firma koristiti u izabranim područjima - kako će se poslovati na tim područjima.

Definisanje portfolio strategije preduzeća svodi se na određivanje skupa karakterističnih područja poslovanja od kojih svako nudi različite mogućnosti razvoja i različite nivoe profitabilnosti, ali i zahteva različite konkurentske pristupe realizaciji.

Portfolio strategiju karakterišu 4 osnovne komponente: 1. vektor geografskog rasta - označava obim i pravac budućeg poslovanja preduzeća,2. konkurentska prednost - nju bi preduzeće trebalo da traži na svom poslovnom

području na kome deluje. Ona se može ostvariti pre svega preko novih proizvoda ili tehnologija;

3. sinergija - koju bi preduzeće trebalo da traži unutar svojih poslovnih područja (npr. efikasan naučno-istraživački rad);

4. strateška fleksibilnost - postoje dva načina na koje se ona može postići: - spoljnji - kroz diverzifikaciju: geografskih prostora na kojima firma deluje, zadovoljavanja potreba, tehnologije…- baziranjem delovanja firme na resursima i kapacitetima koji su lako transferabilni unutar strateških poslovnih područja.

Kompetitivna strategija obuhvata utvrđivanje posebnih pristupa ili puteva koje će preduzeće da koristi da bi uspešno poslovalo na svakom poslovnom području, koje je izabrano definisanjem odgovarajuće portfolio strategije. Tokom vremena preduzeća su koristila razne konkurentske strategije:

- počelo je sa strategijom maksimizacije učešća na tržištu – što se postiglo pre svega snižavanjem troškova i nižim prodajnim cenama

- kasnije se prešlo na prilagođavanje karakteristika proizvoda kupcu, istraživanje ukusa kupaca i razvijanje sposobnosti da se odgovori različitim potrebama kupaca

- noviji pristupi traže da se radi na razvoju ukusa i sklonosti kupca putem efikasne propagande i promocije, čime se vrši diferencijacija tržišta,

Danas se smatra da su za uspeh preduzeća u različitim poslovnim područjima najzaslužnije sledeće strategije:

1. strategija maksimizacije učešća na tržištu,2. strategija rasta preduzeća kojom preduzeće pokušava da osigura svoj budući rast,3. strategija diferencijacije tržišta kojom se uspostavlja specifičan imidž proizvoda u svesti

potencijalnih kupaca,4. strategija diferencijacije proizvoda kojom se vrši diferencijacija učinka sopstvenih

proizvoda u odnosu na konkurentske.