zakon o trgovini - ZUKOzuko.ba/pdf/download/zakon_o_trgovini.pdf · lica, ali samo u jednom prodajnom objektu. Trgovac je dužan da na poslovnom prostoru istakne firmu ona-ko kako

REVICON-ov REGISTAR PROPISA 2004.

trgovina/1

ZAKON O TRGOVINI

“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, br. 2/95, 19/96

I -OPŠE ODREDBE

Član 1. Ovom zakonom uređuju se: obavljanje i uvjeti za obavljanje tr-

govine i trgovinskih usluga, zaštita potrošača, narušavanje konku-rencije, mjere privremenog ograničenja tržišta, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje trgovine na jedinstvenom tržištu Federaci-je Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Federacija).

Član 2. Pod trgovinom u smislu ovog zakona smatraju se kupovina i

prodaja robe i obavljanje trgovinskih usluga. Trgovcem se smatraju pravna i fizička lica koja se bave trgovi-

nom na osnovu registracije, odnosno odobrenja nadležnog organa.

Član 3. Trgovina se obavlja slobodno pod jednakim zakonskim uvjetima

za sve trgovce u skladu sa dobrim poslovnim običajima, načelima lojalne konkurencije i trgovačkim pravilima.

Trgovačka pravila, utvrđuju se u okviru komora ili drugih oblika udruživanja trgovaca.

Član 4. Aktima organa Federacije, kantona i općine (u daljem tekstu:

nadležni organi) ne može se ograničavati nastupanje na tržištu, na-rušavati konkurencija, niti se mogu pojedini trgovci ili potrošači stavljati u neravnopravan položaj na tržištu.

Iznimno od odredbe iz stava 1. ovog člana, ukoliko nastanu ili mogu nastati značajniji poremećaji na tržištu usljed: neposredne ratne opasnosti, rata, elementarne nepogode, nestašice dobara ne-ophodnih za potrebe odbrane, odnosno za potrebe privrede i opskr-be pučanstva u najmanje dva kantona, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vlada) može propisati privremene mjere ograničavanja tržišta sukladno ovom zakonu.

II -OBAVLJANJE I UVJETI ZA OBAVLJANJE TRGOVINE

Član 5. Trgovina se obavlja kao trgovina na veliko i trgovina na malo.

Član 6. Trgovina na veliko je kupovina robe radi dalje prodaje u nepre-

rađenom ili prerađenom stanju, kao i prodaja vlastitih proizvoda lici-ma koja nisu krajnji individualni potrošači.

Trgovina na malo je prodaja robe krajnjim individualnim potro-šačima.

Član 7. Trgovina na veliko i na malo se obavlja u prodajnom objektu ili

drugom mjestu koje ispunjava propisane uvjete. Ministar trgovine Federacije, propisat će uvjete u pogledu mini-

malne tehničke opremljenosti poslovnih prostora u kojima se obav-lja trgovina na veliko i na malo i utvrditi proivode iz grupa i podgru-pa proizvoda koji se mogu prodavati u tim poslovnim prostorima.

Član 8. Trgovinu na veliko i trgovinu na malo može obavljati trgovac sa

svojstvom pravnog lica. Trgovinu na malo može obavljati i trgovac sa svojstvom fizičkog

lica, ali samo u jednom prodajnom objektu. Trgovac je dužan da na poslovnom prostoru istakne firmu ona-

ko kako je registrirana kod nadležnog organa. Trgovac je dužan utvrditi i na podesan način učiniti kupcu dos-

tupnim uvjete poslovanja (cijene, način plaćanja i isporuke, bonifi-kacije i sl.) i pridržavati se tih uvjeta.

Član 8a. Trgovac sa svojstvom fizičkog lica iz člana 8. stav 2. ovog zako-

na može osnovati trgovačku radnju za obavljanje trgovine na malo (u daljem tekstu trgovačka radnja) i dobiti odobrenje za osnivanje takve radnje od strane nadležnog opštinskog organa uprave.

Član 8b. Odobrenje za osnivanje trgovačke radnje izdaće se licu koje is-

punjava slijedeće uslove: 1. da je građanin Federacije, i državljanin Bosne i Hercegovine,

2. da je poslovno sposobno, 3. da je zdravstveno sposobno, ako je za obavljanje trgovine na malo određenim proizvodima iz predmeta poslovanja trgo-vačke radnje, zdravstvena sposobnost propisana kao pose-ban uslov,

4. da ima poslovni prostor koji ispunjava opšte i posebne uslove, 5. da nema zasnovan radni odnos, odnosno da nema već osno-vanu trgovačku radnju,

6. da mu pravosnažnom odlukom nije izrečena zaštitna mjera zabrane obavljanja ove djelatnosti,

7. da je izmirilo sve obaveze za opštedruštvene i zajedničke po-trebe, i

8. da ispunjava i druge uslove propisane zakonom ili drugim propisom.

Član 8c. Zahtjev za odobrenje za osnivanje trgovačke radnje podnosi se

nadležnom opštinskom organu uprave na čijem području se nalazi poslovni prostor.

Član 8d. Opštinski organ uprave u roku od 15 dana od dana podnošenja

zahtjeva, izdaće rješenje o odobrenju za osnivanje trgovačke radnje, ako su uz zahtjev priloženi dokazi o ispunjavanju propisanih uslova.

Član 8e. Rješenje o odobrenju za osnivanje trgovačke radnje sadrži i: - vrstu trgovačke radnje, odnosno maloprodajnog objekta, - šifre, odnosno naziv proizvoda koji su predmet poslovanja tr-govačke radnje, - poslovno sjedište, i - naziv, odnosno firmu trgovačke radnje. Rješenje o odobrenju za osnivanje trgovačke radnje ne može se

prenijeti na drugo lice.

Član 8f. Rješenje o odobrenju za osnivanje trgovačke radnje i za sve

promjene za koje je potrebno rješenje o odobrenju, upisuje u regis-tar opštinski organ uprave koji je izdao rješenje o odobrenju.

Član 8g. Trgovačka radnja može otpočeti sa radom danom upisa u registar.

Član 8h. Ministar za trgovinu propisuje sadržaj i način vođenja registra

trgovačkih radnji.

Član 9. Trgovac na malo je dužan da utvrdi radno vrijeme prodajnog

objekta i da se pridržava utvrđenog radnog vremena. Izuzetno, ako je to od posebnog društvenog interesa, nadležni

organ općine, odnosno grada - distrikta Sarajevo, može odrediti mi-nimalno radno vrijeme u kojem se mora obavljati trgovina.

Član 10. Trgovac je dužan da vodi evidencije utvrđene zakonom i drugim

propisima. Trgovac na malo, dužan je da vodi trgovačku knjigu koja sadrži

podatke o nabavci i prodaji robe i da osigura uvid u dokumentaciju na osnovu koje se vodi evidencija.

Evidencija o nabavci robe vodi se hronološki na osnovu računa, otpremnice, prijemnice i drugih dokumenata.

Evidencija o prodaji robe vodi se na osnovu računa, trake regis-tar kase, paragon-bloka ili na drugi način koji osigurava podatke o vrijednosti prodate robe.

Ministar trgovine Federacije, propisuje oblike, sadržaj i način vođenja trgovačke knjige.

III -OBAVLJANJE I UVJETI ZA OBAVLJANJE TRGOVINSKIH USLUGA

Član 11. Trgovinske usluge su djelatnosti kojima se podstiče obavljanje

razmjene robe od proizvođača do krajnjeg potrošača. Trgovac je samostalan pri izboru oblika obavljanja trgovinskih

usluga. Trgovinske usluge su: posredovanje, zastupanje, komisione us-

luge, uskladištenje, otprema i doprema robe (špedicija), kontrola kvaliteta i kvantiteta robe, osiguranje robe, robna berza, marketing, tržnica na veliko, tržnica na malo (pijaca), trgovinski centar, stočna pijaca, vašar, sajam i druge usluge uobičajene u trgovini.


trgovina/2

Trgovinske usluge može obavljati trgovac sa svojstvom pravnog lica.

Član 12. Za obavljanje pojedinih usluga, trgovac je dužan osigurati mini-

malne tehničke uvjete u pogledu opremljenosti poslovnih prostora, uređenja i opreme, koje propisuje ministar trgovine Federacije.

Član 13. Uslugama posredovanja smatra se naročito dovođenje u vezu

komitenta s trećim licima radi zaključivanja ugovora.

Član 14. Uslugama zastupanja smatra se naročito obavljanje trgovine i

usluga u ime i za račun trgovca, kao i obavljanje servisne službe i drugih tehničkih usluga u vezi s održavanjem i opravkom proizvoda.

Član 15. Uslugama komisiona smatra se naročito prodaja ili kupovina ro-

be u svoje ime, a za račun komintenta.

Član 16. Uslugama uskladištenja robe smatraju se naročito smještaj i ču-

vanje robe, kao i drugi poslovi i radnje koji se uobičajeno obavljaju uz smještaj i čuvanje robe.

Član 17. Uslugama otpreme i dopreme robe (špedicije) smatraju se na-

ročito otpremanje i dopremanje robe u svoje ime, a za račun komi-tenta, kao i drugi poslovi i radnje koji se uobičajeno obavljaju uz ot-premu i dopremu robe.

Član 18. Uslugama kontrole kvaliteta i kvantiteta smatra se naročito kon-

trola ugovorenog kvaliteta i kvantiteta u ime i za račun komitenta, pri čemu se izdaje odgovarajući dokument.

Član 19. Uslugama osiguranja robe smatra se naročito zaključivanje ugo-

vora kojim se osiguranik obavezuje platiti određenu premiju radi osiguranja robe od određenih rizika, a osiguravatelj se obavezuje da će, ako se rizik ostvari, isplatiti osiguraniku ugovoreni iznos.

Član 20. Robna berza je subjekt čija je djelatnost trajno organizovanje

sastanaka između privrednih subjekata radi zaključivanja ugovora o kupovini i prodaji robe.

Pod berzanskim uslugama podrazumijevaju se: 1. Organizovanje sastanaka prodavaca i kupaca u skladu sa pro-pisima i pravilima berze;

2. Objavljivanje cijena za proizvode koji su bili predmet berzan-skih poslova, te obavljanje podataka o njihovim količinama, rokovima isporuke, kvalitetu i asortimanu;

3. Organizovanje prodaje pojedinih proizvoda na javnoj dražbi (aukciji); i

4. Davanje obavještenja o stanju na tržištu. Robna rezerva može obavljati i druge poslove, te pružati i druge

usluge koje su uobičajene u poslovanju robnih berzi i koji su odre-đeni njihovim pravilima.

Član 21. Marketing uslugama smatraju se naročito usluge iz oblasti istra-

živanja tržišta i tržišnog komuniciranja (ekonomska propaganda, re-klama, izložba i sl.), kao i druge marketing usluge koje se obavljaju u ime i za račun komintenta.

Član 22. Tržnica na veliko je posebno organizirano i uređeno mjesto na

kojem se vrše usluge prodaje i kupovine na veliko poljoprivredno-prehrambenih i drugih proizvoda iz registrirane djelatnosti, radi dalj-ne prodaje i prerade.

Za obavljanje usluga tržnice na veliko, trgovac utvrđuje tržni red kojim se bliže uređuju tržna pravila za: izlaganje robe, način prodaje i druga pravila za obavljanje trgovine.

Na tržni red iz stava 2. ovog člana saglasnost daje nadležni or-gan općine, odnosno grada -distrikta Sarajevo.

Trgovac i korisnici usluga tržnice na veliko dužni su se pridrža-vati utvrđenog tržnog reda iz stava 3. ovog člana.

Član 23. Uslugama tržnice na veliko smatraju se: 1. stavljanje na raspolaganje prostora za izlaganje i prodaju po-ljoprivredno-prehrambenih i drugih proizvoda;

2. uskladištenje poljoprivredno-prehrambenih i drugih proizvo-da, njihova obrada i dorada kao i potrebna sredstva za mani-pulaciju tih proizvoda;

3. obavljanje prijevoza, otpreme i dopreme, kao i poslovi kon-trole kvaliteta i kvantiteta uskladištenih proizvoda.

Član 24. Tržnica na malo (pijaca) je organizirano i uređeno mjesto na

kojem se na uobičajen način obavlja trgovina na malo poljoprivred-no-prehrambenih proizvoda.

Za prodaju drugih proizvoda (rabljeni automobili, rabljena teh-nička i ostala roba i sl.), trgovac je dužan osigurati odvojeni prodaj-ni prostor.

Trgovac koji vrši usluge tržnice na malo (pijace), utvrđuje pijač-nim redom asortiman proizvoda i uvijete za obavljanje trgovine.

Na pijačni red iz prethodnog stava saglasnost daje nadležni or-gan općine, odnosno grada -distrikta Sarajevo.

Trgovac koji vrši usluge tržnice na malo (pijace) i korisnici uslu-ga, dužni su da se pridržavaju utvrđenog pijačnog reda iz stava 4. ovog člana.

Član 25. Trgovinski centar je posebno izgrađena ili u postojećem objektu

uređena prostorna cjelina koja se sastoji od više pojedinačno op-remljenih poslovnih prostora u kojima se obavlja trgovina na malo i pružaju trgovinske i druge usluge.

Trgovac koji vrši usluge trgovinskog centra, donosi kućni red kojim se bliže utvrđuje poslovanje trgovinskog centra.

Na kućni red iz stava 2. ovog člana saglasnost daje nadležni or-gan općine, odnosno grada -distrikta Sarajevo.

Trgovac koji pruža usluge trgovinskog centra i korisnici usluga, dužni su da se pridržavaju utvrđenog kućnog reda iz stava 3. ovog člana.

Član 26. Stočna pijaca je posebno organizirano, uređeno i tehnički op-

remljeno mjesto na kojem se vrši trgovina stokom.

Član 27. Trgovina na stočnoj pijaci odvija se po pijačnom redu koji dono-

si trgovac. Na pijačni red iz stava 1. ovog člana saglasnost daje nadležni

organ općine, odnosno grada -distrikta Sarajevo. Trgovac koji pruža usluge stočne pijace i korisnici usluga, dužni

su da se pridržavaju utvrđenog pijačnog reda iz stava 2. ovog člana.

Član 28. Vašar je posebno organiziran oblik usluge na kojem se na uobi-

čajen način vrši trgovina stokom, poljoprivrednim i drugim proizvodima. Trgovina na vašaru se odvija po vašarskom redu i pod uvjetima

koje propiše nadležni organ općine, odnosno grada – distrikta Sarajevo.

Član 29. Sajam priređuje trgovac koji je registriran za obavljanje tih poslova. Trgovac koji se bavi priređivanjem sajmova, dužan je pridržava-

ti se rokova predviđenih u kalendaru sajmova, koji se utvrđuje u dogovoru sa komorom.

IV -ZAŠTITA POTROŠAČA

Član 30. Prava potrošača na zaštitu i obaveze trgovca pri prodaji robe na

malo osiguravaju se pod jednakim uvjetima.

Član 31. Trgovac na malo, dužan je da pri rukovanju robom osigura uv-

jete za očuvanje njenog kvaliteta.

Član 32. Trgovac na malo, dužan je da u prodajnom objektu: 1. na uočljiv način istakne cijene robe i evidencioni broj iz tr-

govačke knjige za robu koja se prodaje, i da se pridržava te cijene;

2. uruči račun za prodatu robu, paragon-blok, isječak registar kase i sl.;

3. na uočljiv način istakne radno vrijeme; 4. robu prodaje svim potrošačima pod istim uvjetima utvrđe-

nim u članu 8. stavu 3. ovog zakona; 5. osigura podatke za identifikaciju robe koja se prodaje; 6. osigura deklaraciju, garantni list, atest i tehničko uputstvo o

načinu korištenja, u skladu sa propisima;


trgovina/3

7. osigura rezervne dijelove, priključne aparate i slično i nakon prestanka proizvodnje robe, u skladu sa propisima;

8. osigura prodaju količine robe označene na originalnom pa-kovanju;

9. proda onu količinu robe koju potrošač traži, ako raspolaže tom količinom izuzev ako drugim propisima nije drugačije regulirano;

10. tačno mjeri robu i omogući potrošaču da provjeri količinu kupljene robe;

11. proda robu koja je izložena u prodaji, odnosno koja se nala-zi u prodajnom objektu izuzev unikat robe u aranžiranom iz-logu;

12. pri manjim pakovanjima robe upotrebljava omotni materijal srazmjerno upakovanoj robi;

13. na zahtjev potrošača posebno upakuje robu i takvo pakova-nje naplati prema svom cjenovniku.

Član 33. Potrošač ima pravo na reklamaciju za kupljenu robu u prodaj-

nom objektu u kome je kupovina obavljena, uz račun o kupovini. Trgovac je dužan da robu sa nedostatkom zamjeni novom ili da

potrošaču vrati iznos plaćen za tu robu ili da, uz saglasnost potroša-ča, otkloni nedostatak na robi.

Potrošač može ostvariti pravo iz stava 2. ovog člana pod uvjeti-ma da svoj zahtjev podnese trgovcu čim je otkrio nedostatak, a naj-kasnije u roku od trideset dana od dana kupovine robe.

Potrošač ne može ostvariti pravo iz stava 2. ovog člana, ako je nedostatak na robi nastao njegovom krivicom ili ako je u trenutku kupovine znao ili mogao utvrditi nedostatak.

Odgovor na podneseni zahtjev (reklamaciju) trgovac je dužan da dostavi potrošaču najkasnije u roku od 15 dana od prijema zah-tjeva.

U slučaju da kupac nije zadovoljan sa rješenjem reklamacije, svoja prava ostvaruje putem redovnog suda.

Član 34. Trgovac koji prodaje robu sa nedostatkom, dužan je da tu robu

prostorno izdvoji, da na uočljiv način istakne oznaku koja upozorava na vrstu nedostatka i srazmjerno utvrđenom nedostatku izvrši sma-njenje maloprodajne cijene.

Član 35. Potrošač ima pravo i obavezu da provjeri cijenu, kvalitet i količi-

nu kupljene robe i da preuzme račun za kupljenu robu.

Član 36. Na zahtjev potrošača, tržišna inspekcija je dužna da ga informi-

ra o njegovim pravima i mogućnostima pravne zaštite.

V -NARUŠAVANJE KONKURENCIJE

Član 37. Konkurencija na tržištu narušava se monopolističkim djelovanjem,

nelojalnom konkurencijom, špekulacijom i ograničavanjem tržišta.

1. Monopolističko djelovanje

Član 38. Monopolističko djelovanje obuhvaća monopolističko sporazumi-

jevanje i monopolističko ponašanje. Monopolističko sporazumijevanje je odnos između dva ili više tr-

govaca o uvjetima poslovanja koji je usmjeren na narušavanje ili sprečavanje slobodne konkurencije, a kojim se jedan ili više trgova-ca dovodi ili može dovesti u povlašćeni položaj u odnosu na druge trgovce ili potrošače.

Pod monopolističkim ponašanjem podrazumijevaju se zloupotre-ba dominantnog položaja na tržištu i radnje usmjerene na stvaranje i korišćenje monopolističkog položaja.

Pod dominantnim položajem na tržištu u smislu ovog zakona podrazumijeva se položaj trgovca čiji je udio na tržištu za određenu robu veći od 40%.

Član 39. Pod monopolističkim sporazumijevanjem iz člana 38. stava 2.

ovog zakona podrazumijeva se naročito: 1. podjela tržišta u pogledu kupovine ili prodaje robe;

2. obaveza prodavca da određenu robu neće prodati drugom kupcu, ili kojim se kupac obavezuje da će kupljenu robu pro-dati samo na određenom tržištu ili određenom kupcu;

3. utvrđivanje cijena i uvjeta prodaje robe iste vrste; 4. ograničavanje obima proizvodnje; 5. zatvaranje tržišta radi isključenja drugih trgovaca sa tržišta; 6. uskraćivanje prodaje ili prodaje robe, odnosno kupovina robe protivno dobrim poslovnim običajima.

Član 40. Ne smatra se monopolističkim sporazumijevanjem kada dva ili

više trgovaca zajednički razmjenjuju iskustva i studije, istražuju tr-žište, pripremaju i realiziraju istraživačko-razvojne projekte, koriste opremu za proizvodnju, transport i skladištenje, servisiranje, rekla-mu, propagandu i dr.

Član 41. Radnjama usmjerenim na stvaranje i korišćenje monopolističkog

položaja iz člana 38. stava 3. ovog zakona podrazumijeva se naročito: 1. korišćenje posebnih pogodnosti pri uvozu robe (oslobađanje ili smanjivanje uvoznih dažbina) uz uvećanje troškova trgovi-ne iznad stvarnih, radi sticanja protupravne imovinske koristi.

2. kupovina robe iz uvoza po cijeni višoj od tržišne cijene.

2. Nelojalna konkurencija

Član 42. Nelojalna konkurencija je radnja trgovca koja je protivna dob-

rim poslovnim običajima i kojom se nanosi ili može nanijeti šteta drugom trgovcu, drugom pravnom licu i potrošaču.

Član 43. Pod nelojalnom konkurencijom iz člana 42. ovog zakona podra-

zumijeva se, naročito: 1. reklamiranje, oglašavanje ili nuđenje robe navođenjem po-

dataka ili upotrebom izraza kojim se stvara ili se može stvo-riti zabuna na tržištu, čime se određeni trgovac dovodi ili se može dovesti u povoljniji položaj;

2. davanje podataka o drugom trgovcu koji mogu biti štetni po ugled ili poslovanje tog trgovca;

3. prodaja robe s oznakom ili podacima koji stvaraju ili mogu stvoriti zabunu u pogledu porijekla, načina proizvodnje, ko-ličine, kvaliteta ili drugih svojstava robe;

4. prikrivanje mana robe ili dovođenje, na drugi način, kupca u zabludu;

5. preduzimanje radnji usmjerenih na raskidanje poslovnog odnosa između drugih trgovaca ili radi spriječavanja, odno-sno otežavanja zasnivanja takvog poslovnog odnosa;

6. neopravdano neizvršavanje ili jednostrano raskidanje ugo-vora o kupovini i prodaji robe ili drugog trgovinskog ugovo-ra zbog zaključenja istog ili sličnog ugovora sa drugim, čime se nanosi ili može nanijeti šteta saugovaraču;

7. oglašavanje prividne rasprodaje ili prividnog sniženja cijena robi ili obavljanje drugih sličnih radnji koje dovode ili mogu dovesti potrošača u zabludu u pogledu cijena;

8. neovlašćena upotreba tuđeg imena, firme, žiga, oznake ili drugog spoljnog obilježja, ako se time stvara ili može stvori-ti zabuna na tržištu;

9. davanje ovlašćenja drugom trgovcu da može koristiti njego-va vanjska obilježja, ako se time stvara ili može stvoriti za-buna na tržištu;

10. neovlašćeno korišćenje usluga trgovačkog putnika, trgovin-skog predstavnika ili zastupnika drugog preduzeća.

3. Špekulacija

Član 44. Špekulacija je, korišćenje stanja na tržištu nastalog poremećaji-

ma u snabdijevanju ili nezakonitog povećanja cijena radi sticanja protivpravne imovinske koristi.

Špekulacija je, u skladu sa stavom 1. ovog člana, naročito: 1. prikrivanje robe, ograničavanje ili obustavljanje prodaje robe i druge radnje kojima se prouzrokuje poremećaj na tržištu;

2. uvjetovanje kupovine jedne robe kupovinom druge robe ili na drugi način uvjetovanje kupovine i prodaje robe;

3. prodaja robe na način i pod uvjetima kojima se kupcima ote-žava ili onemogućava kupovina robe;

4. zaključivanje fiktivnih ugovora o kupovini i prodaji robe ili drugim poslovima trgovine;


trgovina/4

5. neugovaranje roka isporuke ili isporuka robe poslije ugovore-nog roka po cijeni višoj od cijene koja je važila na dan ispo-ruke robe utvrđen ugovorom.

4. Ograničavanje tržišta

Član 45. Ograničavanjem tržišta smatra se opći ili pojedinačni pravni akt

i radnja nadležnog organa, trgovca ili drugog pravnog lica kojima se, protivno Ustavu i ovom zakonu ograničava slobodna razmjena robe i slobodno nastupanje na tržištu ili na drugi način narušava konkurencija.

Član 46. Aktima i radnjama iz člana 45. ovog zakona smatraju se akti i

radnje kojima se trgovac dovodi u neravnopravan položaj tako što mu se onemogućava širenje prodajne mreže, prodaja robe ili se prisilja-va na prodaju koja nije u skladu sa njegovom poslovnom politikom.

VI -MJERE PRIVREMENOG OGRANIČENJA TRŽIŠTA

Član 47. Privremene mjere ograničavanja tržišta iz člana 4. stava 2. ovog

zakona Vlada može propisati samo ako se značajniji poremećaji na tržištu ne mogu otkloniti mjerama ekonomske politike.

Član 48. Posebnim propisom iz člana 47. ovog zakona, Vlada će propisati: - zabranu trgovine određenih proizvoda, sirovina i repromateri-jala; - određivanje posebnih uvijeta za trgovinu pojedinim proizvodi-ma (kupovina po odobrenju, kartice i sl.); - obavezu određenim trgovcima da stave na tržište određene vrste i količine pojedinih proizvoda, odnosno da ih isporuče određenim korisnicama po propisanom redosljedu, kao i - obavezu određenim trgovcima da formiraju i drže u rezervi određene vrste i količine proizvoda za potrebe robnih rezervi.

VII -INSPEKCIJSKI NADZOR I UPRAVNE MJERE

Član 49. Nadzor nad provođenjem odredaba ovog zakona, vrši tržišna in-

spekcija, sanitarna inspekcija i inspekcija rada.

Član 50. Ako trgovac obavlja trgovinu bez odobrenja ili suprotno odobrenju,

odnosno mimo djelatnosti koja je predmet registracije, tržišni inspektor će donijeti rješenje kojim se zabranjuje vršenje te djelatnosti.

Protiv rješenja tržišnog inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba nadležnom drugostepenom organu.

Tržišni inspektor može privremeno, do odluke nadležnog suda, oduzeti robu iz prethodnog stava kao i licima koja u smislu ovog za-kona nemaju status trgovca.

Član 51. Ako poslovni prostori, uređaji i oprema namijenjeni za obavlja-

nje trgovine i vršenje usluga ne ispunjavanju propisane minimalne tehničke, kao i uvijete tehničke opremljenosti, tržišni inspektor će donijeti rješenje o privremenoj zabrani rada do otklanjanja utvrđe-nih nedostataka.

U slučaju teže povrede higijensko-sanitarnih, zdravstvenih i teh-ničkih uvijeta zbog kojih mogu nastati teže posljedice po zdravlje i život ljudi, sanitarni inspektor će donijeti rješenje kojim će odmah zab-raniti obavljanje djelatnosti, dok se utvrđeni nedostatci ne otklone.

Protiv rješenja iz st. 1.i 2. ovog člana može se izjaviti žalba nadležnom drugostepenom organu, koja ne odlaže izvršenje.

Član 52. Ako trgovac neopravdano odbije zahtjev potrošača da mu robu

koja ima nedostatke zamijeni novom robom ili da mu vrati iznos za plaćenu robu ili da, uz saglasnost potrošača, otkloni nedostatak na robi, tržišni inspektor će donijeti rješenje kojim će narediti trgovcu da udovolji osnovanom zahtjevu potrošača.

Član 53. Ako trgovac ne postupa u skladu sa članom 10. st. 1. i 2. ovog

zakona, tržišni inspektor će rješenjem privremeno zabraniti obavlja-nje djelatnosti dok se nedostaci u poslovanju ne otklone ili do pra-vosnažnosti sudske odluke.

Član 54. Ako tržišni inspektor u obavljanju inspekcijskog nadzora, utvrdi

postojanje monopolističkog sporazumijevanja iz člana 39. ovog za-kona, donijeće rješenje kojim se zabranjuje primjena tih sporazuma.

Ako tržišni inspektor u postupku inspekcijskog nadzora utvrdi postojanje nelojalne konkurencije, špekulacije i ograničenja tržišta utvrđenim ovim zakonom, donijet će rješenje o pravilnoj primjeni propisa i utvrditi rok za otklanjanje tih nedostataka.

VIII - KAZNENE ODREDBE

Član 55. Novčanom kaznom od 2.000 do 20.000 DEM kaznit će se za pri-

vredni prijestup preduzeće i drugo pravno lice, ako: 1. ne vodi ažurno trgovačke knjige i druge evidencije (član 10); 2. preduzme neku od radnji koje prema ovom zakonu predstav-ljaju zloupotrebu dominantnog položaja i monoplističko spo-razumijevanje (čl. 38. i 39.);

3. izvrši radnju koja je usmjerena na stvaranje i korišćenje mo-nopolističkog položaja (član 41.);

4. učini radnju koja prema ovom zakonu predstavlja djelo nelo-jalne konkurencije (čl. 42. i 43.);

5. učini djelo špekulacije (član 44.); 6. učini radnje suprotne propisu Vlade za otklanjanje poremeća-ja na tržištu (član 48.).

Za radnju iz stava 1. ovog člana kaznit će se za privredni prijes-tup i odgovorno lice, novčanom kaznom od 200 do 2.000 DEM.

Član 56. Uz novčanu kaznu za privredni prijestup iz člana 55. ovog zako-

na mogu se izreći i zaštitne mjere: 1. oduzimanje predmeta; 2. zabrana bavljenja određenom djelatnošću trgovcu u trajanju do jedne godine;

3. zabrana vršenja određenih dužnosti odgovornog lica u traja-nju do jedne godine.

U ponovljenom slučaju iz stava 1. tačka 3. ovog člana, izreći će se zaštitna mjera u trajanju od 1 do 3 godine.

Član 56a. Novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 DM kazniće se za prekr-

šaj vlasnik trgovačke radnje, ako učini neku od radnji utvrđenih u članu 55. Zakona.

Član 57. Novčanom kaznom od 300 do 3.000 DEM kaznit će se za prekr-

šaj trgovac: 1. ako ne ispunjava minimalne tehničke i druge uvjete propi-

sane za obavljanje trgovine i trgovinskih usluga (čl. 7. i 12.); 2. ako na prodajnom objektu ne istakne firmu (član 8. stav 2.); 3. ako ne utvrdi i ne učini dostupnim uvjete poslovanja (član

8. stav 3.); 4. ako se ne pridržava utvrđenog radnog vremena (član 9.); 5. ako ne ustanovi kućni, odnosno pijačni red i ne pridržava se

tog reda i sajamskih rokova (član 22, 24, 25, 27, 28. i 29.); 6. ako ne osigurava uvjete za očuvanje kvaliteta robe (član 31.); 7. ako na uočljiv način ne istakne cijenu robe utvrđenu u trgo-

vačkoj knjizi ili se ne pridržava te cijene (član 32. tačka 1.); 8. ako ne uruči račun za prodatu robu (član 32. tačka 2.); 9. ako na uočljiv način ne istakne radno vrijeme (član 32. tač-

ka 3.); 10. ako ne prodaje robu pod istim uvjetima svim potrošačima

(član 32. tačka 4.); 11. ako ne osigurava podatke kojima se identificira roba koja se

prodaje (član 32. tačka 5.); 12. ako ne osigura deklaraciju, garantni list, atest ili tehničko

uputstvo o načinu korišćenja (član 32. tačka 6.); 13. ako ne osigura rezervne dijelove, priključne aparate i sl. i

nakon prestanka proizvodnje robe (član 32. tačka 7.); 14. ako ne osigura prodaju količine robe označene na original-

nom pakovanju (član 32. tačka 8.); 15. ako ne proda količinu robe koju potrošač traži, a tom robom

raspolaže (član 32. tačka 9.); 16. ako tačno ne mjeri robu i ne omogući potrošaču da provjeri

količinu kupljene robe (član 32. tačka 10.);


trgovina/5

17. ako ne proda robu koja je izložena prodaji ili se nalazi u prodajnom objektu (član 32. tačka 11.);

18. ako pri manjim pakovanjima robe ne upotrijebi omotni ma-terijal koji je srazmjeran robi (član 32. tačka 12.);

19. ako na zahtjev potrošača ne izvrši posebno pakovanje robe ili za takvo pakovanje naplati cijenu veću od cijene utvrđe-ne cjenovnikom (član 32. tačka 13.);

20. ako na zahtjev potrošača, robu koja ima nedostatak ne za-mijeni novom robom ili potrošaču ne vrati iznos plaćen za tu robu ili, uz saglasnost potrošača, ne otkloni nedostatak na robi, a bio je dužan da to učini (član 33. stav 2.);

21. ako ne odgovori na reklamaciju u predviđenom roku (član 33. stav 5.);

22. ako robu sa nedostatkom prostorno ne izdvoji i na uočljiv način označi da je roba nedostatkom (član 34.).

Za radnju iz stava 1. ovog člana kaznit će se za prekršaj i odgo-vorno lice od 30 do 300 DEM.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana tač. 6. do 9., tač. 12. do 17., i tačka 19., tržišni inspektor može naplatiti novčanu kaznu na licu mjesta u iznosu od 100 DEM za trgovca i za odgovorno lice u iznosu od 10 DEM.

Član 58. Novčana kazna za učinjeni privredni prijestup i prekršaj prema

odredbama čl. 55. i 57. ovog zakona utvrđena u DEM naplaćuje se

u valuti Federacije po srednjem tečaju koji utvrđuje Centralna ban-ka Federacije Bosne i Hercegovine, na dan plaćanja.

Član 59. Propise iz čl. 7, 10. i 12. ovog zakona donijet će ministar trgovi-

ne Federacije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 60. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u

"Službenim novinama Federacije BiH".

NAPOMENA: U Zakonu o izmjenama i dopunama Zakona o trgovini (“Službe-

ne novine Federacije BiH, broj 19/96), osim odredaba čl. 1. do 5. koje su unijete u prečišćeni tekst, propisane su i odredbe 6. i 7. koje se ne mogu unijeti u prethodni tekst i koje se u nastavku daju u cjelosti:

Član 6. Nadležnosti utvrđene ovim zakonom, koje se odnose na opštin-

ske organe uprave, primjenjivaće se dok nadležni kantonalni organi svojim propisom ne utvrde drugačije.

Član 7. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u



trgovina/6

Na osnovu člana 10. stav 5. Zakona o trgovini ("Službene novi-ne Federacije BiH", broj 2/95), ministar trgovine, donosi

PRAVILNIK

O OBLIKU, SADRŽAJU I NAČINU VOĐENJA TRGOVAČKE KNJIGE

“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj 7/95

Član 1. Ovim pravilnikom propisuju se oblik, sadržaj i način vođenja tr-

govačke knjige.

Član 2. Pravna i fizička lica registrovana za obavljanje trgovine na malo

(u daljem tekstu: trgovac) dužni su da vode trgovačku knjigu po-sebno u svakom prodajnom objektu ili u svakom odjelu prodajnog objekta (u daljem tekstu: prodajni objekat).

Trgovačka knjiga se vodi na obracsu-TKM koji je sastavni dio ovog pravilnika.

Član 3. Trgovačka knjiga je uvezana jemstvenikom, prošivena i zapeča-

ćena pečatnim voskom. Svaka strana mora biti numerisana rednim brojem. Trgovačku knjigu ovjeravaju ovlašćeno lice trgovca i organ opš-

tine odnosno Grada-distrikta Sarajevo nadležan za poslove privrede, prije evidentiranja podataka.

Trgovačka knjiga iz stava 3. ovog člana ima karakter javne isprave.

Član 4. U trgovačku knjigu trgovac unosi podatke na osnovu vjerodos-

tojnih dokumenata o nabavci i prodaji robe, te drugim promjenama u vezi sa nabavkom i prodajom.

Trgovačka knjiga se vodi ažurno po načelima urednosti i tačnos-ti i po hronološkom redu od dana početka rada prodajnog objekta, odnosno za svaku kalendarsku godinu.

Član 5. Nabavljenu robu i robu na zalihi za koju je izvršena promjena

cijena i poreza na promet, trgovac ne može staviti u prodaju prije nego što unese podatke u trgovačku knjigu.

Trgovac ne može narednog dana u prodajnom objektu početi sa radom prije nego što u trgovačku knjigu evidentira vrijednost pro-date robe iz prethodnog dana.

Član 6. Nabavka, prodaja robe i druge promjene se evidentiraju na sli-

jedeći način: 1) u koloni 1. Redni broj svakog pojedinačnog dokumenta, Redni broj upisuje se i na dokumentu koji se odlaže po redo-slijedu.

2) u koloni 2. Datum evidentiranja, 3) u koloni 3. Naziv, broj i datum dokumenta, 4) u koloni 4. Iznos prodajne vrijednosti nabavljene robe bez poreza na promet proizvoda i usluga, Iznos iskazane vrijednosti se preuzima iz kolone 6. obračun-skog lista poreza na promet,

5) u koloni 5. Iznos ukupnog poreza na promet proizvoda i usluga, Iznos iskazane vrijednosti se preuzima iz kolone 15. obračun-skog lista poreza na promet,

6) u koloni 6. Ukupna vrijednost robe po prodajnoj cijeni sa po-rezom na promet proizvoda i usluga, Iznos iskazane vrijednosti se preuzima iz kolone 14. obračun-skog lista poreza na promet,

7) u kol. 4, 5. i 6. Podaci o vrijednosti koji proizlaze iz promjena cijena robe i stopa poreza na promet proizvoda i usluga na osnovu inventarisanja. Podaci o vrijednostima povrata robe, otpisa robe (kalo, ras-tur, kvar, lom) i sl. na osnovu zapisnika, koji sadrži: a) naziv i sjedište trgovca, b) redni broj i datum ispostavljanja zapisnika, c) naziv robe, količinu i pojedinačnu prodajnu cijenu robe bez poreza i sa porezom na promet proizvoda i usluga, te iznos poreza na promet proizvoda i usluga,

d) ukupnu vrijednost po prodajnoj cijeni bez poreza i sa po-rezom na promet proizvoda i usluga, te iznos poreza na promet proizvoda i usluga,

e) potpis odgovorne osobe i pečat trgovca. Trgovac može u zapisnik unijeti i druge podatke važne za po-vrat robe, otpis robe i dr. Na osnovu izvršenog inventarisanja i sastavljenog zapisnika za vrijednost koja se uvećava obavlja se evidentiranje kao pri nabavci robe, a za vrijednost koja se umanjuje obavlja se storniranje putem "crvenog storna"-ispisivanjem iznosa koji se zaokružuje. Pri zbrajanju kol. 4, 5. i 6. zaokruženi iznosi se oduzimaju od ukupnog zbira.

8) u koloni 7. Iznos prodate vrijednosti robe za svaki dan, i to: a) za robu prodatu u gotovu-na osnovu iznosa evidentiranog na kontrolnoj vrpci registarske blagajne ili zbira pojedinač-nih računa,

b) za robu koja se naplaćuje preko žiro-računa na osnovu iz-nosa faktura, čekova i dr,

c) u slučaju prodaje robe u čijoj cijeni je obračunat porez na promet kupcu koji je oslobođen plaćanja poreza na pro-met, trgovac je dužan izvršiti posebno evidentiranje na sli-jedeći način: - u kol. 1, 2. i 3. podatke kao u članu 6. tač. 1, 2. i 3, - u kol. 5. i 6. iznos obračunatog poreza na promet-crveni storno, - u koloni 7. iznos prodate vrijednosti robe.

Član 7. Trgovačku knjigu čini i obračunski list poreza na promet-obra-

zac OLPP (u daljem tekstu: obračunski list) koji je sastavni dio ovog pravilnika.

Obračunski list se odlaže uz dokumenat o nabavci robe.

Član 8. U obračunski list podaci se evidentiraju na slijedeći način: 1) u koloni 1. Redni broj robe, 2) u koloni 2. Naziv robe identičan sa nazivom robe iz fakture

odnosno drugog dokumenta o nabavci robe. Roba se može grupisati prema istim tarifnim brojevima po-reza na promet proizvoda i usluga,

3) u koloni 3. Jedinica mjere iz dokumenta, 4) u koloni 4. Količina robe iz dokumenta, 5) u koloni 5. Pojedinačna prodajna cijena robe bez poreza na

promet koja služi kao osnovica za obračun poreza na pro-met proizvoda,

6) u koloni 6. Ukupan iznos prodajne vrijednosti bez poreza na promet-kolona 4x5,

7) u koloni 7. Tarifni broj iz Tarife poreza na promet proizvoda za robu iz kolone 2,

8) u koloni 8. Stopa poreza iz Tarife poreza na promet proiz-voda za robu iz kolone 2,

9) u koloni 9. Pojedinačna cijena robe koja se sastoji od pro-dajne cijene iz kolone 5. uvećane za iznos obračunatog po-reza na promet proizvoda po stopi iz kolone 8,

10) u koloni 10. Ukupan iznos prodajne cijene robe sa porezom na promet proizvoda kolona 4.x kolona 9,

11) u koloni 11. Tarifni broj iz Tarife poreza na promet usluga za robu iz kolone 2,

12) u koloni 12. Stopa poreza iz Tarife poreza na promet usluga za robu iz kolone 2,

13) u koloni 13. Pojedinačna prodajna cijena robe sa porezom na promet proizvoda i usluga-kolona 9. uvećana za iznos obračunatog poreza na promet usluga po stopi iz kolone 12,

14) u koloni 14. Ukupna prodajna cijena sa porezom na promet proizvoda i usluga kolona 4. x kolona 13. U slučaju da se plaća samo porez na promet proizvoda potreb-no je izvršiti prenos iznosa vrijednosti iz kolone 10. u kolonu 14.

15) u koloni 15. Ukupan iznos poreza na promet-kolona 14. umanjena za kolonu 6. Nakon evidentiranja podatka u obračunskom listu, kol. br. 6, 14. i 15. se zbrajaju i prenose u odgovarajuće kolone tr-govačke knjige.

Trgovac koji u dokumentaciji o nabavci robe osigurava podatke potrebne za unošenje u trgovačku knjigu ne treba popunjavati ob-računski list.

Član 9. U trgovačkoj knjizi zbrajaju se iznosi po kolonama na svakoj

stranici knjige i tako dobiveni prenose na slijedeću stranicu kao do-nos prethodne stranice.


trgovina/7

Član 10. Podaci koji se osiguravaju ovim pravilnikom koriste se i za evi-

denciju poreza na promet proizvoda i usluga.

Član 11. Trgovac obavlja inventarisanje na način i u slučajevima utvrđe-

nim važećim propisima. Stanje utvrđeno inventarisanjem robe uspoređuje se sa stanjem

u trgovačkoj knjizi, a nastale razlike trgovac evidentira tako što vri-jednost utvrđenog viška robe unosi u kolonu nabavke robe, a vri-jednost utvrđenog manjka u kolonu prodaje robe.

Član 12. Nakon evidentiranja svih promjena u toku godine i evidentiranja

viškova odnosno manjkova po inventarisanju sa 31. decembrom ka-lendarske godine, zaključuje se trgovačka knjiga u kojoj se kao krajnji saldo iskazuje stanje vrijednosti robe koje se prenosi kao po-četno stanje u iduću godinu.

Trgovačka knjiga se zaključuje i danom prestanka rada prodaj-nog objekta.

Zaključenu trgovačku knjigu iz st. 1. i 2. ovog člana trgovac ov-jerava potpisom odgovorne osobe i pečatom.

Član 13. Trgovac je dužan da u momentu kontrole omogući uvid u trgo-

vačku knjigu i dokumentaciju na osnovu koje se vodi evidencija u trgovačkoj knjizi.

Član 14. Trgovačka knjiga se čuva pet godina nakon proteka kalendarske

godine na koju se odnosi, a dokumentacija na osnovu koje su poda-ci evidentirani u trgovačku knjigu, saglasno propisima o računovodstvu.

Član 15. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljiva-

nja u "Službenim novinama Federacije BiH".

Trgovac Obrazac TKM Mjesto

TRGOVAČKA KNJIGA NA MALO ZA GODINU

Redni broj

Datum kniženja (dan i mjesec)

Opis knjiženja

Nabava robe Prodaja robe Iznos prodajne vrijednosti bez poreza na promet

Iznos poreza na promet

Iznos prodajne vrijednosti sa porezom na promet

Iznos prodate vrijednosti sa porezom na promet

1 2 3 4 5 6 (4+5) 7

Odgovorno lice

Obrazac OLPP Naziv trgovca Prodajni objekat (poslovnica-poslovna jedinica)

Mesto

Datum

OBRAČUNSKI LIST POREZA NA PROMET Po dokumentu sjedište-prebivalište

(naziv dobavljača)

broj od godine

Red. broj

Naziv robe

Jed. mj.

Koli- čina

Prodajna cijena bez

poreza na promet proizvoda

Porez na promet proizvoda

Prodajna cijena sa porezom na promet proizvoda

Porez na promet usluga

Prodajna cijena sa porezom na promet

proizvoda i usluga

Porez na

promet

pojedinačna

ukupna

tar. br

stopa

pojedinačna

ukupna

tar. br

stopa

pojedinačna

ukupna

Ukupno

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15


trgovina/8

Na osnovu člana 7. stav 2. i člana 12. Zakona o trgovini ("Služ-bene novina Federacije BiH", broj 2/95), ministar trgovine, donosi

PRAVILNIK

O UVJETIMA MINIMALNE TEHNIČKE OPREMLJENOSTI POSLOVNIH PROSTORA

ZA OBAVLJANJE TRGOVINE “Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”,

br. 7/95, 14/99, 42/99 i 58/01

I - OPĆE ODREDBE

Član 1. Ovim pravilnikom propisuju se uvjeti minimalne tehničke oprem-

ljenosti poslovnih prostora u kojima se obavlja trgovina na veliko, trgovina na malo, pružaju trgovinske usluge i utvrđuju proizvodi iz grupa i podgrupa proizvoda koji se mogu prodavati u poslovnim pro-storima u kojima se obavlja trgovina na veliko i trgovina na malo.

Član 2. Odredbe ovog pravilnika odnose se na poslovne prostore prav-

nih i fizičkih lica (u daljem tekstu: trgovac).

Član 2.a Promet robe i vršenje usluga u prometu obavlja se u za tu nam-

jenu obezbjeđenim poslovnim prostorijama. Poslovnim prostorijama iz stava 1. ovog člana smatraju se: 1. prostorije izgrađene u skladu s urbanističko-građevinskim propisima kao poslovni prostor za obavljanje odgovarajuće trgovinske djelatnosti, a što utvrđuje nadležni organ rješe-njem o upotrebnoj dozvoli.

2. prostorije koje ispunjavaju uslove tehničke opremljenosti za obavljanje odgovarajuće trgovinske djelatnosti.

Član 3. Poslovni prostori u smislu ovog pravilnika su: 1. prostori u kojima se obavlja trgovina na veliko, 2. prostori u kojima se obavlja trgovina na malo, 3. skladišta-stovarišta u kojima se obavlja trgovina na veliko i trgovina na malo,

4. prostori u kojima se obavljaju trgovinske usluge.

Član 4. Poslovne prostorije moraju biti izgrađene na mjestu na kojem

je, s obzirom na način obavljanja trgovine, osigurana nesmatana i racionalna manipulacija robom.

Član 5. Poslovne prostorije moraju imati osiguran neposredan ulaz sa

ulice ili drugog javnog prostora.

Član 6. Trgovac prilikom obavljanja trgovine treba da vodi računa o

zaštiti čovjekove okoline.

II - POSLOVNI PROSTORI U KOJIMA SE OBAVLJA TRGOVINA NA VELIKO

Član 7. Poslovni prostori u kojima se obavlja trgovina na veliko na os-

novu uzoraka, u tranzitu ili na sličan način moraju u svom sastavu imati:

- prostoriju za primanje poslovnih sastanaka i održavanje pos-lovnih sastanaka; - pomoćne prostorije za higijensko sanitarne potrebe; - vitrinu za izlaganje uzoraka ukoliko se trgovina obavlja po os-novu uzoraka.

III - POSLOVNE PROSTORIJE U KOJIMA SE OBAVLJA TRGOVINA NA MALO

Član 8. Poslovni prostori u kojima se obavlja trgovina na malo (u da-

ljem tekstu: maloprodajno mjesto) su: 1. klasična prodavnica, 2. specijalizirana prodavnica, 3.

samo-posluga, 4. dragstor, 5. diskontna prodavnica, 6. butik, 7. robna kuća, 8. kiosk-trgovka, 9. pokretna prodavnica, 10. benzinska pumpna stanica.

U maloprodajnim mjestima se obavlja trgovina na malo preh-rambenim i neprehrambenim proizvodima, izuzev svježeg mlijeka koje nije industrijski pakovano.

A - Zajedničke odredbe 1) Spoljašnji izgled maloprodajnog mjesta

Član 9. Maloprodajno mjesto i pomoćne prostorije u kojima se obavlja

trgovina na malo mora biti izgrađeno od čvrstog materijala.

Član 10. Prostor ispred maloprodajnog mjesta mora biti asfaltiran, beto-

niran ili popločan kamenom, odnosno izveden na drugi način koji omogućava nesmetano kretanje osoba i održavanje čistoće.

Na prostoru iz stava 1. ovog člana ne može se vršiti smještaj robe niti odlagati ambalaža i otpatci.

Član 11. Na ulaznoj strani maloprodajnog mjesta mora na uočljiv način biti

istaknuta firma (u punom ili skraćenom obliku) naziv ili broj i mjesto njegovog poslovanja, kako je registrovano kod nadležnog organa.

Član 12. Ako u maloprodajnom mjestu postoje odvojena vrata za ulaz i

izlaz, na vratima moraju biti istaknute uočljive oznake "ulaz" i "izlaz".

2) Unutrašnjost maloprodajnog mjesta Član 13.

Maloprodajno mjesto mora imati najmanje 10 m2 površine i 2,30 m visine, izuzev industrijski proizvedenih objekata ili sličnih objekata izgrađenih od industrijski proizvedenih elemenata ili drugi sličan ob-jekat građen prema urbanističkim uslovima i planu.

Maloprodajno mjesto koje se nalazi u zgradi, proglašenoj kultur-no-istorijskim spomenikom, može imati manju visinu od propisane, ali ne manju od 2,20 m.

Član 14. U radnom vremenu maloprodajno mjesto mora biti os-vjetljeno. Sva maloprodajna mjesta koja su priključena na električnu mre-

žu treba da imaju osvjetljenje minimum 20 luxa po m2.

Član 15. Maloprodajno mjesto mora imati osigurano provjetravanje i za-

grijavanje.

Član 16. Pod maloprodajnog mjesta mora biti od tvrdog materijala koji

se može lako čistiti. Na mjestima gdje zaposleno osoblje pretežno obavlja radne za-

datke pod maloprodajnog mjesta u pogledu toplotne provodljivosti mora odgovarati normativima utvrđenim propisima o zaštiti na radu.

Zidovi i stropovi maloprodajnog mjesta moraju biti uredno obra-đeni i obojeni.

U dijelu maloprodajnog mjesta u kojem dolazi do jačeg prljana zidova (gdje se prodaje svježe meso i riba) zidovi moraju biti oblo-ženi keramičkim pločicama ili odgovarajućim materijalom do visine najmanje 1,5 m od poda.

3) Uređaji i oprema maloprodajnog mjesta Član 17.

Maloprodajno mjesto mora biti opremljeno uređajima i opremom (police, tezge, prodajni stolovi, gondole, rashladne vitrine i dr.) koji su odgovarajući vrsti maloprodajnog mjesta, vrsti roba koje su predmet djelatnosti.

Oprema i uređaji se postavljaju tako da između njih ostane slo-bodan prostor koji omogućava nesmatan pristup zaposlenom osob-lju i kupcima.

Prostor za potrošače u maloprodajnom mjestu ne smije biti za-priječen robama niti ambalažom korišćenih proizvoda.

Član 18. Robe koje su rezultat vještačkih tehnoloških procesa koje emituju

mirise i koje su otrovne za ishranu ne smiju se smještati u neposrednoj blizini sa prehrambenim proizvodima koji nisu industrijski pakovani.

Roba koja se nalazi u izlogu treba da bude istog kvaliteta kao i roba koja se nalazi u maloprodajnom mjestu.

Član 19. Maloprodajno mjesto mora imati u upotrebi ispravna mjerila ako

to zahtjeva vrsta robe (vage i sl.) koja se postavljaju tako da je kupcima omogućen uvid u mjerenje robe.

U maloprodajnim mjestima iznad 500 m2 prodajne površine tre-ba uspostaviti kontrolne instrumente mjerenja.

Ambalaža u kojoj se pakuje vagana roba ne smije svojom teži-nom da oštećuje potrošača.


trgovina/9

Maloprodajno mjesto mora imati registar kasu, izuzev u slučaje-vima gdje se roba prodaje na bazi paragon blokova i fakture, kioska u kojima se pretežno obavlja trgovina štampom i duhanskim prera-đevinama, pokretnim prodavnicama (motorno vozilo i plovni obje-kat) i tezgama na tržnici na malo (pijaci).

Član 20. U svim maloprodajnim mjestima gdje se vrši prodaja prehram-

benih proizvoda, prodavci moraju imati čiste bijele mantile, kape ili higijenske marame za kosu.

Član 21. Prodaja robe sa otrovnim svojstvima i zapaljivim tečnostima

mora se vršiti pod uslovima predviđenim posebnim propisima.

4) Pomoćne prostorije Član 22.

Pod pomoćnim prostorijama podrazumjevaju se: priručno skla-dište (magacin), garderoba za smještaj odjeće i obuće zaposlenog osoblja i higijensko-sanitarne prostorije.

Član 23. Maloprodajno mjesto može imati priručno skladište (magacin) u

svom sastavu, odvojeno od prodajnog prostora, pored maloprodaj-nog mjesta ili u njegovoj neposrednoj blizini.

Oprema i uređaji u priručnom skladištu se maraju prilagoditi po-trebama i prirodi robe za održavanje njenih kvalitativnih i kvantita-tivnih svojstava.

Roba koja je hidroskopna ne smije biti smještena u vlažne pros-torije.

Član 24. Maloprodajno mjesto mora imati garderobu za smještaj odjeće i

obuće zaposlenog osoblja i higijensko-sanitarne prostorije. Veličina tih prostorija mora odgovarati broju zaposlenih, u skla-

du sa propisima o zaštiti na radu. Izuzetno od odredbe prethodnog stava, u maloprodajnom mjes-

tu u kojem je zaposleno ukupno do pet radnika u jednoj smjeni za odlaganje odjeće i obuće mogu se predvidjeti garderobni ormari smješteni u odgovarajućoj pomoćnoj prostoriji u sklopu maloprodaj-nog mjesta.

Izuzetno, odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na indus-trijski proizvedene objekte ili slične objekte izgrađene od industrijski proizvedenih elemenata ili druge objekte montažno-demontažnog tipa ili drugi sličan objekat građen prema urbanističkim uslovima i planu.

Član 25. Podovi i zidovi higijensko-sanitarnih prostorija moraju biti oblo-

ženi keramičkim pločicama ili drugim odgovarajućim materijalom. Zidovi tih prostorija moraju biti obloženi najmanje do visine 1,5

m od nivoa poda.

B - Posebne odredbe za vrste maloprodajnih mjesta 1. Klasična prodavnica

Član 26. Klasična prodavnica je maloprodajno mjesto u kojem se trgovi-

na robom vrši usluživanjem. U klasičnoj prodavnici se vrši trgovina prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, izuzev boja i lakova, stočne i druge životinjske hrane koja nije industrijski proizvedena, starih stvari, pogrebne opreme, nafte i derivata nafte, ulja i masti za motore, ogrijeva i građevinskog materijala, motornih vozila i di-jelova i pribora.

2. Specijalizirana prodavnica Član 27.

Specijalizirana prodavnica je maloprodajno mjesto sa širokim asortimanom jedne podgrupe proizvoda u kojoj se trgovina robom vrši usluživanjem.

U specijaliziranoj prodavnici se može uz osnovni asortiman pro-izvoda prodavati samo srodni proizvod iz dopunskog asortimana.

3. Samoposluga Član 28.

Samoposluga je maloprodajno mjesto uređeno tako da je roba izložena na policama koje su pristupačne kupcima čime je omogu-ćeno kupcu da se sam informiše o izgledu robe, o cijeni i da se od-luči o kupovini bez posredovanja prodavača.

U samoposlugama se može obavljati trgovina na malo proizvo-da utvrđenih u članu 26. ovog pravilnika.

Član 29. U samoposlugama, pored zajedničkih uvjeta predviđenih ovim

pravilnikom za sva maloprodajna mjesta moraju se obezbjediti: - korpe za stavljanje robe; - prostor za ostavljanje i čuvanje ručnog prtljaga kupca; - slobodan prostor između gondola i polica, sa izloženom robom u širini najmanje 1,2 m za nesmetano kretanje i usluživanje kupca; - poseban ulaz za prijem robe.

Član 30. Prema veličini prodajnog prostora samoposluge se svrstavaju u

slijedeće kategorije: - minimarket od 50 do 100 m2 prodajne površine; - supermarket od 100 do 500 m2 prodajne površine; - maximarket od 500 do 1.500 m2 prodajne površine; - hipermarket preko 1.500 m2 prodajne površine.

4. Dragstor Član 31.

Dragstor je maloprodajno mjesto u kojem se vrši trgovina na malo proizvodima utvrđenim u članu 26. ovog pravilnika u širem asortimanu, samousluživanjem.

U dragstoru se može vršiti trgovina na malo proizvoda i u kom-binaciji sa pružanjem ugostiteljskih usluga (kafa, brzo pripremanje hrane i sl.) u fizički odvojenim prostorijama, ukoliko ispunjavaju us-love za obavljanje te djelatnosti.

Radno vrijeme dragstora traje od 0 do 24 sata svaki dan.

5. Diskontna prodavnica Član 32.

Diskontna prodavnica je maloprodajno mjesto u kojem se vrši trgovina na malo prehrambenim i neprehrambenim proizvodima ut-vrđenim u članu 26. ovog pravilnika po nižim cijenama od cijena ro-be koju trgovac ima u drugim prodavnicama za robu iste vrste i kvaliteta.

Vlasnik diskontne prodavnice mora posjedovati najmanje dva maloprodajna mjesta-fizički odvojena u kojima se vrši prodaja iste robe po normalnim cijenama (bez popusta) i sa popustom.

Roba se prodaje pretežno u industrijskom pakovanju a rjeđe u trgovačkom pakovanju, po principu samoposluživanja.

6. Butik Član 33.

Butik je specijalizirano maloprodajno mjesto u kome se obavlja trgovina na malo modnim novitetima i unikatima tekstilne, kožne i krznarske konfekcije, galanterije, trikotaže, pletene robe, pozaman-terije i obuće. Roba se prodaje samoizborom i usluživanjem.

7. Robna kuća Član 34.

Robna kuća je maloprodajno mjesto sa organizovanom podje-lom rada po odjeljenjima koja su specijalizirana za prodaju robe po namjeni potrošnje.

U robnoj kući se vrši trgovina na malo prehrambenim i neprehram-benim proizvodima, izuzev: ogrevnog i građevinskog materijala, nafte i derivata nafte, stočne i druge životinjske hrane koja nije industrijski pro-izvedena, starih stvari i pogrebne opreme, samoposluživanjem, samoiz-borom, putem automata i usluživanjem od strane prodavača.

Član 35. U robnoj kući pored zajedničkih uvjeta predviđenih za sva malo-

prodajna mjesta mora se obezbjediti: - posebna prostorija za dovoz, prijem i uskladištenje robe; - rampa za pristup transportnih vozila; - teretno dizalo za prenos robe, ako je prodajni prostor lociran po spratovima; - pored stepenica i pokretne stepenice, ako je prodajni prostor lociran u prostorijama više od tri etaže; - zagrijavanje prostorija putem centralnog grijanja; - klima uređaje za prečišćavanje vazduha; - sopstveni agregat za proizvodnju električne energije koji se u slučaju nestanka električne energije automatski uključuje u rad; - servisna služba za manje opravke kupljene konfekcije, na zah-tjev kupca; - služba za kupovinu robe na kredit, ukoliko se vrši prodaja na kredit.

8. Kiosk-trgovka


trgovina/10

Član 36. Kiosk-trgovka (u daljem tekstu: kiosk) može biti industrijski pro-

izveden objekat ili drugi sličan objekat izgrađen od industrijski pro-izvedenih elemenata ili drugi objekat montažno-demontažnog tipa ili drugi sličan objekat građen prema urbanističkim uslovima i planu.

Član 37. Kiosk u kom se vrši trgovina na malo proizvodima koji nisu in-

dustrijski pakovani: - hljeb, pecivo i drugi pekarski proizvodi; - mliječni proizvodi; - meso, riba i prerađevine, moraju imati minimum sanitarnih uslova -vodu.

Član 38. U kiosku se može obavljati trgovina na malo slijedećih proizvoda: - životnih namirnica i predmeta za kućne potrebe; - alkoholnih i bezalkoholnih pića u originalnom pakovanju; - voća i povrća i prerađevina; - tekstilne, krznarske i kožne konfekcije i galanterije, trikotaže, pletene robe i pozamanterije; - duhanskih prerađevina, šibica i pribora; - ljekovitog bilja; - papira, školskog i kancelarijskog materijala i pribora; - novina, časopisa i sličnih piblikacija; - bižuterije, bazarske robe, igračaka; - parfimerijskih kozmetičkih proizvoda; - satova i proizvoda od plemenitih metala; - filatelije i pribora; - cvijeća.

9. Pokretna prodavnica Član 39.

Pokretna prodavnica je zatvoreno industrijski proizvedeno vozilo (motorno vozilo, prikolica, plovni objekat) koje je namjenjeno i op-remljeno za trgovinu na malo određenog asortimana proizvoda ut-vrđenih u prethodnom članu.

Član 40. Pokretna prodavnica, izuzev ako se radi o plovnom objektu,

mora ispunjavati na određen način minimalno tehničke uvjete utvr-đene ovim pravilnikom za kioske.

10. Benzinska pumpna stanica Član 41.

Benzinska pumpna stanica je maloprodajno mjesto u kojem se obavlja trgovina na malo naftnim derivatima, osim lož ulja.

Skladištenje i trovina na malo lož ulja obavlja se u posebno ure-đenoj pumpnoj stanici u kojoj se ne može obavljati skladištenje i tr-govina na malo ostalim naftnim derivatima.

Na benzinskim pumpnim stanicama u odvojenom prodajnom prostoru, kao dopunski asortiman, može se obavljati trgovina na malo i drugim neprehrambenim proizvodima (motorna ulja, maziva i sl. rezervni dijelovi za automobile, cigarete, sredstva za higijenu, štampa, alati i sl.), kao i bezalkoholna pića u tvorničkom pakovanju.

Član 42. U sklopu benzinske pumpne stanice mora biti higijensko-sani-

tarni čvor za zaposleno osoblje kao i za potrebe kupaca i to poseb-no za muškarce i posebno za žene.

IV - SKLADIŠTA-STOVARIŠTA U KOJIMA SE OBAVLJA TRGOVINA NA VELIKO I TRGOVINA NA MALO

Član 43. Skladišta-stovarišta u smislu ovog pravilnika je zatvorena pros-

torija, a izuzetno natkriveni ili otvoreni prostor ako to vrsta robe ili klimatski uslovi dozvoljavaju, u kojima se obavlja trgovina na veliko, na malo, odnosno na veliko i malo i vrši sortiranje, pakovanje, čuva-nje, skladištenje i priprema robe za prodaju i otpremu.

Član 44. Skladište-stovarište mora da ispunjava slijedeće uvjete: - da je izgrađeno od čvrstog materijala, a natkriveni ili otvoreni skladišni prostori moraju imati tvrdu podlogu; - da je natkriveni ili otkriveni skladišni prostor ograđen u visini od najmanje 2 m, s tim što van gradskog regiona može biti ograđeno žicom; - da je omogućen pristup za utovar i istovar robe;

- da je pristup za kupce i transportno vozilo izgrađen od tvrdog materijala; - da ima odgovarajuću opremu za smještaj; - da na izgranju i izgled podova, zidova i stropa zatvorenog skladišta, primjenjuju odredbe člana 16. ovog pravilnika; - da ima priključak na javnu električnu, vodovodnu i kanalizacio-nu mrežu; - da ima poseban prostor namijenjen za obavljanje administra-tivnih poslova; - da ima poseban prostor za odlaganje povratne ambalaže i smeća; - da ima prostorije za higijensko-sanitarne potrebe zaposlenog osoblja; - agregat za proizvodnju električne energije, ako koristi rashlad-ni uređaj, koji se u slučaju nestanka električne energije auto-matski uključuje u rad. Skladište-stovarište u kojem se vrši sortiranje i pakovanje robe,

pored uvjeta navedenih u stavu 1. ovog člana mora imati i posebne prostore i opremu za te namjene:

- odvojen prostor za prijem robe koja će se pakovati; - prostor gdje će se vršiti pakovanje; - prostor u kome se odlažu gotovi proizvodi ukoliko se pakova-nje vrši kao stalna djelatnost; - opremu za prijem i isporuku robe i - ispravnu opremu za mjerenje.

Član 45. Skladište-stovarište u kom se obavlja trgovina na veliko i malo

mora imati fizički odvojene prostorije za trgovinu na veliko i trgovi-nu na malo.

Izuzetno trgovina na malo može se obavljati i kada nisu fizički odvojene odvojene prostorije, pod uvjetom DA SE U TOM PRODAJ-NOM OBJEKTU VODI AŽURNO, ROBNO KNJIGOVODSTVO, KOJE OMOGUĆUJE DA SE SVAKOG TRENUTKA MOŽE ISKAZATI STANJE ZALIHA ROBE PO VRSTAMA, KOLIČINI I VRIJEDNOSTIMA TE ROBE.

Član 46. Skladište-stovarište mora biti tokom radnog vremena dovoljno

osvjetljeno i mora imati provjetravanje, a ako to svojstvo i vrsta ro-be zahtjevaju, mora imati i odgovarajuće klimatske uređaje.

Skladište-stovarište u kom se vrši uskladištenje poljoprivredno– pre-hrambenih proizvoda, ukoliko to zahtjeva vrsta robe, mora imati obez-bjeđene rashladne uređaje i uređaje za grijanje, odnosno kondicionira-nje zraka kojima se osigurava pravilno čuvanje proizvoda na duže vrije-me, odnosno dozrijevanje onih proizvoda koji taj proces zahtijevaju.

Član 46a. Trgovinu na veliko i poslove uvoza naftnih derivata, utvrđenih

odredbama člana 3. Zakona o posebnom porezu na naftne derivate ("Službene novine Federacije BiH", br. 6/95, 27/98 i 51/99), može obavljati trgovac registrovan za tu djelatnost u prostorijama za us-kladištenje i protakanje istih (u daljem tekstu: terminal).

Terminal je poslovna prostorija: 1. izgrađena u skladu sa važećim urbanističko građevinskim pro-pisima i propisima o izgradnji i opremanju prostorija za zapa-ljive tečnosti i uskladištenju i pretakanju zapaljivih tečnosti,

2. koja predstavlja zasebnu tehnološku cjelinu za obavljanje dje-latnosti za koju je izgrađena.

Izuzetno od odredbi stava 1. ovog člana trgovina na veliko i uvoz naftnih derivata može se obavljati i u tranzitu.

Pod tranzitom se podrazumijeva uvoz i prodaja naftnih derivata za poznatog kupca u njegovo skladište.

Član 46b. Rješenje o ispunjavanju propisanih uslova iz člana 46.a donosi

federalni ministar trgovine. Uz zahtjev za izdavanje rješenja trgovac na veliko i uvoznik naf-

tnih derivata je dužan priložiti: - dokaz o registraciji za obavljanje trgovine na veliko i obavlja-nje vanjskotrgovinskog poslovanja naftnim derivatima, - uvjerenje Federalnog ministarstva finansija o izmirenim pores-kim i carinskim obavezama, - ukoliko trgovac koristi skladišni prostor dužan je priložiti uvje-renje Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije o ispunjavanju uslova iz člana 46.a.

V - POSLOVNI PROSTORI U KOJIMA SE OBAVLJAJU TRGOVINSKE USLUGE


trgovina/11

1. Tržnica na veliko

Član 47. Tržnica na veliko mora imati: - prostor za izlaganje i prodaju proizvoda; - prostor za uskladištenje; - rashladne uređaje zavisno od vrste proizvoda; - prostor za obradu i doradu ukoliko vrši usluge obrade i dorade; - odgovarajuća sredstva za manipulaciju robama-prostoriju za obavljanje administrativno-stručnih poslova; - pomoćne prostorije za higijensko-sanitarne potrebe zaposle-nog osoblja i stranaka; - poseban prostor namjenjen za odlaganje otpadaka; - parkiralište za teretna vozila; - priključke na javnu električnu, vodovodnu i kanalizacijsku mrežu; - agregat za proizvodnju električne energije ukoliko posjeduje rashladne uređaje, koji se u slučaju nestanka električne ener-gije automatski uključuje u rad; - ispravan mjerni uređaj; - istaknut izvod iz tržnog reda.

Član 48. Na tržnicu na veliko u pogledu izgradnje, pristupa, firme, osvijetlje-

nja i izgleda podova, zidova i stropova primjenjuju se na odgovarajući način odredbe čl. 9, 10, 11, 14, 15. i 16. (st. 1, 2. i 3) ovog pravilnika.

2. Tržnica na malo (pijaca) Član 49.

Prodajni prostor tržnice na malo (pijace) može biti otvoren i za-tvoren.

Na zatvoreni prodajni prostor tržnice na malo (pijace) u pogledu osvijetljenja i provjetravanja primjenjuju se odredbe čl. 14. i 15. ovog pravilnika.

Član 50. Na izgradnju i izgled podova, zidova i stropova zatvorenog pro-

dajnog prostora tržnice na malo (pijace) na odgovarajući način se primjenjuju odredbe člana 16. ovog pravilnika.

Pod otvorenog prodajnog prostora tržnice na malo (pijace) mo-ra biti izgrađen od materijala otpornog na habanje.

Član 51. Na tržnice na malo (pijace) u pogledu firme primjenjuju se na

odgovarajući način odredbe člana 11. ovog pravilnika.

Član 52. Tržnica na malo (pijaca) mora imati: - skladišni prostor za čuvanje proizvoda animalnog porijekla; - rashladne uređaje zavisno od vrste proizvoda; - odgovarajući prostor za spremanje i čuvanje vaga, suncobrana i ostalog pribora kojim se služe prodavci; - prostor za sanitarni i veterinarski pregled namirnica; - poseban prostor za odlaganje otpadaka; - pomoćnu prostoriju namijenjenu za higijensko sanitarne pot-rebe zaposlenog osoblja u tržnici; - garderobu za smještaj odjeće i obuće; - odvojene pomoćne prostorije namijenjene za higijensko sani-tarne potrebe prodavaca i kupaca robe; - priključak za javnu vodovodnu, kanalizacionu i električnu mrežu; - istaknut izvod iz tržnog reda; - ispravnu kontrolnu vagu dostupnu svakom potrošaču, postav-ljenu na vidno mjesto sa određenim oznakama čije se usluge ne smiju naplaćivati; - odgovarajući pristup teretnim vozilima.

Član 53. Pijaca za prodaju rabljenih proizvoda mora imati: - poseban prostor za prodaju rabljenih proizvoda odvojen od prostora za prodaju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ukoliko se prodaja obavlja u okviru jednog objekta; - poseban prostor za odlaganje otpadaka; - obezbjeđen dovod higijenski ispravne vode i higijenski urađen WC; - istaknut izvod iz tržnog reda.

Član 54. Na tržnici na malo, odnosno pijaci moraju biti izgrađena odvoje-

na prodajna mjesta za trgovinu svježom ribom i svježim mesom ukoliko se predviđa prodaja navedene robe.

Za svježu ribu, meso, svježe mlijeko tvornički pakovano, mliječ-ne proizvode, suhomesnate proizvode i slične proizvode moraju biti obezbjeđeni odgovarajući zatvoreni prostori (vitrina i sl.) za smješ-taj tih proizvoda.

Član 55. Na tržnici na malo odnosno pijaci trgovina na malo se obavlja

na: prodajnim stolovima sa nastrešnicom (tezge) odnosno klupama ili prodajnim boksovima, a može se obavljati i preko kioska, prodav-nica i pokretnih prodavnica.

Ako se trgovina na tržnici na malo odnosno pijaci obavlja preko kioska, prodavnica, poktretnih prodavnica, moraju biti ispunjeni mi-nimalni tehnički uvjeti propisani ovim pravilnikom za ove vrste ma-loprodajnih mjesta.

Član 56. Svaki prodajni sto, klupa ili boks mora imati ispravnu vagu ili

drugi mjerni uređaj postavljen na vidno mjesto, ukoliko to zahtjeva vrsta robe koja se prodaje.

Član 57. Veličina prodajnih stolova i klupa mora biti najmanje 1,8 x 0,8

m. Gornja površina prodajnih stolova i klupa mora biti izgrađena od materijala koji se lako čisti.

Prodajni boks mora imati površinu dovoljnu za izlaganje robe.

Član 58. Prodajni stolovi, klupe i boksovi moraju biti postavljeni tako da

između njih ostane najmanje 1,5 m slobodnog prostora za nesme-tano kretanje prodavaca i kupaca.

Član 59. Na prodajnom stolu i klupi se može klasirati ista roba po kvalite-

tu, ali se mora formirati posebna cijena za svaki kvalitet i mora se odvojiti roba različitog kvaliteta.

Član 60. Na svakom prodajnom stolu, klupi i boksu mora biti na uočljiv

način istaknuto ime i prezime prodavca, odnosno preduzeća u skla-du sa članom 11. ovog pravilnika.

Član 61. Prodavci koji prodaju mlijeko, mliječne i suhomesnate proizvo-

de, meso i ribu moraju imati čiste bijele kecelje, rukavnike i kape.

3. Trgovinski centar Član 62.

Trgovinski centar mora imati: - najmanje pet maloprodajnih mjesta; - pomoćne prostorije za higijensko sanitarne potrebe zaposle-nog osoblja, prodavaca i kupaca; - poseban prostor za odlaganje otpadaka; - priključak na vodovodnu, kanalizacionu i električnu mrežu; - istaknut izvod iz kućnog reda; - odgovarajući pristup teretnim vozilima; - istaknutu firmu na način utvrđen u članu 11. ovog pravilnika; - osvjetljenje i provjetravanje u skladu sa čl. 14. i 15. ovog pra-vilnika; - izgled podova, zidova i stropova u skladu sa članom 16. ovog pravilnika.

4. Stočna pijaca Član 63.

Na stočnoj pijaci se može vršiti trgovina stokom za koju vlasnik ispunjava uvjete utvrđene posebnim propisom.

Član 64. Stočna pijaca mora ispunjavati slijedeće uvjete: - da je izgrađena na suhom prostoru koji može biti tvrdo uva-ljan i nasut šljunkom ili šljakom ili izveden od drugog čvrstog materijala koji se može lako čistiti i dezinfikovati; - da je ograđen sa vidno označenim ulazom; - da je obezbjeđena rampa za utovar stoke, vezovi za krupnu i boksovi za sitnu stoku; - da je obezbjeđena ispravna vaga za vaganje stoke; - da je obezbjeđena posebna prostorija (kiosk ili sl.) za adminis-trativne poslove; - da je obezbjeđen dovod higijenski ispravne vode i higijenski uređen WC; - da je obezbjeđeno mjesto za smještaj-odmor i ishranu stoke ako prodaja traje više od jednog dana u sedmici;


trgovina/12

- da je istaknuta firma na način iz člana 11. ovog pravilnika; - da je istaknut izvod iz pijačnog reda; - da se fekalne i čvrste otpadne materije odvode odnosno skup-ljaju na određenom i za to utvrđenom mjestu (zatvorene jame i sl.) u skladu sa propisima o higijensko-tehničkoj zašititi i zaš-titi čovjekove okoline.

5. Otkupna stanica, otkupno mjesto, odnosno dogon Član 65.

Otkupna stanica je izgrađeni prostor prilagođen za prihvatanje i kupovinu poljoprivrednih proizvoda.

Član 66. Otkupna stanica mora ispunjavati slijedeće uvjete: - da je izgrađena na suhom i ocjeditom zemljištu i da je na nje-mu osigurano odvođenje površinskih voda u skladu sa tehnič-kim i higijenskim uslovima iz člana 64. zadnja alineja.

Član 67. Otkupna stanica mora imati: - najmanje jednu poslovnu prostoriju za preuzimanje kupljenih proizvoda koja je po veličini, uređenosti i opremi podobna za privremeni smještaj proizvoda, - prostoriju (kiosk) ili sl. za obavljanje administrativnih poslova. Ukoliko otkupna stanica prodaje sjemensku robu, umjetno gno-

jivo i sredstva za zaštitu bilja mora imati i poslovnu prostoriju za sjemensku robu, umjetno gnojivo i sredstva za zaštitu bilja.

Član 68. Otkupna stanica mora biti izgrađena od čvrstog materijala.

Član 69. Zidovi i podovi poslovne prostorije otkupne stanice moraju imati

glatku površinu koja se lako čisti. Otkupna stanica mora imati osigurano provjetravanje i osvjet-

ljenje. U otkupnoj stanici se moraju redovno poduzimati mjere za zaštitu od glodara i insekata.

Član 70. Smještaj otkupne stanice treba da omogućava lak pristup, isto-

var i utovar poljoprivrednih proizvoda.

Član 71. Otkupna stanica mora imati: - ispravan pribor za mjerenje (vaga i sl.); - uređaje, opremu i pribor za laku manipulaciju robom i očuva-nje kvaliteta proizvoda; - rashladne uređaje ukoliko otkupna stanica otkupljuje mlijeko; - stalan dovod higijenski ispravne vode; - higijenski izgrađen WC.

Član 72. Otkupna stanica na kojoj se obavlja trgovina stokom mora ispu-

njavati i uslove predviđene za stočne pijace iz člana 63. i člana 64. alineja 2, 3, 7, 8, 9. i 10.

Član 73. Otkupno mjesto, odnosno dogon je odgovarajuća prostorija ili

uređen prostor (magacin, šupa, nastrešnica), odnosno ograđen prostor.

Član 74. Pod otkupnog mjesta, odnosno dogona može biti od tvrdog ma-

terijala ili tvrdo uvaljan i nasut šljunkom i šljakom i mora se redov-no čistiti.

Član 75. Otkupno mjesto, odnosno dogon mora ispunjavati uvjete iz čla-

na 64. alineja 8, 9. i 10, člana 66, člana 67. alineja 2. i člana 71. ali-neja 1, 4. i 5.

Član 76. Otkupno mjesto u kojem se obavlja trgovina poljoprivrednim

proizvodima mora ispunjavati i uvjete uz člana 71. alineja 2.

Član 77. Otkupno mjesto i dogon na kojem se obavlja trgovina stokom

mora ispunjavati i uvjete predviđene za stočnu pijacu iz člana 63. i člana 64. alineja 2, 3, 7, 8, 9. i 10.

6. Poslovne prostorije u kojima se obavljaju ostale trgovinske usluge

Član 78. Za poslovne prostorije u kojima se obavljaju ostale trgovinske

usluge iz člana 11. stav 3. Zakona o trgovini primjenjuju se na od-govarajući način odredbe ovog pravilnika koje se odnose na poslov-ne prostore u kojima se obavlja trgovina na veliko osim usluga us-kladištenja, usluga otpreme i dopreme robe (špedicija), kontrole kvaliteta i kvantiteta, vašara i sajmova.

Član 79. Poslovni prostor u kojem se pružaju usluge uskladištenja mora

ispunjavati uvjete koji su ovim pravilnikom propisani za skladišta u kojima se obavlja trgovina na veliko (čl. 43. do 46.).

Član 80. Pravna lica koja pružaju usluge otpreme i dopreme robe moraju

ispunjavati uslove iz člana 7. ovog pravilnika i raspolagati odgovara-jućim transportnim sredstvima i sredstvima za pravilnu manipulaciju robom.

Član 81. Poslovni prostor u kojem se pružaju usluge kontrole kvaliteta i

kvantiteta proizvoda mora, u zavisnosti od vrste proizvoda, biti op-remljen odgovarajućom laboratorijom i uređajima, opremom i pri-borom za ispitivanje, odnosno utvrđivanje svojstava i količine proiz-voda.

Član 82. Pravna lica koja se bave priređivanjem sajmova, odnosno vaša-

ra moraju imati odgovarajuće otvorene odnosno zatvorene prosto-re. Otvoreni sajamski, odnosno vašarski prostori moraju biti ograđe-ni i obezbjeđeni sa istaknutim vašarskim redom.

U sastavu zatvorenog sajamskog, odnosno vašarskog prostora moraju se obezbjediti prostori za održavanje poslovnih sastanaka, upotreba telefona i pomoćne prostorije za higijensko-sanitarne pot-rebe izlagača i posjetilaca.

Vašar na kojem se vrši trgovina stokom mora ispunjvati minimal-no tehničke uvjete predviđene ovim pravilnikom za otkupnu stanicu.

VI - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 83. Trgovac je dužan uskladiti svoje poslovanje sa odredbama ovog

pravilnika u roku od šest mjeseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Izuzetno, ukoliko postojeći poslovni prostor iz člana 3. ovog pravilnika ne ispunjavaju minimalne tehničke uvjete propisane ovim pravilnikom u pogledu površine i posjedovanja pomoćnih prostorija, trgovac je dužan u toku od šest mjeseci nakon završetka rata prila-goditi postojeće stanje uvjetima propisanim ovim pravilnikom.

Član 84. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljiva-

nja u "Službenim novinama Federacije BiH".

NAPOMENA: U Pravilniku o izmjenama i dopunama Pravilnika o uslovima mi-

nimalne tehničke opremljenosti poslovnih prostora za obavljanje tr-govine (“Službene novine Federacije BiH, broj 14/99), osim odreda-ba čl. 1. i 2. koje su unijete u prečišćeni tekst, propisane su i odred-be 3. i 4. koje se nemogu unijeti u prethodni tekst i koje se u nas-tavku daju u cjelosti:

“Član 3. Trgovac na veliko i uvoznik naftnih derivata dužan je usaglasiti

svoje poslovanje sa odredbama ovog pravilnika u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 4 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljiva-

nja u “Službenim novinama Federacije BiH”.


trgovina/13

Na osnovu člana 8h. Zakona o trgovini ("Službene novine Fede-racije BiH", br. 2/95 i 19/96), federalni ministar trgovine, donosi

PRAVILNIK

O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA REGISTRA TRGOVAČKIH RADNJI

“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj 5/97

Član 1. Ovim pravilnikom utvrđuje se sadržaj i način vođenja registra

trgovačkih radnji. Općinski organ uprave koji je izdao rješenje o odobrenju za os-

nivanje trgovačke radnje, novoosnovanu trgovačku radnju (u da-ljem tekstu: radnja) upisuje u registar trgovačkih radnji (u daljem tekstu: registar).

Član 2. Upis u registar obavit će se po službenoj dužnosti kada rješenje

o odobrenju za osnivanje radnje postane pravosnažno. Upis u registar konstatovat će se na rješenju o odobrenju za os-

nivanje te radnje sa slijedećim tekstom: "Ova radnja upisana je u registar trgovačkih radnji kojeg vodi

ovaj organ pod rednim brojem ---- na dan ----", uz potpis ovlašte-nog lica i ovjeru pečatom.

Danom upisa u registar radnja može otpočeti sa radom.

Član 3. Upis u registar obavlja se hronološki prema datumu osnivanja

radnji, a u njega se upisuju slijedeći podaci: - redni, odnosno registarski broj, - datum upisa, - firma i adresa radnje, - ime i prezime osnivača - vlasnika radnje, njegov matični broj i adresa stanovanja, - vrsta ili tip radnje (klasična, samoposluga, specijalizovana, ki-osk-trgovka, pokretna prodavnica i sl.), - proizvodi ili grupe proizvoda koji će se prodavati u radnji (šifra i naziv). U registar se upisuju sve promjene podataka evidentiranih u re-

gistru, do kojih dođe u toku postojanja radnje. Službeno lice koje upisuje podatke u registar svojim potpisom

potvrđuje tačnost upisanih podataka.

Član 4. Registar se vodi u tvrdo ukoričenoj knjizi formata A-3. Na vanj-

skoj strani prednje korice moraju biti otiskane riječi:"Registar trgo-vačkih radnji".

Stranice registra moraju biti označene rednim brojevima i pod-jeljene su u devet kolona. Prvi i posljednji list registra koji se ne oz-načava rednim brojevima moraju biti od debljeg papira.

Izgled i sadržaj stranice registra otiskan je uz ovaj pravilnik i či-ni njegov sastavni dio.

Član 5. Registar ima javni karakter i podaci iz njega su dostupni svim

zainteresovanim licima. Registar se čuva trajno.

Član 6. Uspostavljanje registra postojećih radnji u skladu sa ovim pra-

vilnikom izvršit će se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Kao početno stanje u registar uspostavljen po ovom pravilniku izvršit će se upis radnji registrovanih po ranijim propisima.

Član 7. Ukoliko je na ime jednog lica, u skladu sa ranije važećim propi-

sima upisano više radnji, to lice je dužno u roku utvrđenom u članu 6. stav 1. ovog pravilnika podnijeti zahtjev za preregistraciju jedne radnje.

Na osnovu zahtjeva iz stava 1. ovog člana nadležni općinski or-gan donosi rješenje o preregistraciji i rješenje o prestanku rada po sili zakona ostalih trgovačkih radnji upisanih na ime jednog lica.

Član 8. Ukoliko vlasnik više radnji ne postupi u skladu sa članom 7. stav

1. ovog pravilnika, nadležni općinski organ po službenoj dužnosti iz-vršit će preregistraciju jedne radnje prema svom izboru i donijeti rješenje o prestanku rada ostalih radnji upisanih na ime jednog lica.

Član 9. Stupanjem na snagu ovog pravilnika na teritoriji Federacije Bos-

ne i Hercegovine prestaje primjena do sada važećih propisa kojima je regulirano vođenje registra trgovačkih radnji.

Član 10. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objave u


Prilog 1.

Red.

broj

Datum upisa

Broj rješenja o odobrenju za osnivanje trgovačke radnje

Firma i adresa radnje

Vlasnik radnje JMBG, adresa

Vrsta ili tip radnje

Proizvod šifra i naziv

Potpis ovlaštenog

lica

Naknadni upis

1 2 3 4 5 6 7 8 9


trgovina/14

Na osnovu člana 29. Statuta Privredne komore Bosne i Herce-govine, a u vezi sa članom 3. Zakona o trgovini, Upravni odbor Pri-vredne komore Bosne i Hercegovine na sjednici od 17. decembra 1996. godine utvrdio je i donio

POSEBNE UZANSE U TRGOVINI NA MALO “Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj 1/97

I - OPĆE ODREDBE

1. Uzansama u trgovini na malo utvrđuju se prava, obaveze i od-

govornost preduzeća i drugih pravnih i fizičkih lica, njihovih udruže-nja, zemljoradničkih i drugih zadruga i ostalih subjekata koji obav-ljaju trgovinu na malo i učestvuju u prometu robe na malo (u da-ljem tekstu: trgovina na malo) i radnika - prodavača u trgovini na malo (u daljem tekstu: trgovci) prema kupcima i potencijalnim kup-cima (u daljem tekstu: potrošači).

2. Prava, obaveze i odgovornost odnose se na oblast informiranja

potrošača o robi, kvaliteti robe, prodaji robe, pakovanju, naplati prodate robe, uručivanju i dostavi robe, zamjeni kupljene robe i vr-šenju posebnih usluga kupcima.

3. Za poslove iz tačke 2. ovih uzansi, primjenjuju se Opće uzanse

za promet robe i ove uzanse koje se primjenjuju kada su stranke pristale na njihovu primjenu tj. ukoliko iz ugovora ne proističe da su ih isključile.

4. Stranke se ne mogu pozvati na neku od ovih uzansi, ako bi nje-

na primjena u datom slučaju proizvela posljedice protivne načelima poštenja i savjesnosti u poslovanju.

5. Obavljanjem trgovine na malo smatra se neposredna prodaja

robe na malo krajnjim potrošačima, bez obzira na mjesto prodaje (prodavnica, prodajna izložba, prigodni vašar, pokretna prodavnica, pijačna tezga, trgovinski centri i dr.) i načinu prodaje (redovna pro-daja, prodaja putem kataloga, prodaja putem telefonskih narudžbi, prodaja putem automata i dr.).

6. Trgovina na malo dužna je da se u svom radu pridržava načela

poštenja, savjesnosti i odgovornosti, te da kvalitetom usluga osvaja povjerenje potrošača.

U svom poslovanju trgovac je dužan da se odnosi prema kupcu na korektan način, bez beneficiranja, diskriminacije ili omalovažava-nja.

7. Trgovina na malo dužna je da profesionalnom diskrecijom ga-

rantira anonimnost u poslovanju i da prodaju vrši na način, da čuva poslovnu tajnu i navike pojedinih kupaca u pogledu vrste i količine robe koju kupuju i drugih okolnosti, te da izbjegava ponašanje ko-jim bi kupac mogao da bude izložen omalovažavanju i rušenju nje-govog ugleda.

8. Pod dobrim poslovnim običajima pored običaja iz tač. 6. i 7.

Uzansi, podrazumijeva se i obaveza trgovca da svakom potrošaču pod jednakim uslovima omogući upoznavanje sa karakteristikama roba raznih dobavljača, te da kupac ima mogućnost da slobodno odlučuje o izboru i kupovini izabrane robe.

9. Suprotno načelu dobrog poslovnog običaja u trgovini na malo je

nametljivo ponašanje prema kupcu i nagovaranje kupca da kupi ro-bu koju nije tražio.

II - INFORMIRANJE POTROŠAČA

10. Trgovac je dužan da istinito i korektno obavještava potrošače o

karakteristikama robe koju prodaje i o njenim osobinama (sastav, način upotrebe, porijeklo i dr.). Nedozvoljeno je prikrivati mane na robi, stvarati zablude o svojstvima robe, naročito u pogledu:

- karakteristika i specifičnih obilježja, - mogućnosti korištenja,

- uslova prodaje, - vrijednosti proizvoda, - garancije, mogućnosti servisiranja, certifikata, atesta i drugih dokumenata koji prate robu. Nije dozvoljeno staviti robu u prodaju sa netačnim, nepotpunim

i neistinitim informacijama o njenim svojstvima. U slučajevima pro-daje robe suprotno tački 10. st. 1. i 2. ovih uzansi, trgovac je dužan na zahtjev kupca robu zamjeniti ili vratiti kupcu plaćeni iznos za tu robu.

11. Trgovac ne smije iznositi niti prenositi netačna tvrđenja ili neis-

tinite podatke o drugim trgovcima ili njihovim proizvodima. Trgovac je dužan da se ponaša lojalno pri informiranju potrošača i da ne oponaša ili koristi tuđa obilježja za istu ili sličnu robu.

12. Pri informisanju trgovac ne smije koristiti riječ "garancija" ili

"garantiram", odnosno riječi koje imaju slično značenje osim ako se takva informacija zasniva na garantnom listu ili sličnom dokumentu proizvođača, uvoznika ili drugog trgovačkog preduzeća.

13. Pri prodaji proizvoda trgovac ne smije dovesti kupca u zabludu

da će kupovinom te robe pomoći nekoj dobrotvornoj ili sličnoj orga-nizaciji, odnosno da će se prihodi od prodate robe izdvojiti za tu na-mjenu.

14. Trgovac je dužan utvrditi pravila i način prodaje robe u trgovini

na malo i na podesan način informirati kupca o uslovima prodaje, te se striktno pridržavati tih uslova.

Ukoliko trgovac nudi određene prednosti kupcima (besplatna dostava robe, montaža, šivanje, krojenje i sl.) o tome je dužan oba-vijestiti potrošače.

Pod podesnim načinom informiranja potrošača u smislu ovih uzansi podrazumijeva se pismeno, odnosno usmeno obavještavanje putem javnih medija, oglasa i sl.

15. Kod prezentiranja novog proizvoda trgovac će obavijestiti potro-

šače o bitnim osobinama novog proizvoda, o njegovoj namjeni, funkciji i načinu upotrebe.

U cilju podsticanja potrošača, trgovac može u početnom perio-du novi proizvod prodavati po nižoj cijeni (reklamna cijena) pri če-mu je obavezan o tome na podesan način obavijestiti potrošača takve vrste robe.

16. U cilju istraživanja tržišta i kvalitetnog snabdijevanja potrošača

trgovac može vršiti demonstraciju novih proizvoda i anketiranje pot-rošača o robi koja se već nalazi u prodaji, odnosno novim proizvodi-ma koje želi staviti u promet. Trgovac će garantirati anonimnost an-ketiranja.

Demonstriranje robe u toku prodaje vršit će se na oglasnom primjerku, ako je roba u originalnom pakovanju proizvođača, ili na konkretnom primjerku robe u prodaji, ako roba nije u originalnom pakovanju.

17. Izložena roba u izlogu mora u svemu odgovarati robi koja se

prodaje u prodavnici. Ukoliko je izložena roba izuzeta iz prodaje, na toj robi se na vid-

nom mjestu mora označiti da se radi o "izložbenom uzorku".

18. Trgovac ne može ograničiti prodaju robe uz naznaku "prodato"

ili "rezervirano" ukoliko ograničenje ne propiše nadležni organ, u kom slučaju je trgovac dužan ovakvu odluku staviti potrošačima na uvid.

III - KVALITET ROBE

19. Trgovac je dužan poduzeti sve potrebne mjere da sačuva kvali-

tet i svojstva robe koju prodaje, osobito kada se radi sa ograniče-nim rokom trajanja kvaliteta i životnim namirnicama.

20. Predmet kupoprodaje može biti samo proizvod koji odgovara

propisima koji reguliraju uslove i kvalitet robe koja se stavlja u pro-


trgovina/15

met. U ovisnosti od vrste robe, a u cilju održavanja njenih hemij-skih, bioloških i drugih svojstava, trgovac je dužan pored toga što je obezbijedio uređaje i drugu opremu, svakodnevno vršiti pregled robe. Uzorke koji ne odgovaraju normama kvaliteta mora isključiti iz prodaje, odvojiti od ostale robe i naznačiti da roba "nije za prodaju".

21. Trgovac je odgovoran da roba upakirana u originalnoj ambalaž i

proizvođača u potpunosti odgovara obilježenim navodima na amba-laži i deklaraciji, naročito u pogledu kvaliteta i količine.

22. Roba koja nije snabdjevena pratećim ispravama, deklaracijama

i sl. kao i roba kojoj je istekao rok upotrebe, po pravilu ne može biti predmet prodaje u prodavnici.

23. Trgovac je dužan povući iz upotrebe tj. prodaje životne namirni-

ce ukoliko im je istekao rok upotrebe. Iste može prodati samo u slu-čaju ako vidno naznači da ove namirnice ne mogu služiti za prehranu.

IV - PRODAJA ROBE

24. Ugovor o prodaji robe smatra se zaključenim ukoliko su se

stranke saglasile sa elementima ugovora (vrsta, cijena, količina, kvalitet, pakovanje, transport, snošenje rizika i dr.). Ukoliko ugovor nije sklopljen u pismenom obliku, nego usmenim dogovorom, isti se smatra važećim činom prihvatanja cijene, kvalitete i ostalih eleme-nata koji će biti ugrađeni u izdati račun kupcu. Sklapanje ugovora ne podliježe određenom obliku ako zakonom ili voljom stranaka nije drugačije dogovoreno.

25. Trgovac može staviti u prodaju proizvode trajnije upotrebe uko-

liko su snabdjeveni garantnim listovima, atestima, tehničkim uput-stvima, rezervnim dijelovima, te ostalom pratećom dokumentacijom u skladu sa zakonskim propisima.

26. Izlog prodavnice može se koristiti samo za izlaganje robe iz pred-

meta poslovanja. Trgovac je dužan uz izloženi proizvod naznačiti ci-jenu.

Ukoliko kupac želi posljednji primjerak robe iz izloga, trgovac je dužan taj primjerak prodati kupcu.

Ukoliko to remeti izgled izloga, trgovac je kupcu obavezan ob-jasniti razloge i naznačiti vrijeme kada tu robu može kupiti.

27. Kupac može određenu robu naručiti unaprijed ili putem pretpla-

te. Postupak i uslovi prodaje u tom slučaju regulisat će se ugovo-rom, odnosno sporazumom.

Uslovi ovakve vrste prodaje moraju biti istaknuti na vidnom mjestu u prodavnici.

28. Ukoliko se prodaja vrši putem automata, trgovac je obavezan

da obezbjeđuje ispravno funkcionisanje automata, a u slučaju neis-pravnosti da o tome istakne obavještenje na automatu.

29. Prodaja starih stvari ili otpadnih materijala ne može se obavljati

u istom prodajnom prostoru sa ispravnom robom. Ova vrsta robe mora biti posebno izložena, odvojena od ostale robe i vidno obilje-žena.

30. Trgovac je dužan staviti robu u prodaju sa dopunskim pribo-

rom, ukoliko je to predviđeno za takvu vrstu robe (vješalica, mara-mica, otvarač za konzervu i sl.).

31. Trgovac je dužan prodati kupcu tačnu količinu robe naznačenu

na originalnoj ambalaži ili u pojedinačnom pakovanju do granice uobičajenog minimuma za takvu vrstu robe.

Trgovac je dužan da omogući kupcu kontrolu količine kupljene robe i kontrolu ispravnosti zaračunate cijene. Potrošači mogu u skla-du sa propisima i u saradnji sa specijaliziranim ustanovama provje-riti kvalitetu određenog proizvoda i o rezultatima obavijestiti javnost.

32. Pod prodajom robe pod posebnim uslovima podrazumijeva se

rasprodaja robe, prodaja robe sa nedostacima i prodaja robe po sniženim cijenama.

Ovakvu prodaju trgovac na malo mora regulisati svojim inter-nim aktima i u skladu sa dobrim poslovnim običajima.

33. Rasprodaja može biti potpuna ili djelimična, ovisno o razlozima

zbog kojih se vrši. Trgovac ne smije kupce dovoditi u zabludu ogla-šavanjem rasprodaje sa prividnim sniženjem cijena. Rasprodaja ro-be se mora fizički i prostorno odvojiti od prodaje robe pod redovnim uslovima. Na robi se mora istaći podatak o ranijoj i novoj cijeni.

U rasprodaju se može uključiti samo ona roba koja je utvrđena popisom neposredno prije rasprodaje.

34. Trgovac je dužan da prodaju robe sa nedostacima (oštećena,

prljava, felerična roba i sl.) prostorno izdvoji od redovne prodaje is-pravne robe iste vrste.

Robu iz stava 1. ove uzanse trgovac može prodati u specijalizi-ranoj prodavnici.

Na svakom primjerku robe sa nedostacima trgovac je dužan vidno obilježiti nedostatak i u srazmjeri gubitka vrijednosti robe is-taknuti utvrđenu nižu cijenu. Sličan postupak će se provesti i u pro-daji desortirane-demodirane robe ili ostatka robe (restlova).

35. Trgovina na malo može vršiti prodaju robe po sniženim cijena-

ma u slučajevima: - prodaje robe čija je sezona istekla, - prodaje demodirane robe, - prigodne sajamske prodaje, - stalne prodaje snižene robe u specijaliziranim prodavnicama. O sniženju cijena trgovac je dužan unaprijed obavijestiti potro-

šače.

V - PAKOVANJE ROBE

36. Robu koju prodaje u originalnom pakovanju proizvođača, trgo-

vac je dužan pakovati u ambalažu koja najviše odgovara vrsti, tipu, obliku, veličini i drugim osobinama robe. Uz novu ambalažu trgovac je dužan pružiti uputstva i podatke o robi koji su se nalazili na origi-nalnoj ambalaži. Troškovi pakovanja padaju na teret trgovcu.

37. Ukoliko se na zahtjev kupca vrši posebno pakovanje (suveniri i

pokloni), cijena robe se može povećati samo do visine prodajne ci-jene materijala za pakovanje.

Ukoliko se ambalaža posebno naplaćuje, kupce je o tome pot-rebno unaprijed obavijestiti.

38. U slučaju prodaje robe u neispravnoj ili neprikladnoj ambalaž i,

trgovac je dužan kupcu nadoknaditi eventualnu štetu nastalu zbog upotrebe takve ambalaže.

39. Prilikom prodaje robe u povratnoj ambalaži uz naplatu (kaucija)

trgovac je dužan obavijestiti unaprijed kupca o visini kaucije u kojoj je uračunata nabavna cijena ambalaže i porez na promet.

Pri povratu ambalaže trgovac će odmah kupcu vratiti kauciju.

VI - PLAĆANJE ROBE

40. Ugovorenom cijenom smatra se cijena koja važi u momentu

sklapanja ugovora tj. prodaje robe. Kupac je dužan platiti robu u vrijeme i na mjestu koje je zajednički dogovoreno.

Kupljena roba plaća se na blagajni, osim kod prodaje na kiosci-ma, pijačnim tezgama, trafikama i u manjim prodavnicama kada naplatu robe vrši sam prodavac.

Ugovorom se može odrediti plaćanje robe unaprijed. Plaćanje sa odgodom ili u ratama obavezuje kupca i prodavca na sklapanje ugovora u skladu sa zakonskim propisima.

VII - ISPORUKA I DOSTAVA ROBE


trgovina/16

41. Trgovac je dužan kupcu staviti na raspolaganje robu sa prate-

ćom dokumentacijom odmah na mjestu kupovine, ako to nije dru-gačije dogovoreno.

42. Ako je dogovoreno da se kupljena roba dostavlja kamionom,

željeznicom ili na neki drugi način, trgovac je dužan organizirati pri-jevoz, isporučiti robu u ispravnom stanju i staviti kupcu na raspola-ganje kompletnu dokumentaciju o izvršenom ugovoru.

Ako je pogrešnom dostavom robe kupcu nanesena šteta, trgo-vac je dužan nanesenu štetu nadoknaditi.

Dostava se može izvršiti na osnovu telefonske narudžbe, pri če-mu će trgovac isporučiti naručenu robu na dogovoreno mjesto i u dogovoreno vrijeme.

43. Kod kataloške prodaje trgovac je dužan robu dostaviti kupcu u

dogovorenom roku prema naručenom kataloškom broju, vrsti, koli-čini, kvaliteti, cijeni i ostalim elementima naznačenim u katalogu.

Ukoliko isporučena roba ne odgovara uzorku iz kataloga, trgo-vac je odgovoran da na svoj trošak izvrši zamjenu robe.

44. Ukoliko je roba dostavljena kupcu da bi je isprobao ili se uvjerio

u kvalitet, ugovorom se preciziraju uslovi i rokovi u kojima se ovaj posao mora obaviti. Ako kupac u dogovorenom roku ne vrati trgov-cu robu koju je preuzeo na probu, smatra se da prihvaća kupovinu robe.

VIII - POSEBNE USLUGE KUPCIMA

45. Trgovac je dužan kvalitetno, savjesno i u dogovorenom roku vr-

šiti kupcu određene usluge, ukoliko je to dogovoreno i regulisano u internom aktu ili zakonskim propisima.

46. U slučaju obaveze sklapanja, montiranja ili stavljanja u funkciju

određene robe u stanu kupca, trgovac je dužan da svoje obaveze izvrši savjesno i u dogovorenim uvjetima.

U slučaju oštećenja robe ili kupčevog stana prilikom obavljanja radnji iz stava 1. ove tačke, kupac ima pravo naknade štete.

47. Usluge vezane za kupovinu i korištenje robe (krojenje, šivanje,

popravke i sl.) trgovac će obaviti kvalitetno i na način utvrđen do-govorom ili ugovorom.

48. Ukoliko se usluge naplaćuju trgovac je dužan da cijenik usluga

istakne na vidnom mjestu u prodavnici.

49. Sitne usluge (mljevenje, aranžiranje, pakiranje poklona i sl.) tr-

govac će obaviti uslužno i uslugu naplatiti do visine stvarnih troško-va, čak i kada roba nije kupljena u istoj prodavnici.

50. U slučaju da kupac želi kupljenu robu zamijeniti drugom robom,

smatra se dobrim poslovnim običajem da trgovac udovolji zahtjevu kupca.

51. Trgovac može objaviti posebne povlastice za određenu katego-

riju potrošača (invalidi, penzioneri i sl.), koji će u tom slučaju na kupljenu robu dobiti određeni popust.

52. Trgovac je dužan posebnom pažnjom uslužiti djecu, starije oso-

be i invalide. Trgovac će u skladu sa dobrim poslovnim običajima svake godi-

ne prigodno obilježiti Svjetski dan potrošača - 15. mart.

IX - ODGOVORNOST ZA NEPOŠTIVANJE UZANSI U TRGOVINI

53. I trgovac i kupac dužni su da se pridržavaju pravila ponašanja i

dobrih poslovnih običaja. Povredom dobrih poslovnih običaja od strane trgovca smatra se kada trgovac:

- ne poštuje uvjete poslovanja u trgovini, - ne poštuje klauzule ugovora, - odbija da proda izloženu robu, - ne istakne cijenu robe na vidno mjesto, - ne obavještava kupce o promjeni cijena, - zakida potrošače na količini, - netačno mjeri robu, - ne želi da zamijeni robu sa nedostatkom, - ne izdaje račun za prodatu robu, - ne isporuči robu u dogovorenom roku,

- nekorektno postupa sa kupcima, - ne sarađuje sa organiziranim asocijacijama potrošača.

54. Za nepoštivanje Uzansi i pravila ponašanja mjerodavan je Sud

časti pri Privrednoj komori, kao i redovni privredni sudovi.

X - PRIMJENA UZANSI

55. Ove uzanse stupaju na snagu danom objavljivanja u "Službenim

novinama Federacije BiH", a primjenjivaće se po isteku 30 dana od dana objavljivanja, kada prestaje primjena do sada važećih Uzansi.


trgovina/17

ЗАКОН О ТРГОВИНИ ''Службени гласник Република Српска'', бр. 16/96, 25/96 и 52/01

I – ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. Трговином се, у смислу овог закона, сматра куповина и про-

аја робе и вршење трговинских услуга на тржишту Републике Српске.

Трговином се могу бавити правна и физичка лица која су регитрована за обављање те делатности (у даљем тексту; трговац).

Трговац се може бавити трговином на велико, трговином на мало и трговинским услугама ако законом није другачије одређено.

Члан 2. Трговац се бави трговином слободно и под једнаким закон-

ским условима на тржишту Републике Српске, у складу са добрим пословним обичајима, трговачким правилима и посло-ном етиком, на начелима лојалне конкуренције и на начин којим се не наноси штета другом трговицу, купцу, односно потрошачу.

Трговачка правила утврђују трговци самостално у оквиру коморе или других облика удруживања трговаца, у складу са позитивним прописима.

Члан 3. Државни органи не могу својим актима, подршком или на

други начин ограничавати слободу трговине и наотупања на тржишту, нарушавати конкуренцију и стављати у неравнопра-ван попожај на тржишту поједине трговце и купце, односно потрошаче.

II - УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ И ОБЛИЦИ ТРГОВИНЕ

1. Услови за обављања трговине

Члан 4. За рад трговине мора бити обезбеђен одгаварајући

пословни простор, уређаји и опрема. Пословни простор из претходног става су просторије

изграђене у складу са урбанистичко-грађевинским прописима, а што утврђује надлежни орган решењем о употребној дозволи.

Трговац може да отпочне обављање делатности, да обавља делатност и да мења услове њеног обављања када надлежни орган донесе решење да су испуњени прописани услови које морају испуњавати: седиште трговца те пословне просторије опрема, уређаји и средства помоћу којих се обавља трговина и у погледу стручне спреме лица која раде у трговини.

Испуњеност услова из претходног става утврђује надлежни орган локалне управе, ако овим законом није другачије прописано.

Изузетно од става 3. овог члана Министарство за трговину и туризам утврђује испуњеност услова за промет на велико и мало нафтних деривата промет на велико дунаном и прерађевинама од дувана, шпедитерских услуга и услуга тржница на велико.

Испуњеност услова из ст. 3. и 4. овог члана надлежни орган утврђује у року од 45 дана од дана подношења захтева.

Ако надлежни орган не реши по захтеву у року из претходног става сматраће се да трговац испуњава те услове.

Министар надлежан за послове трговине прописује минималне услове за просторије, опрему и уређаје, као и услове које морају испуњавати радници који непосредно обављају трговину.

Члан 5. Трговац се може бавити трговинском делатношћу (предмет

пословања) за коју испуњава прописане услове. Рeшење о упису у регистар надлежног органа, решење о

испуњености материјално-техничких услова као и решење о испуњењу минималних услова за обављење трговине (оригинал или оверен препис), лице из члана 1. овог закона дужни су да држе у пословним просторијама, односно на сваком продајном месту где се делатност обавља.

Члан 6. Трговац је дужан да на продајном објекту истакне фирму

онако како је регистрована код надлежног органа. Уз назив фирме на продајном објекту може бити истакнута

и врста тог продајног објекта

2. Облици трговине

2.1. Трговина на велико

Члан 7. Трговина на велико је куповинa рoбе ради даље продаjе

или прераде. Трговина на велико је и куповина робе која се, по налогу

купца, непосредно испоручује без претходног ускладиштења (транзитни промет).

Трговина на велико се обавља у објектима или у складиштима -стовариштима који испуњавају прописане услове, осим трговине на велико из става 2. овог члана.

Члан 8. Трговац који обавља трговину на велико не може провати

робу за коју нема исправе о њеној набавни (отпремница доставница, рачун итд.), односно која није евидентирана у пословној књизи.

Министар надлежан за послове трговине прописује облик и начин вођења трговачке књиге из претходнаг става .

2.2 Трговина на мало

Члан 9. Трговина на мало је продаја робе крајњим потрошачима. Трговина на мало се обавља у продајном објекту или на

другом продајном месту које испуњава прописане услове. Трговина на мало се обавља у продавницама, робним

кућама, самопослугама, покретним прадавницама, киосцима, бензинским и пумпним станицама, путем аутомата, пијацама, тржницама на мало, складиштима -стовариштима, сајмовима, вашарима и другим местима при посебним пригодама.

Облици трговине иа мало су и продаја с понудом од врата до врата, католошка продаја -отпрема поштом, телефонска продаја и путем електронских медија.

Члан 10. Трговац може вршити трговину на мало, осим комисионе

продаје, ван пословних просторија преко покретних продав-ница и других облика привремене и повремене продаје на зато одређеним местима, у складу са овим законом.

Министар надлежан за послове трговине прописује трговине прописује врсту робе из става 1. овог члана.

Надлежни орган локалне управе, одређује места на којима се може вршити продаја као и врста робе која се може продавати иа начин из става 1. овог члана.

Члан 11. Лица која самостално обављају пољопривредну, занатску и

другу делатност личним радом и властитим средствима рада могу слободно продавати производе остварене том делатношћу у складу са овим законом.

Под производима оствареним делатношћу из става 1. сматрају се и производи добијени за испоручене сопствене производе у компензационом послу.

Члан 12. Тргавац који нуди робу на предају преко каталога, дужан је

да у каталогу означи продајну цену робе и друге услове продаје, као и време важења те цене и тих услова.

Члан 13. Трговац који обавља трговину на мало са плаћањем робе

пре испоруке (моторна возила, огрев и сл ), дужан је да води евиденцију о реду уплате која садржи: редни број, име купца и датум уплате. Приликом испоруке, у ову евиденцију уноси се датум испоруке.

Трговац из става 1. овог члана дужан је ла купцу изда потврду са подацима о реду уплате и да се при испоруци придржава реда уплате.

Купац се не може без његове сагласности, брисати из евиденције о реду уплате, нити се може мењати његово место у реду уплате.


trgovina/18

Члан 14. Ако се производ продаје са гарентним листом, трговац је

дужан приликом продаје да у гарантни лист упише датум продаје и то потврди печатом и потписом одговорног лица.

Члан 15. Трговац који обавља трговину на мало дужан је да у сваком

продајном објекту или другом продајном месту држи трговачку књигу која садржи евиденцију о куповини и продаји робе и евиденцију о уплати на жиро-рачун готовине остварене дневним прометом и да обезбеди доступност те евиденције.

Евиденција о куповини робе води се на основу фактуре, доставнице и пријемнице, односно другог документа о куповини робе.

Евиденција о продаји робе води се на основу фактуре, траке регистар-касе, парагон-блока и других докумената који садрже податке о вредности продате робе.

Евиденција о уплати готовине за остварени дневни промет води се на основу документа о уплати готовине код надлежног носиоца платног промета.

Вредност купљене и продате робе евидентира се по малопродајним ценама, са укалкулисаним порезом на промет производа, у складу са прописом којим се уређује порез на промет производа.

Трговац који обавља трговину на мало не може продавати робу за коју нема исправе о њеној набавци (отпремницу, доставницу, рачун и сл), односно која није евидентирана у трговачкој књизи.

Министар надлежан за послове трговине прописује облик и начин вођења трговачке књиге.

2.3. Откуп пољопривредних производа и стоке

Члан 16. Откуп пољопривредних производа и стоке може се

обављати слободна, пад условима одрећеним овим законом.

Члан 17. Откуп пољопривредних производа може се вршити

куповином од пољопривредног произвођача под следећим условима.

1. житарице, индустријско биље, пасуљ, кромпир, кожу, вуну, млеко, прерађевине од млека, јаја, грожђе, дуван и алкохолна пића - у пословним просторијама и откупним станицама.

2. остале пољопривредне производе, производе шумарства и шумске плодове у пословним просторијама, откупним станицама и на откупним местима.

Откупна станица и откупно место морају имати одговарајућу просторију, односно уређен простор за пријем и мерење робе, складиштење, уговор и истовар робе и амбалаже и да испуњавају хигијенско-техничке и санитарне услове.

Министар надлежан за послове трговине по прибављеном мишлењу Министарстава надлежних за послове пољопривреде, урбанизма и здравља, преписује, у складу са ставом 2. овог члана, ближе услове које треба да испуни откупна станица и откупно меето.

Члан 18. Откуп стоке може се вршити под условом да се откуп врши

у откупним станицама. Откупна станица мора да има изграђен или ограђен простор

уређен за прихватање и куповину стоке и да испуњава хигијенско-техничке и санитарне услове.

Министарство надлежно за послове трговине, по прибавље-ном мишљењу министарстава надлежних за послове пољопри-вреде, урбанизма и здравља, прописаће, у складу са ставом 2. овог члана ближе услове које треба да испуни откупна станица.

Члан 19. Откуп производа из члана 17. и 18. овог закона у

пословним просторијама, откупним станицама и откупним местима ако су поред услова утврћених овим и посебним законским прописима из члана 18. став 3. овог закона испуњени и следећи услови.

1. да је истакнута фирма и обавештење о периоду и времену куповине производа откупној цени и року плаћања;

2. да купљене производе исплаћује преко благајне, банке или поште;

3. да општинском органу управе надлежном за послове промета робе, најкасније седам дана пре почетка куповине, поднесе пријаву са подацима о адреси пословне просторије, откупне станице односно откупног места, врсти производа, откупној цени, року плаћања и периоду и времену у којем се врши куповина.

Откуп производа из члана 17. и 18. овог закона не може се вршити ако надлежни орган није донео решење да су напуњени услови прописани овим закоом.

Члан 20. Трговац је дужан да за откупљене производе изда рачун из

откупног блока са следећим подацима: 1. фирма односно назив, седнште и адреса купца; 2. име и презиме, пребивалиште и адреса продавца; 3. назив, количина и квалитет односно класа купљених производа;

4. цене купљених производа; и 5. датум исплате. Рачун из откупног блока мора бити потписан од стране

овлашћеног радника и оверен печатом купца. Трговац је дужан да у откупној станици, откупном месту,

односно радњи чува књигу капија издатих рачуна из откупних блокова у складу са прописима о чувању књиговодствених исправа.

Члан 21. Трговина стоке између појединаца може се обављати само

на сточним пијацама под следећии условима: 1. да продавац продаје стоку која је у његовај својини; 2. да купац купује стоку само за своје потребе. Под куповином стоке за своје потребе подразумева се

куповина коју врше појединци земљорадници за обављање пољопривредне делатности и куповина коју врше други појединци за добијање потребне количине меса за потрошњу у домаћинству.

2.4. Трговинске услуге

Члан 22. Трговинске услуге су агенцијске, посредничке, заступничке,

комисионе, берзанске, шпедитерске, складиштење, отпремања и допремања робе, контроле квалитета и квантитета робе, осигурања робе, економске пропаганде и промоције, приређи-вање сајмова и привредних изложби, услуге пијаце и тржнице и друге услуге уобичајене у трговини.

Ако законом није другачије одређена, поједине услуге из става 1. овог члана обухватају вршење делатности, односно послова, сагласно пословним обичајима у трговини.

Члан 23. Трговац који се бави пружањем трговинских услуге (аге-

нцијских, посредничких, заступничких, комисионих, услуга ускладиштења, отпремање, контроле квалитета и квантитета, осигурања робе, економске пропаганде, услуга тржнице на велико) дужан је да води евиденцију о примљеној и продатај односно испорученој роби и извршеној услузи.

Евиденција из става 1. води се за свако продајно места односно пословну јединицу у којој се врше услуге.

Евиденција се води на основу исправа о изради, односно набавци робе или исправа о нарученим услугама (фактура, дос-тавница, пријемница, радни налог, паруџбеница, реверс и др.).

Евиденција и исправе се држе у сваком продајном месту, односно пословној јединици, а исправе о превозу у превозном средству.

Лица из става 1. овог члана не могу продавати ни превозити робу односно вршити успуге за које немају исправе, односно које нису прописно евидентирали

Министар надлежан за послове трговине прописаће облик, садржину и начин вођења евиденције из овог члана.

2.4.1.Тржнице на велико

Члан 24. Тржнице на велико су посебно организована и уређена

места на којима се продају и купују нв велико пољопривредни, прехрамбени и други производи, ради даље продаје или прераде.


trgovina/19

Члан 25. Предузеће, односно самостални привредник који врши

услуге тржнице на велико утврђује тржни ред којим се ближе уређују тржна правила за нзлагање робе, начин продаје као и друго правило за обављање трговине у тржници на велико.

На тржни ред сагласност даје министарство надлежно за послове трговине, који може ускратити давање сагласности ако оцени да се тржним редом трговина регулише супротно интересима корисника услуга и купаца, посебно у погледу хигијенско-санитарних услуга и заштите човекове околине.

Предузеће, односно самостални привредник који врши услуге тржнице на велика и корисници услуга дужни су се придржавати утврђеног тржног реда из претходног става.

Члан 26. Услугама тржнице на велико сматрају се: 1. Стављање на располагање простора и просторија за излагање и продају пољопривредних, прехрамбених и других производа на велико;

2. Ускладиштење пољопривредних, прехрамбених и других производа, њихова обрада и дорада као и потребни услови за манипулацију тих производа;

3. Обављање превоза, отпреме и допреме, као и послови контроле квалитета и квантитета пољопривредних производа.

Тржница на велико, поред услуга из претходног става, може се бавити трговином на велико и мало као и откупом пољопривредних, прехрамбених и других производа и продајом тих производа на велико и мало.

2.4.2. П и ј а ц е

Члан 27. Пијаце, односно тржнице на мало су организована и

уређена места на којима се на уобичајен начин обавља трговина на мало пољопривредних, прехрамбених и других производа између продаваца и купаца.

Пијаце, односно тржнице на мало организују се и уређују као засебне целине или физички одвојене подцелине једне целине и то као:

- зелене тржнице на мало, односно пијаце, - робне тржнице на мало, односно пијаце, - кванташке тржнице на мало, односно пијаце, - тржнице на мало, односно пијаце за продају коришћене робе (старих ствари),

- тржнице на мало аутима, ауто-пијаце

Члан 28. Предузеће, односно самостални привредник који врши

услуге пијаце, односно тржнице на мало утврђује пијачни ред којим се ближе уређују услови обављања трговина на пијаци.

На пијачни ред из претходног става сагласност даје надлежни орган локалне управе, који може ускратити давање сагласности ако оцени да се пијачним редом трговина регулише супротно интересима корисника услуга и купаца, посебно у погледу хигијенско-санитарних услова и заштите човекове околине.

Предузеће, односно самостални привредник који врши услуге пијаце, односно тржнице на мало и корисници услуга пијаце, односно тржнице на мало дужни су да се придржавају утврђеног пијачног реда из претходног става.

2.4.3. С т о ч н е л и ј а ц е

Члан 29. Сточне пијаце су посебно организована уређена и технички

опремљена места на којима се врши трговина стоком.

Члан 30. Трговина на сточним пијацама одвија се по пијачнам реду

који доноси предузеће, односно сaмостални привредник који пружа услуга сточне пијвце.

На пијачни ред из претходног става сaгласност даје надлежни орган локалне управе.

Прeдузеђе односно самостални привредник који пружa услугу сточне пијaце и корисници услуга сточне пијаце дужни су да сe придржавају утврđеног пијачног рeда из претходног става.

2.4.4. В а ш а р и

Члан 31. Вашари су посебни организовани облици трговине на

којима се на уобичајени начин врши трговина стоком, пољо-привредним и другим производима.

Трговина на вашарима одвија се по вашарском реду и по условима које пропише надлежни орган локалне управе.

2.4.5. С а ј м о в и

Члан 32. Сајмове приређује предузеће, односно самостални

привредник који је регистрован за обављање тих послова.

Члан 33. Предузеће, односно самостални привредник који се бави

приређивањем сајмова дужно је придржавати се рокова пред-виђених у календару сајмова, који се утврде у одговарајућим коморама.

III - НАРУШАВАЊЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ

Члан 34. Нарушаввњем конкуренције, у смислу овог зaкона, сматрају

се акти и радње монопопистичког понашања, нелојалне конку-ренције, шпекулације и органичавања јединственог тржишта.

Акти и радње из става 1. овог члана нису допуштени.

1. Монополистичко понашање

Члан 35. Монополистичко понашање обухвата монополистичко

споразумевање и монополистичко деловање. Монололистичко споразумевање обухвата споразуме,

уговоре о интеграцији и договоре којима се нарушава конкуренција.

Монополистичким деловањем сматра се злоупотреба монополистичког или доминантног положаја на тржишту.

Члан 36. Монополистички споразум је споразум између трговаца о

условима пословања који је усмерен на нарушавање или спречавање слободне конкуренције, а којим се један трговац или више трговаца доводи или може довести у повлашћени положај у односу на друге трговце и купце, односно потрошаче.

Члан 37. Трговац је дужан да на захтев министарства надлежног за

послове трговине достави споразуме, уговоре и договоре из члана 35. став 2. овог закона

Члан 38. Монополистичким споразумом сматра се нарочито: 1) споразум о подели тржишта; 2) споразум којим се продавац обавезује да одређену робу не продаје другом купцу или којим се купац обавезује да купљену робу продаје само на делу тржишта или одређеним купцима;

3) споразум о ценама (ниво цена, истовремена примена цена и др)

4) споразум о ограничавању обима производње или коришћења капацитета;

5) споразум о затварању тржишта, 6) споразум да се роба исте врсте продаје, односно купује само под условима и на начин који се одреде тим споразумом,

7) споразум да се трговина, искључиво или претежно, обааља са одређеним трговцем или преко одређеног трговца.

Споразуми из става 1. овог члана ништавни су.

Члан 39. Не сматрају се монополистичким споразумевањем спoразуми,

договори и уговори трговаца о размени искуства и студија о заједничким истраживањима тржишта и маркетингу, о припремању истраживачких и развојних пројеката, о заједничком коришћењу опреме за производњу, транспорт и складиштење, о праву продаје ексклузивне робе, о сервисирању робе и о рекламирању ознака или квалитета робе, као и други правни послови који немају за циљ постизање монополистичког положаја


trgovina/20

Члан 40. Монополски положај има трговац који у трговини

одређеном робом на републичком тржишту, односно на његовом делу нема конкуренцију.

Члан 41. Злупотребом монополског положаја сматрају се радње које

омогуђаавју материјалне користи и друге погодности засноване на неравноправним односима у пословању коришћењем преимућства на начин противан добрим пословним обичајима и пословном моралу.

Радњама из става 1. овог члана сматрају се нарочито: 1) обустава или смањење продаје ради стицања противправне имовинске користи или других околности;

2) посредно или непосредно присиљавање па прихватање некоректних услова у уговорима који се закључују са другим трговцем, а посебно присиљавање на посебне погодности које би проистекле иа неравноправног положаја сууговарача;

3) наметање додатних услова у уговору који нису у вези са основним предметом уговора;

4) увећање марже и трошкова трговине при увозу робе ради стицања противправне имовинске користи, злоупот-реба погодности за увезену робу која је ослобођена, од-носно за коју су смањени царина, друге увозне дажбине и порез на промет и злоупотреба пореских олакшица за робу домаће производње која је ослобођена пореза на промет, односно за коју је смањен порез на промет.

Члан 42. Доминантан полаожај на тржиштима трговац који у

трговини одређеном робом на републичком тржишту, односно на његовом делу нема знатнију конкуренцију.

Министар надлежан за послове трговине прописаће ближе критеријуме зв утврђивање доминантног положаја трговца.

Члан 43. Злоупотребом доминантног положаја сматра се нарочито: 1) обустава или смањење продаје или продаја робе ради остваривања противправне имовинске користи или других погодности;

2) одбијање закључења уговора без оправданог разлога; 3) наметање неправичне цене или другик трговинских услова;

4) наметање органичавања производње, промета или техничко-текнолошког развоја;

5) наметање другим трговинама неједнаких услова за про-мет исте робе или вршење истих трговинских услуга.

Члан 44. Министарство надлежно за послове трговине прати акте и

радње трговаца који имају монополски или доминантан положај на тржишту и предузима мере заштите од злоупотребе таквог положаја

Трговац који има монополски или доминантан положај дужан је да обавести министарство надлежно за послове трговине, на његов захтев, о свим својим радњама и актима којима се ограничава производња, трговина или техничко-тенолошки развој и др. и разлозима за доношење тих аката односно предузимање тих радњи.

Свако заинтересовано лице може обавестити министарство надлежно за послове трговине о свим радњама и актима других трговаца који представљају злоупотребу монополског или доминантног положаја.

2. Нелојална конкуренција

Члан 45. Нелојална конкуренција је радња трговца која је противна

добрим пословним обичајима и пословном моралу и којом се износи или се може нанети штета другом трговцу, другом правном лицу и купцу, односно потрошачу.

Члан 46. Нелојалном конкуренцијом сматра се нарочито: 1) рекламирање, оглашавање или нуђење робе навођењем података или употребом израза којим се ствара или се може створити заблуда на тржишту о тој роби, чиме се одређни трговац доводи или се може довести у повољнији положај;

2) изношење неистина и подривање другог трговца који штете његовом угледу и пословању;

3) продаја робе са ознакама или подацима који стварају или могу стварати заблуду у погледу порекла, начина произ-водње, количине, квалитета или других својстава робе;

4) прикривање мана робе или довођење купаца у заблуду на други начин;

5) предузимање радњи усмерених на раскидање пословног односа измећу других тргаваца или ради спречавања, односно отежавања заснивања таквог односа;

6) оглашавање привидне распродаје или принудног снижења цена робе или вршење друте сличне радње којом се купац, односно потрошач доводи или се може довести у заблуду у погледу цена;

7) неовлашћена употреба законом заштићених спољних ознака другог трговца (назив, фирма робни жиг, услужни жиг, знак квалитета, знак порекла и др.) или употреба ознака које нису законом заштићене, којом се ствара или се може створити заблуда у промету робе на штету другог трговца који те ознаке употребљава у свом пословању;

8) давање другом трговцу овлашћења за коришћење својих спољних обележја ако се тиме ствара или се може створити заблуда на тржишту;

9) неовлашћено коришћење услуга трговачког путника, трговинског представника или заступника другог трговца;

10) прндабнјвње купаца или корисника уелугв давањем или обећавањем награда или неке друге имовинске кор-натн или погоднастн чија вредност знатније превазилази уобичајене рекламне нвграде.

3. Шпекулација

Члан 47. Шпекулација је стицање неосноване имовинске користи

изазивањем поремећаја у снабдевању тржишта или неоправданим повећањем цене.

Члан 48. Шпекулацијом се сматра нарочито: 1) прикривање робе, ограничавање иди обустављање продаје робе и друге радње којима се проузрокује поремећај на тржишту;

2) условљавање куповине једне робе куповином друге робе или условљавање куповине и продаје робе на други начин;

3) отежавање или онемогућавање куповине робе; 4) закључивање фиктивних уговора о куповини и продаји робе и о вршењу трговинских услуга и других фиктивних уговора;

5) непридржавање рока испоруке робе или испорука робе после уговореног рока по цени вишој од цене која је важила на дан испоруке робе утврђен уговором;

6) непридржавање редоследа испоруке када се роба продаје уплатом унапред одређеног износа новчаних средстава.

Уговори из става 1. тачка 2. и 4. овог члана ништавни су.

4. Ограничавање тржишта

Члан 49. Ограничавањем тржишта сматра се општи или појединачни

правни акт или радња државног органа, трговца, предузећа и другог правног и физичког лица којом се оганичава размена робе и слободно наступање на тржишту или се на други начин нарушвва конкуренција.

Члан 50. Актима и радњама из члана 49. овог закона сматрају се

нарочито акти и радње којима се трговац доводи у неравноправан положај тако што му се онемогућава ширење продајне мреже и продаја робе или се присиљава на продају, као и друге радње које доводе или могу да доведу до нарушавања конкуренције.

IV - ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ РАДИ СПРЕЧАВАЊА И ОТКЛАЊАЊА ПОРЕМЕЂАЈА НА ТРЖИШТУ


trgovina/21

Члан 51. Ако на тржишту настану већи поремећаји у производњи и

промету одређене робе, Влада може прописати привремене мере за спречавање и отклањање тих поремећаја.

Привремене мере из става 1. овог члана Влада може прописати само ако се поремећаји не могу отклонити мерама текуће економске политике.

Члан 52. Као привремене мере из члана 51. овог закона, Влада може

прописати; 1) забрану трговине одређеним производима, укључујући и извоз, ограничење трговине појединим производима у погледу количине, квалитета или других својстава производа или одређивање посебних услова за куповину и продају појединих производа (куповина по одобрењу или другој исправи и др.);

2) забрану предузећима и другим правним и физичким пицима одређених делатности да врше промет одређених производа;

3) забрану употребе одређених производа у производњи других одређених производа;

4) обавезу одређених предузећа и других правних и физичких лица да ставе у промет одређене врсте и количине производа или да их ствве на располагање, односно да их испоруче одређеним корисницима по одређеном редоследу;

5) број посредника у промету на велико одређених производа између предузећа и других правних и физичких лица која се баве производњом, односно увозом и предузећа и других правних и физичких лица која врше промет на мало;

6) обавезу одређених предузећа и других правних и физичких лица да образују и држе у резерви одређене врсте и количине производа;

7) обавезу одређених предузећа и других правних и физичких лица да превозе робу и остала добра,

8) обавезу предузећа и других правних и физичких лица која користе услуге превоза железницом да у одређеном року истоваре односно утоваре робу,

9) обавезу одређених предузећа и других правних и физичких лица да у својим складиштима чувају одређену робу и да истоварају, односно утоварају одређену робу.

Члан 53. Мере из члана 52. овог закона трају до отклањања разлога

за њихово прописивање.

V - ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА

Члан 54. Право потрошача на заштиту и обавезе трговца при продаји

робе на мало обезбеђују се под једнаким условима на тржишту.

Члан 55. Трговац на мало дужан је да при руковању робом, обезбеди

хигијенске, санитарне и здравствене услове у складу са законом, као и паковање и препакивање робе на начин којим се обезбеђује очување њеног квалитета.

Члан 56. Трговац на мало дужан је да у продајном објекту: 1) на уочљив начин истаакне цену робе образоване у складу са важећим прописима и да се придржава те цене;

2) изда рачун за продату робу (фактура, парагон-блок, исечак регистар-касе);

3) утврди и на уочљив начин истакне радно време и да се придржава тог времена;

4) продаје робу свим потрошачима под истим условима; 5) обезбеди податке о роби (обавештење о својствима, квалитету и начину употребе);

6) обезбеди декларацију, гарантни лист, атест и телничко упутство о начину коришћења робе, у складу са законом

7) обезбеди резервне делове, прикључне апарате и сл. и после престанка производње робе, у складу са законом;

8) обезбеди количину робе која је означена на оригиналном паковању,

9) прода количину робе коју потрошач тражи ако располаже том количином;

10) тачно мери робу и омогући потрошачу да провери количину купљене робе;

11) прода робу која је изложена продаји, односно којв се налази у продајном објекту;

12) при малим паковањима робе употребљава материјал за паковање који не може утицати на нето масу робе;

13) посебно упакује робу, на захтев потрошача, и такво паковање наплати највише до износа продајне цене материјала улотребљеног за паковање.

Скупштина општине може, изузетно ако је то од посебног интереса, уз претходну сагласност надлежне привредне коморе, одлуком одредити минимално радно време у којем се мора обављати трговина.

Члан 57. Потрошач има право на рекламацију у продајном објекту у

коме је роба купљена, уз рачун о куповини. Потрошач има право на рекламацију у року од дана

преузимања производе односно од дана када се утврди недостатак на производу, а најкасније у року од шест месеци од дана преузимања производа. Овај рок не односи се на производе са гаранцијом. Рекламација се подноси писменим путем.

Трговац који се бави прометом робе на мало дужан је да утврди поступак и начин решавања рекламације купца на недостатке продате робе.

Трговац је дужан да робу са недостатком замени новом робом или да потрошачу врати износ плаћен за ту робу у висини цене те робе на дан враћања или да уз сагласност потрошача, отклони недостатак на роби.

Трговац је дужан да потрошачу достави одговор на захтев за рекламацију најдоцније у року од 15 дана од дана пријема захтева.

Потрошач нема право из става 4. овог члана ако је недостатак на роби настао његовом кривицом.

Члан 58. Трговац који продаје робу са недостатком дужан је да ту

робу издвоји, да на уочљив начин истакне ознаку која упозорава на продају робе са недостатком, да сваки примерак те робе обележи и да снизи њену цену.

Члан 59. Потрошач има право да се у продајном објекту информише

о његовим правима и да надлежном инспекцијском органу пријави уочене недостатке

Члан 60. Министарство надлежно за послове трговине прати стање у

области заштите потрошача и на захтев потрошача или на сопствену иницијативу, утврђује да ли формуларни уговори садрже клаузуле којима се нарушава равноправност сауговарача и предузима мере за заштиту потрошача, нарочито у погледу квалитета и цене робе и у погледу трговинских услуга.

Орган из става 1. овог члана обавештава јавност о својим налазима на уобичајен начин.

Члан 61. Надлежни орган дужан је да информише потрошача, на

његов захтев, о правима и могућностима правне заштите.

VI - ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР И УПРАВНЕ МЕРЕ

Члан 62. Надзор над применом овог закона и прописа донесених на

основу овог закона врши министарство надлежно за послове трговине.

Члан 63. Ако предузеће, друго правно лице, радње или физичко

лине неовлашћено обављају промет робе или врше услуге, тржишни инспектор ће донети решење којим се забрањује вршење такве делатности.

Члан 64. Ако трговац неоправдано одбије захтев потрошача да му

робу са недостатком замени новом робом или да му врати износ за плаћену робу или да, уз сагласност потрошача, отклони


trgovina/22

недостатак на роби, тржишни инспектор донеће решење којим ће наредити трговцу да удовољи основном захтеву потрошача.

VII - ПРИМЕНА ЗАКОНА

Члан 65. Одредбе овог закона које се односе на нарушавање

конкуренције, привремене мере спречавања и отклањања поремећаја на тржишту, инспекцијски надзор и управне мере, имовинскоправну заштиту и казнене одредбе примењују се и на правна лица - произвођаче који нису регистравани за обављање трговинске делатности која неоправдано држе робу на залихама и не стављају је у промет. VIII - КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

1. Кривична дела

Члан 66. Ко у предузећу или другом правном лицу неоправданим

нагомилавањем робе или повлачењем робе из промета изазове поремећај на тржишту, казниће се за кривично дело затвором од шест месеци да пет година.

Казном из става 1. овог члана казниће се и физичко лице које је регистровано за обављање трговине.

Роба која је предмет извршења кривичног дела - одузеће се.

2. Прекршаји

Члан 67. Новчаном казном од 3.000 до 15.000 конвертибилних

марака казниће се за прекршај предузеће или друга правно лице:

1) ако обавља трговинску делатност, а не испуњава прописане услове у погледу пословних просторија, урећаја, опреме и кадрова (члан 4.);

2) ако неовлашћено обавља трговинску делатност тј. без одобрења, односно без уписа у регистар код надлежног органа, односно не држи у пословним просторијама, односно продајном месту решење о упису у регистар надлежног органа као, решење о испуњењу минимално-техничких услова и решење о испуњењу минималних услова за обављање трговине (члан 5.);

3) ако на продајном објекту не истакне фирму како је регистрована (члан 6.);

4) ако не држи, односно не води трговачку књигу, односно евиденцију о куповини, продаји робе и вршењу услуга, води је нетачно и неажурно или је учини недоступном (члан 8., 15. и 23.);

5) ако врши продају робе за коју нема исправу о њеној набавци (отпремницу, доставницу, рачун и сл,), односна која није евидентирана у пословне књиге (члан 8., 15. и 23.);

6) ако купује производе противно одредби члана 17. или ако купује стоку на сточној пијаци (члан 18.);

7) аха не утврди, односно придржава сс тржног, пијачног и вашарског реда, односно сајамских рокова

8) ако министарству надлежном за послове трговине не достави споразуме, уговоре и договоре из члана 35. став 2. овог закона (члан 37.);

9) ако предузме неку од радњи која представља злоупотребу монополског положаја (члан 41.);

10) ако предузме неку од радњи која представља злоупотребу доминантног положаја (члан 43.);

11) ако министарство надлежно за послове трговине не обавести о свим својим радњама и актима којима се ограничавају производња, трговина или техничко-технолошки развој и др. као и о разлозима за доношење тих аката односно предузимање тих радњи (члан 44. став 2.);

12) ако предузме неку од радњи која представља дело нелојалне конкуренције (члан 45. и 46.):

13) ако учини дело шпекулације на начин који није прописан у члану 46. овог закона (члан 47.);

14) ако ограничава или обуставља продају робе или предузима друге радње којима се проузрокују поремећају на тржишту (члан 48. став 1. тачка 1.),

15) ако условљава куповину једне робе куповином друге робе или на други начин услвљава куповину и продају робе (члан 48. став 1. тачка 2.);

16) ако продаје робу на начин и под условима којима се купцима отежава или онемогућава куповина робе (члан 48. став 1. тачка 3.);

17) ако закључи фиктивно уговор о куповини и продаји робе и о вршењу трговинских услуга или други фиктивни уговор (члан 48. став 1. тачка 4.);

18) ако се не придржвва рока испоруке робе или испоручи робу после уговореног рока по цени вишој од цене која је важила на дан испоруке робе утврђен уговором (члан 48, став 1. тачка 5.);

19) ако се не придржава редоследа испоруке робе кад се роба издаје уплатом унапред одређеног износа новчаних средстава (члан 48. став 1. тачка 6.),

20) ако не обезбеди декларацију, гарантни лист, атест и техничко упуство о начину коришћена робе, у складу са законом (члан 56, тачка 6.).

За радње из става 1. тачка 1. и тач. 3. до 15. овог члана казниће се за прекршај и правно лице произвођач из члана 65. овог закона који неоправдано држи робу на залихама и не ставља је у промет, новчаном казном од 3.000 до 15.000 конвертибилних марака.

За радње из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у предузећу или другом правном лицу, односно код произвођача из става 2. овог члане новчаном казном од 300 до 1.500 конвертибилних марака.

За прекршај из става 1. тач. 13. до 20. овог члана учиниоцу ће се изрећи уз казну и заштитна мера одузимања предмета који су употребљени или били намењени за извршење прекршаја или који су настали извршењем прекршаје као и заштитна мера одузимања имовинске користи.

Члан 68. За прекршај из члана 67. овог закона предузећу или другом

правном лицу ће се уз казну изрећи и заштитна мера забране обављања трговине у трајању до пет година.

За прекршај из става 1. овог члана одговорном лицу у предузећу или другом правном лицу изрећи ће се уз казну и заштитна мера забране обављања трговине у трајању да пет година.

Члан 69. 3а прекршај из члана 67. став 1. тачка 4. до 14. овог закона

суд ће, ради заштите тржишта, изрећи и заштитну меру јавног објављивања пресуде.

Члан 70. Новчаном казном од 2.000 до 15.000 конвертибилних

марака казниће се за прекршај предузеће или друго правно лице ако се не придржава привремених мера које је прописала Влада за спречавање и отклањање поремећаја на тржишту (члан 52.).

3а радње из става 1. овог члана новчаном казном од 300 до 1.500 конвертибилних марака казниће се за прекршај и одговорно лице у предузећу или другом правном лицу.

Члан 71. Новчаном казном од 500 до 5.000 конвертибилних марака

казниће се за прекршај трговац. 1) ако обавља продају робе преко покретне продавнице и другог облика привремено продаје супротно члану10. овог закона;

2) ако у каталогу за продају робе не означи продајне цене и друге услове продаје и време важења цена и услова (члан 12.);

3) ако не води прописану евиденцију, или купцу не води потврду о реду уплате, или се при испоруци не придржава реда уплате или купца без његове сагласности брише из евиденције или промени његово место у реду уплате (члан 13.);

4) ако у гарантни лист припиком продаје не упише датум продаје или упис не потврди печатом и потписам одговорног лица (члан 14.);

5) ако при руковању робом не обезбеди хигијенске, санитарне или здравствене услове или паковање,


trgovina/23

односно препакивање не врши на начин којим се обезбеђује очување квалитета робе (члан 55.);

6) ако на уочљив начин не истакне цену робе или се не придржава те цене (члан 56. тачка 1.);

7) ако не изда рачун за продату робу (члан 56. тачка 2.); 8) ако не утврди и на уочљив начин не истакне радно време и не придржава се тог времена (члан 56. тачка 3.);

9) ако не продаје робу свим потрошачима под истим условима (члан 56. тачка 4.);

10) ако не обезбеди податке о роби (члан 56. тачка 5.); 11) ако не обезбеди резервне делове, прикључне апарате и сл, и после престанка производње робе, у складу са законом (члан 56. тачка 7.);

12) ако не обезбеди продају количине робе означене на оригиналном паковању (члан 56. тачка 8.);

13) ако не прода количину робе коју потрошач тражи, а располаже том количином (члан 56. тачка 9.);

14) ако робу не мери тачно или онемогући потрошачу да провери количину купљене робе (члан 56. тачка 10.);

15) ако не прода робу која је изложена продаји или се налази у продајном објекту (члан 56. тачка П.);

16) ако при мањим паковањима робе употреби материјал за паковање који утиче на смањење нето-масе упаковане робе (члан 56. тачка 12.);

17) ако на захтев потрошача, посебно не упакује робу или за такво паковање наплати цену већу од цене материјала за паковање (члан 56. тачка 13.);

18) ако на захтев потрошача, робу са недостатком не замени новом робом или потрошачу не врати износ плаћен за ту робу у висини цене те робе на дан враћања или уз сагласност потрошача не отклони недостатак на роби (члан 57. став 3.);

19) ако робу са недостатком не издвоји, не означи на уочљив начин и не снизи њену цену (члан 58.).

За радње из става 3. овог члана казниће са за прекршај и одговорио лице у предузећу или другом правном лицу, односно код произвођача из члана 65. овог звкона, новчаном казном од 50 до 500 динара

За прекршај из става 1, тач. 3. до 10., тач. 12. до 17. и тачке 19. овог члана тржишни инспектор наплатиће новчану казну на лицу места у износу од 90 конвертибилних марака трговцу као правном лицу, односно у износу од 10 конвертибилних марака - одговорном лицу у правном лицу и предузетнику.


trgovina/24

На основу члана 4. став 4. Закона о трговини ("Службени гласник Републике Српске", број 16/96), министар трговине и туризма, доноси

ПРАВИЛНИК

О МИНИМАЛНИМ УСЛОВИМА У ПОГЛЕДУ ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА, УРЕЂАЈА И ОПРЕМЕ ЗА ОБАВЉАЊЕ

ТРГОВИНСКЕ ДЕЛАТНОСТИ ''Службени гласник Републике Српске'', бр. 5/97, 10/97, 9/99,3/00, 10/00, 25/00, 45/00, 14/02, 29/03, 64/03,76/03 и

93/03 (14.11.2003)

I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. Овим правилником уређују се минимални технички услови у

погледу просторија, уређаја и опреме за обављање промета ро-бе и вршење услуга у промету.

Члан 2. Промет робе и вршење услуга у промету обавља се у за ту

намену обезбјеђеним пословним просторијама. Пословним просторијама у смислу става 1. овог члана смат-

рају се просторије које испуњавају слиједеће услове: 1. да су изграђене у складу с урбанстичко - грађевинским прописима као пословни простор за обављање одгова-рајуће трговинске делатности, а што утврђује надлежни орган решењем којим се дозвољава њихова употреба (употребна дозвола)

2. да испуњавају прописане услове у погледу техничке опремљености, заштите на раду, заштите и унапређења-животне околине и друго за обављање одговарајуће тргавннске делатности.

Изузетно од става 1. овог члана трговинске делатности магу се под условима утврђеним овим правилником обављати и у просторијама. односно просторима који не испуњавају услове из става 2. овога члана(покретне пословне просторије, тезге, отворени простор и пр ).".

Члан 3. Пословне просторије према одредбама овог правилника су: 1. просторије у којима се обавља трговина на мало 2. просторије у којима се обавља трговина на велоко 3. складишта - стоваришта у којима сае обавља трговина на велико и трговина на мало

4. тржнице на мало, 5. тржнице на велико 6. сточне пијаце 7. откупне станице,откупна мјеста,односно догони

Члан 4. Пословне просторије морају бити изграђене на месту на

којем је, с обзиром на начин обављања трговине осигурана несметана и рационвлна манипулација робом.

Пословне просторије морају имати осигуран непасредан улаз с улице или др. јавног простора.

Члaн 5. Предузећа и др, правна лица и самоствлни привредници

приликом обављања трговине треба да воде рачуна о заштити човекове околине.

II - ПРОСТОРИЈЕ У КОЈИМА СЕ ОБАВЉА

ТРГОВИНА НА МАЛО

1. Продавнице

Члан 6. Продваннца у смнслу овог правилника је просторија у којој

се обавља трговина на мало од најужег до најширег асортимана робе широке потрошње, а у којој је продаја робе организована

тако да запослено особље продавнице услужује купце на уобн-чајан (класичан) начин, или као продаја путем самоизбора одн. самопослуживања купаца.

а) Спољашњи изглед продавнице

Члан 7. Продавница у којој се обавља трговина на класичан начин

мора бити изграђена од чврстог материјала.

Члан 8. Простор испред продавнице мора бити асфалтиран,

бетониран или поплочан, одн. изведен на други начин који омогућава несметано кретање особља и одржавање чистоће.

Члан 9. На улазној страни продавнице мора на уочљив начин бити

истакнута фирма (у пуном илн скраћеном облику) назив или број и место његовог пословања како је регистровано код над-лежног органа.

Члан 10. Ако у продавници постоје одвојена врата за улаз и излаз на

вратима морају бити истакнуте уочљиве оанаке "улаз" н "излаз".

б) унутрашњост продавнице

Члан 11. Продавпниа мора имати најмање 10 М2 површине и 2,80 М

висине изузев индустријеки пронзведених објеката или сличних објеката изграђеннк од инд. произведених елемената или др, објеката монтажно-демонтажног типа грађених према урбани-стичким условима и плану,

Продавница која се налази у згради проглашеној културно-историјским спомеником, може имати мању висину од про-писане, али не мању од 2,20 м.

Члан 12. У радном времену продавница мора бити осветљена

природним дневним светлом или вештачким осветљењем. Све продавнице које су прикључене на електричну мрежу треба да имају осветљење минимум 20 !уха по М

Члан 13. Продавница мора имати осигурано природно или вештачко

проветравање.

Члан 14. Продавница мора имати одговарајући уређај за грејање.

Члан 15. Под продавнице мора бити од тврдог материјала који се

може лако чистити. На местима где запослено особље претеж-но обавља радне задатке, под продавнице у погледу топлотне проводљивости мора одговарати нормативима утврђеним про-писима о заштити на раду.

Зидови и стропови продавнице морају бити уредно обра-ћени и обојени.

У делу продавнице у којем долази до јачег прљања зидова (где се продају свеже месо, воће и поврће и сл), зидови морају бити обложени керамичким плочицама или одговарајућим материјалом до висине најмање 1,5 м од пода.

в) Уређаји и опрема продавнице

Члан 16. Продавница мора бити опремљена уређајима и опремом

(полицама тезге, продајни столови, гондоле, расхладне витрине и сљ) која је одговарајућа типу продавнице, врсти роба које су предмет делатности и методама продаје. Опрема и уређаји се тако постављају да између њих остане слободан простор који омогућава несметан приступ запосленом особљу и купцима .

Простор за потрошаче у продавници не сме бити запречен робана нити амбалажом кориштених производа.

Члан 17. Робе које су резултат вештачких технолошких процеса које

емитују мирисе и које су отровне за исхрану не смеју се смештати у непосредној близиви са прехрамбеним производима који нису индустријски паковани


trgovina/25

Роба која се налази у излогу треба да буде истог квалитета кас и роба која се налази у продввници.

Члан 18. Продавница мора бити опремљена исправним мерилима ако

то звхтева врста робе (вагама и сл.), која се постављају тако да је купцима омогућен увид у мерење робе.

Амбалажа у којој се пакује вагана роба не сме својом тежи-ном да оштећује потрошача

Продавница мора имати регистар касу, изузев у случајевима где се роба продаје на бази парагон блокова и фактуре.

Члан 19. У свим продавницама где се врши продаја прехрамбених

производа продавци морају имати чисте беле мантиле, капе или хигијенске мараме за косу.

Члан 20. Продаја робе са отровним својствима и запаљивим течно-

стима мора се вршити под условима предвићеним посебвим прописима.

д) Помоћне просторије

Члан 21. Продавница мора имати одговарајуће помоћне просторије.

Под помоћним просторијама подразумевају се: просторије и простори за приручна складишта (магацин), простори за одла-гање покварљивих отпадака (смеће), простор за хигијенско-санитарне потребе запосленог особља и др.

Члан 22. Продввница прехрамбених производа са продајним прос-

тором већим од 36 М2 као и свака продавница животних намирница мора у свам саставу имати просторију или простор за помоћно складиште, одвојено од продајног простора.

Површина приручног складишта одрећује се сразмерно пов-ршини продајног простора продавнице, с тим да не сме бити мањи од 20% површине продајног простора.

Свеже месо, сухомеснати производи и остали лакокварљиви производи морају се ускладиштити на начин којим се осигурава њихова здравствена исправност.

Члан 23. Продавнипа мора имати помоћне просторије за потребе

запосленог особља (просторије за одлагање обуће и одеће и санитарни чвор). Величина тих просторија мора одговарати броју запослених у складу са прописима о заштити на раду.

Изузетно од одредбе претходног става, у продавници у којој је запослено укупно до пет радника у две смене, за одлагање обуће и одеће могу се предвидети гардеробни ормари смеште-ни у одговарајућој помоћној просторији у склопу прадввнице.

Члан 24, Продавница с продајним простором већим од 500 М2 мора

имати посебне помоћне просторије за хигијенско-санитарне патребе купца (патрошача) које се састоји од најмање једног мокрог чвора за мушкарце и једнаг за жене са одвојеним про-сторијама са одговарајућим бројем умиваоника и текућом топлом и хладном водом и прибором за одржавање хигијене (сапун, папир за брисање или апарат за сушење руку, посуде за отпатке и сл.).

Члан 25. Подови и зидови помоћних просторија из претходног члана

морају бити обложени керамичким плочицама или одговарају-ћим другим материјалам.

Зидови тих просторија морају бити обложени најмање до висине 1,50 м од нивоа пода.

III - ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ ЗА ПРОДАВНИЦЕ С ОДРЕЂНИМ ОБЛИЦИМА ПРОДАЈЕ

1. Самопослуге

Члан 26. Самопослуга у смислу овог правилника је просторија у којој

се врши продаја робе на мало, претежно самопослуживањем купца

Члан 27. Према обиму промета, капацитету, као и унутрашњој орга-

низацији пословног простора, самопослуге се сврставају у три категорије и то:

- мале самопослуге, до 200 м2 продајне површине - средње самопослуге од 201 м2 до 600 м2 и - велике самопослуге типа супер-маркета и супермаркета преко 600 м2 укупне корисне површине.

Члан 28. У самопослугама, поред услова предвиђених за класичне

продавнице мора се обезбедити: - довољан број корпи, а код средњих и већих, колица за превоз купљене робе"

- простор за остављање и чување ручног пртљага купца; - да прастар између гондола полица и сл, изложеном ро-бом буде слободан у ширини најмање 1 метра за несме-тано кретање и услуживање купца;

- мерила за мерење и одговарајући простор (тезге,полице за паковање и смештај робе и др)

2. Драгстор

Члан 29. Дрвгстор је, у смислу овог правилника просторија у којој се

врши промет робе на мало разних животних намирница и пре-дмета за кућне потребе, алкохолних и безалкохолних пцћа дуванских прерађевина, шибица и прибора, парфимеријских и козметичких производа, новина и часописа, производа домаће радиности и уметничких заната, по принципу самопослуживања

У драгстору се може вршити промет робе на мало производа и у комбинацији са пружањем угоститељских услуга (кафа, брзо припремање хране и сл.) у физички одвојеинм просторијама.

Рацно време траје од 0-24 сваки дан Продајна површина драгстора износи преко 700 м2.

3. Дисконтнв продавица

Члан 30. Дисконтна продавница је, у смислу овог правилника, про-

сторија у којој се врши промет робе на мало прехрамбеним и непрехрамбеним производима, по нижим ценама

Власник дисконтне продавнице мора поседовати најмање две просторије - физички одвојене у којима се врши продаја исте робе по нормалним ценама (без папуста) и са попустом.

Дискотна продаја подразумева давање попуста на робу паковану у количинама већим од јединичне количине утврђене трговинским правилником.

Роба се продаје претежно у индустријском паковању, а ређе у трговачком паковању, на принципу самопослуживања

Дисконтна продавница мора имати колица за превоз купљене робе до превозног средцтва купца и омогућен приступ превозном средству купца

4. Бутик

Члан 31. Бутик је, у смислу овог правилника, просторија у којој се

обавља промет робе на мало модним новитетима и уникатима текстилне, кожне и крзнарске канфекције,галантерије, трикотаже, плетене робе, позамантерије и обуће.

Раба се продаје самоизбором и услуживањем.

5. Робна кућа

Члан 32. Робна кућа у смислу овог правилника је продавница у којој

се врши продаја робе на мало најширег асортимана робе широке потрошње самопослуживањем, самоизбором,путем аутомата и услуживањем од стране продавача. Продаја је организована тако да по правилу за поједине врсте робе постоје посебни продајни простори.

Члан 33. Робне куће се уврштавају у две категорије и то: - специјализанане са најмање 500 м2 корисне површине, и - универзалне робне куће са најмање 2,000 м2


trgovina/26

Члан 34. У робним кућама поред услова предиђених за продавнице и

самопослуге, мора се обезбедити: 1. посебна просторија за довоз, пријем и ускладиштење робе

2. рампа за приступ транспортних возила; 3. теретно дизало за пренос робе, ако је продајни простор лоциран по спратовима;

4. поред степеница и покретне степенице, ако је продајни простор лоциран у просторијама више од три спрата;

5. загрејавање прасторија путем централног грејања; б. клима уређаје за пречишћабање ваздуха 7. сопствени агрегат за производњу електричне енергије који се у случају нествнка електричне енергије аутомат-ски укључује у рад

8. службу информисања потрошачка; 9. сервисну службу за мање попрабке купљене конфекције, на захтев купца;

10. службу за куповину робе иа кредит; 11. просторије за одлагање амбалаже 12. најмање два инсталисана телефона јавне говорнице и 13. санитарне просторкје за запослено особље и купце,

б. Киоск – трговка

Члан 35. Киоск-тргавка ( у даљем тексту. киоск) је у смислу овог

правилника просторија у којој се продаје роба на мало ужег асортимана утврђена овим правилником,

Киоск може бити индустријски произведен објекат или други сличан објекат изграђен од индустријски произведених елемената или други објекат монтажно-демонтажнаг типа гра-ђен преиа урбанистичким условима и плану, намењен за обав-љање делатности из претходног става

Члан Зб. У киоску се мора обезбедити одговарајући брај полица на

којима се излаже разврстана роба. Киоск мори бити изграђен од материјала који раднику пру-

жа заштиту од атмосферских утицаја Под киоска мора бити изведен од материјала који ће оси-

гуравати топлотну изолацију. Киоск мора бити прикључен на електричну мрежу. За време хладног периода патребна је обезбедити

загрејавање киоска .

Члан 37, Киоск у коме се врши промет животних намирница мора

имати минимум хигијенско-санитарних уређаја односно топлу и хпадну волу

За промет брзо кварљиве робе (млеко, млечни производи, месо и прерађевине од меса и сл.), морају се обезбедити одго-варајући расхладни уређаји у којима се не могу држати заједно намирнице које попримају мирисе (млека, сир, свежа роба и сл.).

Члан З8. У киоску се може вршити промет следећих производа: - животних намирница и предмета за кућне потребе; - ситне индустријоке непрехрамбене робе намењене свако-дневној потрошњи;

- текстилне конфекције, текстилне и крзнарске галанте-рије и трикотаже;

- дувана и дуванских прерађевина - лековитог биља; - школског и канцеларијског материјала и прибора – новина, часописа и сличних публикација - галантерије, бижутерије, базарске робе и играчака - парфимеријских и козметичких производа - филателије и прибора и цвећа

7. Пакрегва лрадавинжа

Члан 39. Покретна продавница је затворено, индустријски произве-

дено возило (моторно возило, приколица, плонви објекат) које

је намењено и опремљено за продају на мало одређеног асо-ртимана произода утврђених у претходном члану.

Члан 40. Покретна продавница изузев ако се ради о пловном објекту,

мора испуњавати на одређен начин минимално-техничке и друге услове утврђене овим правилником за киоске.

Покретна продавница може се лоцирати на које одреди надлежни орган града, односно општине, по претходно приба-вљеном пешењу тог органа.

Покретна продавница може бити лоцирана и на тржницама на мало.

За покретну продавницу мора бити прибављен одговарајући атест надлежне инспекције, односно института.

Обављање промета путем покретне продавнице може се вршити на подручју једног или више градова, односно општина уз претходно прибављено пешење тих градова, односно општи-на на чијем подручју се жели вршити промет робе.

Члан 40а. Други привремени и повремени облици продаје су: продаја

из расхладних витрина , продаја на покретном столу, сталку или сличном импровизованом објекту.

Роба која се може продавати на објектима из става 1. овог члана су:

- творнички пакован сладолед, књиге, часописи, разгледнице, сувенири,наочале, лутрија

- прехрамбени производи који се припремају на лицу мјеста (кокице,кестен, кукуруз)

Овај вид продаје утврђују својим посебним условима лока-лни органи управе, као и мјеста на којима се роба из става 2. овог члана може продавати.

Решење којим се одобрава обављање делатности из става 1. и 2. овога члана издаје надлежни орган локалне управе и иц-та имају ограничен временски период важења, који не може бити дужи од једне године.

8. Бензинска пумпна станица

Члан 41. Промет на мало течним нафтним горивима (моторна гори-

ва) која се користе у моторима с унутрашњим сагоријевањем обавља се на обавља се на бензиској пумпној станици, а изузетно промет течних нафтних горива могу обављати и пред-узеча без поседовања бензиске пумпне станице која се бави снадбјевањем пловних објеката течним нафтним горивима на погон бродских мотора,а на мјестима за која су сагласност дали надлежни органи.

На бензинским пумпним станицама у одвојеном продајном простору, као допунски асортиман може се обављати трговина на мало и другим непрехрамбеним производима (уља мазива, резервни делови за аутомобиле, цигарете, средства за хигије-ну, новине ,часописи, разгледнице, сувенири, производи умјет-ничких заната, прибор за пецање, опрема за камповање), као и безалкохалним пићем у творничком паковању ситним индустри-ским прехрамбеним производима у трговачком паковању, твор-нички пакованом сладоледу, пиво паковано у неповратну амбалажу..

"Члан 41 а. Бензинска пумпна станица мора бити опремљена: 1. уређајима за истакање горива са електронско дигитал-ном контролом количинеисточеног горива и финансијске вредности истог,

2. електронско мерним системом за контролу количине зап-римљеног и источеног горива и тренутном стању залиха горива у резервоарима

3. електронском опремом за обавезно аутоматско издавање рачуна купцима за сваку куповину горива издатим у скла-ду с прописима којима се регулише порез на промет производа.

Уређајима из стива 1. овог члана мора се обезбедити вође-ње, исказивање и чување података о примљеном и издатом гориву за сваку појединачну промену, збирно на нивоу дневног, месечног и годишњег промета, по потреби промета за одређени слободно задани период, те чување тих података најмање за


trgovina/27

период сд 3 године од завршетка пословне године за коју се исти односе.

Субјекти који врше снадбјевање пловних објеката течним нафтним горивима за погон бродских мотора , снадбјевање мо-гу вршити путем цистерне са уграђеним одговарајућим мјерним уређајем за утврђивање количине источеног горива који морају бити верификовани (погледани и жигосани) од стране надлеж-не републичке организације..

Члаи 41 б. Уређаји и опрема из члана 41а. став 1. тачка 1. и 2. могу се

стављати у промет и уграђивати након што у складу с важећим прописима надлежни орган овлаштен за контролу мерних уређаја одобрити њихову употребу као мерних уређаја

Уређаје и опрему из члана 41а. став1. тачка 1. и 2. могу се стављати у промет, уграђивати и одржавати предузећа која испуњавају услове у складу с посебним правилником који доно-си министар надлежан за послове трговине.

Уређаји и опрема из члана 41а. став 1. тачка 1. и 2. могу се употребљавати уколико је уградњу и одржавање истих изврши-ло овлаштено предузеће и након што њихопву исправност и тачност потврди надлежни орган овлашћен за за контролу мер-них уређаја и исти буду жигосани односно запечећени на про-писан начин

Члан 41 в Ближе одредбе о промету, уређивању, одржавању,контроли

исправнисти и тачности и обезбјеђењу података (печаћењу) утврђују се посебним прописом који доноси министар надлежан за послове промета роба и усллуга.

Члан 42. Пословни простор бензинске пумпне станице мора имати

санитарни чвор за запослено осабље као и за потребе купаца и то посебна за мушкарце и за жене.

"9,Просторије за промет на мало алкохола,кафе и дуванскнх прерађевина

Члан 42а Уље за ложење, екстра лако и лако специјално (ЕЛ и ЛС) не

смију се складиштити и стављати у промет на бензиским пумп-ним станицама.

Складиштење и продаја на мало уља за ложење екстра лаког и лаког специјалног (ЕЛ и ЛС) може се обављати само из посебно утврђених пословних просторија изграђених у складу са важећим урбанистичко – грађевинским прописима и прописима о изградњи и опремању просторија за запаљиве течности и ускладиштењу и претакању запаљиве течности ( резервоари).

Укупни капацитет пословног простора, из става 2. овога члана, не може бити мањи од 50. 000 литара у једном или више резервоара.

Продаја на мало уља за ложење (ЕЛ и ЛС) врши се достављањем ауто – цистернама које су видно обиљњжене и искључиво служе за достављање уља за лужење и које су опремљене одговарајучим мјерним уређајима за утврђивање источене који чине, а који морају бити верификовани ( прегледани и жигосани) од стране надлежне републичке организације.

Субјекти који се баве прометом уља за ложење: лако '' L'',средње ''S'' и тешко ''Т'' не морају испуњавати услове из члана 47.а.став 1. тач.1. и 2. овог правилника. Промет на велико уља за ложење(L,S i T) која се непосредно купцу испоручује без претходног ускладиштења врши се достављањем аутоцистернамакоје су видно обиљежене и служе искључиво за достављање уља за ложење .

Члан 42.б Промет на мало течним нафтним гасом – аутоплином који

се користи за погон мотора са унутрашњим сагоријевањем обавља се плинској пумпној станици.

Плинске пумпне станице за снадбјевање аутоплином моторних возила могу се користити само ако одговарају техничким нормативима и стандардима.

Складиште и продаја на мало аутоплина може се обављати само из посебно утврђених пословних просторија изграђених у складу са важечим урбанистичко грађевинским прописима и

прописима о изградњи и опремању просторија за запаљиве течности и ускладиштењу и претакању запаљивих течности (резервоари).

ПРОСТОРИЈЕ У КОЈИМА СЕ ОБАВЉА

ТРГОВИНА НА ВЕЛИКО

Члан 43. Пословне просторије у којима се обавља трговина на вели-

ко на основу узорка или на други сличан начин морају у свом саставу имати.:

- просторију за примање пословних странака и одржавање пословних састанака

- помоћне просторије за хигијенско-санитарне потребе - витрину за излагање узорака уколико се трговина на ве-лико обавља наоснову узорка.

Поред услова из претходног става, просторије у којима се

обавља трговина на велико морају испуњавати и услове пропи-сане овим правилником за складишта – стоваришта.

СКЛАДИШТА-СТОВАРИШТА У КОЈИМА СЕ ОБАВЉА

ТРГОВИНА НА ВРЛИКО И МАЛО

Члан 44. Складиште - стовариште у смислу овог правилника је

затаорена просторија, а изузетно наткривени или отворени простор ако то врста робе или климатски услови дозвољавају, у којима се обавља трговина на велико, на мало, односно на велико и мало и врши сортирање, паковање, чување, складиштење и припрема робе за отпрему и продају.

Члан 45. Складиште-стовариште мора да испуњава следеће услове: - да је израђено од чврстог материјала, а наткривени или отворени складишни простори морају имати тврду подлогу,

- да је наткривени или отворени складишни простор огра-ђен у висини најмање 2 метра с тим што ван градског региона може бити ограђен жицом

- да је омогућен приступ за истовар и утовар робе; - да је приступ за купце и транспортно возило изграђен од тврдог материјала

- да има одговарајућу опрему за смештај и манипулацију ро-бама,а ако је изграђено на више етажа и теретно дизало;

- да се на изградњу и излгед подова, зидова и стропа затореног складишта примењују одредбе члана 15. овог правилника

Подови наткривеног и откривеног складишта морају бити изграђени од тераца или асфалта или другог чврстог материјала

- да има посебан простор намењен за обављање админи-стративних послова

- да има посебан простор за одлагање повратне амбалаже и смећж

- да има просторије за хигијенско санитарне потребе запо-сленог особља

Складишта-стоваришта у којима се врши сортирање и пако-вање робе морају имати

- посебне просторије и опрему за те намене: - одвојени простор за пријем робе која ће се паковати - простор где ће се вршити паковање - простор у којем се одлажу готови производи уколико се паковање врши као стална делатност,

- опрему за пријем и испоруку робе и - исправну опрему за мерење.

Члан 46. Складиште-стовариите у коме се обавља тргавина на вели-

ко поред услова из претходног члвна мора испуњавати и следе-ће уславе:

- телефон - апарат за производњу електричне енергије за робу за коју се користи расхладни уређај.

Складиште - стовариште у коме се обавља трговина на велико и мало мора имати физички одвојене просторије за трговину на велико и трговину на мало.


trgovina/28

Члан 47. Складиште-стовариште мора бити током радног времена

довољно осветљено прирадном или вештачком светлошћу и мора имати природно или вештачком проветравање, а ако то својстао и врста робе захтевају, мора имати и одговарајуе климатске уређаје

Складиште-стовариште у коме се врши ускладиштење пољопривредно-прехрамбених производа уколико то захтева врста робе, мора имати обезбеђене расхладне уређаје и уре-ђаје за грејење, однасно кондиционирање зрака којима се оси-гурава правилно чување производа на дуже време, односно дозревање оних производа који тај процес захтевају.


ТРГОВИНА НА ВЕЛИКО НАФТНИХ ДЕРИВАТА

Члан 47а Трговина на велико моторним горивима обавља се у посло-

вним просторијама за ускладиштење и претвкање истих (у да-љем тексту: терминал).

Терминал је пословна просторија: 1. изграђена у сгладу с важећим урбанистичко грађевин-ским прописима и прописима о изградњи и опремању постројења за запаљиве течности и ускладиштењу и претакању запаљивих течностами

2. укупног капацитета за складиштење моторног горива од најмање 2.000 тона у једном или више резервоара

Услове из овог члана не мора испуњавати субјект који се бави врши увозом моторног горива искључиво ради продаје путем својих малопродајних бензинских пумпних станица


ТРГОВИНА НА ВЕЛИКО

АЛКОХОЛА, КАФЕ И ДУВАНСКИХ ПРЕРАЂЕВИНА

Члан 47 б Трговина на велико алкохола, укључујући и пиво, кафе и

дуванских прерађевина се обавља искључиво у пословним про-сторијама које испуњавају услове прописане овим правилником за складишта- стоваришта".

ПРОСТОРИЈЕ У КОЈИМА СЕ ОБАВЉАЈУ

ТРГОВИНСКЕ УСЛУГЕ

1. Тржнице на мало, односно пијаце

Члан 48. Тржнице на мало, односно пијаце су организована и уређе-

на места на којима се, на уобичајен начин, обавља трговина на мало пољопривредним, прехрамбеним и другим производима између продавца и купаца.

На тржницама на мало, односно пијацама не може се оба-вљати трговина на мало свежим млеком уколико није творни-чки паковано, огревним и грађевинским материјалом, намеш-тајем, погребном опремом, новим моторним возилима нафтом и дериватима нафте.

На продајним мјестима: отвореним тезгама (столовима, клу-пама), односно затвореним тезгама (боксовима и контејне-рима), не може се обављати трговина на мало следећих произ-вода: алкохола и безалкохолних пића, кафа, цигарете и пре-храмбени производи, осим пољопривредни-прехрамбених про-извода индивидуалних произвођача.

Поред производа наведених у претходноном ставу на отво-реним тезгама (столовима и клупама), не могу се продавати слиједечи производи: текстилна роба, обуча, кожа и кожна га-лантерија, предмети за личну употребу и употребу у домачин-ству, метална и електротехничка роба, хемиски и козметички производи

Члан 49. Тржнице на мало, односно пијаце се организују и уређују

као засебне целине или физички одвојене подцелине једне целине и то као:

- зелене тржнице на мало, односно пијаце - робне тржнице, односно пијаце - кванташке тржнице на мало, односно пијаце - тржнице на мало, односно пијаце за продају коришћене робе (старих ствари)

- тржнице на мало аутима, ауто-пијаце.

ЗЕЛЕНЕ ТРЖНИЦЕ НА МАЛО, ОДНОСНО ПИЈАЦЕ На зеленим пијацама, на отвореним или затвореном пијач-

ним тезгама и сличним објектима обавља се промет на мало: 1. пољоптивредно – прехрамбеним производима (свих врста свежег и сушеног воћа, поврћа, шумских плодова, јаја, меда и млечних производа.

2. Цвећа, украсног и лековитог биља, садног материјала, украсних јелки

РОБНЕ ТРЖНИЦЕ НА МАЛО, ОДНОСНО ПИЈАЦЕ

На робним пијацама обавља се промет робе на мало: 1. индустријско – непрехрамбених производа: - текстилне робе - одеће - обуће - финалних производа за личну употребу и употребу у

домаћинству од порцулана, стакла, керамике, коже, текстила, гуме и пластике

- металне и електротехничке робе - хемијских и козметичких производа

2. Прехрамбених производа, осим пољопривредно–прехрам-бених производа који се продају на зеленим тржницама на мало, односно пијацама

КВАНТАШКЕ ПИЈАЦЕ

На кванташким пијацама обавља се промет на мало пољо-

привредно – прехрамбених производа ( воче и поврче). Простор кванташке пијаце за промет на мало производа из

претходног става ограђује се , уређује и нумерише за постав-љање контернера, боксова као и за паркирање морорних вози-ла ( приколица) из којих се врши продаја.

Промет на мало производа на кванташкој пијаци обавља се на поцтављеним контејнерима, боксовима,возилима, приколи-цама и сличним објектима чија површина износи најмање 6 м2.

ТРЖНИЦЕ НА МАЛО , ОДНОСНО ПИЈАЦЕ ЗА ПРОДАЈУ КОРИШЋЕНЕ РОБЕ ( СТАРИХ СТВАРИ)

За продају коришћене робе (старих ствари) мора бити орга-

низована посебна пијаца и као таква регистрована. Роба из претходног става може се продавати и на отворе-

ним тезгама.

АУТО ПИЈАЦЕ

На ауто пијацама обавља се продаја половних путничких,

теретних возила и мотоцикала између продаваца и капаца. На ауто пијаци могу се продавати и половни ауто делови и

прибор. Половни ауто делови и прибор продају се са покретних при-

времених тезги, које се по завршетку рада ауто пијаце укла-њају.


trgovina/29

Члан 50. Продајни простор тржнице на мало, односно пијаце може

бити отворен и затворен. На затаорени продајни простор тржнице на мало, односно

пијаце у погледу осветлења и провегравања примењују се одредбе члана 12. и 13. овог правилника.

Отворени продајни простор тржнице на мало, односно пија-це мора имати јавну расвету.

Члан 51. На изградњу и изглед подова, зидова и стропова затвореног

прадајног простора тржнице на мало, односно пијаце на одго-варајући начин примењују се одредбе члана 15. овог правил-ника

Под отвореног продајног простора тржнице на мало, односно пијаце мора бити изграђен од материјала отпорног на хабање.

Члан 52. На тржнице на мало, односно пијаце у погледу фирме приме-

њују се на одговарајући начин одредбе члана 9, овог правилника

Члан 53. Тржница на мало, односно пијаца мора имати: - складишни простар за чување производа анималнаг по-рекла

– одговарајући простор за опремање и чување вага. Сунцо-брана и осталог прибора којим се служе продавци,

- простор за санитарни и ветеринарски преглед намир - посебан простор за осигурање отпадака - помоћну просторију намењену за химјенско - санитарне потребе запосленог особља у тржнижи,

- гардеробу за смештај одеће и обуће; - одвојене помоћне просторије намењене и хигијенско - санитарне потребе продаваца и купаца робе

- прикључак на јавну водоводну, канализациону и елект-ричну мрежу,

- истакнут извод из тржног реда - исправну контролну вагу доступну сваком потрошачу, по-стављену на видно место са одређеним ознакама чије се услуге не смеју наплаћивати;

- одговарајући приступ теретним возилима

Члан 54. Пијаце из члана 48, овог правилника морају имати: - посебан простор за одлагање отпадака - обезбеђен довод хигијенски исправне боде и - хигијенски уређен WC

Члан 55. На тржницама на мало, односно пијацама морају бити ивга-

на одвојена продајна места за трговину свежом робом и свежим месом уколико се предвђа продаја наведене робе.

За свежу робу, месо, свеже млеко творнички паковано, мле-чне производе, сухомеснате производе и сличне производе мо-рају бити обезбеђени одговарајући затворени простори (витри-на и сл.) за смештај тих производа

Члан 56. На тржници на мало, односно пијацама, трговина на мало

се обавља се путем једхнопбразно изграђених: отворених тезги са надстрешницом за робу и потрошаче (столови и клупе), зат-ворених тезги ( боксови и контејнери), као и киоцка, продав-ница, покретних продавница, а на кванташким пијацама и из моторних возила (приколица). Ако се трговина на тржници на мало односно пијаци обавља преко киоска, продавница, морају битииспуњени – технички услови прописани овим правилником за ове типове малопродајних места.

Члан 57. Сваки продајни сто, клупа интерпукцију и контејнер или

бокс мора имати исправну вагу или други мерни уређај са адек-ватним ознакама уколико то захтева врста робе која се продаје постављену на видно место.

Члан 58. Величина продајних столова и клупа мора бити најмање 1,8

х 0,8 м. Горња површина продајних столова и клупа мора бити изграђена од материјала који се лако чисти.

Продајни бокс или контејнер мора имати мора имати повр-шину најмање 4 м2.

Објекти из става 2. овог члана морају бити изграђени од чврс-тог материјала, наткривени и затворени са три непокретне станице.

Члан 59. Продајни столови, клупе интерпукција и контејнери и боксови

морају бити постављени тако да између њих остане најмање 1,5 м слободног простора за несметано кретање продаваца и купаца

Члан 60. На продајном столу и клупи, односно боксови и контејнеру

се може класирати иста роба по квалитету, али се мора форми-рати посебна цена за сваки квалитет и мора се одвојити роба различитог квалитета

Члан 61. На сваком продајном столу, клупи интерпукција и кон-

тејнеру и боксу мора бити на уочљив начин истакнуто име и презиме продавца односно предузећа у складу са одредбом члана 9. овог правилника.

Члан б2 Продавци који продају млеко, млечне и сухомеснате произво-

де, месо и рибу морају имати чисте беле кецеље, рукавце и капе.

СТОЧНЕ ПИЈАЦЕ

Члан 63. Сточне пијаце у смислу овог правилника су посебно орга-

низована, уређена и технички опремљена места на којима се врши тргавина стоком

На сточној пијаци се може вршити трговина стоком за коју власник има важеће уверење о здравственом стању стоке

Члан 64. Сточне пијаце морају испуњавати следеће услове; - да су изграђене на сувом простору који може бити тврдо уваљан и насут шљунком или шљвком или изведен од другог чврстог материјала који се може лако чистити и дезинфиковати

- да су ограђене са видно означеним улазом - даје обезбеђена рампа за утовар стоке везови за крупну - и боксови за ситну стоку, - да је обезбеђена вага ва вигање стоке; - даје обезбеђена посебна просторија (киоск или слично) за административне послове;

- да је обезбеђен довод хигијенски исправне воде и хиги-јенски уређен WC;

- да је обеабеђено место за смештај - одмор и исхрану стоке ако продаја траје више од једног дана у седмици.

ТРЖНИЦЕ НА ВЕЛИKO

Члан 65. Тржнице на велико су посебно организована и уређена меc-

та на којима се продају и купују на велико пољопривредни, прехрамбени и други производн ради даље продаје или пре-раде, на којима се појављују правна лица имаоци радњи и сви други осим крајњих потроиача

Члан бб. Тржнице на велико морају имати: - простор за излагање и продају произнода - простор за ускладиштење - простор за обраду и дораду уколико врши услуге обраде и дораде

- одговарајућа средства за манипулацију робама - просторију за обављање административно-стручних пос-лова

- помоћне просторије за хигијенско-санитарне потребе за-посленог особља и странака

- посебан простор намењен за одлагање отпадака - паркиралиите за теретна возила прикључке на јавну електричну, водоводну и канализацијску мрежу,

- агрегат за производњу електричне енергије - мерни уређај.


trgovina/30

Члан 67. На тржнице на велико у погледу фирме осветлења, изград-

ње и изгледа подова, зидова и стропова примењују се на одго-варајући начин одредбе члана 9., 12., 13., 15. (став 1., 2. и 3.) овог правилника.

ПОСЛОВНЕ ПРОСТОРИЈЕ У КОЈИМА СЕ ОБАВЉАЈУ ОСТАЛЕ ТРГОВИНСКЕ УСЛУГЕ

Члан 63. За пословне просторне у којима се обављају остсле трго-

винске услуге из члана 22. Закона о трговини ("Службени глас-них Републике Српске", број 16/96) примењују се на одговарају-ћи начин одредбе овог правилника које се односе на простори-је у којима се обавља трговина на мало осим приређивања сајмова и привредних изложби, вашера ако овим правилником није другачије одређено.

Део пословне просторије или посебна просторија у којој се обављају услуге у трговини морају бити намењене за пријем странака, а такође имати телефон или телефахс и сл.

Члан 69. Пасловне просторије у којима се пружају услуге ускла-

диштења морају испуњввати услове који су овим правилником прописани за складишта у којима се обваља тргавина на велико.

Члан 70. Пословне просторије у којима се пружају услуге контроле

квалитета и квантитета производа морају, у зависности од врсте производа, бити опремљене одговарајућом лаборато-ријом и уређајима опремом и прибором за испитивање односно утврђивање својства и количине производа

Члан 71. Предузеђа односно самостални привредници који пружају

услуге отпреме и допреме робе морају располвгати одговарају-ћим транспортним средствима и средствима за правилну манипулацију робом

Члан 72. Испуњеност услова у погледу пословног простора, уређаја и

опреме за обављање трговинских делатности, записнички уређује комисија од три члана која се именује на период од шест месеци.

Комисија из претходног става формира се у оквиру наденог органа локалне самоуправе и именује је начелник општине, односно града, осим за делатности промета на велико и мало нафтних деривата, промета на белико духанских прерађевина , шпедитерских услуга и услуга тржнице на велико , за које се формира комисија у оквиру министарства надлежног за послове промета и услуга , коју именује ресорни министар.

Састав и висину трошкова рада комисије која се формира у оквиру надлежног органа локалне управе, одређује начелник општине, односно града.

Један члан комисије из претходног става обавезно мора бити тржишни инспектор.

Састав и висину трошкова рада комисије која се формира у оквиру министарства надлежног за послове промета роба и услуга, одређује ресорни министар.

Х ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 72а Одредбе члана 41а. став 1. тачка 1. почеће се примењивати

од дана ступања на снагу овог правилника на новоизграђене бензинске пумпне станице за које до дана ступања на снагу овог правилника решењем надлежног органа није одобрена употреба (употребна дозвола).

Одредбе члана 41а. став 3. почеће се примјењивати у роковима утврђеним прописима којима се регулише порез на промет производа.

Субјекти који врши промет моторним горивима на мало оба-везни су да на изграђене бензиске пумпне станицама уређаје из члана 41а. став1. тачка 2. овог правилника инсталирају нај-касније до 30. септембра 2000 године,а уређење из члана 41а. став1. тачка 1. овог правилника најкасније до 30. јуна 2001 године.

На бензиским пумпним станицама на којима није уграђена опрема из члана 41а. став1. тачка 2. овог правилника извршит ће се на одговарајући и поуздан начин печачење резервоара и исто че се вршити приликом сваког пријема нове количине нафтних деривата до уградње наведене опреме, односно до истека овим правилнуиком утврђених рокова за уградњу исте.

Печаћење резервоара у складу с овом чланом врши Мини-старство трговине и туризма – Ресор републичке тржишне инспекције.

Члан 72б. Решење о испуњености услова за обављене трговинске

делатности: трговине на белико и мало моторним горивима, промета на велико духанских прерађевина, шпедитерцких услуга и услуга тржнице на велико, промета на велико и мало уља за ложење (ЕL ,LS) и промета на велико уља за ложење лако '' L '', средње '' S '' и тешко '' т'', доноси министарстрво надлежно за послове промета роба и услуга.

За остале трговинске делатности, које нису наведене у претходном ставу решење о испуњености услова, доноси над-лежни орган локалне управе.

Решење из става 1. и 2. овог члана мора да садржи све податке о простору, односно просторији где се обавља трговин-ска делатност (дужина, ширина, висина, површина, опремље-ност уређајима и опремом), утврђених записником комисије из члана 72а. овог правилника.

Правно лице или физичко лице – предузетник се регистру-је, односно прибавља одобрење за рад на тржницама на велико, односно на мало код надлежног органа, уз доказ да је закључио уговор са правним лицем или предузетником који је регистрован, то јест поседује одобрење за вршење услуга трж-нице на велико, односно на мало, а која су претходно приба-вила решење о испуњавању услове за пружање услуга тржнице на велико, односно на мало.

Члан 72в. Субекти који обављају трговинску делатност, односно врше

промет роба и услуга, дужни су ускладити обављање своје де-латности са условима прописаним овим правилником у року од шест месеци од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске.

Члан 73. Даном ступања на снагу овог правипника престаје да важи

Правилник о уславима обављања трговинске делатности ("Слу-жбени лист СР БиХ", број 36/91).

Члан 74 Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објв-

љивња у "Службеном гласнику Републике Српске".

Documents

zakon o trgovini - ZUKOzuko.ba/pdf/download/zakon_o_trgovini.pdf · lica, ali samo u jednom prodajnom objektu. Trgovac je dužan da na poslovnom prostoru istakne firmu ona-ko kako