Dugo putovanje u noc

  • View
    183

  • Download
    14

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Judžin O'Nil "DUGO PUTOVANJE U NOĆ"

Text of Dugo putovanje u noc

  • Judin O'Nil

    Dugo putovanje u no

    Prevod : Voja olanovi

    Naziv originala:

    Eugene O'Neill

    Long Day's Journey Into Night

    Karloti, na dvanaestu godinjicu naeg venanja

    Najdraa. Tebi darujem rukopis ovog komada o staroj tuzi, komada pisanog suzama i krvlju. Neko bi rekao da je to emerno neprikladan dar za dan kad se proslavlja srea. Ali ti e razumeti. Ja ga shvatam kao znak panje prema tvojoj ljubavi i nenosti koje su mi dale veru u ljubav i tako pomogle da konano pogledam u oi svojim pokojnicima i napiem ovaj komad da ga napiem sa dubokim saoseanjem, pratanjem i razumevanjem za sve etvoro zlosrenih Tajrona.

    Ovih dvanaest godina, Voljena, predstavljale su putovanje u svetlost. U ljubav. Ti zna koliko ti dugujem. I koliko te volim.

    DIN

    Tao Haus

    22. jula 1941.

    LICA:

    DEJMS TAJRON

    MERI KAVAN TAJRON, njegova ena

    DEJMS TAJRON MLAI, njihov stariji sin

    EDMUND TAJRON, njihov mlai sin

  • KETLIN, sluavka

    SCENE:

    PRVI IN:

    Dnevna soba u letnjikovcu Tajronovih oko osam ipo izjutra, jednog avgustovskog dana 1912. godine.

    DRUGI IN:

    Prva scena. Isto, oko dvanaest i tri etvrti. Druga scena. Isto, nekih pola asa docnije.

    TREI IN:

    Isto, oko est i po te veeri.

    ETVRTI IN:

    Isto, oko ponoi.

    PRVIIN

    SCENA: Dnevna soba u letnjikovcu Dejmsa Tajrona. Jednog avgustovskog jutra 1912. godine.

    U pozadini su dvoja dvokrilna vrata sa zastorima. Desna vode u prednji salon, koji, hladno i utogljeno nameten, odaje sobu gde se retko boravi. Kroz druga vrata ulazi se u zadnji mrani salon, bez prozora; on slui samo kao prolazna prostorija izmedu dnevne sobe i trpezarije. Do zida, izmeu tih vrata, nalazi se ormari sa knjigama, a iznad njega ekspirov portret. U ormariu su Balzakovi, Zolini, Stendalovi romani, filozofska i socioloka dela openhauera, Niea, Marksa, Engelsa, Kropotkina, Maksa ternera, zatim Ibzenovi, oovi i Strindbergovi pozorini komadi, knjige stihova Svinberna, Rosetija, Vajlda, Ernesta Dousona, Kiplinga i tako dalje.

    U desnom zidu, u dubini scene, ugradena su vrata nainjena od mree za zatitu od komaraca. Ona vode na verandu, koja obgrljuje polovinu itave zgrade. Blie gledalitu, tri jednaka prozora otvaraju vidik, preko zatravljenog prostora ispred kue, na pristanite i obalsku aveniju. Do samog zida, uz prozore, nalaze se stoi od pletenog prua i obian hrastov pisai sto.

  • U levom zidu, ispod slinog niza prozora kroz koji se prua pogled na dvorite, postavljen je divan od pletenog prua pokriven jastuiima; njegovo uzglavlje je okrenuto pozadini scene. Jo dublje, vidi se glomazan zastakljeni ormar sa razliitim izdanjima dela Dime, Viktora Igoa, arlsa Livera, sa tri edicije ekspira. Sa "Najboljim delima svetske knjievnosti" u pedeset velikih svezaka, sa Hjumovom "Istorijom Engleske". Tjerovom "Istorijom konzulata i carstva", Smoletovom "Istorijom Engleske", Gibonovim "Rimskim carstvom", svakojakim sveskama starih pozorinih komada, poezije, i nekoliko istorija Irske. Ono to naroito iznenauje kod svih tih izdanja jeste injenica da se po svim tim sveskama vidi da su itane i proitavane.

    ilim nenametljivih boja i ara pokriva gotovo itavu povrinu parketnog poda. Na okruglom stolu, u sredini prostorije, nalazi se lampa sa zelenim eirom iji je gajtan utikaem ukljuen u jednu od etiri aice na tavaninom lusteru. Oko stola, pod krugom svetlosti, razmetene su etiri stolice; to su zapravo tri fotelje od pletenog prua, i (s desne prednje strane stola), jedna stolica za ljuljanje od uglaane hrastovine sa konim seditem.

    Otprilike osam i po ujutru. Sunce dopire kroz prozore s desne strane.

    U trenutku kad se zavesa die, porodica je upravo zavrila doruak. MERI TAJRON i njen mu, dolazei iz trpezarije, pojavljuju se na vratima zadnjeg salona.

    Meri ima pedeset etiri godine. Srednjeg je rasta. Iako punaka, njena figura jo uvek deluje mladalaki i ljupko, i po njenom struku i kukovima, ne naroito utegnutim, teko bi se reklo da je ve u godinama. Lice joj je izrazito irskog tipa. Nekada je moralo biti izvanredno lepo, a i sada je naoito. Neno, bledo i koato, ono donekle odudara od njene krepke pojave. Nos joj je dug i prav, a usta iroka, sa oblim, ulnim usnama. Ne upotrebljava ni ru, ni bilo koju drugu vrstu minke. Visoko elo joj je uokvireno gustom, potpuno belom kosom. Naglaene bledoom i srebrnim vlasima, njene tamnosmede oi izgledaju crne. Neobino su krupne i lepe, sa crnim obrvama i dugim izvijenim trepavicama.

    Njena preterana nervoznost odmah pada u oi. Ruke joj nikako ne miruju; bile su nekada lepe, s dugim zailjenim prstima, ali reumatizam je zadebljao zglavke i iskrivio prste, tako da sad deluju runo i kljasto. oveku je neugodno i da ih pogleda, utoliko pre to se zna daje na njihov izgled strano polagala, i da je to to nije kadra da stia nervozu, koja na njih samo svraa panju, duboko poniava.

    Odevena je jednostavno, ali sa pouzdanim ukusom. Kosa joj je nametena neobino briljivo. Glas joj je mek i prijatan; kad je vesela, kroza nj e probiti neto od irske raspevanosti.

  • Njena najprivlanija osobina jeste jednostavna, neizvetaena i skoro stalno prisutna dra stidljivog devojeta, vaspitanog u samostanu u stvari, neka prirodena aneoska bezazlenost.

    DEJMS TAJRON ima ezdeset pet godina, ali izgleda itavu deceniju mladi. Visok otprilike metar i sedamdeset, irokih ramena i razvijenog grudnog koa, on deluje i da je vii i vitkiji zbog svog dranja, u kojem ima od onog vojnikog "Glavu gore, prsa napolje, trbuh unutra, ramena nazad!" Uprkos tome to mu se lice poelo oputati, jo uvekje dosta zgodan sa krupnom, lepo izvajanom glavom, pravilnim profilom, i duboko usaenim svetlosmeim oima. Kosa mu je seda i proreena, a na temenu sasvim opala u obliku redovnike tonzure.

    Nekadanji poziv ostavio je na njemu nedvosmislene tragove. Ne zato to bi bio slab prema smiljenim patetinim pozama pozorinog stara. On je po prirodi i sklonostima jednostavan, nepretenciozan ovek, jo uvek prisno vezan za svoje skromne poetke i irsko seljako poreklo. Ali glumac progovara iz svih njegovih ve nesvesnih navika u govoru, kretnjama i gestovima. Sve to ostavlja utisak dobro prostudirane tehnike. Glas muje upadljivo lep, zvonak i gibak, i on se njime grdno ponosi.

    Njegov kostim, oigledno, nije ni za kakvu romantinu ulogu. To su pohabano konfekcijsko odelo od grube sive tkanine, crne, davno neiene cipele, i koulja bez okovratnika, sa belom maramicom punijeg tkanja ovla vezanom oko vrata. Nema nieg slikovito nehajnog na toj odei i obui, one su, prosto, otrcane. On smatra da odelo treba nositi sve dotle dok slui; sada je obuen za rad u bati, i ne daje ni pet para na to ta drugi misle o njegovom izgledu.

    U itavom svom ivotu, on ni jednog jedinog dana nije bio ozbiljno bolestan. ivci su mu kao konopci. U njemu prevlauje grubo isklesani teak, sklon pokatkad razneenoj seti, a sasvim retko izlivima podsvesne oseajnosti.

    U trenutku kad se pojavljuje na vratima zadnjeg salona, Tajron dri svoju enu oko pasa. Ulazei u dnevnu sobu, on je, kao u ali, vrsto pritee.

    TAJRON: Bogme, Meri, sad ovek ima ta i da uhvati. Otkako si dobila tih desetak kila...

    MERI (osmehuje se neno): Hoe, dragi, da kae da sam se pregojila. Trebalo bi doista da smram.

    TAJRON: Nipoto, gospo! Sad si na pravoj meri. O mravljenju, dakle, nema ni govora. Da nisi moda zbog toga tako malo jela za doruak?

  • MERI: Malo? A meni se inilo da je bilo i previe.

    TAJRON: Boe sauvaj. Bar nisi pojela onoliko koliko ja zamiljam da treba.

    MERI (zadirkujui ga): Ah, ti! Hteo bi valjda da se svi ugledamo na tebe i da za dorukom potamanimo onoliko hrane koliko si ti kadar. Niko u svetu ne bi bio u stanju da to uini, a da ne plati glavom zbog poremeaja u probavi. (Dolazi napred i zaustavlja se uz desni bok stola.)

    TAJRON (sledi je): Nee biti da sam ba toliko prodrljiv. (Sa krepkim zadovoljstvom.) Ali, bogu hvala, apetit me jo uvek slui, a eludac mi je, iako imam ezdeset pet godina, kao u dvadesetogodinjeg momka.

    MERI: To je tano. Niko ne bi mogao da ospori. (Ona se, smejui, sputa u fotelju od pletenog prua s desne zadnje strane stola. On je obilazi s lea, i iz kutije na stolu odabira cigaru, iji vrak odseca kletastim makazicama. Iz trpezarije dopiru Dejmijev i Edmundov glas. Meri se okree u tom pravcu.) to li su se deaci zadrali u trpezariji? Ketlin sad sigurno eka da raspremi sto.

    TAJRON (kao u ali, mada u dubini due uvreen): Izgleda da se domunavaju o neemu to ne treba da mi doe do uiju. Kladim se da opet neto smiljaju protiv Matorog. (Ona na to nita ne kae; glava joj

    je jo uvek okrenuta u pravcu odakle se uju njihovi glasovi. Njene nervozne ruke pojavljuju se na stolu. On pali cigaru i seda u stolicu za ljuljanje s desne strane stola, na svoje uobiajeno mesto, i zadovoljno odbija dimove.) Nita se ne moe uporediti sa prvom cigarom posle doruka. Naravno, pod uslovom da je dobra. A ova nova vrsta ima doista prekrasnu aromu. Uz to je i neverovatno jeftina. Dobio sam je za badava. Megvajer me je nagovorio da na nju preem.

    MERI (malo kiselo): Nadam se da te istom prilikom nije nagovorio da kupi jo koji komad zemlje. Njegova nekretnina nije ba tako jeftina.

    TAJRON (odbrambeno): S tim se ne bih sloio. Naposletku, zar mi nije glavom on savetovao da u Ulici kestenova kupim onaj plac to sam, uz lepu zaradu, zaas preprodao?

    MERI (sad se osmehuje podrugljivo, ali blagonaklono): Znam. To upali jedanput u hiljadu godina. Megvajer sigurno ni u snu nije pomiljao da bi... (Tape ga po ruci.) Ali, ostavimo to, Dejmse, tebe ubeivati da nisi dovoljno vet posrednik isto je to i govoriti u vetar.

  • TAJRON (uvredljivo): Do nekog uspeha nije m