Institucionalne vrednosti EU

Embed Size (px)

Text of Institucionalne vrednosti EU

INSTITUCIONALNE VREDNOSTI EVROPSKE UNIJE,,Nita nije mogue bez pojedinca, nita ne opstaje bez institucija,, Jean Monnet, idejni tvorac EU, 1976

Dokument, Institucionalne vrednosti EU, ima iskljuivo informativni karakter i predstavlja doprinos boljem razumevanju graana najbitnijih aspekta EU, problema vezanih za proces tranzicije i integracije drutvene zajednice, smanjivanju broja evroskeptika i predrasuda vezanih za EU, poveanju nivoa osnovnog znanja o EU i njihovom veem ueu u javnom dijalogu zajednice i promovisanju evropskih vrednosti.

EVROPSKA UNIJA - EU* Evropska unija je mnogo vie od ekonomske i trgovinske zajednice, nastale kao rezultat procesa saradnje i integracije koji je zapoeo 1951.god. izmeu est drava (Belgije, Francuske, Nemake, Italije, Luksemburga i Holandije). Poto je stekla meunarodni ugled, predstavlja silu koja tei stabilnosti i kontinuitetu u svetu koji se menja. * Iznad svega EU je zajednica posveena demokratiji, miru i prosperitetu. Stvorena je iz pepela Drugog svetskog rata, kada je razorena Evropa teila da ponovo izgradi svoju ekonomiju i sprei budue ratove. * Pojam ,,Evropska unija - EU,, uveden je Ugovorom o Evropskoj uniji (Mastriht 1993.god.). * EU predstavlja jedinstven institucionalni okvir tri meunarodne organizacije (tzv. tri stuba) - zajednike spoljne i bezbednosne politike i saradnje u policijskim i pravosudnim pitanjima. Ona za sada nije subjekat meunarodnog prava, jer ga pozajmljuje od evropskih zajednica (drava), koje predstavljaju njen prvi i najvaniji stub.

DRAVE LANICE EUDanas Evropsku uniju ine 27 drava lanica, (redosled primljenih drava u procesima proirenja EU): * Belgija, Francuska, Nemaka, Italija, Luksemburg, Holandija (1951.god.), * Danska, Irska, Velika Britanija (1973.god.), * Grka (1981.god.), panija, Portugalija (1986.god.), * Austrija, Finska, vedska (1995.god.), * Litvanija, Letonija, Estonija, Malta, Kipar, eka Republika, Maarska, Slovaka, Poljska, Slovenija (2004.godine), * Rumunija i Bugarska (2007.godine), * Hrvatska (postaje 28 drava lanica EU - 2013.godine).

OSNOVNI CILJEVI EUOsnovni ciljevi Evropske unije predstavljaju: * Podrka privrednom i drutvenom razvoju, * Potvrivanje vlasnikog identiteta na meunarodnoj sceni voenjem zajednike spoljne i bezbednosne politike (i postepeno stvaranje zajednike odbrambene politike), * Zatita prava i interesa dravljana drava lanica uvoenjem dravljanstva EU, * Ouvanje i dalji razvoj EU kao prostora slobode, bezbednosti i pravde, na kome je slobodno kretanje lica obezbeeno uz paralelno usvajanje odgovarajuih mera iz oblasti kontrole spoljnih granica, azila, migracija, borbe protiv organizovanog kriminala i ouvanje tekovina zajednica.

KORENI EU I IDEJA O UJEDINJENOJ EVROPI* Ideje o ujedinjenoj Evropi javljale su se u razliitim oblicima tokom istorije. Sukobi i tragedije razli evropskih drava u Prvom i Drugom svetskom ratu, podstakli su diplomate i politiare dr politi poetkom XX veka na razmiljnje i traenje reenja ujedinjenja drava na evropskom po razmi tra re dr kontinentu, koje bi doprinelo miru i blagostanju evropskih naroda. naroda. * Francuski ministar spoljnih poslova Robert uman je 9.maja 1950.god. izloio ambiciozni plan izlo da se vitalne idustrije uglja i elika Francuske i SR Nemake udrue u organuzaciju otvorenu Nema udru svim evropskim demokratijama. Cilj tog plana bio je da se pomire evropske zemlje koje su predhodno bile u ratu i da se omogui eventualna evropska federacija. omogu * est drava - Belgija, SR Nemaka, Francuska, Luksemburg, Italija i Holandija, potpisale su dr Nema 1951.god. u Parizu ugovor kojim je osnovana prva od tri evropske zajednice, Evropska zajednica za ugalj i elik. * Podstaknut posleratnim bumom obnove, ovaj potez je bio tako uspean da je u prvih pet uspe godina trgovina ugljem i elikom porasla za 129%. Ovakav uspeh naveo je est drava lanica dr da isti princip primene na celokupnu privredu. Pregovori su bili krunisani potpisivanjem dva ugovora u Rimu 1957.god., kojima su stvoreni Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM), za pospeivanje upotrebe nuklearne pospe energije u miroljubive svrhe u Evropi. * Neposredni ciljevi rimskih ugovora bili su stvaranje carinske unije, ukidanje kvota i ostalih unije, ogranienja trgovine izmeu drava lanica i slobodno kretanje ljudi, usluga i kapitala. ograni dr

DELOVANJE DRAVE LANICE SUPROTNO INTERESIMA EU* Ukoliko neka od drava lanica deluje suprotno ineresima Evropske unije na podrujima dr podru definisanim ugovorima u sklopu pravnih tekovina EU, protiv drave lanice koja je dr prekrila neku od pravnih odredbi iz navedenih ugovora moe se pokrenuti postupak prekr mo pred Evropskim sudom pravde. Takav postupak mogu pokrenuti drave lanice, dr institucije EU, kao i pravna i fizika lica. fizi * Ako Evropski sud pravde utvrdi da je drava lanica poinila prekraj, od nje e traiti dr po prekr tra preduzimanje mera koje e osigurati ispunjenje obaveza preuzetih ugovorom. Ukoliko drava lanica ne postupi prema presudi koja je protiv nje doneta, postoji mogunost dr postoji mogu donoenja druge presude Evropskog suda pravde, kojom se dravi lanici moe naloiti dono dr mo nalo plaanje novane kazne u paoalnom iznosu ili joj se moe izrei neka druga kaznena pla nov pao mo izre mera. * Ukoliko Savet Evropske unije ustanovi da je neka drava lanica poinila teku i trajnu dr po te povredu nekih od temeljnih naela EU (slobode, demokratije, potovanja ljudskih prava i na po temeljnih sloboda i vladavine prava), moe odluiti da privremeno obustavi prava te mo odlu drave koja proizilaze iz osnivakih ugovora, ukljuujui i glasaka prava predstavnika dr osniva uklju uju glasa vlade te drave u Savetu Evropske unije. dr

ISTA PRAVILA ZA SVE DRAVE LANICE SUPROTNO INTERESIMA EU* U Evropskoj uniji i njenim dravama lanicama, vae ista pravila koja su zajedniki dr va zajedni utvrena ,,na razliitosti,, EU po podrujima (npr. poljoprivreda, monetarna unija, carinska razli podru politika, zatita ivotne sredine...). Sve drave lanice uestvuju u donoenju propisa i za dr u dono odluka, koji se primenjuju na itavoj teritoriji EU. Postoji mogunost da drave lanice ne mogu dr uestvuju u manjem broju politika EU, kao to je to sluaj s monetarnom unijom - evrozonom, slu u kojoj ne uestvuju - Danska, vedska i Velika Britanija. u * Kada drave lanice odlue da ne participiraju u odreenim odlukama ili delovima politika EU, dr odlu one tada nisu dune da postupaju po njima, pri emu se pozivaju na princip ,,fleksibilnosti,, du (postepene integracije). Ovaj princip omoguava dravama lanicama koje nisu spremne ili omogu dr nisu trenutno zainteresovane, za produbljivanje saradnje u odreenoj oblasti, da odaberu oblasti, mogunost neuestvovanja u tome. mogu neu * Ipak, postoje i ogranienja kod prava pozivanja na princip fleksibilnosti (koristi se samo u ograni samo oblastima koje su izriito navedene u ugovoru), to znai da je tano precizirano u kojim izri zna ta sluajevima, u koliko drava, u kojim oblastima i pod kojim uslovima se ogranienja koriste. slu dr ograni

JEDNAKI STANDARDI U SVIM DRAVAMA LANICAMA EU* Unapreenje radnih i ivotnih uslova u dravama lanicama, predstavlja jedan od osnovnih ciljeva Evroppske unije. * Teko je predvideti kada i da li e se u potpunosti izjednaiti ivotni standardi u svim dravama lanicama EU, posebno ako se uzmu u obzir zadnja proirenja EU na Drave Srednje i Istone Evrope, ukljuujui i naredna proirenja EU na drave June Evrope, koje uglavnom imaju nie pokazatelje ivotnog standarda od proseka EU. * Ipak, svaka drava lanica u krajnjoj instanci, sama odreuje tempo napretka svojim znanjem, radom,organizacijom, disciplinom, odgovornou i stalnim unapreenjem svestrane saradnje.

PODRKA EKONOMSKOM RAZVOJU DRAVE NELANICA EU* Evropska unija usvaja i sprovodi viegodinje programe pomoi, kojima pomae privrednom oporavku i razvoju drava koje nisu lanice EU. * Programi pomoi i podrke sprovode se u skladu sa ciljevima EU, u sklopu politika saradnje izmeu EU i pojedine drave ili grupe drava. Najee su to programi tehnike i finansijske pomoi, koji imaju viestruku namenu (npr. privredni razvoj, strukturno prilagoavanje ekonomije, izgradnja institucija, humanitarna pomo...). * Osim viegodinjih programa pomoi (programi Komisije EU), Evropska unija u skladu sa prioritetima politike saradnje, preko zajmova Evropske investicione banke (finansijske institucije EU) omoguava dravama, da dou do povoljnijih zajmova ili kredita za kapitalna ulaganja, namenjena razvoju i integracijama u EU.

NAJVEA KAZNA KRIVINOG ZAKONODAVSTVA EU KOJU OKRIVLJENI MOE DOBITI

* Evropska unija nema jedinstven krivini zakon, tako da je najvia kazna koja se okrivljenom moe izrei, definisana krivinim zakonom svake drave lanice EU. * Smrtna kazna nije predviena u zakonodavstvu drava lanica EU. * Vei broj drava lanica EU je zadrao kaznu doivotnog zatvora, iako se ona u praksi retko izrie.

PROIRENJE EVROPSKE UNIJE

* Proirenje Evropske unije predstavlja izraz, koji se koristi za proces pristupanja novih drava lanica u punopravno lanstvo. * Od svojih poetaka, EU je doivela sedam talasa Proirenja (1951, 1973, 1981, 1986, 1995, 2004, 2007). * Planira se naredno proirenje EU za 2013 (Hrvatska).

USLOVI ULASKA U EUSvaka evropska drava koja potuje naela slobode, demokratije, ljudska prava i temeljne slobode, kao i vladavinu prava, moe zatraiti lanstvo u EU pod uslovima: * Stabilnosti institucija drave kandidata, koje osiguravaju demokratiju, pravnu dravu i potovanje ljudskih prava i manjina, * Postojanja delotvorne trine privrede u dravi kandidatu, * Sposobnosti drave kandidata da izdri trinu konkurenciju u EU, i * Sposobnosti preuzimanja obaveza koje proizilaze iz lanstva, ukljuujui sprovoenje ciljeva politike, ekonomske i monetarne unije. Navedeni uslovi poznati su pod nazivom ,,Kriterijumi iz Kopenhagena,, (usvojeni su na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993.god.). Osim ovih optih uslova, temeljni uslo