Pojam i predmet kriminologije mal

1. Pojam i predmet kriminologije maloletnike delinkvencije i pojam i predmet maloletnikog prestupnitva

Pojam i predmet KRIMINOLOGIJE maloletnike DELINKVENCIJEPOJAM Kriminologije maloletnike delinkvencijeCrimen zloinLogos nauka

KRIMINOLOGIJA drutvena (primenjena) nauka koja se bavi kanjivim radnjama kao drutvenim pojavama.Fenomenoloki kauzalno-genetika, interdisciplinarna nauka

(razvijala se pod uticajem mnogih nauka)

MALOLETNIK

Lica 14 i 14+ G Eros/ThanatosLiteratura:

Pojam motivacije za kriminalno ponaanje:

Instinktivni

Motivacioni

Interakcioni

Uzroci Devijantnosti: Psiholoka nelagodnost

Iskrivljena percepcija stvarnosti Nesposobnost kontrole i samokontrole Gubitak efikasnosti i odgovornosti

Ekstremnost

Neoekivanost Disfunkcija

tetnost

Multifaktorski pristupi u etiolokom objanjenju kriminaliteta i prestupnitva mladih

Kompleksan i dinamiki marksistiki pristup etiologiji prestupnitva mladih

Neki neposredni drutveni uzroci i uslovi prestupnikog ponaanja mladih, sa posebnim osvrtom na nau zemlju

1) Uvodno razmatranje

2) Kriminogeni uticaj porodice

3) Negativni uticaj kolske sredine i niskog obrazovanja

4) Uticaj slobodnog vremena

5) Uticaj sredstava masovne komunikacije

Film u etiologiji prestupnitva

Uticaj radija i televizije

Uticaj tampe i und-literature

Ostali inioci drutvenog karaktera

4. Odnos kriminologije maloletnike delinkvencije i drugih nauka1) Kriminologija i kr.pr.2) Kriminologija i kr.proc.pr.

3) Kriminologija i pedagogija

4) Kriminologija i penologija

5) Kriminologija i viktimologija

6) Kriminologija i kriminalistika

7) Kriminologija i psihologija

8) Kriminologija i medicinske nauke (psihopatologija, psihijatrija, sudska medicina)9) Kriminologija i sociologija, socijalna patologija

10) Kriminologija i filozofija

11) Kriminologija i statistika (metodi: teorije verovatnoe, srednje vrednosti, korelacije)12) Kriminologija i politika suzbijanja kanjivih ponaanja

5. Istorijski razvoj kriminoloke misliKarakteristike: Hamurabijev zakonik

Grci (filozofi)

Rimljani

Period Srednjeg veka

Hamurabijev zakonik

2100 G p.n.e.

Vavilon 284 lana

Svrha:

- Zatita drutvenog poretka kroz onemoguavanje nasilja monih nad slabijim

Znaaj:

- Naelo pravednostiStroge kazne: Smrt

igosanje

Seenje ekstremiteta

Proterivanje iz mesta prebivalita

Stara Grka

Koreni prouavanja uzronosti kriminaliteta

Znaaj: Izbegavanje kazne

Nekanjavanje uzrok zloina

Stari Rim

Ciceron izbegavanje kazneSeneka zloinac se moe rehabilitovati

Srednji vek

(najgori period)

Najpoznatiji predstavnici: Sveti Avgustin

Crkveni autor

Drava Boija

Kazna cilj: ispatanje i iskupljenje za k.d.

Protiv smrtne kazne

Toma Akvinski

Relativna kaznena pravda za k.d.

Zloin prkos protiv Boga6. Faktori rizikaAdolescencija turbulentno razdobljeNajvei broj pojava mal.prestup.

Pojava mal.prestup.

Faktori:

Genetski, bioloki, individualni

Porodica, okruenje odrastanja, interpersonalni odnosi (nepotp. disfunk. porodica) Vrnjaci

Vaspitno-obrazovne ustanove

Masmediji

Navedeno samo vrh ledenog brega

Lini faktori:

Nii nivo inteligencije (loije akademske i profesionalne kvalifikacije) Psihopatske crte linosti (agresivnost, egocentrinost, samoprocenjivanje)

Nesposobnost prihvatanja drugih linosti

Kompenzovani oseaj inferiornosti (nedostatak oseaja odgovornosti)

Emocionalna nestabilnost

Nizak stepen tolerancije na frustracije i sl.

7. Alkoholizam kao faktor maloletnikog prestupnitvaAlkohol faktori rizikaNaini ispoljavanja: Sklonost ka kombinovanju pia i psihoaktivnih supstanci (droge)

Opijanje u posebnim emocionalnim stanjima (radost / alost) Opijanje pred donoenje vanih odluka Opijanje pred polaganje ispita

Ispijanje alkohola na eks, u turama (opasnost trovanje krvi), takmienje u ispijanju alkohola

8. Narkomanija kao faktor maloletnikog prestupnitvaMaloletnik uinilac

Konzument

Diler

1 od karakteristika kriminaliteta vezanog za drogu

Poslednjih godina porastNegativan uticaj:

Porodicu

Drutvo

Faktor:

Kriminaliteta u porodici

Ovisnik iz zdrave i potpune porodice mogua pomo

Ovisnik iz ovisnike porodice oteana pomo

9. Nasilje nad decom i maloletniko prestupnitvoKriminalitet na tetu dece

Zlostavljanje dece Fiziko (Telesno) Emocionalno (Mueuchansen sindrom izmiljanje bolesti deteta, neorganska razvojna simetrija kod usvajanja), oevici kriminala u porodici (1/6 postanu kriminalci) prenos kriminogenog ponaanja Polno

Seksualni delikti

- Indirektni

- Direktni

10. Porodica i maloletniko prestupnitvoKriminogeni uticaj porodicePorodica drutvena zajednica

Ima mnogosturke obaveze za

Razvoj i formiranje mladih ljudi

Najdelotvorniji faktor za: Usmeravanje

Pozitivno strukturiranje

Strukturalno razorene

Funkcionalno dezorganizovane porodice centar devijantnog pritiskaPorodice problemi materijalno prirode oteano ispunjenje zadatakaMigranti neprilagoenost

Prisniji i zdraviji odnosi lake prebroivanje i materijalnih tekoa

Imune porodice sa nezdravijim odnosima izvor novih delinkvenata (to se esto pravda spoljnim uticajima)Mal.prestup.

Najvie iz siromanih porodica

Materijalni statusDrutveni statusKod nas prestupnici iz svih drutvenih slojeva

Nezaposlenost roditelja teka ekonomska situacija loe za dete

Zaposlenost oba roditelja loe za dete, ako ne postoji adekvatna briga kao njihova zamena (institucionalno ili vaninstitucionalno)

Najnepovoljniji porodini uticaj na dete:

Loi meusobni odnosi roditelja Pedagoki nepravedan odnos roditelja prema detetu

Kriminalno i dr. socijalno-patoloki oblici ponaanja roditelja (negativan primer)11. Materijalno-ekonomske prilike i maloletniko prestupnitvoSiromane porodice deca esto frustrirana

Dobre materijalne prilike nisu garancija prevencije maloletnikog prestupnitvaVaspitna zaputenost:

Siromane porodice

Bogate porodice

Materijalno-ekonomske prilike znatan faktor maloletnikog prestupnitvaNajzastupljenije u industrijski razvijenim kapitalistikim zemljama Zapada (paradoks)

Ipak, maloletniko prestupnitvo i u socijalistikim i u kapitalistikim zemljama, iz svih staleaNeadekvatna:

Socijalna zatita

Zdravstvena zatita

Komunalne institucije

Uslovljavaju deliktno ponaanje mladih

Slaba i nedovoljna aktivnost omladinskih, sportskih i drugih interesnih organizacija

Nerazvijenost pedagokih, kaznenopopravnih, preventivnih i dr. institucija

12. Uticaj tampe i literature na maloletniko prestupnitvo

Uticaj tampe i und-litaratureStari problemLombrozo upozoravaoSkandali

Razvoj tampe, visoka produkcijaMalograanski, zaglupljuju sadraj

Seks Nasilje

Zloin

Podstiu negativne motive, vrednosti i sklonosti kod mladih

Zabavna i informativno-politika tampa

Napisi o kriminalitetu i dr. pojavama socijalne patologijePreterano pisanje o kriminalitetu:

Prezasienje

Pasivizacija

Javnog mnjenja

(Otupljivanje)

Razlog: Uestalost ili novina nekih oblika kriminaliteta

Senzacionalizam

Popularisanje asocijalnog ponaanja

Prestupnitvo zarad slave i drutvene afirmacije

Detaljni opisi k.d. instruktivna funkcija novena edukuju kriminalce

Stripovi i roto-romani

,,Zakon o undu

Niske strastiAvanturizam

Stripovi podstiu maloletniku delinkvenciju

13. Uticaj radija, tv i interneta na maloletniko prestupnitvoRadio iva re: Emotivni kontakt

Snaan uticaj na sluaoce

Televizija jo jai uticajKoristi istu tehniku kao i film

Uticaj sugestivniji od filma (po miljenju mnogih autora)

Sadraji:

Nisu dovoljno estetski

Nisu dovoljno pedagoki

Potencijalno lo uticaj na mlade i njihovo ponaanje

Radio nema toliko lo uticaj na mlade: Dua tradicija, pa vea cenzura Vizuelni stimulans televizije vei nadraaj

Popularnost u opadanju

Agresivne reklame nerealni motivi => frustracije => prestupniko ponaanje

Kriminogeno dejstvo televizije moda vee nego filma

Komercijalni, avanturistiki, kriminalni sadraji

Kriminoloka literatura velika panja

Presudan uticaj na mali broj mladih

Doprinos drugim negativnim uticajima

Potreba za veom cenzurom, ali i edukacijom i razvojem kritikog stava kod mladih prema takvim sadrajima

14. Film u etiologiji prestupnitva mladihOblik umetnikog izraavanja

Sredstvo masovne kulture

- Kulturno uzdizanje- Obrazovanje

- Vaspitanje

mladih

Negativan uticaj odreenih filmskih tvorevinaOdreena:

Vrsta

Sadraj

anrovi

Spor uzaludanVano: Umetnii kvalitet

Poruka (etika)Nije u redu osuivati anrove

Vano: Psihosocijalna nezrelost mladih

Tenja za imitiranjem filmskih junaka

Kriminogeno dejstvo filma primeri u kriminolokoj literature:

- Formiranje bandi sa istovetnim nazivima sa bandama koje su filmovane

15. Uticaj slobodnog vremena na maloletniko prestupnitvoSlobodno vreme i preddeliktno i prestupniko ponaanjeRana adolescencija elja za udruivanjemUdruivanje u grupe:

Interesovanja

Godine

Mesto stanovanja

Poeljne:

Sportske

Kulturne

dr. Afirmativne

Zabrinjavajue:

Zgusnuto slobodno vreme vikendi, raspusti, godinji odmoriMladi mnogo slobodnog vremenaOpasnost od prestupnitva

Neadekvatno korienje slobodnog vremena:

Opasnost:

Prestupniko ponaanje

Dehumanizacija

Alijenacija (otuenje)Tacon:Deca ulice razlika:

Deca na ulici

Deca sa ulice

Deca na ulici dan provode na ulici, no kod kue:

Legalni poslovi

Ilegalni poslovi

Deca sa ulice sve vreme na ulici Bee od roditelja

Bee iz institucija

Nezbrinuta (pogodno za ukljuivanje u prestupnitvo)Vre k.d. da preive

Zabrinjavajue:

Zloini bez razloga

Zloini iz dosade

Neafirmisani, neorganizovani afirmiu se i privlae panju antisocijalnim ponaanjemAktivnosti kojima bi se popunio sadraj slobodnog vremena: Pozitivni odgoj

Socijalizacija

Kriminal kao hobi

Dokolica => devijacijaDroga

Avanturizam, beg od stvarnosti i obaveza16. Uticaj susedstva i vrnjaka na maloletniko prestupnitvoSusedstvo i vrnjaci

Sekundarni faktor u socijalizaciji maloletnikaPozitivno / Negativno dejstvo na formiranje linosti maloletnikaDruenje sa vrnjacima sklonim porocima: Alkohol

Droga

Moe imati posledicu:

Prihvatanje njihovih:

Statova

Naina ivota

Vrednosti

Dodir: Neposredniji

Intenzivniji

Vei uticaj

Identifikacija maloletnika sa susedima 3 faze:

- Revolt

- Identifikacija

- Asimilacija

1) Faza REVOLTA neposlunost, beanje od kue i iz kole, osea se vanim2) Faza IDENTIFIKACIJE identifikacija sa vrnjacima sklonim prestupnikom ponaanju3) Faza ASIMILACIJE formiranje linosti maloletnog prestupnika nakon prolaska kroz prethodne 2 fazeUticaj susedstvaUlicaDeca ulice:

Deca na ulici

Deca sa ulice

Uticaj vrnjaka

1 od kriminogenih faktora drutvene sredine

Delinkventi

Narkomani

Delinkvencija kao nain line afirmacije u drutvu

Peer pressure pritisak vrnjaka17. Vaspitno-obrazovne ustanove i maloletniko prestupnitvoNegativni uticaji kolske sredine i niskog obrazovanjakola najorganizovanija i specijalizovana vaspitno-obrazovna institucija

Porodica i kola primarni faktor socijalizacije mladih

Ostvarenje zadataka kole uslov za lino napredovanje, drutveni profil i ponaanje mladihSlabosti kole i kolskog sistema doprinos prestupnitvu mladih

Nizak obrazovni nivo maloletnih prestupnika (manje od 8 razreda osnovne kole)

Nemogunost razlikovanja dobrog i loegNedostatak obrazovanja = nedostatak vaspitanja (najee)

Nemogunost zaposlenja

Slab uspeh u koli => Frustracije => Prekraji

Odvajanje od kolskih kolektiva pristupanje neformalnim ulinim grupamaLoi interpersonalni odnosi u kolskoj sredini

Sukob sa nastavnicima i kolskom sredinom

Nepravda prema ueniku

70% maloletnih prestupnika izrazito neprijatna iskustva u koli

Konflikti u kolskoj sredini nerazreeni, ostjau u loem pamenjukolski sukobi se prenose van kole (nekad sa fatalnim ishodom)Prekid kolovanja nejtei oblik negativnog odnosa mladih prema koli

Menjanje kole potraga za boljom kolskom sredinomBeanje iz kole najrasprostranjenije, vremenom prerasta u tee oblike

Prijemivi za tee prestupe poinje prestupnika karijera18. Faktori zatite (individualne specifinosti, sposobnosti i vetine)Faktori rizika / faktori zatiteFaktori rizika:

Sredina

kola

Porodica

Interpersonalni (individualni) vrnjaki odnosi

Psihofiziko stanje pojedinca

Faktori zatite: Individualne karakteristike (kognitivne vetine i sposobnosti, socijalne i socio-kognitivne vetine, temperament, i sl.) Kvalitet interakcije maloletnika i okoline (vezanost za roditelje, integrisanost u grupu vrnjaka, povezanost sa odraslima koji neguju prosocijalno i pozitivno ponaanje) Aspekti mezo- i egzo- sistema odnosi u uem smislu (saradnja kole i porodice, kvalitetna kola, regulatorne aktivnosti19. Prava deteta (knjiga Hana Kora)Konvencija o pravima deteta iz 1989. godine (Gen. skupt. UN)Obavezujui dokument za potpisniceRegulisanje maloletnikog pravosua (zakonodavstva)Preambula + 3 delaPrava dece, dece sa posebnim potrebama, dece bez roditeljskog staranja, itd.

Preambula posebna zatita dece, neophodna zatita pre i posle roenja

3 Dela konvencije:

1) Odredbe koje se nalau stranama ugovornicama

2) Obrazlaganje odredaba stranama ugovornicama; Komitet za prava deteta3) Okviri za potpisivanje, ratifikacije i pristup konvencijiNajvei autoritet meunarodnog prava detetaDete - -18G (osim, ako se po zakonodavstvu zemlje ije se pravo primenjuje na dete predvia nia starosna granica za punoletstvo preporuka da bude 18)Prava deteta: Zatita od Diskriminacije (bilo kakave)

Dobrobit (interes) deteta na 1. mestu

Zahteva da drava preduzme sve mere (legislativne, administrativne i dr.) radi ostvarivanja prava iz konvencije Prava + Obaveze Roditelja u odnosu na Razvojne mogunosti deteta Pravo na ivot, Opstanak i Razvoj

Pravo na Ime i Dravljanastvo Obaveza Ouvanja Identiteta

Odvajanje od Roditelja

Pravo na spajanje Dece i Roditelja u bilo kojoj dravi

Pravo na Participaciju, Izraavanje i Uvaavanje Miljenja

Izbegavanje formalnog sudskog postupka i institucionalizacije (penetencijarne) kad god je to mogueKanjavanje deteta ne sme naruavati njegovo dostojanstvo

Promocija maloletnikog pravosua sa pozitivnim, a ne kaznenim ciljevimato manje posledice tokom tretmana i resocijalizacije dece (obaveza drave) Zatita od zlostavljanja i zanemarivanja

Zatita dece bez roditelja (drava smetaj, zbrinjavanje)

Usvajanje kad je u interesu deteta

Deca izbeglice poseban status

Pravo dece sa razvojnim potekoama

Obrazovanje (osnovno (srednje)) pravo svakog deteta (i zatvorenih maloletnika) (po mogustvu van zavoda, to kvalitetniji uslovi) Zabava, rekreacija, kulturne aktivnosti Zatita od rada kome se detetu ugroava zdravlje

Zatita od zloupotrebe narkotika

Zatita od seksualnog iskoriavanja

Zatita od otmice i trgovine Zatita od muenja i liavanja slobode (postupanje sa uvaavanjem, humano, zabrana smrtne kazne, zatite prava zatvorenika, odvojeno od odraslih, itd.) Dete se moe drati sa odraslima, ako je to u njegovom interesu (lanovi porodice i sl.)

Rehabilitacija (oporavak + drutvena reintegracija obaveza drave) Potovanje prava osumnjienog, optuenog ili okrivljenog deteta stavljanje na raspolaganje svih pravnih sredstava (zahteva se: vaspitne mere resocijalizacije, alternativne mere i dr.) Prednost odredbe (nacionalne / internacionalne) koje promoviu potpuniju realizaciju prava deteta Neformalno procesuiranje dece kad god je to mogue (uslov potovanje zakona i ljudskih prava)Konvencija o pravima deteta iz 1989.:prvi meunarodni dokument u oblasti ljudskih prava u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe ljudskih prava:

Ekonomska; Socijalna;

Kulturna;

Politika i

Graanska.

Prvi meunarodni ugovor o ljudskim pravim koji priznaje ulogu NVO u postupku ostvarivanja prava deteta.Instrument za Unapreenje i Ostvarivanje prava deteta Vaspitne preporuke od strane Tuioca i Sudije za maloletnike

Vaspitne mere disciplinske, pojaanog nadzora, zavodske Maloletniki zatvor Mere bezbednosti (obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi i/ili leenje na slobodi, obavezni tretman alkoholiara i zavisnika od droge)Zatita maloletnika dogovoreni standardi ljudskih prava za decu

Poseban pravni sistem za decu

Konvenciju Ratifikovale sve Evropske zemlje

Evropska mrea ombudsmana za decu (ENOC) apeluje da drave procene svoje sisteme maloletnikog pravosua u odnosu na Konvenciju i instrumente evropskih ljudskih prava20. Prestupnitvo i motivi za prestupniko ponaanjeMeu najznaajnije patoloke crte karaktera spadaju: Deprivacija (lienost)

Malicioznost

Egoizam

Egocentrinost

Impulsivnost

Agresivnost

Motivi za vrenje k.d. se vezuju za karakter.

Motivi 3. vaan psiholoki faktor uzronosti pojave kriminala.

U literature se spominju 3 razliita koncepta motivacije za kriminalno ponaanje:

1) Instinktivni;

2) Motivacioani;

3) Interakcioni.

Devijantnost se temelji na:

Psiholokoj nelagodnosti;

Iskrivljenom poimanju stvarnosti;

Nesposobnosti kontrole i samokontrole;

Gubitku efikasnosti i odgovornosti.