Click here to load reader

RUD0LF STEINER-EZOTERNO KRŠĆANSTVO I DUHOVNO VODSTVO ČOVJEĆANSTVA -.pdf

  • View
    259

  • Download
    88

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Steiner Book (CRO)

Text of RUD0LF STEINER-EZOTERNO KRŠĆANSTVO I DUHOVNO VODSTVO ČOVJEĆANSTVA -.pdf

  • Rudolf Stajner

    EZOTERNO HRISCANSTVO I DUHOVNO VODSTVO

    COVECANSTVA

  • DR.RUDOLF STEINER

  • SADRZAJ

    Predgovor Marije Stajner. 7 Hristov impuls u istorijskom razvitku

    . predavanje, Lugano, 17 septembar1911 13 2. redavanje, Lokamo, 19. septembar 1911 25

    Bodisatve, bude i Hrist MIlano,21. septembar 1911. 39

    Rozenkrojcersko hriscanstvo 1. predavanje, NojSatel, 27 septembar 1911. 52 2. predavanje, Nojsatel, 28. septembar 1911 63

    BazeJ, 1. oktobar 1911.

    Eterizacija krvi ................................................... ..... 73

    Jesu ben Pandira - onaj koji je pripremio put za razumevanje Hristovog impulsa

    1. ' redavanje, Lajpcig, 4. novembar 1911. 95 2. redavanje, Lajpcig, 5 novembar 1911. 112

    Hristov impuls kao realan zivot 1. rpredavanje, Minhen, 18. novembar 1911 127 2. redavanje, Minhen, 20. novembar 1911 141

    Vera, ljubav i nada - tri stepena zivota covecanstva (j.)predavanje, Nimberg, 2. decembar 1911 146 (2jpredavanje, Nimberg, 3. decembar 1911 164

    Svetsko Ja i ljudsko Ja. Mikrokosmicka natculna bica. Priroda Hrista

    Minhen, 9. januar 1912. 179

  • Svitanje novog okultizma 1. redavanje, Kasel, 27januar 1912. 2. redavanje, Kasel, 29.januar 1912.

    202 210

    Pravilan odnos prema karmi Bee, 8. februar 1912. 218

    Dublja delovanja karme Bee, 9. februar 1912. 232

    Cinjenica da je impuls Boga prosao kroz smrt Dizeldorf, 5 maj1912. 245

    Govor odrzan prilikom osvecenja ogranka "Kristijan Rozenkrojc"

    Hamburg, 17.juni 1912. 258

    Misija Kristijana Rozenkrojca: karakter i zadatak. Misija Gotame Bude na Marsu

    Nojsatel, 18. decembar 1912. 265

    DODATAK

    Znaeaj 1250. godine KelD, 29.januar 1911. 276

    Sedam principa makrokosmosa i njihov odnos sa eovekom Stutgart, 28. novembar 1911. 281

    Zvezdano nebo iznad mene - moralni zakon u meni Sen Galen, 19. decembar 1912. 285

    U vezi sa zapisima sa predavanja 291

    Napomene 294

    PREDGOVOR

    Zadatak Teosofskog drustva, koj Helena PetrovnaBlavacka,l bio je da doda tizma budenju interesovanja za orijental koju su u Evropi izuzetno podstakli sredir So enhauei i drugi veliki mislioci. Tajna vacke blla jesenzacionalno dele koje je de nom sirenju Teosofskog drustva na englesl poarugu. To drustvo nije uzimalo u obzir 1 kusaj rozenkrojcerskih okultista da posta centar novog pokreta, u kome bi bile kori~ ske sposobnosti Blavacke, bio je vee ranije bilo .e potrebno da se Zapadna i Istocna n nieno sjedine. Drevna mudrost je trebalo d: UbUducem razvoJu eoveeanstva, Cije spa: Misterijum na Gol oti. Slieno naCinu na kc evropsKo nnscanstvo, jos uvek mlado i ~ veri, primilo nauku kroz nalet arabizma i smatranje prirode u nauku 0 prirodi, tako veeanstvo, koje je palo kao Zrtva materijal tome sagorelo, moralo biti obnovljeno tak zelo saznanjem 0 drevnoj mudrosti. To pomoc budi tieke filosofije, tako da je u, reinkarnaciji pronaslo put do mnogih dus:: Maksa Milera,4 Dojsena5 i drugih znacajni rili su Evropljanima jedan svet zaprepase i snazne imaginacije. No, kljue za razum< tova mtelektualna nauka je tek trebalo da

    ad Blavacke i njenih ucenika ni Trebalo 'e 9tkriti pogodne licnosti koje bi kao osrednici na ovom zadatku. Kroz od ciju svog fiziekog organizma, Blavacka

    ~ instrument za uticaje duhovnog S'-

  • PREDGOVOR

    Zadatak Teosofskog drustva, koje je osnovala Helena Petrovna Blavacka,1 bio je da doda element okultizma budenju interesovanja za orijentalnu duhovnost, kOJu su u Evropi izuzetno podstakli sredinom XIX veka So enhauer2 i drugi veliki mislioci. Tajna doktrina' Blavacke bila jesenzadonalno dele koje je doprinelo ubrzanom slrenju Teosofskog drustva na engleskom govornom po rucju. To drustvo nije uzimalo u obzir hriseanstvo. Pokusaj rozenkrojcerskih okultista da postave nscanstvo u centar novog pokreta, u kome bi bile koriseene medijumske sposobnosti Blavacke, bio je vee ranije odbaeen. Ipak, bilo e potrebno da se Zapadna i Istocna mudrost harmonieno sjedine. Drevna mudrost je trebalo da nastavi da zivi U5Udueem razvoju coveeanstva, Cije spasenje je jetnCio Misterijum na Golgoti. Slieno naCinu na koji je u proslosti evropsko finseanstvo, jos uvek mlado i krepko u svojoj veri, primilo nauku kroz nalet arabizma i preobratilo posmatranje prirode u nauku 0 prirodi, tako je sadasnje eoveeanstvo, koje je palo kao zrtva materijalizma i koje je u tome sagorelo, morale biti obnovljeno tako sto bi se prozelo saznaojem 0 drevnoj mudrosti. To se dogodilo uz pomoe budistieke filosofije, tako da je ;leenje 0 karmi i reinkarnaciji pronaslo put do mnogih dusa. Naueni radovi Maksa Milera,4 Dojsena5 i drugih znaeajnih filosofa, otvorili su Evropljanima jedan svet zaprepaseujuee duhovnosti i snazne imaginacije. No, kljue za razumevanje ovih svetova mte ektualna nauka je tek trebalo da dobije. .

    ad Blavacke i njenih ueenika nije bio dovoljan. ~ e otkriti pogodne lienosti koje bi mogle da deluju kao osrednici na ovom zadatku. Kroz odredenu konstituCljU svog fiziekog organizma, Blavacka je bila izuzetno

    ~ instrument za uticaje duhovnog sveta. Njena jaka -

    7

  • 8

    valia Cinila ju je Eogodnom za izvr~enie tdkih z~dat?ka u sluzbl coveca s a, ali je njeno mislje,nje bilo logicki nepovezano, a narav takva da je cesto zapadala u emocior:alne krajnosti. Kada bi se njene erpocije otrgle, usledila bi katastro{;;i7~cak bi ponekada i smer njenil]. teznji bio preokrenut. Nije pogresno reCi: bila je instrument otvoren za dunovni uticaj i okultne sile su se borile da je posednu.

    Da bi se saznanje 0 okultnim svetovima preobrazilo u nauku a duhu, koju bi ljudi vremenom savladali kroz ozbiljno proucavanje, neko je morao da se posveti tom preobrazaju, morao je potpuno da kontrolise svoju narav i temperament, da poseduje znanje svoga vremena i da vlada pojedinim poljima tog znanja do stepena koji bi mu omogucavao da odgovori na najzescu kritiku. Bio je potreban celiean, ali ipak fleksibilan fizicki organizam koji bi mogao da se odupre napadima.

    Takva jedna lienost bio je Rudolf Stajner.6 On je proveo svoju mladost u onom sto se maze nazvati druzeljubivom usamljenoscu i u stalnom ucenju. los kao veoma mlad izdrzavao se dajuCi easove, radeCi i tada kao vaspitae. Na ovim temeljima razvila se njegova predavacka i spisateljska delatnost jos dok je bio mladic. Kako mu je saznanje a duhu dolazilo sasvim prirodno, on se, potpuno svesno, posvetio zadatku da obori sve primedbe koje materijalisticki kritiear stavlja na objave duha i od tog pravca nije odstupao. To je nazivao "uvlaeenje u zmajevu koZu". Osecao je da je ovaj tdak zada: a jegova duznost. U suprotnom, smatrao bi se nedostojnim prava da se u teskom boju za eoveeanstvo, do kraja bori za pobedu nad apstraktnim materijalizmom. Sarno taka je rnagao da predstavi Budino i Hristovo delo kao jednu harmonienu celinu. Tek kada je i sam postigao pobedu nad unutrasnjirn neprijateljem i njegovim skrivenirn metodama, bio je u stanju da ukaze na stazu spasenja kroz Hristovo delo. Taka naoruzan, pojavio se kao zastupnik drevnih rnisterijskih ueenja, onako kako su mu ana bila otkrivena: u svetlu Hristovog dela.

    Clanovi Teosofskog drustva su se uz su kakav je dubok utisak Stajnerovo ucenje duse u potrazi za Hristom. Nisu zelell cia se 1 sti da prihvatanjem Stajnerovog ucenja, napu~ struju. Njegova izlaganja predvidena za Kc evropskih sekcija, koji je trebalo cia se od: imala su za temu: Budisticka mudrost 1 zap~ Oni su toj temi supr6tstavill Jeanog decaf

  • '*" Clanovi Teosofskog drustva su se uzbunili. Videli su kakav je dubok utisak Stajnerovo ucenje ostavljalo na duse u potrazi za Hristom. Nisu zeJeli da se izloze opasnosti da prihvatanjem Stajnerovog ucenja, napuste orijentalnu struju. jegova izlaganja predviaena za Kongres Saveza evropskih sekcija, koji je trebalo da se odrZi u Benovi,7 imala su za temu: Budislicka mudrost i z'!.lJ.adna ezotcrija. Oni su toj temi suprotstavih jednog decaka Indusa8"koji je, po nJlhovom ucenju, bio inkamacija Hrista Isusa. Nije se mogla naCi nikakva zajednicka osnova za naucnu debatu, kakva jc trebalo da se dogodi na kongrcsu u Benovi, da bi se prebrodilo takvo jedno ogromno razmimoilazenje. Kako je sada otkriven znacaj Rudolfa Stajnera, takva debata je ocenjena kao previse opasan poduhvat. Bilo je bolje da se ovakvo spomo pitanje sasvim izbegne. Kongres je otkazan u posJednjem casu ~z nepoznatih razloga. *

    Tako je dr Stajner, koji se vee bio uputio u ItaJiju kao i mnogi drugi - mogao da govori sarno grupama, malim krugovima. Nije bilo vremena da se obezbede stenografi. All, nij sve bilo izgubljeno, zahvaljujuCi pozrtvovanosti je nog broja clanova koji su hvatali beleske. Ipak, njihova ruka je oslabila pri kraju ovih, u vatri entuzijazma, izgovorenih reCi. Predavanje u Lokarnu, a posebno ona odrzana u Nojsatlu podseeaju nas na nasu dragu Agnes Fri91ender (Agnes riedHi.nder), koja je umrla od zapa Jenja pluea 1942. godine u koncentracionom logoru. Ona je bila jedna od onih na Ciju je dusu posebno uticao preobrazavajuCi impuls koji je ziveo u misteriji Hrista.

    Sarna predavanja sacuvana su sarno u fragmentima. Ne postoji celovit zapis. Cinjenica, da nije bio prisutan ni jedan iskusan stenograf, izgleda kao napad neprijateljskih snaga. Predavanja postoje - izuzev skraeenih predavanja iz Kasela - delimicno u odlomcima, a delimicno u kasnije sastavljenim beleskama. Bez obzira na to, sustina je sacuvana i nastojalo se da se ona saddajno objedini. Pokusaj

    9

  • 10

    nije uvek bio uspesan sto se tice stila, ali je tim veCi izazov cluhu cia izostri snage svoga misljenja.

    Pored naglasavanja poseboog karaktera duhovne nauke nakon Dogactaja Hrista, cilj ovih preclavanja, koja su odrzana 1911. i 1912.Y godine, jeste da se izlozi znac'aj karme kao toka sudbine i cia nam omoguCi cia prodremo u nje