Rudolf Stajner

EZOTERNO HRISCANSTVO I DUHOVNO VODSTVO

COVECANSTVA

DR.RUDOLF STEINER

SADRZAJ

Predgovor Marije Stajner. 7 Hristov impuls u istorijskom razvitku

. predavanje, Lugano, 17 septembar1911 13 2. redavanje, Lokamo, 19. septembar 1911 25

Bodisatve, bude i Hrist MIlano,21. septembar 1911. 39

Rozenkrojcersko hriscanstvo 1. predavanje, NojSatel, 27 septembar 1911. 52 2. predavanje, Nojsatel, 28. septembar 1911 63

BazeJ, 1. oktobar 1911.

Eterizacija krvi ................................................... ..... 73

Jesu ben Pandira - onaj koji je pripremio put za razumevanje Hristovog impulsa

1. ' redavanje, Lajpcig, 4. novembar 1911. 95 2. redavanje, Lajpcig, 5 novembar 1911. 112

Hristov impuls kao realan zivot 1. rpredavanje, Minhen, 18. novembar 1911 127 2. redavanje, Minhen, 20. novembar 1911 141

Vera, ljubav i nada - tri stepena zivota covecanstva (j.)predavanje, Nimberg, 2. decembar 1911 146 (2jpredavanje, Nimberg, 3. decembar 1911 164

Svetsko Ja i ljudsko Ja. Mikrokosmicka natculna bica. Priroda Hrista

Minhen, 9. januar 1912. 179

Svitanje novog okultizma 1. redavanje, Kasel, 27januar 1912. 2. redavanje, Kasel, 29.januar 1912.

202 210

Pravilan odnos prema karmi Bee, 8. februar 1912. 218

Dublja delovanja karme Bee, 9. februar 1912. 232

Cinjenica da je impuls Boga prosao kroz smrt Dizeldorf, 5 maj1912. 245

Govor odrzan prilikom osvecenja ogranka "Kristijan Rozenkrojc"

Hamburg, 17.juni 1912. 258

Misija Kristijana Rozenkrojca: karakter i zadatak. Misija Gotame Bude na Marsu

Nojsatel, 18. decembar 1912. 265

DODATAK

Znaeaj 1250. godine KelD, 29.januar 1911. 276

Sedam principa makrokosmosa i njihov odnos sa eovekom Stutgart, 28. novembar 1911. 281

Zvezdano nebo iznad mene - moralni zakon u meni Sen Galen, 19. decembar 1912. 285

U vezi sa zapisima sa predavanja 291

Napomene 294

PREDGOVOR

Zadatak Teosofskog drustva, koj Helena PetrovnaBlavacka,l bio je da doda tizma budenju interesovanja za orijental koju su u Evropi izuzetno podstakli sredir So enhauei i drugi veliki mislioci. Tajna vacke blla jesenzacionalno dele koje je de nom sirenju Teosofskog drustva na englesl poarugu. To drustvo nije uzimalo u obzir 1 kusaj rozenkrojcerskih okultista da posta centar novog pokreta, u kome bi bile kori~ ske sposobnosti Blavacke, bio je vee ranije bilo .e potrebno da se Zapadna i Istocna n nieno sjedine. Drevna mudrost je trebalo d: UbUducem razvoJu eoveeanstva, Cije spa: Misterijum na Gol oti. Slieno naCinu na kc evropsKo nnscanstvo, jos uvek mlado i ~ veri, primilo nauku kroz nalet arabizma i smatranje prirode u nauku 0 prirodi, tako veeanstvo, koje je palo kao Zrtva materijal tome sagorelo, moralo biti obnovljeno tak zelo saznanjem 0 drevnoj mudrosti. To pomoc budi tieke filosofije, tako da je u, reinkarnaciji pronaslo put do mnogih dus:: Maksa Milera,4 Dojsena5 i drugih znacajni rili su Evropljanima jedan svet zaprepase i snazne imaginacije. No, kljue za razum< tova mtelektualna nauka je tek trebalo da

ad Blavacke i njenih ucenika ni Trebalo 'e 9tkriti pogodne licnosti koje bi kao osrednici na ovom zadatku. Kroz od ciju svog fiziekog organizma, Blavacka

~ instrument za uticaje duhovnog S'-

PREDGOVOR

Zadatak Teosofskog drustva, koje je osnovala Helena Petrovna Blavacka,1 bio je da doda element okultizma budenju interesovanja za orijentalnu duhovnost, kOJu su u Evropi izuzetno podstakli sredinom XIX veka So enhauer2 i drugi veliki mislioci. Tajna doktrina' Blavacke bila jesenzadonalno dele koje je doprinelo ubrzanom slrenju Teosofskog drustva na engleskom govornom po rucju. To drustvo nije uzimalo u obzir hriseanstvo. Pokusaj rozenkrojcerskih okultista da postave nscanstvo u centar novog pokreta, u kome bi bile koriseene medijumske sposobnosti Blavacke, bio je vee ranije odbaeen. Ipak, bilo e potrebno da se Zapadna i Istocna mudrost harmonieno sjedine. Drevna mudrost je trebalo da nastavi da zivi U5Udueem razvoju coveeanstva, Cije spasenje je jetnCio Misterijum na Golgoti. Slieno naCinu na koji je u proslosti evropsko finseanstvo, jos uvek mlado i krepko u svojoj veri, primilo nauku kroz nalet arabizma i preobratilo posmatranje prirode u nauku 0 prirodi, tako je sadasnje eoveeanstvo, koje je palo kao zrtva materijalizma i koje je u tome sagorelo, morale biti obnovljeno tako sto bi se prozelo saznaojem 0 drevnoj mudrosti. To se dogodilo uz pomoe budistieke filosofije, tako da je ;leenje 0 karmi i reinkarnaciji pronaslo put do mnogih dusa. Naueni radovi Maksa Milera,4 Dojsena5 i drugih znaeajnih filosofa, otvorili su Evropljanima jedan svet zaprepaseujuee duhovnosti i snazne imaginacije. No, kljue za razumevanje ovih svetova mte ektualna nauka je tek trebalo da dobije. .

ad Blavacke i njenih ueenika nije bio dovoljan. ~ e otkriti pogodne lienosti koje bi mogle da deluju kao osrednici na ovom zadatku. Kroz odredenu konstituCljU svog fiziekog organizma, Blavacka je bila izuzetno

~ instrument za uticaje duhovnog sveta. Njena jaka -

7

8

valia Cinila ju je Eogodnom za izvr~enie tdkih z~dat?ka u sluzbl coveca s a, ali je njeno mislje,nje bilo logicki nepovezano, a narav takva da je cesto zapadala u emocior:alne krajnosti. Kada bi se njene erpocije otrgle, usledila bi katastro{;;i7~cak bi ponekada i smer njenil]. teznji bio preokrenut. Nije pogresno reCi: bila je instrument otvoren za dunovni uticaj i okultne sile su se borile da je posednu.

Da bi se saznanje 0 okultnim svetovima preobrazilo u nauku a duhu, koju bi ljudi vremenom savladali kroz ozbiljno proucavanje, neko je morao da se posveti tom preobrazaju, morao je potpuno da kontrolise svoju narav i temperament, da poseduje znanje svoga vremena i da vlada pojedinim poljima tog znanja do stepena koji bi mu omogucavao da odgovori na najzescu kritiku. Bio je potreban celiean, ali ipak fleksibilan fizicki organizam koji bi mogao da se odupre napadima.

Takva jedna lienost bio je Rudolf Stajner.6 On je proveo svoju mladost u onom sto se maze nazvati druzeljubivom usamljenoscu i u stalnom ucenju. los kao veoma mlad izdrzavao se dajuCi easove, radeCi i tada kao vaspitae. Na ovim temeljima razvila se njegova predavacka i spisateljska delatnost jos dok je bio mladic. Kako mu je saznanje a duhu dolazilo sasvim prirodno, on se, potpuno svesno, posvetio zadatku da obori sve primedbe koje materijalisticki kritiear stavlja na objave duha i od tog pravca nije odstupao. To je nazivao "uvlaeenje u zmajevu koZu". Osecao je da je ovaj tdak zada: a jegova duznost. U suprotnom, smatrao bi se nedostojnim prava da se u teskom boju za eoveeanstvo, do kraja bori za pobedu nad apstraktnim materijalizmom. Sarno taka je rnagao da predstavi Budino i Hristovo delo kao jednu harmonienu celinu. Tek kada je i sam postigao pobedu nad unutrasnjirn neprijateljem i njegovim skrivenirn metodama, bio je u stanju da ukaze na stazu spasenja kroz Hristovo delo. Taka naoruzan, pojavio se kao zastupnik drevnih rnisterijskih ueenja, onako kako su mu ana bila otkrivena: u svetlu Hristovog dela.

Clanovi Teosofskog drustva su se uz su kakav je dubok utisak Stajnerovo ucenje duse u potrazi za Hristom. Nisu zelell cia se 1 sti da prihvatanjem Stajnerovog ucenja, napu~ struju. Njegova izlaganja predvidena za Kc evropskih sekcija, koji je trebalo cia se od: imala su za temu: Budisticka mudrost 1 zap~ Oni su toj temi supr6tstavill Jeanog decaf

'*" Clanovi Teosofskog drustva su se uzbunili. Videli su kakav je dubok utisak Stajnerovo ucenje ostavljalo na duse u potrazi za Hristom. Nisu zeJeli da se izloze opasnosti da prihvatanjem Stajnerovog ucenja, napuste orijentalnu struju. jegova izlaganja predviaena za Kongres Saveza evropskih sekcija, koji je trebalo da se odrZi u Benovi,7 imala su za temu: Budislicka mudrost i z'!.lJ.adna ezotcrija. Oni su toj temi suprotstavih jednog decaka Indusa8"koji je, po nJlhovom ucenju, bio inkamacija Hrista Isusa. Nije se mogla naCi nikakva zajednicka osnova za naucnu debatu, kakva jc trebalo da se dogodi na kongrcsu u Benovi, da bi se prebrodilo takvo jedno ogromno razmimoilazenje. Kako je sada otkriven znacaj Rudolfa Stajnera, takva debata je ocenjena kao previse opasan poduhvat. Bilo je bolje da se ovakvo spomo pitanje sasvim izbegne. Kongres je otkazan u posJednjem casu ~z nepoznatih razloga. *

Tako je dr Stajner, koji se vee bio uputio u ItaJiju kao i mnogi drugi - mogao da govori sarno grupama, malim krugovima. Nije bilo vremena da se obezbede stenografi. All, nij sve bilo izgubljeno, zahvaljujuCi pozrtvovanosti je nog broja clanova koji su hvatali beleske. Ipak, njihova ruka je oslabila pri kraju ovih, u vatri entuzijazma, izgovorenih reCi. Predavanje u Lokarnu, a posebno ona odrzana u Nojsatlu podseeaju nas na nasu dragu Agnes Fri91ender (Agnes riedHi.nder), koja je umrla od zapa Jenja pluea 1942. godine u koncentracionom logoru. Ona je bila jedna od onih na Ciju je dusu posebno uticao preobrazavajuCi impuls koji je ziveo u misteriji Hrista.

Sarna predavanja sacuvana su sarno u fragmentima. Ne postoji celovit zapis. Cinjenica, da nije bio prisutan ni jedan iskusan stenograf, izgleda kao napad neprijateljskih snaga. Predavanja postoje - izuzev skraeenih predavanja iz Kasela - delimicno u odlomcima, a delimicno u kasnije sastavljenim beleskama. Bez obzira na to, sustina je sacuvana i nastojalo se da se ona saddajno objedini. Pokusaj

9

10

nije uvek bio uspesan sto se tice stila, ali je tim veCi izazov cluhu cia izostri snage svoga misljenja.

Pored naglasavanja poseboog karaktera duhovne nauke nakon Dogactaja Hrista, cilj ovih preclavanja, koja su odrzana 1911. i 1912.Y godine, jeste da se izlozi znac'aj karme kao toka sudbine i cia nam omoguCi cia prodremo u njenu sustinu. Iako je tok ovih razmisljanja bio sacuvan sarno kao niz spomen-slika - beldke su cesto bile prekratke da bi otkrile logican sled, a ta nepotpuna zbirka bila je cesto. sarno u vidu nazoaka - ipak je smerduhovnih i~pulsa kOJe Je dr Stajner dao, sacuvan i kadar je da opravda ovaj pokusaj da se (beleske) prikupe: one mogu meditativni~ radom da se prosire u dusi i da nastave da deluju u nama. *2.~,~O,2.0o~.* Manja Stajner

Qbjavljivanje predavanja Rudolfa St,

Temelji antroposofski orijentisane m su u delima koje je pisao i objavio RudoH ~ 1925). U isto vreme dr Stajner je odd8.vaobl: up ako za javnost tako i za Clanove Teosol Antroposofskog) drustva izmectu 1900. i Njegova namera nije bila da se ta predavania ona, bez izuzetka, bila spontane prirode i z; "usmena saopstenja koja nisu namenjena za s nakon objavljivanja i sirenJ3 sve vecegoroj2 pogrdnih zapisa slusalaca, on je uvideo cia da te zapise sredi. Taj zadatak je poverio i fon Sivers (1867-1948). Qna je bila odgovorn nografa, pregled njihovih zapisa i za neoph teksta pre objavljivanja. Kako je Rudolf St vrIo malom broju slucajeva bio u mogucnosti vlja te zapise, njegova rezervisanost u poglecll ovih predavanja mora se uzeti u obzir: "Gres lavl"u'u u zapisima koje ja sam nisam bio u r RO ravim jednostavno se moraju tolerisati".

U 35. poglavlju svoje auto iografije, I objasnjava odnos izmectu svojih predavanja c[ su u pocetku sarno interno cirkulisala, i nj predavanja. U vezi sa tim stampan je tekst knjige. Qno 5tO se tamo pominje takoae se ( luse predavanja koja su bila upueena slusal vee bili upoznati sa principima duhovne nauk

Nakon smrti Marije Stajner, ureaivan deja RudoJfa Stajnera nastavilo se prema ~ vrma. Ova jrga je jedan cleo too kompletno_ b

Objavljivanje predavanja Rudolfa Stajnera

Temelji antroposofski orijentisane nauke polozeni su u delima koje je pisao i objavio Rudolf Stajner (18611925). U isto vreme dr Stajner je bdrzavao brojna predavanla kako za javnost tako i za clanove Teosofskog (kasnije Antroposofskog) drustva izmedu 1900. i 1924. godine. Njegova namera nije bila da se ta predavanja objave, jer su ona, bez izuzetka, bila spontane prirode i zamisljena kao "usmena sa02stenja koja nisu namenjena za stampu". Ipak, nakon objavljivanja i sireu]a sve veeegoroja necelovitih i pogresnih zapisa slusalaca, on je uvideo da je neophodno da te zapise sredi. Taj zadatak je poverio Mariji Stajner fon Sivers (1867-1948). Ona je bila odgovorna za izbor stenografa, pregled njihovih zapisa i za neophodnu reviziju teksta pre objavljivanja. Kako je Rudolf Stajner sarno u vrlo malom broju slucajeva bio u moguenosti da sam ispravlja te zapise, njegova rezervisanost u pogledu objavljivanja ovih predavanja mora se uzeti u obzir: "Greske koje se poavl"uu u zapisima koje ja sam nisam bio u mo uenosti da RO ravim,jednostavno se moraju tolerisa.ti".

U 35. poglavlju svoje autobiografije, Rudolf Stajner objasnjava odnos izmedu svojih predavanja Clanovima, koja su u pocetku sarno interno cirkulisala, i njegovih javnih predavanja. U vezi sa tim stampan je tekst na kraju ove knjige. Ono sto se tamo pominje takode se odnosi na cikluse predavanja koja su bila upucena slusaocima koji su vee bili upoznati sa principima duhovne nauke.

Nakon smrti Marije Stajner, uredivanje Celokupnih deja Rudolfa Slajnera nastavilo se prema njenim uputstVIrna. Ova1

1HRISTOV IMPULS U ISTORIJSKOM R 1. predavanje, Lugano, 17. septembar

Poceeemo nas razgovor neCim sto je ( tera. Kako smo u malom, prisnom krugu, moz dimo bilo sta sto vas posebno zanima. Zeleo ndto uopsteno 0 vezi covekovog biea sa bic makrokosmosom. eeu govoriti u stilu u korn moja"knjiga Teosofija - svi vi mozete dobiti znanja iz nje - vee bih vise zeleo da danas pOf trasnje biee coveka.

Kada tu i tamo razmisljamo 0 sebi, pada u oCi da mi, kao ljudi, dozivljavamo svet nasa cUla, a potom razmisljamo 0 utiscima ko Obe ove stvari mozemo uvek dovesti pred na! na primer, uvece ugasimo svetlo i predemo p utisaka pre nego sto zaspimo, svesni smo da j( svet uticao na nas. Ali sada se sarno slike ~ dnevne utiske dizu i spustaju u nasim dusarn mislimo na njih, da u nasoj dusi odjekuju se sto se dogodilo u nama kroz spoljasnje utiske. beznacajnih stvari, ova dnevna seeanja naz licnim, individualnim utiscima. Sarno zato st gentna, individualna ljudska biea, razumna t na ovakav naCin da primamo utiske sveta.

Dakle, u nasem duhovnom zivotu, dualni aspekt je tesno povezan sa spoljasn Danju, dok posmatramo svet, nasi culni utisci nasim mislima. Pred spavanje, kada nemamo novih culnih utisaka, vee kada dopustimo da smo vee doziveli prolaze kroz dusu, tacno zn nase slike onoga sto je napolju. Nasi utisci ( svetu mesaju se sa onim sto smo mi kao indiv

HRISTOV IMPULS U ISTORIJSKOM RAZVITKU 1. preda vanje, Lugano, 17 septembar 1911.

Poceeemo nas razgovor neCim sto je opsteg karaktera. Kako smo u malom, prisnom krugu, mozemo da obradimo bilo sta sto vas posebno zanima. Zeleo bih da kazem nesto uopsteno 0 vezi covekovog biea sa bieem sveta, sa makrokosmosom. Neeu govoriti u stilu u kome je napisana moja ... knjiga Teosofija - svi vi mozete dobiti dovoljno saznania iz nje - vee bih vise zeleo da danas pogledamo unutrasnje biee coveka.

Kada tu i tamo razmisljamo 0 sebi, odmah nam pada u oCi da mi, kao Ijudi, dozivljavamo svet oko nas kroz nasa cula, a potom razmisljamo 0 utiscima koje sma stekli. Obe ove stvari mozemo uvek dovesti pred nasu duSu. Ako, na primer, uvece ugasimo svetlo i predemo preko dnevnih utisaka pre nego sto zaspimo, svesni smo da je celoga dana svet uticao na nas. Ali sada se sarno slike seeanja na te dnevne utiske dizu i spustaju u nasim dusama. Znamo da mislimo na njih, da u nasoj dusi odjekuju seeanja na uno sto se dogodilo u nama kroz spoljasnje utiske. Izuzev nekih beznacajnih stvari, ova dnevna seeanja nazivamo nasim licnim, individualnim utiscima. Sarno zato sto smo inteligentna, individualna Ijudska biea, razumna bIea, mozemo na ovakav naCin da primamo utiske sveta.

Dakle, u nasem duhovnom zivotu, ovaj individualni aspekt je tesno povezan sa spoljasnjim utiscima. Danju, dok posmatramo svet, nasi culni utisci mdaju se sa nasim mislima. Pred spavanje, kada nemamo vise nikakvih novih culnih utisaka, vee kada dopustimo da nam oni koje smo vee doziveli prolaze kroz dusu, tacno znamo da su to nase slike onoga sto je napolju. Nasi utisci 0 spoljasnjem svetu mesaju se sa onim sto smo mi kao individualni Ijudi.

13

14

Preplicu se. Dakle, kao sto svi znamo, mozemo ovaj unutrasnji, individualni element u nama uciniti sve zivljim i zivl]im, sve odreaenijim i odreaenijim, pomocu onoga sto znamo, a sto je opisano u mojoj knjizi Kako se sticu saznanja ViSlh svetova. Ono sto mozete da dozivite u svom unulrasnjem zivotu, pre svega je osecanje da u mislima ne zavisite sasvim od spoljasnjeg sveta. Ako, na prlme!", neko misli 0 onome sto se desavalo na Satumu, Suncu i Mesecu,* onda misli na takav naCin, jer, naravno, niko ne moze imati spoljasnje utiske 0 onome sto se dogodilo na Starom Saturnu, Starom Suneu iIi Starom Mesecu. Ne moramo ni da idemo toliko daleko. Ako se u nekom tihom casu zapitamo:

*"Koliko se mojih shvatanja promenilo od moje mladosti?" onda je to sam. po sebi nezavisan, individualan stav u odnosu na svet. Kada obrazujemo poglede na zivot, osecamo da u intelektualnom elementu postajemo sve nezavisniji.

*' Postati nezavisan u individualnom el~mentu intelekta od velike je vaznosti za eoveka. Sta to znaCi? Sta znaCi za coveka prihvatanje opstih istina 0 zivotu - ne sarno u teoriji vec kroz dozivljaj, eak i onih stvari koje ne zavise od spo*Ijasnjih utisaka? To znaCi da on postaje nezavisan u svom eterskom telu. To je prvi korak jednog dugog procesa. U pocet u on ni ne primecuje da donekle izdize svoje etersko telo; onacno, on ga moze u~initi sasvim nezavisnim od fizickog tela.

Dok je pocetak samo mali korak prema nezavisnosti, kraj je potpuno izvlacenje eterskog tela i mogucnost opazanja njime. ada opazamo okolinu nasim nezavisnim eterskim telom. Mozemo da opazamo na ovaj nacin cak iako nismo mnogo napredovali u unutrasnjem misticnom dozivljaju. Mozemo to donekle da razumemo ako se setimo kakvo je nase opazanje u fizickom telu. U fizickom telu opazamo nasim eulima koja su nezavisna. Nase su oci

, Misli se na ranija stanja Zemlje, a ne na danasnja nebeska tela istog Imena. Ova stanja Zemlje bice u daljem tekstu napisana kurzivom.

nezavtsne, a t nase usi. Mozemo nezavisno I svet boja i svet zvukova. Mi to ne mozemo a nasom inteligencijom. U slucaju inteligencije stvo, nista nije podeljcno u posebna podrucja. da opazamo nasim eterskim oCima i eterskin da su oni odvo'ena eulna odrucja, vee opal svet u celosti. A kada pocnemo nesto 0 nJemu ( mozemo da opisemo kako dozivljaj u eterskor jedna sadrzajna celina. Necu da govorim 0 nas daleko ovaj dozivljaj moze odvesti, ali eu ~ onda kada covek vidi kako se stvaraju opste da vidi nesto od eterskog elementa.

Onaj ko vidi eterski svet ili ko postep jedan visi svet ove vrste postoji, postaje uvere sko tela osnova fizickog tela. Kada pocnemo I o postojanju neceg takvog kao sto je etersk, moramo da se rukovodimo vaznim obaveSten srednim dozivljajem. Kada znamo da je prozeto eterskim telom, odmah razumemo o~ na svoj nacin opisuje da je ukoeenost jedna pojava onoga sto se inace normalno dogada vanje. Moze se dogoditi da se ljudsko etersko iz fizickog tela. Tada i fizicko tela postane nez; je moguce da se pojavi uKocenost, jer je fizicl kraceno njegovo etersko tela koje ga ozivljava ramo da idemo toliko daleko, jer takvu poj, jos bolje videti u obienom zivotu. Na primer, njivac? To je onaj ko ima od roaenja slabo etl ko je dopustio da one oslabi zapostavljajuCi vamo da to ispravimo tako sto cemo oslobodit njegove olovne tdine i sto cemo ga na neki laksim. Potpuno ozdravljenje moze se postiCi moc astralnog tela, jer ono moze da podstakne na jedan nov zivot. Ali morate jos nesto da sr sko tela je, zapravo, nosilac naseg celokupn< Kada uvece zaspimo, slike svih nasih misli i se

nezavisne, a i nase usi. Mozemo nezavisno da opazamo svet boja i svet zvukova. Mi to ne mozemb ako opazamo nasom inteligencijom. U slucaju inteligencije sve je jedinstvo, nista nije podeljeno u posebna podrucja. Ne mozemo da opazamo nasim eterskim ocima i eterskim usima kao da su oni odvo'ena culna odrucja, vee opazamo eterski svet u celosti. A kada pocnemo nesto 0 nJemu aa govorimo, mozemo da opisemo kako dozivljaj u eterskom deluje kao jedna sadrzajna celina. Necu da govorim 0 tome koliko nas daleko ovaj dozivljaj moze odvesti, ali CU sarno reCi da onda kada covek vidi kako se stvaraju opste istine, moze CIa vidi neSto od eterskog elementa.

Onaj ko vidi eterski svet iIi ko postepeno uvidi da jedan visi svetove vrste postoji, postaje uveren da je etersko tela osnova fizickog tela. Kada pocnemo da govorimo o postojanju neceg takvog kao iSto je etersko telo, onda moramo da se rukovodimo vaznim obaveStenjima i neposrednim dozivljajem. Kada znamo da je fizicko tela prozeto eterskim telom, odmah razumemo okllitistu kada na svoj nacin opisuje da je ukocenost jedna nenormalna pojava onoga iSto se inace normalno dogacla kroz skolovanje. Moze se dogoditi da se ljlldsko etersko tela povuce iz fizickog tela. Tada i fizicko telo postane nezavisno. Tako je moguce da se pojavi uKocenost, jer je fizickom telu uskraceno njegovo etersko telo koje ga ozivljava. Ali, ne rnoramo da idemo toliko daleko, jer takvu pojavu mozemo jos bolje videti u obicnom zivotu. Na primer, iSta je to lenjivac? To je onaj ko ima od roclenja slabo etersko tela iii ko je dopustio da ono oslabi zapostavljajuCi gao Pokusavamo da to ispravimo tako sto cemo osloboditi fizicko telo njegove oIovne tdine i iSto cemo ga na neki nacin uCiniti Iaksim. Potpuno ozdravljenje moze se postiCi samo uz pomoe astralnog tela, jer ono moze da podstakne etersko tela na jedan nov zivot. Ali morate joiS nesto da shvatite. Etersko telo je, zapravo, nosilac naseg celokupnog intelekta. Kada uvece zaspimo, slike svih naiSih misli i secanja ostaju

15

.\

16

u eterskom telu. Covek, u stvari, ostavlja svoje misli u eter kom t lu i ne vraea im se do jutra. OdlazuCi etersko telo, odlazemo Citav sadrzaj nasih dozivljavanja.

No, ovo etersko telo je tako stvoreno da kada ga istrazujete na duhovno-naucni nacin, mozete sasvim jasno da vidite da je tokom vremena covek podlozan mnogo veCim promenama, nego sto to mozemo da zamislimo. Svi, naravno, znamo da je covek prosao kroz niz inkarnacija. Nije uzalud da se stalno iznova inkarniramo. Covek je kratkovid. Opste je verovanje da je covekova organizacija uvek bila ovakva kakva je danas. U stvari, ljudska organizacija se menja od veka do veka, sarno sto mi to spolja ne vidimo. Na prednjem delu mozga postoji nesto kao tanana vijuga, koja se razvila tek od XIV-XV veka. To se pojavilo za potrebe cisto intelektualnog zivota sadasnjih vremena. Nemoguee je da jedna ovakva pojedinost, koja menja mozak, ne menja celokupnu ljudsku organizaciju, rna koliko malo to bilo. Tako, u stvari, Ijudska organizacija pokazuje znake promena kroz vekove, ali potvrdu za ove promene imamo sarno ako mozemo da Citamo Akasa hroniku. Tu se ove promene U eterskom telu mogu najbolje pratiti. Vidimo da su ljudi stare Grcke iIi drevnog Egipta imali sasvim drugacija eterska tela. Sva strujanja su u njima bila drugaCija.

Dakle, da bismo dosli do misljenja koje za nas moze da bude plodonosno, napravio bih jednu kratku digresiju i skrenuo yam paznju na cinjenicu, da c~k i u obicnom zi,:-otu mozete da prihvatite post.ojanje vise od jednog sveta. Covek zas i i ne zna da je u drugom svetu. Ali Cinjenica da spava, a da nista 0 tome ne zna, nije dokaz da taj drugi svet ne postoji. Covek vidi svojim culima kada je u t"iZickom svetu, ali ne i onda kada se povuce u sebe: onda je on u jednom intelektualnom svetu koji se graniCi sa fizickim. I on u sebi nalazi, uz vee razvijeni intelektualni element, druga dva sasvim razliCita elementa. Da Ii covek moze da razvije te druge elemente?

lednostavno razmisIjanje moie nam po] unutrasnjem zivotu posloji cudnovatiji svet od s On se pokazuje svaki put kada sebi kazemo: ka\ eamo da smo moralni. To je svct gde povezujerr simpatije iIi antipatije sa odredenim dozivljajerr vazilazi intelektualni dozivljaj. Neko je blagonal drugome i to nam se dopada iii je zlonameran ne dopada To je nesto sasvim drugaCije od onoE intelektualno dozivljavamo. Samo razmisljanjc nam osecaj 0 tome da It je neko delo moralno i osoba moze biti visoko inteligentna i obrazoval oseca odbojnost prema prirodi nekog Cisto de a. 0 je jedan svet gde postajemo svesni da 'i1ecem lepom i plemenitom u umetnickim deli je odvratno ono sto vidimo. Ono cemu se divir nickim delima ne moze da se objasni intelektorr zivotom duse. Tako mozemo da kazemo: u nas nesto sto prevazilazi intelekt. Kada okultist2 neku dusu u casu kada dozivljava odbojnost p denom nemoralnom delu iii zadovoljstvo pre moralnom, on posmatra jedan visi nivo dusev Samo misIjenje je na nizem nivou dusevnog ii' dovoljstva iii odbojnosti prema moralnom iIi n< delu. Ako eovek na ovaj naCin razvije jedno i osecanje 0 onom sto je moralno iIi nemoralno, t eanom eterskom telu, to mu moze doneti ne ~ tantno povecanje snage u eterskom telu, vee t, veeanje snage u astralnom telu, jedno jacanj snaga. Tako mozemo da kazemo: neka osoba kl bno osetljiva na moralna i nemoralna dela steCi jake snage u astralnom telu, dok ce neka osoba intelektualno uzdize svoje etersko tela - recim koje jacaju pamcenje - moei sigurno daleko da r: vidovitost, ali nece dospeti izvan etersko-astra zato sto je u njoj aktivan sarno intelektualni ele zehmo CIa dospemo izvan astralnog sveta, moraml

lednostavno razmisljanje moze nam pokazati da II unutra:njem zivotu postoji cudnovatiji svet od samih misJi. On se pokazuje svaki put kada sebi kazemo: kao ljudi 0 eeamo da smo moralni. To je svct gde povezujemo oseeanje simpatije iii antipatije sa odreaenim dozivljajem. Ovo prevazilazi intelektualni dozivljaj. Neko je blagonaklon prema drugome i to nam se dopada iii je zlonameran i to nam se ne dopada. To je nesto sasvim drugacije od onoga sto samo intelektualno dozivljavamo. Samo razmisljanje ne stvara oam oseeaj 0 tome da Ii je neko delo moralno iIi ne. Neka osoba moze biti visoko inteligentna i obrazovana, a da ne oscca odbojnost prema prirodi nekog Cisto egoisticnog e a. 0 je .iedan svet gde postajemo svesni da se divimo

'rieccm lepom i plemenitom u llmetnickim de lima ili nam je odvratno ono sto vidimo. Ono ccmu se divimo u umetnickim delima ne moze da se objasni intelektom, vee sarno iivotom duse. Tako mOl,emo da kazemo: u nas zivot ulazi nesto sto prevazilazi intelekt. Kada okultista posmatra neku dusu u casu kada dozivljava odbojnost prema odredenom nemoralnom delu ili zadovoljstvo prema nekom moralnom, on posmatra jedan visi nivo dusevnog zivota. Samo misljenje je na nizem nivou dusevnog zivota od zadovoljstva iii odbojnosti prema moralnom iii nemoralnom delu. Ako covek na ovaj naCin razvije jedno intenzivnije oseean.le 0 onom sto je moralno iIi nemoralno, u svom ojacanom eterskom telu, to mu moze doneti ne sarno konstantno poveeanje snage u eterskom teIu, vee takoae i poveeanje snage u astralnom teIu, jedno jacanje astralnih snaga. Tako mozemo da kazemo: neka osoba koja je posebno osetljiva na moraIna i nemoralna dela steCi ee posebno jake snage u astralnom telu, dok ee neka osoba koja sarno intelektualno uzdize svoje etersko telo - recimo vezbama koje jacaju pameenje - moei sigurno daleko da razvije svoju vidovitost, ali neee dospeti izvan etersko-astralnog sveta, zaro sto je u njoj aktivan samo intelektualni element. Ako ze 1010 Cia dospemo wan astralnog sveta, moramo da radimo

17

I18

one vrste vezbi koiima razvijamo simpatiju za moralna dela i antipatiju za nemoralna dela. Onda se zaista uzdizemo do svcta koji se nalazi iza naseg u drugacijem smislu, a ne sarno u astralnom. Onda se uzdizemo do nebcskog, tako da mozemo da kazemo: u velikom svetu nevidljivog, nebeski svet makrokosmosa odgovara onome 5tO se u nama odnosi na utiske moralnosti i nemoralnosti, a astralnom svetu makrokosmosa odgovara u nama intelektualno-fizicko opazanje fizickog sveta. Sve ono sto se razvija u okviru intelektualnog elementa, odgovara astralnom svetu, dok ono 5tO moze da se razvije u odnosu na moralna i nemo

*ralna dela odgovara nebeskom svetu, svetu Devahana.

Zatim, postoji jos jedan element u ljudskoj dusi. Posto'i razlika iZp1edu moralnog dela koje joj se do ada i ~o,ga da se covek oseca i obaveznin: da kao moralni Cin uradi ono sto mu se dopada, a da se uzdrzi od onoga sto nlJe moralno. QseCati se obav~ni!? je naiyise 5tO neki

culnog sveta; intelektualni svet, intelektualnu vidovitost; estetski svet: moralno oseeanje; svet uma: moraIne impulse za dela. Kroz neku vrstu samospoznaje covek moze da sagleda ove razlicite stupnjeve u sebi.

Ali tokom vremena promenila se cela Ijudska konfiguracija. U staroj Grckoj iii u starom Egiptu, covek nij uo ste b'o ovakav kakav je danas. U grcko doba covek je bio tako sazdan da su visa biea vladala nad dusevnim elementom u njemu, tako da je on oseeao neku vrstu prirodne baveze prema tim bieima. Sada zivimo u takvom dobu

kada covekom vlada njegov intelekt, tako da on ne 0 eea nesto kao neku estetsko-moralnu obavezu. Kada bi se u onim dr vnim vremenima pojavio moralni impuls, bilo bi nemoguee za bilo koga da pomisii da moze da postupa na naCin koji je u suprotnosti sa njim. U drevnoj Grckoj jo v uvek su oseeali zadovoljstvo i nezadovoljstvo toli 0 snazno da su morah a cfeluju u skladu sa njima.

Sada 'e doslo moderno doba kada ljudi ne oseeaju nikakvu obavezu cak ni prema estetskom elementu, kao 0 se to"izrazava u poslovici: "0 ukusima se ne moze raspravl.lati" - mada se ljudi koji imaju istancan ukus verovatno mo u sloziti meau sobom.

Ono sto se u ranijim vremenima oseealo kao neminovnost u moralnoj i estetskoj sferi, danas se oseea u intelektualnoj sferi, jer ne mozete da mislite kako hoeete, vee morate da se priklonite zakonima logike. To nas dovodi do najnizeg stupnja ljudskog dozivljavanja. U ovom casu mi smo na prelaznom stupnju, kao sto mozemo da primetimo. Ako pogledamo na prosii milenijum, vidimo kako se fizicko telo coveka sve vise susi, sve dok on ne postane sasvim drugaCiji. Pre jednog i po milenijuma fizicko telo bilo je znatno mekse i savitljivije. Vremenom je postajalo sve tvrae i tvrae. S druge strane, takoae se nesto sasvim drugo dogodilo u eterskom telu, neSto 0 cemu covek moze da ima manje iskustva, jer to etersko tela prolazi kroz uzlazni razvoj. Znacajano je da smo sada u vaznom casu kada covek-

19

1:

20

mora da postane svestan da ce njegovo e1ersko telo postati drugaciie. To ce se dogoditi bas u ovom XX veku. Dok ce s jedne slrane oseca1i pojacavanje intelek1ualnog elementa, s drugc strane etersko tela ce postajati sve nezavisnije, tako da ce Ijudi morati to da primete. lzvesno vreme nakon pojave Hrista na Zemlji, ljudi nisu mislili tako intelektualno kao sto to danas Cine. Jacanje intelek1ualnog elementa prouzrokuje cia etersko tela postaje sve nezavisnije, tako da se moze koristi1i i kao samostalan instrument. Tokom tog procesa moze se vide1i da je ono proslo kroz jedan skriveni razvoj koji omogucava opazanje Hrista u eterskom. Bas kao sto se ranije Hrist mogao fizicki videti, sada se moze videti u eterskom, tako da ce u XX veku, kao neki prirodni dogadaj, doCi do toga da se vidi Hrist, na naCin kako ga je video Pavle. Mnogi ljudi ce moei da vide Hrista u e1erskom, sto znaCi da cemo znati 0 njemu cak iako se uniste sve Biblije. Tada nam nece biti potrebna nikakva predanja, jer cemo ga sami videti. To ce biti dogadaj jednako znacajan kao onaj koji se dogodio na Golgoti. U narednim vekovima sve vise ljudi ce dospeti do stupnja na kome mogu videti Hrista. Sledeca tri milenijuma na Zemlji bice posvecena onoj vrsti razvoja pomocu koga ce etersko tela postajati sve osetljivije, tako da ce izvesni ljudi doziveti ovaj i druge dogadaje. Pomenucu samo jos jedan dogadaj: bice sve vise i vise ljudi koji ce hteti da ucine nesta, aIi ce imati silan nagon da se uzdrze od toga. Onda ee slediti jedna vizija i ti ljudi ee jasno videti: ono sto ee nastupiti u buduenosti bice karmicki ishod onoga sto sam uCinio. - Izvestan broj naprednijih ljudi vee oseea takve stvari. To se posebno desava sa decom.

Pos1oji ogromna razlika izmedu onoga sto dozivIjavaju skolovani vidoviti ljudi i onoga sto se ovde opisuje kao prirodni tok dogadaja. Od pradavnih vremena skolovani vidoviti covek dozivljava Hrista uz pomoc odredenih vezbi. Ako sretnem coveka na fizickom planu, on je tu, ispred mene, ali vidovitim opazanjem mogu da ga vidim na

drugim mes1ima, dok se mi, u stvari, neposrc( cemo. Uvek je bilo moguce vidovito videti Hrist ga sada, kada je On u drugaCijem odnosu prerr slvu, odnosno kada nam On omaze iz eterskl je nesto sto ne zavisi od naseg vidovitog razve \Ie ra na dalje, sledeee tri hiljad godina, izve biti u stanju da ga sretnu, da ga objektivno sr nom eterskom liku. To je nesto sto se potpuno I uzdizanja kroz unutrasnji razvoj do toga da ga"

To postavlja uzviseno Biee koje nazivan u jedan sasvim drugaCiji evolucioni niz od Bude koji je postao buda, rodio se u kraljevsko] . postao buda u svojoj dvadeset devetoj godini, t vise morao da prolazi kroz dalje inkarnacije. takvo biee, jedan bodisatva, postane buda il oznacava visi oblik unutrasnjeg razvoja kojim moze da prode. Covekovo ezoterno skolovanje puta koji moze da vodi prema nastajanju bud, nikakve veze sa onim sto se dogada oko nas ljudi se pojavljuju u izvesnim vremenima da svetu da naprecluje. Ali, ti dogadaji se razlikuj daja Hrista. Hrist nije presao ovamo iz neke ell in ividualnosti. On je presao ovamo iz mak dok su sve bodisa1ve uvek bile povezane sa Zer

Mora nam biti jasno, da sve dok gave disatvama iIi budama ne dolazimo ni blizu H Hrist makrokosmicko biee, koje se po prvi put Zeml}om roz ovanovo krstenje. To je bila fiz Sa a 0 aZI e erska objava, zatim ce doCi astra jos vise. Ljudi ee morati daleko da uznapreduj sto dozive ovaj visi stupanj. Ono sto ljudi m ~ ljavaju pripada ops1im zakonima Zemlje. Bi6 vamo Hristom iIi drugim imenima, uCinice ono da opisemo kao spasenje svih zemaljskih dusa Jupiteru, dok ee sve drugo otpasti sa Zemlj posofija nije nesto proizvoljno, vee nesto zna,

c1rugim mcstima, dok se mi, u stvari, neposrcdoo ne srecemo. Uvek je bilo moguce vidovito vicleti Hrista. Ali sresti ga sada, kacla je 00 u drugaCijem odnosu prema covecanstvu, odnosno kada nam On omaze iz eterskog sveta, to je neSto sto ne zavisi ad naseg vidovitog razvoja. Od XX ve a na dalje, sledece tri hiljade godina, izvesni Ijudi ce biti u stanju da ga sretnu, da ga objektivno sretnu u jednom eterskom liku. To je nesto sto se potpuno razlikuje od uzdizanja kroz unutrasnji razvoj do toga da ga vidimo.

To postavlja uzviseno Bice koje nazivamo Hristom, u jedan sasvim drugaCiji evolucioni niz od Bude. Boaisatva koji je postao bucla, rodio se u kraljevskoj tr Sudodana i pastao buda u svojoj 'dvadeset devetoj godini, tako da nije vise morae da prolazi kroz dalje inkarnacije. Kada jedno takvo bice, jedan bodisatva, postane buda iii ucitelj, to oznacava visi oblik unutrasnjeg razvoja kojim svaki covek moze da prode. Covekovo ezoterno skolovanje je pocetak puta koji moze da vodi prema nastajanju bude. To nema nikakve veze sa onim sto se dogada ako nas Ijudi. Takvi ljudi se pojavljuju u izvesnim vremenima da bi pomogli svetu da napreduje. Ali, ti dogadaji se razlikuju od Dogadaja Hrista. Hrist nije presao ovamo iz neke druge Ijudske inaividualnosti. On je presao ovamo iz makrokosmosa, dok su sve bodisatve uvek bile povezane sa Zemljom.

Mora nam biti jasno, da sve dok govorimo 0 bodisatvama iii budama ne dolazimo ni blizu Hrista, jer je Hrist makrokosmicko bice, koje se po prvi put povezalo sa Zem Jom roz ovanovo krstenfe. To je bila fizicka objava. a a 0 aZI e erska objava, zatim ce doCi astralna, a zatim

jos vise. Ljudi ee morati daleko da uznapreduju, pre nego sto dozive ovaj visi stupanj. Ono sto Ijudi mogu da dozivljavaju pripada opstim zakonima Zemlje. Bice koje nazivamo Hristom iii drugim imenima, uCinice one sto mozemo da opisemo kao spasenje svih zemaljskih dusa za zivot na Jupiteru, dok ee sve drugo otpasti sa Zemljom. Antroposofija nije neSto proizvoljno, vee neSto znacajno sto je

21

22

t ~ulu,~1~ f~

~ .. morale da dode na svet. Svet mora da nauci da razume Bice Hrista koje je tri godine zivelo na Zemlji. To je bilo na pocetku naseg racunanja vremena.

U mojoj knjizi Duhovno vodstvo coveka i covecanstv~ naCi cete pojedinosti 0 dva' decaka Isi.lsa. Poiavljivanje nsta pripremila je jedna licnost povezana sa sektom esena,

JeSu ben Pandira, koji se rodio sto godina pre no sto su se u a estini rodila dva decaka Isusa (Jesu=Isus). Morate praviti razliku izmedu njih i Jesu ben Pandire, 0 kome je Hekel,10 izmedu ostalih, na sasvim nedostojan nacin, pogrdno govorio. Evandelje po Mateju ll u sustini potice od tog veoma visokog bica, Jesu ben Pandire, kao priprema za one sto je trebalo da se dogodi.

Kako bi trebalo da razumemo odnos Jesu ben Pandire prema Isusu iz Nazareta?* Ove individualnosti, pre svega, nemaiu nista jedna sa drugom, izuzev sto je jedna pripremila put za drugu; kao idividualnosti one ni na koji naCin nisu srodne. Cinjenica je da u jednom decaku Isusu, onom koji je opisan u Lukinom Evandelju~ nalazimo individualnost koiu ne mozemo sasvim odrediti, toliko se tesko shvata. Na primer, govorio je odmah nakon rodenja i to na takav nacin da je mogla da ga razume (samo) njegova majka. Ta individualnost iz Lukinog Evandelja nije bila intelektualna, ali njegova moralna osecanja su bila izuzetno izvorna i elementarna. Na astralno tela ovog bica uticala je individualnost Bude.

Kada je dostigao stupanj bude, Buda nije vise imao potrebe da se dalje inkarnira na Zemlji. n arnirao se sve dok je bio bodisatva. Nakon sto je postao buda, delovao je iz visih svetova i njegova delatnost je dopirala do astralnog tela Isusa iz Lukinog Evandelja. U astralnom telu ovog decaka Isusa nalaze se snage koje proizilaze iz Bude. Tako je u struji Isusa iz Nazareta sadrzana struja Bude.

S druge strane, one sto se pominje u istocnjackim spisima, a sto zapadni okultisti takode vrlo dobro 7.Daju,

jeste to da se u casu kada bodisatva postane b liuie iedan novi bodisatva. U casu kada je Go postao buda, on se povukao sa Zemlje, a jed, dlsatva'e ostao delatan. To je bodisatva koji cevreme, postati buda. U stvari, tacno je odred ada ce naslednik Gotame Bude, Maitreja, p< to ce bili pet hiljada godina nakon sto se Bud, pod bodi-drvetom. Otprilike tri hiljade godina seg vremena, svet ce doziveti inkarnaciju Mal koja ce biti poslednja inkarnacija JeSu ben bodisatva koji ce doCi kao Maitreja Buda, P< fizickom telu i u nasem veku - ali ne kao bud zadatak ce biti da da covecanstvu pravu sadriin ogaaa a.

Pravl okultista prepoznaJe inkarnacijc onoga koji ce postati Majtrej.a Buda. Na isti druga ljudska bica, ova individualnost ce proCi eters og tela. Kada ljudi postanu slicniji njemu ce postati Maitreja Euda, onda ce ta individu kroz poseban razvoj koji ce u izvesnom smisl Vislm s.tupnjevima, biti nesto kao Krstenje 1st reta: on te doziveti razmenu individualnosti. slucaja druga individualnost ulazi u njih. Ove nosh rastu na svetu kao deca i nakon izvesnog t njihova in~ividualnost biva zamenjena. To nije razvoj, vec razvoj u kome se odigrava prelom dogodilo'sa Isusom. U njegovom slucaju doge kva vrsta zamene individualiteta u njegovoj godini i onda opet prilikom Jovanovog krst mta razmene takode ce se dogoditi kod bodi~ postati Maitreja Buda. Te individualnosti su i kOreCi, oplodene drugom. aitreja Buda ce Zi' izvesnoj individualnosti do svoje tridesete gOl

. ce:s

.-......,.. ~. ieste to da se u casu kada bodisatva postane buda, pojavliuie jedan novi bodisatva, U casu kada jeGotama Buda postao buda, on .se I?ovukao sa Zemlje, a jedan novi bodlsatva 'e ostao delatan. To je bodisatva oji ee, kada dooe vreme, postati buda. U stvari, tacno je odreoeno vreme iZa'da ee naslednik Gotame Bude, Maitreja, postati buda: to ee biti pet hiljada godina nakon sto se Buda prosvetlio pod bodi-drvetom. Ot rilike tri hiljade godina nakon naseg vremena, svet ee doziveti inkarnaciju Maitreje Bude, koja ce biti poslednja inkarnacija Jdu ben Pandire. aj bodisatva, koji ee doCi kao Maitreja Buda, pojavice se u fizickom telu i u nasem ve,ku - ali ne kao buda - i njegov zadatak ce biti da da covecanstvu pravu sadriinu Hristovo

oga a a. ~ Pravl okultista prepoznaJe inkarnacije bodisatve,

onoga koji ce postati Mait eja Buda. Na isti naCin kao i druga Ijudska bica, ova individualnost ce proCi kroz razvoj ete skog tela. Kada ljudi postanu slicniji njemu, onom koji ce postati Maitreja Buda, onda ee ta individualnost proCi kroz poseban razvoj koji ce u izvesnom smislu, u svojim ViSim stupnjevima, biti nesto kao Krstenje Isusa iz Naza~ reta: on ce doziveti razmenu individualnosti. U oba ova slucaja druga individualnost ulazi u njih. Ove individualnosti rastu na svetu kao deca i nakon izvesnog broja godina, njihova individualnost biva zamenjena. To niie ne rekidan iaZvoj, vec razvoj u kome se odigrava prelo'm, kao sto se dogodilo 'sa Isusom. U njegovom slucaju dogodila se ovakva vrsta zamene individualiteta u njegovoj dvanaestoj godini i onda opet prilikom Jovanovog krstenja. Takva

~ta razmene takooe ce se dogoditi kod bodisatve koji ce postati Maitreja Buda. Te individualnosti su iznenada, takm'eCi, oplooene drugom. Maitreja Buda ee ziveti u jednoj izvesnoj individualnosti do svoje tridesete godine, a onda

, ce,s(( u njemu javiti promena, kao sto to vidimo kod Isusa Y iz. :~azaretfprihko.ril krstenja na Jordanu. No, uvek cemo

prep'o~h~ti,Maitreju Bydu po tome sto se 0 njemu nista ~ ,4

, . ~ ... ~

23

24

neee znati pre te razmcne individualnosti, mada ee biti prisulan. A onda ee se iznenada otkriti. .

. Karakteristicno za sve bodisatve koje ee postati bude .Ie to da su najpre nepoznati. Individualan covek ee u buduenosti morati sve vise i vise da se oslanja na samog sebe. Za njega (bosJisalvu) ee biti ka[akterislicno da ee mnoao go 111a biti nepoznat svetu i biee moguee prepoznatl ga sarno hoz Cinjenieu da on kao pojedinac samosta.lno aeluje na osnovu sORstvene unutrasnje snage. Vee hllpdama godina - i danasnji okultisti smatraju to bitnim ~~iro a njegovog biea ostaje nepoznata u njegovoj mladostl sve-S!o vremena rodenja duse razuma, u stvari, sve do ;:.odenia duse svestj, i on ee se dokazati sarno sopstvenim snagama1 bez iCije pomoCi. ~ .. . Zato j~ toliko vazno biti do izvesne tacke nepopu1\ stlJlV 1 ne pravltl kompromise. Svaki pravi okultista mislice

da je ~rlo cudno da se buda pojavljuje u XX veku, jer svaki okultJsta zna da on moze dOeL sarno pet hiljada godina nakon Gotame Bude. Medutim, jedan bodisatva moze i biee inkarniran. .

Deo je osnovnog znanja okultiste da zna da ee Mai.treja Buda b~iti nepoznat u svojoj mladosti. Zato sam ja godlOama naglasavao da ne smemo gubiti iz vida ovo okultno nacelo: pre odredene zivotne starosti niko ne bi smeo da dobije nalog od izvesnih centralnih mesta da govori 0 bkultnim ucenjima. To se godinama naglasavalo. Kada gov~~e ~ladi Ijudi, oni za to mogu imati dobre razloge, ali to DlJe nJIhova okultna duznost.

Maitreja Buda ee dOeL do izrazaja sopstvenom snagorr:. Poj~vi.c~ se tako da mu u tome niko neee pomagati, .Ier ce konstItI sarno snage sopstvenog dusevnog biea. . Da bismo se priblizili pravoj teosofiji, neophodno .Ie razu~~vanje celokupnog zemaljskog razvoja. Oni koji nc raZVljaJU ovo razumevanje, unistiee savremeni teosofski pokret. 12 .

;*: 2A..AO, woc:l* Prevela sa engleskog Nada Skondnc

HRISTOV IMPULS U ISTORIJSKOM RA 2. predavanje, Lokamo, 19. septembar 1

Vrlo sam sreean sto eu yam danas govo ovih planina, sa pogledom na ovo divno jezero za koje smo najdublje zaintcrcsovani, odnosno ( o cinjenieama duhovnog Zivota. NajoCigledni koja pada u oci nama, koji smo ovde dosli u pc alpskim prijateljima, je da se jedan broj prij povukao, ne sarno radi samoee, vee donekle i cari planina. Ako se onda zapitamo sla je to sic srea, olkrieemo da je to nesto vrlo slieno danasr ceznJI za Guhom. Mozda neeemo pogresili akc vimo da u spoljasnjem svetu deluje isti onaj imr vas podstakao da dodcte ovde u usamljenost pi:

Covek zna iii sluti, da u svemu slo nas prirodi, u sumi i steni, vetru i oluji, viada duh duhovnog koja je, prema misljenju jedne dot licnosti na Zapadu, doslednija od Ijudskih ra: njihovih oseeanja i misljenja. Ne mozemo, a da da se u svemu sto nas okruzuje, u sumi i steni, zeru, ispoljava duh. I u duhovnoj nauei postaje sniji da se duh nalazi u svemu onome sto se ispc rodi oko nas i u cvrstoj zemlji pod nama. Gleda u daleku proslost mozemo sebi reci da vodimc duhovne proslosti i da smo deea drevnih vreme sto nasa umetnicka dela stvaramo tako sto istn sve mozemo da naCinimo od materijala kojim n na takav isti naCin nasi preci su stvarali svoja on Cuda prirode su produkt rada drevnih bogo' pros im vremenima. Ako sebe prozmemo ta1 n em ee a prir..oda cep0stepeno postati za na: uvek i bila za duhovnu nauku. Mada je maja, p(

HRISTOV IMPULS U ISTORIJSKOM RAZVITKU 2. predavanje, Lokamo, 19. septembar 1911.

Vrlo sam sreean sto eu yam danas govoriti - u tisini ovih planina, sa pogledom na ovo divno jezero - 0 stvarima za koje smo najdublje zainteresovani, odnosno 0 objavama, o cinjenicama duhovnog zivota. NajoCiglednija Cinjenica koja pada u oci nama, koji smo ovde dosli u posetu nasim alpskim prijateljima, je da se jedan broj prijatcJja ovde povukao, ne samo radi samoce, vec donekle i zbog mira i cari planina. Ako se onda zapitamo sta je to sto traze nasa srca, otkricemo da je to nesto vrIo slicno danasnjoj ljudskoj ceznJI za du om. Mazda neccmo pogresiti ako pretpostavimo da u spoljasnjem svetu deluje isti onaj impuls koji je i vas podstakao da dockte ovde u usamljenost planina.

Covek zna iii sJuti, da u svemu sto nas okruzuje u prirodi, u sumi i steni, vetru i oluji, vlada duhovno; vrsta duhovnog koja je, prema misljenju jedne dobro poznate licnosti na Zapadu, doslednija od Ijudskih rasprava i od njihovih osecanja i misljenja.J:ie mozemo, a da ne osecamo da se u svemu sto nas okruluje, u sumi i steni, planini i jezeru, lspoljava duh. I u duhovnoj nauci postajemo sve sveSOlJI da se duh nalazi u svemu onome sto se ispoljava u prirodi oko nas i u cvrstoj zemlji pod nama. GledajuCi unazad u daleku proslost mozemo sebi reci da vodimo poreklo iz duhovne proslosti i da smo deca drevnih vremena. Bas kao sto nasa umetnicka dela stvaramo tako sto istrazujemo sta sve mozemo da nacinimo od materijala kojim raspolazemo, na takav isti naCin nasi preci su stvarali svoja oruaa i alatke. Cuda prirode su produkt rada drevnih bogova u davno pros im vremenima. Ako sebe prozmemo takvim oseca

- n e ce a pri -oda ee postepeno postati za nas ono sto je uvek i bila za duhovnu nauku. Mada je maja, posace vrsta

25

maje koja je divna i velika, sarno zato sto je to dele bozanskoduhovnog. Dakle, kada smo u prirodi, nalazimo se medu spomenicima koji nas podseeaju na duhovnu delatnost koja se oogodila u drevnim, pre-zemaljskim vremenima. Onna nas obuzima ogromno odusevljenje koje produbljuje nase oseeanje za prirodu i koje nas prozima toplinom.

Kada nase oseeanje za prirodu zadovoljimo kroz duhovnu nauku, trebalo bi takode da osetimo da je, u izvesnom smislu, privilegija biti nadomak duha prirode. A to i jesle privilegija, pa bi trebalo da imamo na umu da mnogi ljudi ne mogu da se priblize tvorevinama duha prirode u svojim sadasnjim inkarnacijama. Koliko sarno dusa postoji danas, posebno u gradovima, koje nemaju prilike da osete uzvisenost bozansko-duhovnog u prirodi! A kada posmatramo prirodu pogledom izostrenim duhovnom naukom, onda znamo za duboku povezanost izmedu onoga sto oseeamo za prirodu i onoga sto nazivamo moralnoseu jer je moralan zivot one najvise cemu mozemo stremiti u ovom zivotu.

Mozda je cudno kada se kaze da oni ljudi koji morau da Zlve u graaovima i koji.su zaboravili kako izgleda ovas, psenica i jecam, postaju na zalost isto tako odvojeni u v m reu i od najdubljih moralnih izvora svoga postojanja, ali je to istina. 0 to imamo na umu, onda eemo sigurno smatrati privilegijom da mozemo biti blizu izvora duha prirode, er oseeanje kao sto je ovo sarno po sebi se zatim spaja sa drugim koje, ojacano duhovnom naukom, mora postati poznato u svetu, a to je istina 0 reinkarnaciji. Za pocetak ovu istinu 0 ljudskim ponovnim zivotima na Zemlji primamo kao versku istinu. Ali kako moze jedna dusa u sadasnje vreme da bude postojana kada vidi kolikim razliCitim zivotnim putevima moraju da idu ljudi i kada vidi sve moguee nejednakosti koje se neizbeino desavaju na svetu? Onda covek koji ima privilegiju da je blizu izvora prirode, ne sarno da ima sve razloge da bude zadovoljan sto poznaje istine duhovne nauke, vee oseea i veliku

26

odgovornost, veliku obavezu prema ovom sazi hovnom zivotu. Jer sta je najveee dobra koje moCi da donesu do dveri smrti, te duse koje ( privilegiju da uzivaju u miru i zdravlju u prir biti njihov najbolji doprinos?

Ako se na trenutak osvrnemo na ono da nas pouce duhovne sile, koje su nam sada bl su bile u XIX veku, sta mozemo da nauCimo? nauCimo da u nase sledeee inkarnacije mozerr semo u dubini nase duse, u nasem najdublje nesto drugo, ako se prozmemo duhovnom na sto mozemo ako se drzimo podalje od nje. Da rno ne ocekuje od nas da one sto nam daje dub usvojimo kao apstraktno ucenje, kao teoriju C dusa prima, ono sto utone u vas kao teorija, t da ozivi u varna. To se kod nekih Ijudi dogad, vee u ovoj inkarnaciji, a kod drugih u naredno stati stvaran, neposredan zivot, koji mozemo Sl stavimo tek ako se predamo tom prorockom r nas podstice da se pitamo: gde vodi taj razvoj? svojim plodovima vodi neposredno u spoljasnje Ono sto danas mozemo sarno da kazemo, sal vorimo, sarno da izrazimo reCima, postaee PO) mladih, pogled starih, pogled koji donosi blazel

Svi oni Ijudi koji jos nisu mogli da se I lini i svetlosti duhovne nauke, da bi za sebe pr: o ove, osetice sreeu takvog gledanja!

-

Sve c Ijna lienost moze da bude to ee u buduenosti vatru za koju daje gorivo one sto je danas s; Danas je sarno saCica ljudi voljna da bude st. svega onoga, sto ee u buduenosti teCi do svih potrebno: stvarnih, istinskih plodova ijudske lj s 0 milosrda. Mi ne roucavamo duhovnu so st enog za~0'Z0rstva radi sopstvenog umiT bismo stekli plemenite ruke koje mogu da i blagi ogled koji deluje vee kroz to sto iz oCiju

odgovornost, veliku obavezu prema ovom saznanju 0 duhovnom zivotu. Jer sta je najveee dobro k:oje ee te duse moCi da donesu do dveri smrti, te duse koje danas imaju privilegiju da uzivaju u miru i zdravlju u prirodi? Sta ee biti njihov najbolji doprinos?

Ako se na trenutak osvrnemo na ono cemu mogu da nas pouce duhovne sile, koje su nam sada blize nego sto su bile u XIX veku, sta mozemo da nauCimo? Mozemo da nauCimo da u nase sledeee inkarnacije mozemo da ponesemo u dubini nase duse, u nasem najdubljem oseeanju nesto drugo, ako se prozmemo duhovnom naukom, nego sto mozemo ako se drzimo podalje od nje. Danas se sigurno ne ocekuje od nas da ono 5tO nam daje duhovna nauka usvojimo kao apstraktno ucenje, kao teoriju. Ono sto vasa dusa prima, ono sto utone u vas kao teorija, to je zato tu da ozivi u varna. To se kod nekih ljudi dogada vee danas, vee u ovoj inkarnaciji, a kod drugih u narednoj. To ee postati stvaran, neposredan zivot, koji mozemo sebi da predstavimo tek ako se predamo tom prorockom pogledu koji nas podstice da se pitamo: gde vodi taj razvoj? On sa svim svojim plodovima vodi neposredno u spolja5nje postojanje. Ono 5tO danas mozemo sarno da kazemo, sarno da izgovorimo, sarno da izrazimo reCima, postaee pogled, pogled mladih, pogled starih, pogled koji donosi blazenstvo.

Svi oni ljudi koji j05 nisu mogli da se priblize toplini i svetlosti duhovne nauke, da bi za sebe pribavili njene 12.!."o ove, osetice sreeu takvog gledanja! Sve ono 5tO spoljna licnost moze da bude, to ee u buduciiDsti u sebi imati vatru za koju daje gorivo ono 5tO je danas sarno teorija. Danas je sarno 5aCica ljudi voljna da bude stvarni nosilac sve a onoga, sto ee u buduenosti teCi do svih kojima je to potrebno: stvarnih, istinsklh plodova ljudske ljubavi i ljud

. .

s 0 milosrda. Mi ne roucavamo duhovnu nauku radi so st enog zadovorstva, radi sopstvenog umirenja, vee da bism0 stekli plemenite ruke koje mogu da blagoslove i blagi ogled koji deluje vee kroz to 5tO iz oCiju zraci, 5tO mi

27

~sirimo ono cemu su oCi izvor, izvor svega onoga sto nazivamo duhovnim gledanjein: ani ljudi koji sa takvim raspolozenjem zive tako blizu prirode, -ti-eba ve2 sada Cia obrate painiu na to kako s'e u dani'snje vremesve menja, a 0 sve I?~staje drugacije! Postaje d~'ugaCije, i to Rostale

drugaCije u velikom k.9~,IIlosu- ' -Pogresno je reCi da priroda ne pravi skokove. Pri

roda neprestano pravi skokove, od lista ka cvetu, od cveta ka plodu. Kada iz jajeta nastane pile, to je skok. ReCi da priroda ne pravi skokove daleko je od istine. Svuda su skokovi, iznenadni prelazi. I mi zivimo u remejednog takvog prelaza. Za vreme naseg zivota godina 1899c bila je od velike vaznosti.I:' 'Pocetak XX veka je znacajan za Citav kulturni razvoj, zato sto se u to vreme struji:l koja je dolazila sa Istoka i koja se uzivela i pomesala sa zaRadnom zavrsila, a na tome narasta ono sto se moze crpeti iz zivota prirode kao neSto ozivljavajuee za nas najdublji dusevni zivot.

ani ljudi Ciji je duh probuoen moCi ce da vide u zbivanjima prirode nova biea. Dok ce covek, koji jos nije postao vidovit, moCi sve vise da dozivljava, uprkos svoj svojoj seti zbog nezadrzivog procesa umiranja, postojanje neceg okrepljujuceg u prirodi, dotle ee covek cije su vidovite snage probuoene, videti kako iz umiruee prirode izlaze nova elementarna biea. Dok ee se napolju u grubom fizickom svetu videti srazmerno malo od velike promene na prekretnici XX veka, duhovno probuoena dusa ee oseeati: vremena se menjaju i mi ljudi imamo duznost da pripremimo duhovno znanje. Biee sve vaznije i vaznije primeCivati takve stvari, biti ih svestan, jer u volji ljudi lezi da Ii ce prihvatiti takve svari za spasenje covecanstva iii ee pustiti da one proou mimo njih, sto bi vodilo u nesreeu.

Time je naznaceno sledeee: na prelazu XX veka nastaee jedno, mozemo reCi, novo carstvo biea prirode, koje ee izniCi iz prirode kao neki duhovni izvor i ljudi ee moCi da to vide i doZive. I jos nesto drugo. Mada ukazuje

28

na veliku otupelost duse kada neka osoba nije primeti bujanje proleca, uz to doJazi jos nesto Ijudi koji ce moCi da dozive kaojednu prirodr ono S10 je sada opisano, sacuvace te utiske na jc drugaciji naCin nego putem obicnog pamcenja. nositi (s one strane praga) ono sto im struji U Sl vih elementarnih duhova, kao sto seme prenm kroz zimu ka prolecu. Ono sto se dozivliavalo ono sto se dozivljavalo u jesen, ono zracenje pri leee i ona seta u jesen, to je u proslosti bilo ne dno od drugog. Ono sto kosmos dilje iz svo omogueava nam da prenesemo u prolece nest, sto smo doziveli u jesen. Ako dopustimo ele siJama jeseni da deluiu u nama onda cemo na nacin, osetiti ono sto ee nam biti dato u buducn doziveti nesto novo u buducnosti i nasa je du: pripremimo, kroz nase saznanje 0 duhovnom, memo. Duhovna nauka nije na svet dosla s; ljudi, vee zato sto se na nebesima dogadaju r koje se mogu opazati sarno onda kada ljudi prir tate duhovnog istrazivanja. Zato je nastao teosol

Sa moralnim zivotom je isto kao i sa pr vot duse ce doziveti preobrazaj. Dogodice se iz, o kojima covek jos nista ne zna. Zeleo bih da Si nem jedan primer. Bice sve vise i vise ljudi, pos koji ce imati ovakav dozivljaj: kada budu imali urade neku stvar u buduenosti, progovorice gl vim dusama nagoneCi ih da se uzdrZe od delan saju sta im se govori iz duhovnog sveta. Jedna c im dolaziti u susret, pojavljujuCi se pred njiho kao vizija. Prvo ee biti neobicno dirnuti tim vizij se budu bolje upoznali sa duhovnom naukom, vide karmicku sliku dela koje su bas uCinili. Du zuje: ti moras da nastojis da se obuzdas, tako d; ucestvujes u evoluciji buduenosti. Takode se p ne postoji delo bez posledice. To ce postati pokr

na vcliku otupelost duse kada neka osoba nije u stanju da primeti bujanje proleca, uz to dolazi jos neSto drugo. Oni ljudi koji ee moCi da dozive kao jednu prirodnu Cinjenicu ono sto je sada opisano, sacuvaee te utiske na jedan sasvim drugaCiji naCin nego putem obicnog pameenja. Oni ee prenositi (s one strane praga) ono sto im struji u susret ad novih elementarnih duhova, kao sto seme prenosi svoj Zivot kroz zimu ka proleeu. Ono sto se dozivljavalo u proleee i ono sto se dozivljavalo u jesen, ono zracenje prirode u proieee i ona seta u jesen, to je u proslosti bilo nezavisno jedno od drugog. Ono sto kosmos daje iz svog pamcenja omogucava nam da prenesemo u proleee nesto od onoga sto smo doziveli u jesen. Ako dopustimo elementarnim silama jeseni da deluju u nama onda cemo na jedan nov naCin, osetiti ono sto ee nam biti dato u buduenosti. Sve ee doziveti nesto novo u buduenosti i nasa je duznost da se pripremimo, kroz nase saznanje 0 duhovnom, da to razumemo. Duhovna nauka nije na svet dosla samovoljom Ijudi, vee zato sto se na nebesima dogaoaju nove stvari, koje se mogu opazati samo onda kada ljudi prihvate rezultate duhovnog istrazivanja. Zato je nastao teosofski pokret.

Sa moralnim zivotom je isto kao i sa prirodom: zivat duse ce doziveti preobrazaj. Dogodiee se izvesne stvari o kojima covek jos nista ne Zna. Zeleo bih da samo pomenem jedan primer. Biee sve vise i vise Ijudi, posebno dece, koji ee imati ovakav dozivljaj: kada budu imali nameru cia uracle neku stvar u bucluenosti, progovoriee glas u njihovim clu~ama nagoneCi ih cia se uzdrze od delanja i cia slusaju sta im se govori iz cluhovnog sveta. Jedna Cinjeniea ee im dolaziti u susret, pojavljujuCi se pred njihovim oCima kao vizija. Prvo ee biti neobicno dirnuti tim vizijama. Kada se buclu bolje upoznali sa cluhovnom naukom, shvatiee da vide karmicku sliku dela koje su bas uCinili. Dusi se pokazuje: ti moras da nastojis da se obuzdas, tako da mozeS cia ucestvujes u evoluciji buduenosti. Takoae se pokazuje cia ne po\ toji clelo bez poslediee. To ee postati pokretacka sila

29

I30

koja ce uneti red u nas moralni zivot. Tako ce se, malo po malo, u nase duse spustiti moralni nagon kao neka karma, ako se pripremimo da otvorimo nase duhovne oCi i nase duhovne usi za one sto nam se govori iz duhovnog sveta.

Znamo da ce potrajati dugo dok ljudi budu nauCili da duhovno vide. Ali, to ce poceti u XX veku i sve veCi i veCi broj ljudi ce dostiCi tu sposobnost sledeCih tri hiljade godina. Covecanstvo ce se posvetiti takvim stvarima tokom sledeca tri milenijuma. Medutim, da bi se te stvari dogodile, glavni tokovi razvoja - opet pod upravom duhovnog vodstva covecanstva - bice takvi, da ce ljudi sve vise moCi da prodru do razumevanja okultnog zivota kakav je danas opisan.

Postoje dye glavne struje. Prva je poznata kroz one sto daje takozvana zapadna filosofija, a to je da najelementarniji pojmovi duhovnog sveta vode poreklo iz najCistijih dubina filosofije. Cudnovato je one sto vidimo, kada pregledamo sta je postepeno nastalo u nauci zapadne kulture. Vidimo kako neki ljudi postaju iskljucivo intelektualni, dok su drugi cvrsto postavljeni u religiozni zivot, ali su istovremeno ispunjeni onim sto moze dati sarno vidovito gledanje duhovnog sveta, koji se nalazi iza celog postojanja. Svuda vidimo duhovni zivot kako izvire iz zapadne

~sofije. Pomenucu sarno Vladimira Solovjova,14 ruskog filosofa i mislioca, istinski vidotritog coveka, mada je on sarno tri puta u svom zivotu gledao u duhovni svet: jedanput kada je imao devetgodina, drugi put u Britanskom muzeju i treCi put u pustinji pod zvezdanim nebom Egipta. Ono sto mu se u tim prilikama otkrilo moglo se videti sarno vidovito. 1z toga se u njemu rascvetalo one sto se izrazilo kao videnje buduce evolucije covecanstva. 1z njega j izviralo one sto su Seling l5 i Hegel16 postigli cisto duhovnim naporom. Tako su oni i njihoyo misljenje usamljeno stajali i mi ih sada mozemo postaviti na vrhunac koji ce svi obrazovani (ljudi) jednom dostiCi. Sve je to receno tokom pr0slih vekova, posebno tokom poslednja cetiri veka. Kada

to sagledamo i kada radimo metodama prakti tizma - kao sto je to nedavno uCinjeno, da bi : istrazi10 one sto su Cisto intel ktualne glave od Hekela izmudrovale - mozemo da vidimo ok! na delu tako da jedna neobicna stvar izlazi na . zemo da govorimo 0 Cistoj inspiraciji bas koc koji izgleda kao da je najmanje imaju. Ko je in: one duhove koji su utemeljeni u Cistom intele Ko je podstakao duhovni zivot koji govori iz S' koja se moze naCi i u najprostijoj kuCi? Odak Evropu say taj apstraktni duhovni fivot, ciji tako neobican?

Svi mi, naravno, znamo odakle to dolaz lika individualnost u razvoju covecanstva, jed vidualnosti koje nazivamo bodisatvama, inkar kraljevskoj kuCi Sudodana. Svi znamo da je 0\ a1nost bila predodredena da se uzdigne na ~ sledi iznad bodisa tve Svaki covek koji se to popne da dostigne polozaj bodisatve, mora pm svojoj konacnoj inkarnatiji. Sta oznacava pol Sta on oznacava u slucaju onog bodisatve koji polozaj bude kao Gotama Buda? Oznacava da je slucaj kod svakog bude - vise ne mora da se i Zemlji u telu od mesa. Prema tome Gotan preaodreden, a to je slucaj kod svakog bude, de uJe iz duhovnog sveta. On ne treba da se pOI ljuje na Zemlji u fizickom obliku, ali ono sto tokom inkarnacija omogucava mu da od tog vrc na nasu zemaljsku kulturu.

Prvo veliko dele koje je Buda izvrsio, duhovno bice, bilo je, kao sto sam naznacio u ] posalje svoje snage dole u astralno telo decak: sanog u Lukinom Evandelju, sto se izrazava poruci: bozanska bica se otkrivaju u visinama, neka bude mil' u ljudima dobre volje.

to sagledamo i kada radimo metodama prakticnog okultizma - kao sto je to nedavno uCinjeno, da hi se posebno istrazilo ono sto su Cisto intelektualne glave od Hegela do Hekela izmudrovale - mozemo da vidimo okultne snage na delu tako da jedna neobicna stvar izlazi na videIo: mozemo da govorimo 0 Cistoj inspiraciji baskod onih Ijudi koji izgleda kao da je najmanje imaju. Ko je inspirisao sve one duhove koji su utemeljeni u Cistom intelektualizmu? Ko je pOGstakao duhovni zivot koji govori iz svake knjige koja se maze naCi i u naiprostijoj kuCi? Odakle dolazi u Evrapu say taj apstraktni duhovni zivot, Ciji je rezultat tako neobican?

Svi mi, naravno, znamo odakle to dolazi. Jedna velika individualnost u razvoju covecanstva, jedna od individualnosti koje nazivamo bodisatvama, inkarnirala se u kraljevskoj kuCi Sudodana, Svi znamo da je ova individualnost bila predodreaena da se uzdigne na polozaj koji sledi iznad bodisa tve, Svaki covek koji se toliko visoko popne da dostigne poloiaj bodisatve, mora postati huda u svojoj konacnoj inkarnaciji, Sta oznacava polozaj bude? Sta on oznacava u slucaju onog bodisatve koji je dostigao polozaj bude kao Gotama Buda? Oznacava da buda - a to je slucaj kod svakog bude - vise ne mora da se inkarnira na Zemlji u telu od mesa. Prema tome Gotama Buda je predodreaen, a to je slucaj kod svakog bude, da ubuduce deIuJe iz duhovnog sveta. On ne treba da se ponovo pojavljuje na Zemlji u fizickom obliku, ali ono sto je postigao tokom inkarnacija omogucava mu da od tog vremena utice na nasu zemaljsku kulturu.

Prvo veliko delo koje je Buda izvrsio, kao sasvim duhovno bice, bilo je, kao sto sam naznaCio u Bazelu,17 da posalje svoje snage dole u astralno tela decaka Isusa opisanog u Lukinom Evanaelju, sto se izrazava u Bozicnoj poruci: bozanska bica se otkrivaju u visinama, a na Zemlji neka bUde mir u Ijudima dobre volje.

31

32

Ako su nase duse dirnute porukom da su anaeoska biea Jcbdela u oreolu izoad anaeoskog deteta, onda bi trebalo da znamo da su u ovoj auri oko Isusa delovale snaae Budine nirmanakaie.l~ Od tada su duhovne snage BUde ukljucene u dogaoaje koji su povezani sa najveeim individualitetima vaznim za Misterijum na Golgoti. [ jegove snage, takooe, deluju u pogledima na svet filosofa Zapada. On ~am .)e pokretacka sila koja deluje iz duhovnog sveta u onal nacll1 zivota koji je dopro sve do razuma, a onda krenuo pogresnim.putern.

Ako danas Citamo La'bnica,l~ Selinga i Solovjova i ako se zapitamo odakle im inspiracija,' videcemo a je to bilo. kroz bice koje je rodeno u palati Sudodana, ko:ie se UZdlglo od bodisatve do bude i koje je zatim nesebicno nastavilo da deluje. U stvari, ono je nastavilo da deluje na tako nesebican naCin da se danas moze iei daleko u proslost, a da se na Zapadu cak ni jednom nepomene Budino ime. Nc nalazite ime bodisatve koji je postao buda cak ni kod Getea! Medutim, znate da on ziviu svemu. On nailazi

~liko mnogo razumevanja, da nastavlja da zlvi i bezimen u zapadnoj knjizevnosti. U Srednjem veku se to takoCle znalo, ali 0 tome se tada nije govoffiOi1'a aKav nacin. Govorilo se nesto drugo.

. U ~rrl veku ziveo je Jovan. DamasJ(i 2U koji je naplsao kn.1lgu u formi ramana. 0 cemu? 0 tome kako je jednom ziveo veliki ucitelj, koji je uCio Joasafa sta je to tajno ucenje i sta su velike hriscanske istine. Ako b~dete sve ovo istrazili, otkricete istinu iza ovih stvari. Naei cete ovakve price i u budistickoj literaturi. Budemo Ii ovo sledili doCi cemo do jedne legende, u kojoj se kaze da je Buda nastavio da zivi, ne u zemaljskom ljudskom obliku, vee u ,zivotinjskom obliku, U obliku zeca. Kada je neki Braman naisao na zeca - koji je bio preruseni Buda - pozalio mu se na nesrecu Ijudskog rada na ovom svetu, a Buda je ispekao sebe u vatri koju je sam sebi pripremio, da bi pomogao

co~ecanstvu. Braman ga je uzeo i preneo na Mesec. Kada

L znate da je Mesec simbol veCite mudrosti koja zi skim grudima, onda vidite da u tim starim legend toji svest 0 Budinoj poZrtvovanosti.

Kakav je Budin zadatak tamo napolju u sve Njegov zadatak je da u nasim srcima uvek pod snage iz kojih se rada velika mudrost. Tako m razumemo tu struju koja tece kroz nas svet: to Bude. Ona se takode predstavlja i u ovakvoj fo'l kvoj je u nasem veku, mada je tu svedena na ap Medutim, moramo da pokusamo da shvatimo ok caj svake duhovne forme. Ovoj struji je pridodata koja je pocela od Misterijuma na Golgoti i koja sa Budinom strujom u jednu neophodnu celinu takoae, moramo da primimo u zemaljskom zi struja, koja proistice iz Golgote, u kojoj svi ljudi ucestvuju, ne sarno da utice na Ijudski unutrasnji prozima nase celokupno zemaljsko postojanje.

Dok se Budina struja, kao i svaka druga s svih nas kao ljudi, u slucaju Bica Hrista dolazi ( ckog posredovanja. Sve bodisatve su individualr prolaze kroz livot na Zemlji i pripadaju Zemlji. Individualnost dolazi sa Sunca i pojavila se na ~ prvi put prilikom Krstenja na Jordanu, provevsi telu Isusa iz Nazareta sarno tri godine. Karakt~ ove Hristove Individualnosti sastoji se u odred deluje sarno tri godine u zemaIjskom svetu. On jt Bice na koje se Zaratustra pozivao nazivajuCi ! Mazdao, onaj koji je iza vidijivog Sunca, isti ona najavili sveti risi i 0 kome su Grci govorili kao 0 stoji iza plerame,zl To je Bice koje je postepen duh nase Zemlje, aura nase Zemlje, od ooda ka gova krv potekla na Goigoti. Prva osoba kojoj je ( da ga vidi, a da za to oije bila neposredno podst zickim dogaaajem, bio je Pavle.

. Tako se kroz Misterijum na Golgoti dOf sto sto je dovelo do potpuno novog toka dogadaj;

znate da je Mesee simbol veCite mudrosti koja zivi u ljudskim grudima, onda vidite da u tim starim legendama postoji ve to Budinoj pozrtvovanosti.

Kakav je Budin zadatak tamo napolju u svetu duha? Njegov zadatak je da u nasim sreima uvek podstice one snaae iz kojih se rada velika mudrost. Tako moramo da razumemo tu struju koja tece kroz nas svet: to je struja Bud . ana se takode predstavlja i u ovakvoj formi u kakvoj je u nasem veku, mada je tu svedena na apstrakeiju. Medutim, moramo da pokusamo da shvatimo okultni znacaj svake duhovne forme. Ovoj struji je pridodata jos jedna koja je pocela od Misterijuma na Golgoti i koja se spojila sa Budinom strujom u jednu neophodnu eelinu, koju mi takoac, moramo da primimo u zemaljskom zivotu. Ta struja, koja proistice iz Golgote, u kojoj svi ljudi treba da ucestvuju, ne sarno da utice na Ijudski unutrasnji zivot, vee prozima nase eelokupno zemaljsko postojanje.

Dok se Budina struja, kao i svaka druga struja, tice svih nas kao ljudi, u slucaju Biea Hrista dolazi do kosmickog posredovanja. Sve bodisatve su individualnosti koje prolaze kroz zivot na Zemlji i pripadaju Zemlji. Hristova Individualnost dolazi sa Sunea i pojavila se na Zem~i po prvi put prilikom Krstenja na Jordanu, provevsi u fizickom telu Isusa iz Nazareta sarno tri godine. Karakteristicnost ave Hristove Individualnosti sastoji se u odreaenosti da deluje sarno tri godine u zemaljskom svetu. On je isto one Biee na koje se Zaratustra pozivao nazivajuCi ga Ahura Mazdao, onaj koji je iza vidljivog Sunea, isti onaj koga su najavili sveti risi i 0 kome su Grei govorili kao 0 Bieu koje stoji iza plerome?! To je Biee koje je postepeno postalo duh nase Zemlje, aura nase Zemlje, od onda kada je njegova krv potekla na Golgoti. Prva osoba kojoj je dopusteno da ga vidi, a da za to nije bila neposredno podstaknuta fizickim dogadajem, bio je Pavle.

Tako se kroz Misterijum na Golgoti dogodilo nesto sto je do~elo do potpuno novog toka dogaaaja u nasem

33

I34

zemaljskom razvoju. Pre tog vremena sve je bilo tu da bi razliCiti pojmovi mogIi da se prime kroz .raznovrsne religije. Ono sto je preSlo iz Budine religije, kada se biee Bude ulilo u Isusovu astralnu auru, i one sto sam yam rekao u vezi duse koja saznaje i oseea nove stvari u prirodi, ne znaCi nista drugo vee sledeee: isto kao sto se Hristova Individualnost spustila kroz Krstenje u fizicko telo i boravila u njemu do Dogadaja na Golgoti, pa prema tome fizicki boravila ovde na fizickom planu, Ona ee sada, isto tako, poceti da deluje na nov naCin u eterskom svetu. Dakle, mozemo da govorimo 0 fizickom utelovljenju od dogadaja Jovanovog krstenja do Golgote, a sada 0 ponovnoj pojavi u eterskom.

Usavrsavanjem eterskog tela, a takode i kroz utiske jeseni koje covek utkiva u sebe, opazaee se eterski Hrist. Zasto je Hrist bio ovde u fizickom telu? Zato da bi covek mogao sve vise da se razvije i da tako stekne sve veeu sposobnost da opaza Hrista u eterskom.

Tako, dakle, mozemo da kazemo: poceIi smo ovo predavanje sa elementarnim duhovima koji se objavljuju u prirodi. Nastavili smo sa onim naroCitim vizijama koje nas podsticu da se zaustavimo u nasem delanju i da osluskujemo unutrasnju rec. U svim ovim rasirenim pojavama, koje se grupisu oko jedne centralne tacke, vidimo da ee oni ljudi koji nalaze pravi put do duhovnog sveta - a to ne znaCi skolovani vidoviti ljudi koji su oduvek mogli da nadu Hrista, vee ljudi kroz svoj prirodni razvoj - da ee ti ljudi moCi da vide Hrista kao jednu etersku viziju: videee Njega koji ee jedino iz eterskog ucestvovati u svetskim dogadajima. Vidimo da se svi ovi dogadaji grupisu oko budueeg pojavljivanja Hrista. Ako pogledamo postupno napredovanje celokupnog duhovnog razvoja, vidimo da je Buda, koji se Zrtvovao u vatri ljubavi, inspirator nase duhovne nauke. "

Oni ljudi koji su, na primer, pazljivo proCitaIi !sRit duse,22 moju dramu koju sam imao priliku da izvedem u

Minhenu, i koji postanu svesm gde sve Ide t snage koje ukazuju na one sto je u okolnoj pri paze na mudrost buducnosti - cak i onda ako . buduenosti cesto ludost sadasnjosti, kao sto .J sadasnjosti cesto ludost buduenosti - ti ljudi postojanje neke vrste hemije prozete impulso neke vrste botanike prozete Hristovim impul~ dalje. Nista se ne temelji na nestvarnim moleIC sto se nalazi u prirodi dolazi od duha. Cak je i C' bice i duh je usao odozgo u zemlju kroz taj cvet. obliku koji nice iz zemlje ispoljava se najvisi Sill se saznavati sarno kroz veru, vee ee covek posta zna.

To nas je dovelo do druge struje koja tn nasim dusama sjedini sa prvom.

Minhenu, i koji postanu svesni gde sve leze tajanstvene snage koje ukazuju na one sto je u okolnoj prirodi, i koji paze na mudrost buducnosti - cak i onda ako je mudrost buducnosti cesto ludost sadasnjosti, kao sto je mudrost sadasnjosti cesto ludost buducnosti - ti ljudi ce opaziti postojanje neke vrste hemije prozete impulsom Hrista i"-. neke vrste botanike prozete Hristovim impulsom i takol( dalje. ista se ne temelji na nestvarnim molekulima. Sve sto se nalazi u prirodi dolazi od duha. Cak je i evet etersko bice i duh je usao odozgo u zemlju kroz taj evet. U svakom obliku koji nice iz zemlje ispoljava se najvisi smisao. Nece se saznavati sarno kroz veru, vec ce covek postati onaj koji zna.

To nas je dovelo do druge struje koja treba da se u nasim dusama sjedini sa prvom. Godine koje dolaze donece Zemlji mnoga iznenadenja. U svemu sto ce se javljati na ovaj naCin moet eerno aa vldimo nnel [Ista do cemo Budin impuls opazati na jedan vise unutrasnji naelD. Stoga, ako budemo razumeli ove plemenite mere koje preduzima u ovno vodstvo sveta asno cemo videti kako da pratimo impuls Hrista, moCi cemo da sagledamo da je On taj koji tokom istorijskog razvitka prevodi jednu individualnost u rugu. ta se pruza mislecem coveku i coveku zednom znanp u a VIm pojavama kakve se p'okazuju na Zapadu, de se svako misljene izrazava vise na naCin, reeimo Galileja - da dame jedan primer - iIi 0Ret, na Istoku, gde se to izrazava na naCin Vladimira Solovjova? Kada ovo uvidimo saznaeemo kako impuls Hrista objektivno deluje. Slicno tome mozemo da VI lmo ristov lmpu s u svemu sto se esava napolju u svetu.

D narednim kulturnim periodima dogodice se velike stvari. Ono sto je u cetvrtoj epohi bio sarno san velikog mucenika Sok ata,23 postace stvarnost. Kakav je bio taj mocni SokraTov i,mpuls? Sokrat je zeleo da onaj ko dozivljava neki moralni zakon i ko ga potpuno razume, ~ko da bude njime dirnut, bude takva moralna osoba koja

35

.I

36

sprovodi svoju moralnost u delo. Pomislite koliko smo .ios uvek daleko od toga. Mnogi Ijudi mogu da kazu: to se mora uraditi - ali koliko njih ima unutrasnju snagu, moralnu ja

.l~ izgovoreno delovati u isto vreme i moralno. ReCi odgovarajuce snage, sa kojima bi se opisao taj kvalitet, sada jos nisu tu. To moze biti videno sarno u duhovnom svetu i l"udi ce prvo morati dovoljno da sazru da bi to primili. Ono sto ce posebno karakterisati Maitreju Budu bice to da (eon, na izvestan naCin, podrazavati one sto se dogodilo na 0 goti.

Znamo da je individualnost Bude usia u Isusa iz Nazareta, a da sada u zemaljskoj evoluciji deluje jos sarno spolj,L Sve one individualnosti koje zive kao bodisatve i koje ce Kasnije postati bude, imaju sudbinu na Zemlji koju moze da vidi svaki oZbil.fan okultista, a to je da su oni u izvesnom smislu u svojoj mladosti nepoznati Ijudi. Onima koji ih donekle znaju oni mogu izgledati kao daroviti Ijudi, ali ni oni ne vide da u njima deluje bice bodisatve. Tako je oduvek bilo, a bice tako i u XX veku. Oni se pokazuju tek u vremenu izmedu njihove tridesete i tridesettrece godine -sto je isti raspon vremena koji je protekao od Krstenja na Jordanu do Golgote. Tada se u takvom coveku dogada promena, i do jednog izvesnog stepena, on zrtvuje svoju i postaje nosilac druge individualnosti, kao sto se individualnost Isusa uklonila pred Hristom.

Inkarnancije onog bodisatve, koji ce u buducnosti postati Maitreja Buda, pojavljuju se u ljudima koji nisu poznati. Oni deluju individualno oslanjajuCi se na sopstven snage. Maitre'a Buda ce takode delovati sopstvenom snagom i nasuprot struji misljenja uticajnih ljudi. Bice nepoznat u svoJoj mlaaosti, a kada u tridesetoj godini bude Zrtvovao svoju indiviaualnost, istupice tako da ce moralnost delovati kroz njegove reCi. Pet hiljada godina nakon sto se prosvetlio Buda pod bodi-drvetbm, njegov naslednik ce se uzdiCi do olozaja bude i bice donosilac moralno delotvornih reCi. Sada kazemo: "Na pocetku bese ReC". Tada cemo moCi da kazemo: u Maitre}i Budi dat nam je najveCi uCitelj, koji se pojavio da bi do najvece mere priblizio ljudima Dogadaj ffi-' sta. Njegova karakteristika ce biti da ce on, najveCi od

37

l38

uCitelja, biti donosilac najvelicanstvenije ReCi, najuzvisenije ReCi.

Kako se cesto desava da se velike stvari, koje bi trebalo da se unesu u svet na pravilan naCin, rdavo shvate, rnoramo da pokusamo da se pripremimo za one sto treba da dode. Ako hocemo da se priblizimo duhu do tacke gde nam duh prirode takode moralno govori, onda moramo sebi da kazemo: u izvesnom smislu sva duhovna nauka je priprema koja nam pomaze da razumemo one sto je bilo receno 0 proslim dogadajima kada smo govorili 0 prekretniei vremena.

Kada je lovan objavio Hrista, svitaia su nova vremena. Na izvestan naCin mi danas takode mozemo da govorimo 0 novim vremenima, za Ciju pripremu je neophodno da se promenimo u sreu. I pored svih kuIturoloskih sredstava koja ce se pojaviti u spoljasnjem svetu, ljudska srea se moraju promeniti tako da u dusi preostane nesto i za pogied u duhovni svet, koji ce s objaviti na jedan novi naCin, upravo u ovo vreme u kome mi zivimo. Da Ii ce tracak tog sveta po tati vidijiv ovde u ovom zivotu iIi na pragu smrti iIi prilikom novog rodenja? Mi ne sarno da cemo videti taj novi svet, vec cemo delovati iz tog novog sveta. I one najbolje sto cesto postoji u nama, delovace zato sto s one strane dveri smrti, iz drugog sveta, bica saiju te snage u nas. I mi cemo takode moCi da saIjemo te snage kada prodemo kroz dveri smrti, ako smo ovde stekli znanje o neophodnoj promeni za nase vreme, 0 kojoj sam dopustio sebi da yam danas nesto kazem.

Prevela sa engleskog Nada Skondric

BODISATVE, BUDE I HRIST

Milano, 21. septembar 1911.

Danas zelim da yam govorim 0 Cinjenic prevasbodnu pripadaju etickom, moralnorn svetl nam pomoCi da razumemo misiju duhovne naub vremenu.

Svi smo mi prozeti velikom istinom ucen karnaeiji, tako da nam je jasno da u zernaljskol postoji dobar razlog za ovo ponavijanje zivotc zapitamo: zasto se zemaljski zivot~ pon~vlJ3Ju istrazivanje aaje nam odgovor tako sto kaze da ~ ...sfuljavamo na zemaljsko~ pla~u razlik~j.~ u s.v, u kojoj smo onovo rodem. mkarnacIJI kop. neposredno posle velike atlantske katastrofe, do;

n~a bila su drugaCija od onih u prehriscar menima, a i 0 onih u nasem dpanasnjern vrernem - Potrebno je da samo ukratko pornenerr vremenima odmah nakon atiantske katastrofe, obdarene izvesnom elementarnom vidovitoscu koja su nastanjivala. Ta vidovitost, nekad prir sobnost coveka, oste enG je izgubijena, uglav o 0 nos 1 oje su previadavale u vreme grcko-ri turne e ohe. Od tada se covek razvijao tako d' gnut veliki napredak na fizickom planu, a toko postat ants e epohe, snage vidovitosti ce se rna ponovo steCi.

Mi zivimo u petoj postatiantskoj kultur Staroindijska je bila prva, staropersijska druga, 'Ii haldejska treca i grcko-rimska cetvrta. Ses~a i sed nakon ove nase pete, a zatim ce druga velrka kat desiti ZemIju, kao sto je to bio slucaj na krajl epohe.

BODISATVE, BUDE I HRIST

Milano, 21. septembar 1911.

Daoas zelim da yam govorim 0 Cinjenicama koje prevashodno pripadaju etickom, moralnom svetu i koje ee nam pomoCi da razumemo misiju duhovne nauke u nasem vremenu.

Svi smo mi prozeti veJikom istinom ucenja 0 reinkarnaciji, tako da nam je jasno da u zemaljskom razvoju postoji dobar razlog za ovo ponavljanje zivota. Ak e zapitamo: zastose zemaljski zivoti ponavljaju, okultno istrazivanje aaje nam odgovor tako sto kaze da se. ono sto ...siliY.ljavamo na zemaljskom planu razlikuje u svakoj epohi u kojoj smo onovo rodeni. --i!Jkarnaciji koja je sledila neposredno posle velike atlantske katastrofe, dozivljavanja

~ nasih dusa bila su drugaCija od onih u prehriseanskim vremenima, a i 0 onih u nasem danasnjem vremenu.

Potrebno je da sarno ukratko pomenem, da su u vremenima odmah nakon atlantske katastrofe, duse bile obdarene izvesnom elementarnom vidovitoseu u telima koja su nastanjivala. Ta vidovitost, nekad prirodna sposobnost coveka, oste ~o 'e izgubljena, uglavnom zbog o 0 nos 1 oje su revladaval u vreme grcko-rimske kulturne e ohe. Od tada se covek razvijao tako da je postigout veliki napredak na fizickom planu, a tokom sadasnje postat ants e epohe, snage vidovitosti ee se malo po malo ponovo steei.

Mi zivimo u petoj po tatlantskoj kulturnoj epohi. Staroindijska je bila prva, staropersijska druga, vavilonskohaldejska treea i grcko-rimska cetvrta. Sesta i sedma ee doCi nakon ove nase pete, a zatim ee druga velika katastrofa zadesiti Zemlju, kao sto je to bio slucaj na kraju atlantske epohe.

39

40

Okultno istrazivanje moze da ukaze na karakteristiean pravac razvoja u svakoj ad ovih postatlanhkih epoha, ukljueujuCi petu, sestu i sedmu. Glavna karakteristika nase s!,!dasnje pete postatlantske kulturne epohe Ijudske evolucije jeste razvoj intelekta, razvoj razuma. Glavna karakteristika seste epohe bice jasno osecanje u dusama ljudi sta je moralno, a sta nemoralno. Fina osecanja simpatije bice probudena milosrdnim, dobrim delima, aosecanja anti atye rdavim delima. Niko danas ne m'oze ni da nasluti intenzitet ovih osecanja.

U sedmoj kulturnoj epohi moralni zivot ce se jos *vise produbljivati. Dok ce se u sestoj kulturnoj epohi Iju

dima dopadati dobra i plemenita dela, u sedmoj ce prirodna posledica tog dopadanja biti moralni impuls, koji ce s e ifi evrsta resenost da se Cini ono sto je moralno. Velika je razlika izmedu uzivanja u moralnim delima i Cinjenja ~ onaga sto je moralno. Mozemo reCi da je nasa kulturna epoha, epoha inteligencije, razuma. Bitna karakteristika sledece kulturne epohe bice to sto cenam se estetski dopadati ono sto je dobra i sto nam se estetski nece dopadati ono sto je rdavo; sedrna ce biti obelezena delatnim moralnim zivotom.

Danas u Ijudskoj dusi postoje samo klice dnoga sto ce postati tekovina eoveeanstva u buduCim kulturnim epohama i maze se reCi da su sve te nastrojenosti u eoveku intelektualne nastrajenosti, nastrajenosti koje vade do osecanja simpatije iii antipatije za moralna dela, nastrojenosti prema moralnim impulsima - u vezi sa visim svetovirna. Svako moralno delo ima odredenu vezu sa visim svetovima. ase intelektualne sklonosti .su nateulno povezane sa astralnim planom. Nase simpafije i antipatije za dobra ili -10 ovezane su sa sferom nizeg Devahana, a podrueje moralnih impuls -PuS' povezano je. sa visim Deva anom. Stoga mozemo takode reCi da u nasem sadasnjem vremenu, uglavnom snage astralnog sveta pradiru u Ijudsku dusu i tamo deluju. U sestoj kulturnoj epohi bice

-t _.~\" -l. . _

snage nizeg Devahana one koje ce dubl]e prodl a u sedmoj ce snage viseg Devahana posebnir tom delovati na eoveeanstvo.

1z ovoga je razumljivo da su u prethodn greko-rims oj postatlantskoj kulturnoj epohi,

e~lana najjaee uticale na eovekovu dusu. Z kultura m..o la da stvori tako eudesna vajarsk dela.!! kojima se ljudski lik na spoljasnjem fizic tako veGcanstveno izrazavao. U toj epohi Ijudi dozive rista u fiziekom telu, jer su prilike za t bno pogodne. U oasoj sadasnjoj, petoj kultu kO]3 ce trajati do eetvrtog milenijuma, duse cc 01 1 us anju, ad XX veka na dalje, da cfozive B jednom eterskom liku na astralnom planu, bai 'On u eetvrtoj epohi bio vidljiv u fiziekom liku . p1anu.

Da bi se razumeo razvoj u sestoj epohi bro da razmotrimo karakteristiena svojstva dl Cim inkarnacijama. U nasem danasnjem iote periodu, intelektualnost i moralnost su pra tier s ere usevnog Zlvota. Sasvim je ffioguce za ne cfa buae ametan 1 au ISto vreme uoe nemor nuto, da bude duboko moralan a nimalo amel

U eetvrtoj ku turno] epohl jedan narod predvideo buduCi odnos moralnosti i intelektu. je bio starohebrejski narad. On se trudio da VI ladi moralnost i intelektualnost, dok je to me bila prirodnija stvar. Danas mozemo saznati iz nike ka ebre' ske vode teiile usp,ostavc izmedu intelektualnosti i moralna i. One su kl bole, koje su tako dobra poznavale, da kada bi naCin upravili paznju na njih, dopustajuCi im utieu, odredena harmonija bi bila uspostavlj( onoga sto je dobro u moralnom smislu i onog, dro. Starohebrejski svestenici su nosiliove simI jim grudima. Simbol moralnosti zvao se Urim,

"SIH ~ snage nizeg Devahana one koj ce dublje prodirati u dusu, a u sedmoj ce snage viseg Devahana posebnim intenzitetom delovati na covecanstvo.

Iz ovoga je razumljivo da su u prethodnoj, cetvrtoj, grcko-rims oj postatlantskoj kulturnoj epobi, snage fizicK6FiJlana najjace uticale na covekovu dusu. Zato je grcka kultura ogla da stvori tako cudesna vajarska umetnicka dela u kojima se ljudski lik na spoljasnjem fizickom planu, tako velicanstveno izrazavao. U toj epohi ljudi su mogli da dozive Hrista u fizickom telu,Jer su prilike za to bile posebno pogodne. U nasoj sadasnjoj, petoj kulturnoj epohi, 0]3 ce trajati do cetvrtog milenijuma, duse ce postepeno

01 1 u s anju, od XX veka na dalje, da dozive Bice Hrista u jednom eterskom liku na astralnom planu, bas kao sto je On u cetvrtoj epohi bio vidljiv u fizickom liku na fizickom p anu.

Da bi se razumeo razvoj u sestoj epohi, bilo bi dobro da razmotrimo karakteristicna svojstva duse u buduCim inkarnacijama. U nasem danasnjem intelektualnom periodu, intel ktualnost i mora nost su prakticno odvojene s ere usevnog Zlvota. Sasvim je moguce za nekog coveka a u e ametan 1 a u lstO vreme ude nemoralan iIi obrnuto, da bude duboko moralan, a ~imalo pametan. .

U cetvrtoj ku turnoj epohi jedan narod je prorocki predvideo buduCi odnos moralnosti i intelektualnosti, a to je bio starohebrejski narod. On se trudio da vestacki uskladi moralnost i intelektualnost, dok je to medu Grcima bila prirodnija stvar. Danas mozemo saznati iz Akasa hronike ka ebre"ske vode teziLe spostave harm..oniju izmedu intelektualnosti i moralno ti. One su koristile sim bole, koje su tako dobro poznavale, da kada bi na poseban naCin upravili paznju na njih, dopustajuCi im da na njih uticu, odredena harmonija bi bila uspostavljena izmeau onoga sto je dobro u moralnom smislu i onoga sto je mudro. Starohebrejski svestenici su nosiliove simbole na svojim grudima. Simbol moralnosti zvao se Urim, a mudrosti

41

42

Tumim.26 Kada bi neki hebrejski svestenik zeleo da sazna a i je l2..eKo elo i cobro i mudro, on bi dopustio da snage

Urima i Tumima deluju na njega, pa bi se tako na vestacki nacin stvarala odredena harmonija lzme u moralnosti i intele tualnosti. Ovi simboli su imali magicno deJstvo i pomocu njih bi se uspostavljala inagicna veza sa dufiovnim svetom. Nas zadatak u buduCim inkarnacijama je da kroz unutrasnji razvoj duse postignemo ono sto se u ranijim vremenima vestacki postizal0 ovim simbofima.

Postavimo jos jednom pred nase duse faze razvoja pete, seste i sedme postatlantske kulturne epohe, da bismo videli nacin na koji ce intelektualno, estetsko i moralno delovati u nasim dusama.

Dok se u nasoj sadasnjoj petoj kulturnoj epohi, intelekt moze sacuvati iako nemamo ljubavi za moralna dela, dotle ce u sestoj kulturnoj epohi biti sasvim drugaCije i negde od treceg milenijuma na dalje, nemoral ce paralisuce delovati na intelekt. Intelektualne sposobnosti nekog coveka koji je nemoralan, svakako ce se smanjiti i to stanje ce postepeno postajati sve naglasenije kako covecanstvo odmice u svom razvoju, tako da covek koji tada ne bJde moralan nece imati intelektualnih sposobnosti, jer ce to sasvim zavisiti od moralnih dela. U sedmoj postatlantskoj kulturnoj epohi nece postojati pametni, a nemoralni ljudi.

Bilo bi dobro da ovde razmotrimo prirodu moralnih snaga individualnih dusa u njihovim sadasnjim inkarnacijama. Kako uopste moze da se dogodi da na sadasnjem stupnju razvoja neka osoba postane nemoralna? Postavicemo takvo pitanje. To se dogada zato sto smo u ranijim inkarnacijama postepeno silazili u fizicki svet i stoga primili impulse fizicko-culnog sveta. Sto jace deluju na dusu impulsi koji u evoluciji pripadaju fazi silaska, to ona tdi da postane sve nemoralnija. Ta Cinjenica potvrduje se jednim zanimljivim otkricem okultnog istrazivanja. Vi znate da kada covek prode kroz dveri smrti, odlaze svoje fizicko i etersko tela i jedno kratko vreme posmatra retrospektivu

svog proslog zivota na Zemlji. Onda se nakor meseci iIi mozda godina, budi na astralnom plan loki. Tek napusteni zemaljski zivot ponovo se u obrnutom smeru, tri puta brze. Na pocetku ii' maloki svaki covek prolazi kroz jedan znacajar VeCina Evropljana iii uopste ljudi novije kultUi dozivljavaju da im na pocetku zivota u Kama duhovna individualnost pokazuje spisak svega su uCinili iz sebicnih razloga u prethodnom zi\ mora da se popravi.

Sto stvarnije zamisl