skripta_PREDUZETNISTVO Kolokvijum 1

8/13/2019 skripta_PREDUZETNISTVO Kolokvijum 1

1/36

1

OSNOVE PREDUZETNITVA- SKRIPTA

SADRAJ

UVOD

POJAVA I RAZVOJ PREDUZETNITVA

PREDUZETNITVO I PROMENE

POJAM PREDUZETNITVA

KO JE PREDUZETNIK?

MITOVI PREDUZETNITVA

PRAVILA PREDUZETNITVA

PREDUZETNITVO I SMALL BUSINESS


2/36

2

UVOD

Preduzetnitvo kao ideja, staro je koliko i ljudsko drutvo i nije iskljuivo ekonomski fenomen. Vezuje seza sve aspekte ljudskog ponaanja i delovanja, gde je potrebna kreativnost, inovacija, raanje novih ideja,reavanje problema na nov nain, a sve u cilju zadovoljenja ovekovih potreba.

Ukoliko unesete pojam entrepreneurship (preduzetnitvo) na google pretraivau, dobietepreko pedeset miliona rezultata. Ako elite da saznate ta pojam Preduzetnitvo znai, dobietepreko etiri stotine hiljadarezultata. Moda bi traenje oviog pojma na razliitim jezicima, u velikojmeri mogao puno toga da nam kae o samoj kulturi i razvijenosti jedne zemlje, odnosno o znaajupreduzetnitva, kao jedne od najvanijih kategorija koje se danas povezuju sa malim i srednjimpreduzeima, zaposlenou i kreiranju novih poslova i novih kategorija u poslovanju.

Postoje razliita razmiljanja kada su se, na koji nain i u kojem obliku poeli upotrebljavati terminipreduzetnik i preduzetnitvo. Za teorijsko prouavanje i razumevanje pojma preduzetnitvapotrebno je sagledati razliite pristupe i stajalita poznatih teoretiara iz istorije, kao i njihove

doprinose razvoju teorije preduzetnitva.

Preduzetnitvo kao nezaobilazan segment razvoja i napretka svake moderne regije otvara novaradna mesta i pokretaka je snaga privrede, a razvijanjem preduzetnitva snano se potpomaedrutveni razvoj. Za uspenog preduzetnika od presudne je vanosti poznavanje zakonodavneregulative i administrativnih uslova, irokog spektra poslovnih disciplina te usvajanje praktinogpreduzetnikog iskustva. Meutim, sva ova znanja nisu dovoljna ukoliko preduzetnik nema linumotivaciju odnodno ideju o tome ta bi trebalo da radi.

Preduzetnitvo je proces u kojem se gotovo ni iz ega gradi neto.

(Timmons, Babson)

Preduzetnitvo predstavljaspremnost pojedinca ili vie partnera da uz odreeno ulaganje kapitalai preuzimanje rizika zbog delimine neizvesnosti pokrene poslovni poduhvat sa ciljem stvaranjaprofita. To je nain poslovnog delovanja u kojem preduzetnik odluuje ta, kako i za koga netokreira (proizvod, uslugu) a sve kroz preduzetniki poduhvat, o sopstvenom troku i uz odreenudozu rizika, s ciljem sticanja dobiti.

Sutina preduzetnitva je u akciji, stalnom traenju novih ideja, matovitostiu pronalaenju novihmogunosti u poslovanju, pouzdanoj intuiciji i proceni, te vetini i odlunosti. Preduzetnitvopredstavlja nain razmiljanja i nije usko vezano samo za posao. Preduzetniko razmiljanje vrlo je

vano vee se za kreativnost, sistemski pristup problemu, proaktivnost

Preduzetnici su osobe koje preuzimaju inicijativu i donose promene u okruenja. Preduzetnik jepokretaka snaga preduzetnikog procesa osoba/pojedinac, koji stvara novu vrednost i u tomprocesu preuzima rizik gubitka novca, vremena ili nekog drugog oblika vrednosti proizvoda ili

usluge. Preduzetnik je osoba koja je kreativna, ambiciozna, uporna, predana onome to radi,orijentisana ka rezultatima, sigurna i dobro je umreen poznaje ljude i ljudi poznaju njega.Oigledno je da preduzetnik mora imati odreene sposobnosti kao i line osobine koje bi trebaloda razvija i usavrava u spoljanjem okruenju.

Pokretanje sopstvenog posla kao najee aktivnosti koja se vezuje za pojam preduzetnitva, imasvoje karakteristike, dobre i loe strane, probleme i naine reavanja.


3/36

3

POJAVA i RAZVOJ PREDUZETNITVA

PREDUZETNITVO postaje znaajno tek krajem sedamdesetih godina prolog veka . Sve do togvremena u ekonomskoj teoriji i u privrednim strategijama razvoja najvea se panja, i unajrazvijenijim privredama sveta, poklanjalavelikim kompanijama. Problemi koji su se tada javili:

pojava inflacije, smanjenje potranje, stvarne potrebe kupaca, pad proizvodnje sedamdesetihgodina prolog veka, prouzrokovali su pojavu preduzetnitva (pojavu malih i srednjih preduzea)na koji poinje da se gleda kao na mogue reenje (promenu) za poslovni svet i norme poslovanjakoje su vladale do tada. Produktivnost (kao uspeno obavljanje nekog posla u odnosu na

iskoriene resurse; kvantitativni izraz izmeu obima proizvodnje, usluga ili prometa i koliine

utroene radne snage) i zaposlenost predstavljaju centralna pitanja rasta i razvoja neke drave.Visokorazvijene zemlje su shvatile da ukoliko ne bude poveanja produktivnosti i zaposlenosti,nee biti ni daljeg razvoja. ta su tada bile mogue posledice ostanka na starom, forsiranja starihobrazaca i naina poslovanja? Pad ivotnog standarda, koji bi doveo do eventualnih socijalnih,drutvenih i politikih problema. Trailo se reenje a to je tada upravo bilo preduzetnitvo.

Ne samo da ubrzo dolazi do brzog nastanka velikog broja preduzea, ve i velike korporacijedoivljavaju preobraaj: shvata se zahtev dinaminosti, razvija se unutranje interno,korporativno preduzetnitvo. Sredinom 20.veka dolazi do tehnolokog diskontinuiteta ioslobaanja preduzetnike inicijative.

Ali, zato ba tada? Zato je preduzetnitvo odjednom postalo toliko vano? Osnovni razlozivanosti preduzetnitva nalaze se u injenici da ono prvenstveno predstavlja izvor novih poslova,da se kroz mala i srednja preduzea koja su usko povezana sa preduzetnitvom obezbeuje ipodstie ekonmski rast i proizvodnja na jednoj teritoriji, modifikuje se i podstie konkurencija,stvaraju potpuno novi proizvodi/usluge i nove tehnologije.

Kao kljuni rezultati preduzetnitva moglo bi se navesti sledee:Preduzetnika inteligencija kreiranje sopstvenog posla nije samo stvar samozapoljavanjave i izgledniji i bri nain napredovanjaNegovanje porodinog poslaPodsticanje preduzetnitva u ostalim sistemima poslovanja

Pored ovih rezultata, preduzetnitvo je sa sobom donelo i nove oblike organizacije posla, novatrita, nova preduzea, nove proizvode/usluge, nove tehnologije. Sa praktinog stanovita,preduzetnitvo predstavlja aktivnost ulaganja kapitala radi zadovoljavanja nepokrivene tranje za

novim ili postojeim proizvodima/uslugama na odreenom tritu sa ciljem ostvarivanja dobiti, uzpreuzimanje rizika.

Preduzetnitvo se obino vezuje za pokretanje sopstvenog novog malog biznisa, sopstvenog posla.To je samo delimino tano. Da bi neko preduzee bilo preduzetniko, u teorijskom smislu, onomora da ima i neke posebne karakteristike (a ne samo da bude novo i malo). Mora da se zasniva

na inovaciji, na kreativnoj destrukcijipostojeeg.

Preduzetniki nain razmiljanja danas je neophodno primeniti u svim oblastima i na svim nivoimarazmiljanja i delovanja: na nivou pojedinca, preduzea kao celine ali i samog drutva.


4/36

4

Preduzetnitvo je na prvom mestu nain razmiljanja. Preduzetniko ponaanje podrazumevaspremnost za ulazak u rizik i simisao za samostalnost i samoispunjenje. Preduzetnitvo se moerazviti u bilo kojem sektoru privrede i u bilo kojoj vrsti poslovne delatnosti. Zbog ega jepreduzetnitvo znaajno za EU? Prvenstveno zbog mogunosti otvaranja novih radnih mesta (itime bolje zapoljavanje). Putem preduzetnitva jaaju se lini potencijali - ne samo materijalnimotivi nego i samoispunjenje, sloboda, samostalnost, izazov. S obzirom da velik broj malih i

srednjih preduzea obezbeuju velik spektar proizvoda, i samim kupcima odnosno korisnicimausluga se poveava izbor a cene su nie. Preduzetnitvo poboljava drutveni i socijalni potencijal odgovornije ponaanje preduzea, uvaavanje interesa kupaca, uvoenje socijalne i ekolokesvesti.

Koje su osnovne razlike u poslovanju nekada i sada? Koje su kljune promene koje su dovele dopojave i znaaja preduzetnitva? Kako su promene uticale na dananju situaciju pojavuekonomije znanja, odnosno preduzetnike , inovativne ekonomije?

Masovna ekonomija predstavlja ekonomsku kategoriju; vrstu ekonomije koja svoju ekonomsku

paradigmu zasniva na dve kategorije: u proizvodnji na ekonomiji obima i masovnoj eksploatacijajeftinih energenata (nafta, ugalj, gas), to prouzrokuje stabilan ekonomski rast; a u potronjizasniva se na fenomenu masovne potronje materijalnih dobara i akumulaciji materijalnogbogatstva. Meutim, pojavom tree tehnoloke revolucije - elektronika, raunari,telekomunikacije, javljaju se novi potroni proizvodi (zabavna elektronika), poveavaproduktivnost, javljaju se specijalizacije na podrujuposlovnih usluga i osamostaljivanje funkcija(dizajn, informatika,marketing, logistika, odravanje).

Masovna ekonomija polako ustupa mesto Ekonomiji zasnovanoj na znanju (preduzetnikojekonomiji). Kljuni momentikoji su do toga doveli jesu:

Dinamian razvoj informacione tehnologije,Tradicionalni faktori proizvodnje (prirodni resursi, radna snaga i kapital) ne nestaju, ali

postaju sekundarni.

Nova vrednost zasnovana na informacijama i znanju!

Osnovne odrednice ekonomije zasnovane na znanju: inovativnost i uloga znanja u kreiranju

novih proizvoda.

Preduzetnitvo porima novi obrazac u kome se na preduzetnike gleda kao na dinamian proces ukojem preduzetnici preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim nainima poslovanja,(re)organizujuekonomske mehanizme za efikasniju upotrebu resursa, preuzimaju rizik za mogui neuspeh

poduhvata. Znaajan je umpeterov model kreativne destrukcije (stvaralakog razaranja)zaetaknekih novih i/ili revolucionarna izmena tradicionalnih industrijskih grana

INOVATIVNA EKONOMIJA

ZNAAJNE PROMENE u karakteristikama globalne ekonomije u periodu od 1980 do 2005 godine sepre svega odnose na injenicu da je vrednost inovativnog kapaciteta intelektualnog kapitala kaokomponente ukupne trine vrednosti porasla eksponencijalno. Kao posledica svega, dolazimo usituaciju da su osnove tradicionalnog ekonomskog i poslovnog naina razmiljanja,potpunouzdrmane.

Osnovni kriterijum da li smo u inovativnoj ekonomiji jeste kako se stvara vrednost, kako se osvaja i


5/36

5

odrava vrednost. Ukoliko se ta osnova znaajno razlikuje od one u prolosti, neophodno je usvojitipotpuno nove upravljake alate i pristupe.

INDUSTRIJSKA EKONOMIJAosnovne karakteristike

Smanjivanje trokova kroz vertikalnu integraciju

Kupci dolaze na odreene lokacije/kontrola standardizovanih proizvoda

Infrastruktura ograniava brze promene

Ogranieni izbori kroz unapred utvrene kanale

Poslovanje koje se zasniva na integrisanoj mrei vrednosti

Fiziki resursi i opadanje nivoa uloenog (smanjena zarada)

INOVATIVNA EKONOMIJA - karakteristike:

Fleksibilnost putem outsourcing-a

Opis proizvoda/usluga putem novih sredstava komunikacije (internet), prilagoeni upotpunosti kupcu

Infrastruktura trita obezbeuje brze promene

Puno kanala prodajepuno izbora

Poslovanje zasnovano na dodatnoj vrednosti

Vrednost i znaaj nematerijalne imovine

PROMENA NAINA RAZMILJANJA

Kljuni zahtevi koji se postavljaju pred rukovodioce najvieg nivoau inovativnoj ekonomiji su:

- predvianje i uoavanje globalnih promena na svim nivoima drutva, kao i osmiljavanje iinstikt za inovacije koje bi im omoguile da kreiraju i testiraju potpuno nove pristupeposlovanju koji se zasnivaju na ovim principima.

- ko-kreativan nain razmiljanja - kako bi potpomogao promenama nastalim u okruenjuposlovnog ekosistema, procesima i praksi, zajedno sa poslovnim partnerima (ne samo mentalni

sklop prilagoavanja ve i aktivnouestvovanje)

- inovacije u svim aspektima poslovanja - ne samo u proizvodima ili odeljenju istraivanja irazvoja

-

, ,


6/36

6

- sposobnost da proizvedu promene u kulturii oslobode energiju u preduzeuradi delovanja naodreeni paradoks: zahtev za kreiranjem klime kontinuiranog inoviranja, uz istovremeni fokusna efektivnost i efikasnost potvrenih poslovnih modela.

elja za inoviranjem je veoma vana u inovativnoj ekonomiji vanija nego u industrijskoj. Brzodeljenje (irenje) znanja, nagoni sve trine igrae da inoviraju proizvode, procese, sisteme -

prilagoavaju se i sami izazivaju promene.

Nova paradigma, ruenje granica i starih sistema vrednosti i poslovanja; preduzee mora ponovoosmisliti:

KAKO e nastupiti na tritu ,

TA preduzee mora posedovati kao svoju kkonkurentsku prednost

KAKO e poslovati i odnositi se prema dobavljaima i kupcima

Kljune karakteristike prelaza iz industrijske ekonomije u inovativnu ekonomiju su: smanjivanjetrokova, izbrisane (nejasno definisane) granice, ubrzana konkurencija, promena u rasporedu

moi, novi poslovni modeli, poveana dobit. Najvanija je promena karakteristika kupaca uinovativnoj ekonomiji: kupci pokazuju potrebu za proizvodima koji e odgovarati iskljuivo njima,biti potpuno njima prilagoeni, globalno su orijentisani (nisu vie vezani za prodajno mesto u svomgradu ili dravi), orijentisani su prema uslugama i dodatoj vrednosti proizvoda, pojavljuju se kaoko-kreatori znanja, iskazuju povean uticaj i znanje o proizvodu/usluzi/procesima (vie nije re o

jednoj idve vrste istog proizvoda danas su mogunosti/varijente proizvoda neograniene, brojproizvoaa i kanala distribucije ogroman, za razliku od pozicije kupaca u industrijskoj ekonomijikoji su bili naviknuti na ogranien broj alternativa)(slika 1).

Slika 1.

Inovacije i preduzetnitvo su imperativi i osnovni pokretai u dananjoj ekonomiji(slika 2).

Uvoenje inovacija u preduzee, inovativnost preduzea, inovacije, predstavljaju nove kljunepojmove u poslovanju koji poslednjih godina izazivaju veliko ineresovanje naune i strune javnostizbog svog vitalnog znaaja u procesima organizacionog prilagoavanja, menjanja i obnavljanja, kaoi zbog postizanja konkurentske prednosti (Lewis, Welsh, Dehler i Green, 2002). Najee se pojaminovacija definie na sledei nain:

uvoenje jedne nove ideje na trite u formi novog proizvoda ili usluge,

PAMETNI I

ZAHTEVNI

KUPCI

CENA PRETRAIVANJA INFORMACIJA

N

I

V

O

P

O

N

U

D

E

Nedovol jna

ponuda

Visoka Niska

Prekomerna

ponuda

PLALJIVI

I SKROMNIKUPCI


7/36

7

poboljanje u organizaciji(preduzeu) ili

poboljanje samih procesa unutar organizacije.

Slika 2.

Inovacije i preduzetnitvo (slika 2) su povezani zajednikom nastojanjem da stvore nove stvari,fenomene bilo da je re o novim organizacijama, proizvodima, uslugama ili procesima. Zapreduzea u privatnom vlasnitvu, koja posluju na visokokonkurentnom tritu, inoviranje je stvaropstanka.. Kada su dravna preduzea u pitanju, inoviranje je takoe prisutno pre svega zbogzahteva smanjivanja trokova ali i zbog pritisaka javnosti. Veze (relacije) ukazuju na injenicu dainovacije najee nastaju u saradnji sa jo nekim od uesnika u poslovnom procesu bilo da su u

pitanju kupci, konkurentidruga preduzea, dobavljai ili neki drugi relevantni inioci poslovanja.

PRIMERI

1. SAD

Kombinacija preduzetnikog duha i istraivanja,univerzitetske i finansijske sfere 20 miliona novih radnih mesta sredinom '80-tih

1.000 novih preduzetnikih jedinica, svakog sata u svakomprosenom radnom danu Preduzetnitvo = nain da se ostvari ameriki san

2. Evropa

Brojni nacionalni regulativni procesi, manja mobilnost, naglaeni inenjerski pristup, konzervativni

potroai... Zakasnela reakcija evropskih korporacija (insistiranje na unutranjem redu i ustaljenim pravilima), Posebna politika podsticanja preduzetnitva u Evropi (EUpovelja za mala preduzea)

3. Srednja i Istona Evropa (EITs region) Preduzetnitvo i prioriteti ekonomske politike, Fenomen socijalistike crne rupe, Veliki preduzetniki talas poetkom i sredinom '90-tih, Dinamian razvoj danas

4. Dimenzije savremenog preduzetnitva: 20 miliona aktivnih biznisa u EU 99,8% su preduzeasa manjeod 250 zaposlenih; 67,1% ukupne radne snage; 57,6 % DBP (nove vrednosti); Preduzetnika gustina na

1.000 stanovnika u EU, u proseku, dolazi 39,3 mikro, malih i srednjih preduzea; Zaposlenost od ukupno67,1% od ukupne zaposlenosti na nivou EU: mikro preduzea (od 1-9 zaposlenih) obezbeuju zaposlenost

Tajming

INOVACIJE PREDUZETNITVO

Meusobne veze

Tajming

INOVACIJE PREDUZETNITVO

Meusobne veze

Biti prvi ilibrzi drugi uinovacijama

Preduzea/kupci,

start-up/velika

preduzea


8/36

8

za 29,6% radne snage; mala preduzea (od 10-49 zaposlenih) za 20,6 %; srednja preduzea (od 50-249zaposlenih) za 16,9%, i 32,9% velika preduzea (preko 250 zaposlenih) za 33% ukupno zaposlenihRazvijenost preduzetnikog sektora u Srbiji u potpunosti je usklaen sa podacima iz Evropske Unije. Mala isrednja preduzea u velikom procentu zastupljena (preko 95%). Veliki broj zaposlenih u sektoru malih isrednjih preduzea. Problematino: nejednaka zastupljenost odnosno razvijenost regiona.

Vani linkovi:GLOBAL ENTREPRENEURSHIP MONITORhttp://www.facebook.com/pages/Global-Entrepreneurship-Monitor/147213428694563

Nacionalna agencija za regionalni razvojNARRwww.narr.gov.rs

PREDUZETNITVO I PROMENE

Razborit ovek prilagoava sebe svetu; nerazborit ovek ne odustaje od pokuaja da svet prilagodi

sebi. Otuda kompletan napredak zavisi od nerazboritih ljudi.

George Bernard Shaw: "Man and Superman(1903)

Posmatrajui promene u savremenom drutvu, jasno je uoljivo nekoliko karakteristinihtrendova:

Gubitak sredinevanost ekstrema (masovna nasuprot pojedinane proizvodnje, mlada radnasnaga nasuprot stare, izuzetno bagati naspram ekstremno siromanih, itd.)

Vanost kupaca

Visok stepen razvoja odreenih oblasti

Umreavanje, internet, mobilna telefonija (svet je globalno selo)

Porast broja stanovnika u gradovima

Veli broj preduzetnikih poduhvata (poveanje broja preduzea, samozapoljavanje)

Uslune delatnosti u dominaciji

Pojava novih poslova, delatnosti, zanimanja itd.

Outsourcingi na nivou drava

Takve promene uslovile su pojavu inovativne ekonomije, a pojam inoviranja (inovacije, inovativnosti) je

postao najee upotrebljivan termin kada se eli opisati konkuretnost preduzea u inovativnojekonomiji. Od preduzea se zahteva da ponovo osmisle kako e nastupiti na tritu, ta morajuposedovati i kako e poslovati (odnositi se prema) dobavljaima, kupcima i ostalim vanim elementimasvog poslovnog okruenja.

Pronalazainovih tehnologija, proizvoda i usluga nekada su bili zaposleni u velikim kompanijama.Funkcionisanje i sistem poslovanja velikih kompanija nije tada dozvoljavao uvoenje novih stv ari,primenu poslovnih ideja, niti razliitost. Neprihvatanje novog kod zaposlenih koji su tada imalipreduzetnike karakteristike (ali preduzetnici jo uvek bili nisu!) stvara otpor, nemirenje sastanjem i ogromnu elju da se ostvari lini san.Od nekih inovatora nastaju preduzetnici.Promene su oigledne i trajne: inovacije, promene, novi proizvodi/usluge postaju OBAVEZA svih!!!Razlike u korporativnom i linom preduzetnitvu.
http://www.facebook.com/pages/Global-Entrepreneurship-Monitor/147213428694563http://www.facebook.com/pages/Global-Entrepreneurship-Monitor/147213428694563http://www.narr.gov.rs/http://www.narr.gov.rs/http://www.narr.gov.rs/http://www.facebook.com/pages/Global-Entrepreneurship-Monitor/147213428694563


9/36

9

KLJUNE PROMENE RAZLIITOG KARAKTERA uticaj na preduzetnitvo

Spoljanje promene promene iz spoljanjeg okruenja, mogu se klasifikovati u nekoliko razliitihkategorija:

Ekonomske

Tehnoloke

Drutveno-kulturalne

Politike

Internacionalne

Naravno, na poslovanje preduzea uticaj imaju i promene u unutranjem okruenju (samompreduzeu). Takve promene mogu obuhvatiti promene u procesima, pravilima, strukturi,tehnologiji, ljudima (zaposlenifluktuacija, promena vetina, sposobnosti, znanja).

Karakteristine spoljanje promene (promene u psoljanjem okruenju) koje su se desileprethodnih pedeset godina, i pri tome u velikoj meri imaju uticaj na dananje poslovanje, mogle bise definisati kroz nekoliko karakteristinih kategorija:

porast broja zaposlenih u uslunom sektoru

gubitak sredinerast ekstrema (slika 3.)

skraivanje prosenog ivotnog ciklusa proizvoda (sa perioda od 30-40 godina u periodu od1940 do 1950, na period od 30-40 nedelja danas)

poveanje raspona upravljanja (sa 5 na 20 zaposlenih)

porast broja malih i srednjih preduzea (oko pet puta vie kompanija danas u odnosu na 1950.godinu jesu preduzea iz sektora malih i srednjih preduzea) koje danas zapoljavaju vie od80% radne snage

smanjivanje cene pretraivanja informacija kao i prekomerna ponuda proizvoda, dovode donastajanja zahtevnih kupaca koji oekuju proizvod/uslugu kreiranu prema njihovim zamislima idostavljenu na naina koji njima odgovara, u vremenu kada im odgovara

porast broja stanovnika

poveanje brzine protoka informacija, brzine komuniciranja i brzine obrade podataka

nain distribuiranjaproizvoda kupcima (pojava novih kanala distribucije, novih naina plaanja)

demografske promene (poveanje starosne granice, doivotno uenje, novi lekovi, genetika)

globalizacija

ubrzane promene u svim segmentima, poveanje sloenosti svih sistema.

Jeftini proizvodi

Niskokvalifikovana radna

snaga

Mlada radna snaga

Male firme

Skoro pojedinana

proizvodnja

Skupi proizvodi

Viskokvalifikovana radna snaga

Zaposleni pred penzijom

Velike firme

Ekstremno velike serije

ZASTUPLJENOSTI UTICAJ

Gubljenjesredine

Bimodalnaraspodela

Rastekstrema

Rastekstrema

Jeftini proizvodi

Niskokvalifikovana radna

snaga

Mlada radna snaga

Male firme

Skoro pojedinana

proizvodnja

Skupi proizvodi

Viskokvalifikovana radna snaga

Zaposleni pred penzijom

Velike firme

Ekstremno velike serije


Gubljenjesredine

Bimodalnaraspodela

Rastekstrema

Rastekstrema


Gubljenjesredine

Bimodalnaraspodela

Rastekstrema

Rastekstrema


10/36

10

Slika 3.

Sve promene izazivaju nastajanje problema koji zahtevaju reavanje, ukoliko pojedinac i/ilipreduzee eli da se dalje razvija. Sutina razvoja jeste u fokusiranju na probleme koji su kljuni, utraenju kvalitetnih reenja i donoenju odluka koje e preduzee efikasno sprovoditi. Naravno,primena odluke (reenja) izazvae nove promene koje e nas dalje voditi do novog razvojnog

nivoa, ukoliko uspeno savladamo sve prepreke.

Slika 4.

STOPE PROMENA U POSLEDNJIH 100 GODINAVANE

OBLASTI IVOTA

BRZINA PUTOVANJA

SPOSOBNOST KONTROLE

BOLESTI

RAST STANOVNITVA

BRZINA KOMUNICIRANJA

BRZINA OBRADE PODATAKA

KORIENJE ENERGETSKIH

RESURSA

0 10 100 1000 10 000 100 000 1 000 000 10 000 000

FAKTOR POVEANJA

STOPE PROMENA U POSLEDNJIH 100 GODINAVANE

OBLASTI IVOTA

BRZINA PUTOVANJA

SPOSOBNOST KONTROLE

BOLESTI

RAST STANOVNITVA

BRZINA KOMUNICIRANJA

BRZINA OBRADE PODATAKA

KORIENJE ENERGETSKIH

RESURSA

0 10 100 1000 10 000 100 000 1 000 000 10 000 000

FAKTOR POVEANJA


11/36

11

POJAM PREDUZETNITVA

Osnovna definicija preduzetnitva:

Preduzetnitvoje dinamian proces vizije, promene i stvaranja. To zahteva energiju i strast

prema stvaranju i sprovoenju novih ideja i kreativnih reenja. Osnovni elementi tog procesaobuhvataju:

Spremnost da se preuzme odreeni rizikpo pitanju vremena karijere ili statusa

Sposobnost da se okupi dobar tim

Kreativnostneophodnu da se iskoriste neophodni resursi

Osnovne vetine da se napie dobar biznis plan

Viziju i sposobnost da se prepoznaju prilike tamo gde drugi vide samo haos,

kontradiktornosti i nejasnoe.Kuratko, D.F.&Hodges R.M. (2004) Entrepreneurship: Theory, Process, Practice

DEFINICIJA PREDUZETNITVA EUPreduzetnitvo je nain razmiljanjaodnosno proces stvaranja i razvijanja ekonomskih aktivnostikombinovanjem rizika, kreativnosti i/ili inovativnosti uz pouzdanu upravljaku strukturu unutarnove ili postojee organizacije

Green paper dokument Evropske komisije

Brojne su definicije preduzetnitva. Iako je samo preduzetnitvo postalo znaajno sedamdesetihgodina prolog veka, pojam preduzetnitvo pojavio se mnogo ranije.

Proces poslovanja se menja kroz istoriju ba kao i nain razmiljanja, ljudska shvatanja ta pojampreduzetnik i preduzetnitvo zapravo znai i ta bismo trebali podrazumevati pod ovimpojmovima. Tako su teoretiari ipraktiari klasine ekonomije poput Richarda Cantillona i AdamaSmitha pojampreduzetnikvezali uz pojmove pekulant i inovator, koordinator poslovne aktivnosti,koordinator trita roba, usluga i kapitala. Teoretiari i praktiari neoklasine ekonomije poputMarshalla i Schumpetera pojam preduzetnik vezali su za pojmove koordinator, inovator,

posrednik, odgovoran donosilac odluka u uslovima neizvesnosti, dok moderna ekonomija stavlja

naglasak na to da se pojedinac smatra preduzetnikom sve dok nalazi, stvara i iskoriava prilike zadobrobit svog unapreenja i okruenjau kojem se nalazi. To prvenstveno znai da se pojmovi lideri menader ne odnose iskljuivo na vlasnike preduzea ili na menaderske funkcije nego i na svezaposlene koji na svom radnom mestu svojim aktivnostima poprime karakteristike lidera i/ili

menadera.


12/36

12

Preduzetnitvo danas prelazi granice pojma privrede, privredne delatnosti, proirujui se na svapodruja delovanja u drutvu, meu kojima se uspostavlja sve vea povezanost, tj. zavis nost oakciji i postizanju uinka.

U svetu najpoznatiji izraz "entrepreneur", u 17. veku uestalo se upotrebljava u poslovnom svetu uFrancuskoj. (entrepreneur - neto uraditi ili neto preduzeti). Ova se re javlja jo u 12. veku ali se

sve do 17. veka vezivala za delatnost dravnog vladara, na one koji su preduzimali znaajne i velike(infrastrukturne) projekte (vojni objekti, putevi, mostovi, luke i sl.).

Neto kasnije termin preduzetnik odnosio se na svaku osobu koja je imala zadatak nadgledanjaizvoenja takvih projekata. S vremenom su to postalipojedinci koji su, ugovornim aranmanima zavladare, obavljali te poslove. Koristio ga je i Sebastian Vauban (1633-1707.) koji se bavio

prouavanjem razliitih podruja ekonomije i ekonomskih pitanja; od novca, javnih finansija,poljoprivrede, i kolonizacije te je tvorac velikog broj novih ekonomskih ideja i pristupa progresivnih

za ono vreme. Znaajni autori koji su imali odreeni doprinos u razvoju preduzetnitva, predstavljeni suna slici 5.

Slika 5 (Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/File:Entrepreneurship_history.png)

PREDUZETNITVO DOPRINOS (ZNAAJNI AUTORI)

Richard Cantillon (1680-1734.)

U ekonomsku teoriju uvodi pojam "entrepreneurCantillon u svome delu "Opta rasprava o prirodi trgovine" (franc. "Essai surla Commerce") opisujepreduzetnika kao osobu koja kupuje po poznatim cenama a prodaje po nepoznatim, odnosno

cenama koje e se tek formirati. Prouavajui prirodu trgovine on povezuje pojam preduzetnitva s

kapitalom, neizvesnou irizikom. S Cantillonom poinje i teorijsko posmatranje preduzetnika kaonosioca poslovnog rizika samostalne poslovne aktivnosti.


13/36

13

Adam Smith (1713-1790.)

Bio je relativno rezervisan prema preduzetniku, smatrajui da su njegovi osnovni razloziposlovanjaiskljuiv profit. Smith izjednaava preduzetnika s kapitalistom, a bogatstvo kao cilj poslovneaktivnosti; za Smitha nije pohvalan motiv jer bogatstvo ne osigurava individualnu sreu i sigurnost.Iako nije direktno zasluan za razvoj preduzetnitva, zasluga je Smitha to je kao preduzetnikuosobinu uvrstio interes i motivaciju, a kao preduslov preduzetnikog uspeha istaknuo trine

slobode.

Jean Baptiste Say (1767-1832.)

Sayu pripadaju zasluge za definisanje uloge i funkcije preduzetnika.

..preduzetnik je posrednik izmeuvlasnika kapitala i najamnog radnika.Prvi je dao iri opis preduzetnikog posla kroz definiciju preduzetnike funkcije u kombinacijirazliitih proizvodnih faktora u preduzeu. Say naglaava sposobnost preduzetnika da usmeravaposlovne poduhvate, nadzire ih i njima uspeno upravlja.Time on ukazuje na mogunost odvajanjafunkcije vlasnitva od preduzetnike funkcije, toe se kasnije u praksi i dogoditi.

John Stuart Mill (1806-1873)Prvi je u Engleskoj uveo pojam preduzetnika; tj. pojam "undertaker" zamenio s francuskim

pojmom "entrepreneur". Prema njegovom vienju to preuzimanje rizikabila je prva karakteristikakoja je preduzetnika razlikovala od menadera.Engleska tradicija do tada nikad nije pravila jasnurazliku izmeu poslodavaca, kapitaliste i menadera s jedne strane i preduzetnika s druge strane.

Alfred Marshall (1842-1924.)

Preduzetnik: osoba koja preuzima rizik i upravljanje poslovima i deluje kao poslovni ovek imenader.U svojim ulogama trgovca i organizatora proizvodnje on mora imati sposobnost predvianja

promene proizvodnje i potronje,kao i sposobnost da vidi gde se prua prilika zaplasiranje noverobe koja e zadovoljiti nekustvarnu potrebu ili koja e poboljati planproizvodnje stare robe.

Josef Schumpeter (1883-1950.)

Zaetnik modernog razumevanja preduzetnitva. Schumpeter daje preduzetnitvu centralnomesto u kapitalistikoj privredi.Odvaja preduzetnika od poslovnih ljudi koji izbegavaju rizik, jasnoistiui razliku izmeu vlasnika i preduzetnika, odnosno preduzetnika i menadera. Preduzetnikangauje menadera da se brine otome kako e se ulazne vrednosti to racionalnijeiskoristiti da bise ostvarili to bolje i kvalitetnije izlazne vrednosti.

DRUCKERPreduzetnici nisu ni kapitalisti premda im je kapital potreban (kao i za sve ekonomske i

neekonomske delatnosti). Nisu ni investitori. Oni naravno rizikuju ali to ini svako ko se uputa ubilo kakvu ekonomsku aktivnost. Preduzetnik nije ni poslodavac, ali moe biti, moe biti zaposlen udotinom poduzeu ili je neko tko radi sam. Sutinaekonomske delatnosti jeste usmeriti sadanjeresurse u skladu s buduim oekivanjima, a to pretpostavlja:RIZIK I NESIGURNOST.

NEMA JEDINSTVENE DEFINICIJE TA PREDUZETNITVO JESTE

Najee korien termin PREDUZETNITVO je u situaciji kada su u pitanju privredne aktivnosti

tipa: osnivanje preduzea, pokretanje sopstvenog posla, stvaranje promena, stvaranje novih stvariinovacije, upravljanje poslom, poslovna ideja, upravljanje promenama, itd.


14/36

14

PRETPOSTAVKE ZA RAZVOJ PREDUZETNITVASloboda predstavlja osnovnu pretpostavku razvoja preduzetnitva. U privrednom/poslovnomsmislu, takva sloboda podrazumeva postojanje slobodnog izbora i samostalnog odluivanjaprilikom osnivanja preduzea, izbora vrste posla, sloboda u izboru poslovnih partnera, oblikaorganizovanja, lokacije, u raspolaganju profitom, itd. Naravno, za ovakve vrste slobode moraju

postojati odreeni uslovi ekonomske (trini uslovi poslovanja, institucije, oblici vlasnitva,

konkurencija, itd.), politike (drutveni sistem u kojem posluje preduzee, demokratski odnosi,itd.) i socioloke prirode (razvojem preduzetnitva jaa privreda i stvara se vea materijalnanezavisnost pojedinca).

PRIMERBUDUI KUPCI DANANJIH PREDUZETNIKA: GENERACIJA YOni su mladi, pametni i britki. Moda na posao dolaze u patikama ili japankama, s iPodom kojeg ne gase.ele raditi, ali ne ele da im posao bude ivot. Oni su generacija Y, nova radna snaga koja e postatidominantna na tritu rada.Oekuju puno od sebe i poslodavcaCeloivotno uenje: trae stalne kreativne izazove, kolege doivljavaju kao izvore znanja koji mogu

akumuliratiTrenutna odgovornost:ele postii uticaj ve od prvog dana na posluCiljna orijentacija: trae manje ciljeve s preciznim rokovima kako bi izgrad ili svoju pripadnost zadanomposlu, postali vlasnici procesa

svesni su svoje vrednosti - Prilagodljivost, Tehnoloke vetine, posobnost prihvatanja novih koncepata,Efikasnost u multitaskingu

Primeri: Mark Zuckerberg (Facebook), Andrew Gower (Runescape), Chad Hurley (Youtube)

Preduzetnitvo mladih:praktina primena preduzetnikih kvaliteta, kao to su inicijativa, inoviranje, kreativnost i preduzimanje

rizika u radnom okruenju (bilo putem samozapoljavanja ili putem zapoljavanja u malim start-uppreduzeima), koristei odgovarajue vetine neophodne za postizanje uspeha u okruenju i kulturi.(Schnurr and Newing, 1997 )

Prilikom zapoinjanja sopstvenog posla, mladi ljudi suoeni su sa sledeim:- problemi tekog pristupa resursima naroito finansijskim- poinju sopstveni posao sa niim nivoom kapitala- veina preduzea iji su vlasnici mladi, ima manju trinu vrednost- angauju se u uem skupu aktivnosti- svoj posao poinju od kue ili u svom neposrednom okruenju (nemogunost pristupa potrebnomprostoru)

- bez iskustva (ili ogranieno iskustvo) i/ili bez potrebnih kontakata sa poslovima, partnerima, institucijama,dobavljaima....- veina preduzea iji su vlasnici mladi, ima skromnu opremu ili je nema uopte


15/36

15

KO SU PREDUZETNICI?

Preduzetnik je osoba koja kreira, razvija i upravlja poslovnim poduhvatom, snosei pri tome

sopstveni poslovni rizik, sa ciljem ostvarivanja dobiti

Preduzetnik je neko ko vidi ansu tamo gde drugi ne vide nita drugo nego - haos

Svako ko radi za sebe umesto za druge; Svako za koga rade drugi

o Osnivai - ljudi koji pokreu vlasiti posaoo Kupci - ljudi koji kupe ve postojei posaoo Nasledniciljudi koji naslede porodini posao ili dobiju ulogu u porodinom poslu

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREDUZETNIKA

Bez obzira kojom vrstom delatnosti se bave, veina preduzetnika ispoljava odreene osobine pokojima se u velikoj meri razlikuje od ostalih. Osnovna je elja za nezavisnou jedan od kljunihrazloga zato uopte pojedinac postaje preduzetnik. Motivi za pokretanje sopstvenog poslanajee su porodine ili line prirode. Svaki preduzetnik oekuje brze i konkretne rezultate,posveen je izuzetno svom poslu za koji imaju jak oseaj, sposobni da reaguju i kreiraju napromene. Osobine koje bi preduzetnici trebali da imaju i/ili neguju su sledee:

VIZIJAGlobalna predstavapreduzetnika o tome gde u svom biznisu eli da bude u narednom periodu.Postavljeni ciljevi treba da imaju iroku, jasnu viziju koja nema vrste koordinate (vremenskiperiod, rokove, nosioce), ali svim aktivnostima daje planski karakter.

ISTRAJNOST I UPORNOST

Mala je verovatnoa da se uspeh moe postii preko noi. Zato preduzetnik ne odustaje odrealizacije svoje ideje, sve dok veruje da postoje trine anse za njegov proizvod ili uslugu.On je spreman da posle nainjene greke krene ispoetka, jer je svaka greka izvor dragocenogiskustva.

SAMOPOUZDANJE

Pozitivan oseajprema sebi i sopstvenim vrednostima i sposobnostima. Samopouzdanje pomaepreduzetniku da lake prebrodi krizne situacije i periode poslovanja.

Preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom i

rukovodeim bogato

o poslovima i ljudima, odluno i spremno da preuzme

upravljanja preduzeem na temelju

i permanentnog


16/36

16

POSVEENOST POSLUSpremnost na velika odricanja i neogranieno radno vreme. Preduzetnici ive sa uspehom ineuspehom svog biznisa.

OPTIMIZAM

Preduzetnici su po svojoj prirodi - optimisti. Oni veruju da e posao koji su otpoeli biti uspeno

okonan tj. da e proi svoju trinu verifikaciju i doneti dobit. KREATIVNOST

Kreativnost predstavlja sposobnost iznalaenja novih prilaza i naina za reavanje postojeihproblema i razvijanja postojeih ideja i njihovog pretvaranja u delo.

ORIJENTISANOST KA REZULTATIMA

Predstavlja sposobnost da se jasno definiuciljevi i da se uporno radi na njihovoj realizaciji.Ciljevi treba da budu ambiciozno postavljeni, ali i realni, ostvarivi, konkretni, oroeni, merljivi...

INOVATIVNOST

Inovacijapredstavlja znaajnu promenu u odnosu na status quo:

potpuna novostunapreena verzija proizvoda/usluge/procesa/softvera

Inovacija ne mora uopte da bude tehnika, ne mora uopte ni da bude materijalna stvar (npr.

kredit, socijalno osiguranje itd.). Ali, preduzetnik ne mora biti, iskljuivo, inovator. Preduzetnik

moe: razraivati ve postojeu ideju, prilagoavajui je aktuelnim zahtevima trita; kopirati

neku, u praksi proverenu, ideju.

FLEKSIBILNOST I PRILAGODLJIVOST

Biznis treba planirati, ali istovremeno initi neophodne korekcije nakon svake vee promene uokruenju, kako bi joj se to bolje prilagodio.Preduzetnik treba da predvidi i ono to se u biznisu smatra teko predvidivim.

SPOSOBNOST PREUZIMANJA RIZIKA

Zapoinjanje sopstvenog biznisa podrazumeva postojanje odreenih rizika sa kojima se moraraunati. Odluka o zapoinjanju sopstvenog biznisa treba da poiva na to preciznijim i temeljnijimprocenama svih buduih aspekata posla kako bi se potencijalni rizici sveli na minimum(preduzetnik ne treba da bude kockar)

Zbog ovakvih osobina i iskazivanja preduzetnikog ponaanja, preduzetniku:- raste ugled u poslovnom i privatnom okruenju;

-poveavaju se mogunosti za zadovoljavanje postojeih i novih potreba;

-podie se nivo samopouzdanja i samopotovanja;

Sve ovo stvara oseaj zadovoljstva i ispunjenosti.

Preduzetnici nemaju uvek sve ove osobine. Za uspeno voenje posla nisu potrebne ba svenabrojane osobine, u samom startu - neke se mogu i razviti kroz posao. Odluka nije trenutak nego

proces!

Prema metodologiji profesora Isaka Adiesa1, svaki pojedinac u svom poslovnom stilu (kodu)poseduje u veoj ili manjoj meri izraene karakteristike: proizvoaa rezultata, administratora,preduzetnika i integratora. Ove osobine se mogu nauiti, razvijati i modifikovati u skladu sa linimkarakteristikama i karakteristikama posla koji pojedinac obavlja.

1Dijagnoza stilova upravljanja, I.Adizes, ASEE, Novi Sad, 2002.


17/36

17

Preduzetnik, prema Adies metodologiji, je osoba koja ima razvijenu kreativnost, optimizam,entuzijama i intuiciju. Spreman je da esto ulazi u rizine poslovne situacije, situacija kada neraspolae sa svim potrebnim informacijama da bi sa velikom sigurnou doneo odluku. Takveosobe razmiljaju i donose odluke brzo, vole nestrukturirane zadatke sa neodreenim vremenskimrokovima, bez striktno nametnutih normi kako neto treba da se uradi. Retko se kada zanimaju

detaljima poslovne aktivnosti (skloni su tome da situaciju promatraju sa visine - globalno). Prviljudi preduzea (a u najveoj meri osnivai) moraju imati ovu osobinu. Kljuni razlog je taj da ovaosobina obezbeuje preduzeu dugoronu efektivnost. To znai da je vizija preduzea (kakvo eono biti i ime e se baviti u budunosti) zagarantovana ukoliko u prvoj rukovodeoj linijipreduzea postoji preduzetnitvo dovoljno razvijeno. Preduzetnitvo je znaajno ne samo imatirazvijeno u osobi ve i u preduzeu kao celini. Meutim, nivo preduzetnitva se menja kako sepreduzee razvija i prolazi kroz razliite faze razvoja. Onog momenta kada nivo preduzetnitva upreduzeu opadne znatno ispod dozvoljenog i neophodnog nivoa, preduzee poinje da stari i vienije u stanju da bude efektivnoda osmiljava i prodaje proizvode koje je trite spremno da kupi.Preduzetnik, prema Adies metodologiji, vrlo lako e pristati na odreen predlog to ne znai da

ga je ozbiljno razmotrio, Najee je to tek jedno moda. Zato je dobijanje pismene potvrdereenje ovakvih nejasnih situacija. Meutim, ukoliko iskae svoje neslaganje, teko da ete gauveriti da promeni svoje miljenje.

Preduzetnik (E - entrepreneurship) kako je opisan od strane prof. I.Adiesa, ponekad moe da sepreobrati u svoju negativnu sliku koju tada nazivamo Palikua. Takav preduzetnik u svomposlovnom kodu ne pridaje znaaja pravilima rada, propisima, ljudima (integrisanju) i njihovimkarakteristikama, niti pridaje vanosti postizanju rezultata i tehnologiji rada. Jedino za ta je onzainteresovan jesu ideje. Njihovo sprovoenje (aspekti KAKO, KO i TA) njega ni najmanje nezanimaju. Oboava (i sam ih stvara) krize (pali vatre), ne zna se kada dolazi ni kada odlazi s posla

ali zato svi zaposleni moraju biti na poslu kad god on doe ili odlazi; ne vodi rauna ousavravanju ljudi niti pridaje znaaja njihovim idejama; sastanke sa zaposlenima saziva premalinom nahoenju a na njima najvie govori on; za svoje ideje trai odobravanje drugih ali ih veomaesto menja zaposleni ne stignu da se prilagode niti razrade detalje; preoptereuje zaposlene istalno menja prioritete; ne trpi neslaganje i sve shvata lino. Raditi sa takvim preduzetnikom (iliraditi za njega) izuzetno je stresno. Vremenom, usled promena koje nastupaju u spoljanjem iunutranjem okruenju, preduzetnik-palikua gubi potovanje svojih zaposlenih koji ga naputajuili ne usvajaju njegove predloge. Organizacija koju vodi takav preduzetnik ne moe dugo opstati.Komunikacija sa takvim preduzetnikom zahteva da u kratkom vremenu izloite ideju koja e bitiprihvatljiva za njega i njemu obezbedi mogunost da joj da lini peat. Za preduzetnika-palikuu

nita nije nemogue pogotovo kada ne mora sam da realizuje predloenu ideju.

Preduzetniko ponaanje moemo opisati kao traenje prilika u okruenju, kreativno reavanjeproblema, preuzimanje inicijative, ambiciju, sposobnost sagledavanja celine, preuzimanje

proraunatihrizika, drutveno umreavanje i sl.

Preduzetnik je osoba koja ima samopouzdanje, orijentisan je prema akciji i postignuu, te posedujevetine kao to su pregovaranje, uveravanje, sposobnost iznoenja vlastitih stavova, sposobnostdrutvenog umreavanja...Ako ovako opiemo preduzetnika, onda preduzetniko ponaanje nijerezervisano samo sa menadere, vlasnike i rukovodioce preduzea.

Tako da se moe zakljuiti i da za ostvarivanje i zadravanje konkurentske prednosti na tritu nijedovoljno preduzetniki razmiljati samo na vrhu preduzea nego je neophodno preduzetnitvo,


18/36

18

preduzetniki nain ponaanja i razmiljanja razvijati na svim nivoima preduzea. Kakva ondaorganizaciona kultura treba da bude da bi se ovakvo ponaanje i razmiljanje (preduzetniko)obezbedilo?

Nije sluajno da se pojam preduzetnitva u uem smislu, najee vezuje uz mala preduzea(odnosno mikro, mala i srednja preduzea MSP sektor). Istraivanja su pokazala da su, po svojim

karakteristikama, mala preduzea preduzetnija od velikih: kreativnija su, inovativnija, spremnijaeksperimentisati, preuzimati veu relativnu dozu rizika (u poreenju sa svojom veliinom isnagom) od velikih itd. Zato je to tako? Osnovni razlog najee jeste to su mala i srednjapreduzea naterana (situacijom i okolnostima) da budu preduzetniki orijentisani. To je, premaAdies metodologiji, osnovna karakteristika preduzea u nastanku i/ili preduzea koja se nalaze uuravnoteenoj fazi razvoja (tzv. Top forma). Ogranienost u resursima kojima mala preduzearaspolau i koja ih tera na snalaenje, kreativnost te pronalazak idealne kombinacije resursa kojeimaju na raspolaganju kako bi maksimizirali rezultat, jeste osnovni razlog zato su mala preduzeavie preduzetnika od velikih. Drugi razlog je u tome to mala preduzea, takoe zahvaljujuinedostatku resursa, ne mogu priutiti angaovanje gotovih - kvalitetnih ljudi na tritu nego su

prisiljeni odnegovati ih u vlastitom vrtu. Na taj nain zaposleni rastu zajedno s preduzeem, tese esto i emocionalno veu za ciljeve i ideje. Vlasnik malog preduzea je izloeniji stresnimsituacijama i problemima u odnosima s okruenjem (ne postoji duboka hijerarhijska struktura kojabi ga zatitila od line izloenosti problemima u odnosima sa kupcima, dobavljaima,distributerima i sl.) to podstie kod njega vei nivo lineodgovornosti i preduzetnikog ponaanja.

injenica da se uspeh malog preduzeadirektno odraava na linuimovinu preduzetnika/osnivaaposla, ego, drutveni status i porodicu dri ih posebno budnima i pripravnima; vlasnici malihpreduzea imaju jako dobru sposobnost umreavanja. Istraivanja su pokazala da vlasnici malihpreduzea zapoinju biznis s tri resursa: onim to jesu (njihove sposobnosti), onim to znaju

(iskustvo, ekspertiza, edukacija) i onim koga znaju (soc ijalne i profesionalne mree) te da estoposluju na tritu gde imaju mreu najrairenijih kontakata, a ne tritu s najveim potencijalom zaabsorbciju njihovih proizvoda/usluga. Kroz izgradnju kontakata vlasnici malih preduzea estokompenzuju neke druge nedostatke u poslovanju. Tako na primer smanjena ulaganja u marketing

kompenzuju irokom mreom kontakata kroz koju plasiraju priu o potencijalu svog preduzea iesto na taj nain dolaze do kupaca za svoje proizvode.

Pojedinci su vie preduzetniki orijentisani, ali to jo uvek ne znai da su se oni rodili kaopreduzetnici. Preduzetniko ponaanje moe da se iskae i u drugom kontekstu osim poslovnom.Preduzetnike vetine, ponaanje, atribute svaki pojedinac moe pokazivati do odreenog nivoa,

neki vie neki manje. Ljudi imaju razliitu kombinaciju tih atributa, meutim istraivanja supokazala da je razvoj preduzetnikih vetina podloan iskustvu, uenju, treningu. Miljenje da sepreduzetnici raaju jedan je od mitova preduzetnitva. Preduzetniko delovanje moe bitiisprovocirano ili stimulisano na razliite naine, a najee dolazi do izraaja u okruenju u kojem jeprisutan visok nivo nesigurnosti i sloenosti i u kojima dobitak ili gubitak zavisi od toga da li smopreduzeli odreenu akciju ili ne. U tim trenucima se aktivira preduzetniki potencijal u ljudima.

KOJI SU TO STADARDNI MITOVI PREDUZETNITVA?

1. Preduzetnici se raaju ne stvaraju

Osobine i talenti koje pojedinac dobija roenjem mogu imati odreeni znaaj i uticaj prilikom odabira posla. Meutim, dobar potencijal ne znai nuno i to da e osoba postati preduzetnik.


19/36

19

Preduzetnik stvara kroz proces koji nije ni kratak, ni jednostavan, a sastoji se od akumuliranja

relevantnih znanja, vetina, ulaganja u vlastiti razvoj, iskustva i kontakata skupljenih kroz ivot. Dali e neko postati preduzetnik ili ne, jeste posledica funkcionisanja okruenja, ivotnog iskustva ilinog opredeljenja.

2. Svako moe zapoeti sopstveni posao

Po pravilo, ovo je najee tano, ali - najlaki deo jeste osnivanje preduzea. Potrebno je shvatitirazliku izmeu ideje i prilike, a oni koji gledaju dovoljno daleko i misle dovoljno iroko imaju veuansu za uspeh. Sve to sledi nakon formalnog osnivanja preduzea (tu se moemo vratiti na prvimit) mnogo je tee preivljavanje, odrivost i graenje uspenog i profitabilnog preduzea.

3. Preduzetnici su kockari

Uspean preduzetnik uvek paljivo meri i proraunava koji je rizik posla u koji e se upustiti.Potrebno je u to je mogue veoj meri ut icati na rizik i pokuati ga eliminisati ili barem svesti nanajmanju moguu meru(pronalaenje partnera, podela rizika moe biti reenje). Preduzetnici netrae nuno rizine situacije, ali kad se dogode, ne bee od njih ve ih reavaju.Preduzetnici u

veem broju situacija bave se nestrukturiranim zadacima koji po pravilu nose odreeni rizik.Takoe su i motivisani postizanjem ciljeva, to donekle podrazumeva preduzimanje rizika.

4. Preduzetnici su potpuno nezavisnisam svoj gazdaPotpuna nezavisnost nije mogua ni u jednom poslu. Spoljanje okruenje (kupci, dobavljai,investitori/finansijeri, partneri, zaposleni, drava, porodica) prema preduzetniku imaju odreenezahteve na koje on mora da odgovori. Odluka kako, ta i s kim e saraivati je naravno njihova, i tuse najbolje moe uoiti nezavisnostkoju preduzetnik ima. Odgovoran je za sopstveni uspeh ali iporaz. Najvei gazda u poslu svakog preduzetnika jeste kupac. Sa ovim mitom je povezan i mitda preduzetnici mogu da imaju kratak radni dan, tonije istina naroito u poetnim fazama razvoja

poslovanja. Ovakva situacija je mogua kada doe do profesionalizacije menadmenta.

5. Zapoinjanje vlastitog posla je rizino i esto neuspenoPreduzetnik koji je sposoban da pronalazi atraktivne poslovne prilike, sposoban je i da privueprave ljude, neophodna finansijska sredstva za poslovanje ali i druge resurse, to u velikoj merimoe dovesti do uspeha poslovnog poduhvata. Meutim, ponekad znanje, iskustvo, zalaganje,posveenost preduzetnika nisu dovoljni da posao bude uspean (posao moe propasti i zbognenasluenih okolnosti iz spoljanjeg okruenja). Meutim, preduzetnici iz neuspeha izlaze josnaniji, iskusniji, snalaljiviji.

6. Najvaniji resurs prilikom zapoinjanja posla jeste novacNovac jeste potreban ali ne i dovoljan uslov, naroito ukoliko govorimo o dugoronoj orijentaciji.Dovoljna koliina ne znai i zagarantovan uspeh (to jeste takoe jedan od zabludapreduzetnitva). esto upravo usmeravanje iskljuivo na novac moe preduzetnika ograniiti uostvarivanju ideja.

7. Preduzetnici bi trebali da budu mladi i energiniGodine preuzetnika ne bi trebale predstavljati ogranienje. Prosena starost preduzetnikapoetnika je 35 godina (u EU 25), ali postoje brojni primeri gde su preduzetnici godinama ekali dase poklope ideja i vreme za ostvarenje posla i zapoinjali su poslove u svojim 60-im. Preduslovuspeha jeste posedovanje znanja, iskustva i kontakata, prethodnih uspeha koji vode ka

prepoznavanju i realizaciji poslovne prilike.


20/36


21/36

21

Svako ko moe da se suoi sa donoenjem odluka, moe da naui da bude preduzetnik i da se

ponaa preduzetniki. Preduzetnitvo je pre oblik ponaanja nego osobina linosti! (Draker)

Razlika izmeu pronalazaa i preduzetnika?Pronalazai smiljaju ideje, a preduzetnici prave posaood ideja (esto i od ideja drugih ljudi). Veina preduzetnika prolazi iste korake pokuavajui dasvoju poslovnu ideju pretvori u posao. Aktiviranje: vredan rad, predanost, upornost, odlunost,spremnost na rizik... pomoi e u procesu preduzetnikog ponaanja, koje e poeti da se ispoljava

i u drugima sferama ivota (ne samo poslovnim).

PRAVILO 4:Posveenost/strast e aktivirati preduzetnike kvaliteteStrast prema idejiosnov za pokretanje, aktiviranje preduzetnika u osobi. Ako poslovna ideja neporene proces, nee biti ni motivacije za naporan rad, niti e biti podstaknuti kvaliteti neophodniza dalji razvoj.

PRAVILO 5:Nisu neophodni strunost i vetinaPrednost neznanja u odreenoj oblasti uslovljava izbegavanje ablonskog naina razmiljanja. inpokretanja sopstvenog posla postaje preduzetnikov najvei izvor saznanja. Ponekad nedostatakznanja u oblasti u kojoj se pokree posao, predstavlja prednostpojedinac je nesvestan prepreka i

sve o emu vodi rauna jeste njegov proizvod.PRAVILO 6:Svako to moe ali da li svako eli? Da li je preduzetnitvo za vas?Preduzetnitvo vrlo esto jeste stil ivota. Postaje lino pitanje odraz toga ta preduzetnik radi alii toga kakav stvarno jeste.

PRAVILO 7: Uspeh ne dolazi lako.

Uspeh predstavlja 1% vaeg rada koji je rezultat 99% onoga to nazivaju neuspehom. S.HondaSve ono ega se plaite da e se desiti, desie se sigurno.Pored niza problema, prepreka, retko kojipreduzetnik se pokajao zato je postao toto jeste.

PRAVILO 8:Morate sami odluiti ta da radite

Samo preduzetnik moe odluiti ime e se baviti. Prtpostavka je dobro poznavanje sopstvenihmana i vrlina, sklonosti, znanja, strunosti.

PRAVILO 9: Ne moete biti preduzetnik s pola snageDok se ovek neemu ne preda postoji oklevanje, mogunost da se povue, nedelotvornost

(Gete). Posveenost poslu je neophodna ukoliko se eli postati preduzetnik. Otuda polovinodelovanje ne moe doneti dugorono rezultate. To u nekoj meri predstavlja zaobilaenje rizinihsituacija to nije odlika pravog preduzetnika.

PRAVILO 10: Ne trudite se ako to radite samo zbog para

Nije dovoljno dobar razlogdugorono, iako zapoinjanje sopstvenog posla jeste nain da se doe

do solidne koliine para, prepreke, problemi, na gugi rok mogu obeshrabriti preduzetnika, jer neeuvek biti dovoljno para da bi se zadovoljio prvobitni cilj osnivanja..

RIZICI - NALIJE PREDUZETNITVA

Preduzetnitvo nosi sa sobom i odreene rizike. Preduzetnik svesno ulazi u preduzetnike rizike,koji mogu biti finansijske prirode, zatim rizik karijere; porodini/socijalni rizik;psiholoki/zdravstveni rizik.

Svaki poslovni poduhvat zahteva odreeno investiranje. ekanje idealnog trenutka da se prikupi

optimalan nivo finansijskih sredstava da bi se posao pokrenuo, dovodi do situacije proputanjaposlovnih prilika i izbegavanje rizika, to nije svojstveno preduzenticima. Otuda preduzetnik


22/36

22

prvenstveno (pokretanjem sopstvenog posla) ulazi u finansijski rizik. Investiranje zahteva ulaganje

linih finansijskih sredstava (uteevina), pozajmljivanje (prijatelji, roaci) ili uzimanje bankarskihkredita.

Pokretanje sopstvenog posla ne mora uvek da podrazumeva nastavak karijere, nastavak onoga tose do tada radilo. Ukoliko posao propadne, pojavljuje se problem nastavka poslovne karijere.

Situacija je neto bolja ukoliko lice koje pokree soptveni posao je ve nezaposleno.Svako pokretanje sopstvenog posla zahteva puno truda, odricanja, vremena, energije, koje estopreduzenika odvajaju od njegove porodice, prijatelja. Javlja se otuivanje, nerazumevanje bliskihosoba, koje mogu dovesti ak i do toga da preduzetnik odustane od posla. Sve to dovodi dostresnih situacija, koje sa sobom nose odreeni zdravstveni rizik (psihosomatska stanja), fizike imentalne iscrpljenostu, oseaja besmislenosti (da li je ovo vredno toga?)

Oni koji trae: sigurnost, izvesnost, prosenost, puno slobodnog vremena, ne vole da se zaduuju,vole mirno da spavaju, ne vole da rizikuju, - imaju male anse da postanu uspeni preduzetnici.

NAJEI FAKTORI USPEHA

Bez obzira to se preduzetnitvo moe nauiti, u istim poslovnim prilikama pojedinci postajupreduzetnici dok drugima to ba i nije svojstveno. Neki od razloga zato odreeni preduzetnikipoduhvati uspevaju dok drugi ne, lee u injenici da je prvenstveno potrebnoraditi pametnije, a netee!. Preduzetnik mora graditi svoju reputaciju na kvalitetu, biti istrajan i planirati sopstveneaktivnosti; specijalizovati svoje znanje a pre svega odabrati profitabilan posao, koji ima svoje

trite i svoje kupce(preduzetnik mora biti razumnonerazumna osoba).

Naravno, neuspeh je mogu u svakom momentu. On nastupa kada preduzetnik nema podrku uporodici, kada ne moe da obezbedi finansijska sredstva neophodna za razvoj i funkcionisanjepreduzea, kada nema istrajnosti niti vizije, niti se oslukuju budue elje kupaca. Svatarenje,

prevelika zavisnost od jednog dobavljaa i/ili kupca, nekontrolisan rast su takoe neki od faktorakoji mogu dovesti do neuspeha.

PREDUZETNIKA MOTIVACIJABrojni su razlozi za otpoinjanje sopstvenog biznisa. Obino se na prvo mesto stavlja elja zafinansijskom nezavisnou i blagostanjem.Osim toga preduzetnik samostalno i slobodno:

postavlja svoje poslovne ciljeve i naine njihove realizacije; odreuje delatnost kojom e se baviti; kreira sopstveno radno vreme;

sastavlja svoj tim saradnika;

uzima sudbinu u svoje ruke; ovladava novim vetinama; upoznaje mnoge preduzimljive i sposobne ljude.

Biti preduzetnik ima svoje prednosti i nedostatke. Oluka o tome preputa se pojedincu i mora bitilino njegova (slika 6).


23/36

23

Slika 6

STANDARDNI IZGOVORIzato se ne moe biti preduzetnik?Nemam dovoljno novacatehniki problem. Va najvei resurs jeste va um.Nemam dovoljno vremena24 sata dnevno, slobodno vreme, prioriteti!Nisam dovoljno pametanKako se pamet meri? 50% preduzetnika koji su zaradili velike novce,nisu zavrili fakultet.Nisam kreativan/nemam dobre idejePostoji puno knjiga, sajtova sa idejama za niskobudetneposlove. Povezujte se, informiite, pogledajte ta drugi rade!Privreda je loa, ne mogu nita da ponem Neke od danas najjaih kompanija su svoj radzapoele u vreme najgore recesije i krize. Tada je konkurencija manja, manji su trokovi.

Nemam dovoljno iskustvaod neega morate poeti. Steknite iskustvo na sopstvenom primeru.Plaim se neuspehaNajuspeniji ljudi dugorono su esto preivljavali neuspehe u svom ivotu.Svaki neuspeh u sebi sadri seme uspeha. Usudite se da ne uspete da biste uspeli!

LEKCIJE O PREDUZETNITVUDa li putovanje od 1000 km poinje prvim korakom?Preduzetnitvo je putovanje. Ne zapoinjeprvim korakom. Zapoinje odlukom u vaoj svesti da poete na to putovanje.Najtei deo ulaska u posao jeste zapoeti ga sada! Skoite sada i ponite da zaraujete dokuite. Probijajte se kroz haos!Prihvatite sistem i uinite da on radi za vasUvek ete uti nekoga kako krivi sistem. Nije sistem

krivackrivi su ljudi koji su napravili taj sistem.POSAO + ODLIAN SISTEM = USPEHKontinuirano se usavravajte i obrazujte sve imate, potrebno je samo stalno trenirati,dopunjavati, inovirati svoje znanje i vetine.MONOPOL ZASNOVAN NA ZNANJU sve ostalo ne traje dugo (Google danas zapoljava 3500

doktora nauka)

Ne ustruavajte se da zatraitepomo iznenadiete se koliko ljudi eli da vam pomogne, daposveti svoje vreme, novac, miljenje, resurse.Mree&Kontakti Mree su ljudi koji priaju jedni s drugim, dele ideje, informacije i resurse.Komunikacije!

Budite prviosnovni zakon marketinga: samo je prvi prvisvi ostali su drugi!Moete bitiprvi ali.........i ne morate raditi nita.OPSTANAK NIJE OBAVEZAN.

ZA I PROTIVPREDUZETNITVA

Fleksibilno radno vreme

Volite to to radite

Sami sebi ste ef

Nema vie kancelarijske

politike

Nema svakodnevnog

putovanja na posao

Moete da radite od kue

Ispunjavae vas uivanje

sledite svoj san!

24-asovni posao

U poetku niste plaeni za to

Odgovorni ste za drugePrilino ste usamljeni

Imaete na pretek dosadnih

rutina

Kua vie nije mesto za

oputanje

Prodavanje svog sna je

mukotrpna borba sa

neizvesnou

ZA I PROTIVPREDUZETNITVA

Fleksibilno radno vreme

Volite to to radite

Sami sebi ste ef

Nema vie kancelarijske

politike

Nema svakodnevnog

putovanja na posao

Moete da radite od kue

Ispunjavae vas uivanje

sledite svoj san!

24-asovni posao

U poetku niste plaeni za to

Odgovorni ste za drugePrilino ste usamljeni

Imaete na pretek dosadnih

rutina

Kua vie nije mesto za

oputanje

Prodavanje svog sna je

mukotrpna borba sa

neizvesnou


24/36

24

PRIMERI

KADA JE PRAVO VREME DA MISLIMO O TOME?

Michael Dell (19 godina) zapoeo je Dell Inc. prodajui delove raunara iz svoje studenskesobe na Univerzitetu u Teksasu

Levi Strauss (17 godina) emigrant iz Bavarske, doao je u u Ameriku 1847. Shvatio je dapostoji potranja za trajnim radnima odelima, koje je kreirao i nazvao ''Levi's '

Wal-Mart, McDonalds, Intel i Microsoft

Google, YouTube , Netscape, Fedex, Apple, Tripod

Mark Elliot "Zuck" Zuckerberg (born May 14, 1984), Zuckerberg launched Facebook from

his Harvard dormitory room on February 4, 2004

KAKO SE TO RADI U EVROPI?

TakmienjeMladi inovatori (Od 6 do 16 godina starosti - Finska, Engleska, Irska, Norveka, SrbijaNTI 2010 )Program obrazovanjaBil i Bul zapoinju posao (osnovci 6 razred, Luksemburg)

Program obrazovanjaJuniorska postignua u Estoniji (saradnja sa poslovnim sektorom)200 000 SREDNJIH KOLA U EngleskojPOKRETANJE MINI KOMPANIJA (ureaj za pranje amaca,vibrirajui jastuk/sat-alarm, reflektori koji poveavaju sigurnost dece na putu, usluge zabave zastarije srednjokolce).Podrka EUoko 15% srednjih kola ukljueno u program podsticaja preduzetnitvaPOLJSKANacionalni program za podsticanje preduzetnitva 2002.Holandija , Finska, panijamladi od 12 do 16 godina, redovni programi u kolama, kursevi, itd.SRBIJATakmienje za najbolju tehnoloku inovacijuwww.inovacija.orgsrednjokolski timoviEvropska preduzetnika mrea -www.een-srbija.rs
http://www.inovacija.org/http://www.inovacija.org/http://www.inovacija.org/http://www.een-srbija.rs/http://www.een-srbija.rs/http://www.een-srbija.rs/http://www.een-srbija.rs/http://www.inovacija.org/


25/36

25

PREDUZETNITVO I SMALL BUSINESS

Mali privredni subjekti, radnje i mala preduzea, se mogu nai u svim delatnostima u privredi svake zemlje.Oni pruaju usluge ili proizvode i bez njihovog postojanja veina velikih preduzea ne bi mogla da opstanena tritu. Mala preduzea su znaajna za privredu jedne zemlje jer obezbedjuju zaposlenost, doprinosedrutvenom bruto proizvodu i omoguavaju sticanje sredstava za ivot vlasnicima i njihovim porodicama.

Ovo su pozitivne strane malih biznisa, ali , postoji takoe i ona druga strana.

Voenje malog preduzea obino angauje celog preduzetnika i ponekad rezultira neuspehom. Uzrocineuspeha mogu biti razliiti. Na neke od njih preduzetnik ne moe da utie i to su, na primer,uslovi izokruenja (pravna regulativa, ekonomski ciklusi, konkurencija, kretanja na tritu), ali postoje i oni koji kojepreduzetnik moe da kontrolie i prilagodi im se. Vlasnik malog biznisa je obino istovremeno i vlasnik iradnik, osoba zaduena istovremeno za proizvodnju, prodaju, nabavku i reklamu. Ovo iziskuje od njegaposedovanje mnogih znanja i vetina, touglavnom retko ko poseduje. Zato je vano da preduzetnik, prenego to se odlui da realizuje svoju poslovnu ideju, upozna uslove u kojima se biznis zapoinje i savladaosnovna znanja iz domena vodjenja malog biznisa kako bi neke od rizika koji stoje pred preduzeem biliminimizirani.

Relacija: vizija-misija-ciljevi-strategije-poslovni plan Koncept ivotnog ciklusa organizacije(preduzea), Pojam preduzea Preduzetnikmikro- malasrednja preduzea Mala preduzea / small business MSP / SMEs u razvijenoj privredi i kod nas

ZNAAJ MSP SEKTORA I PREDUZETNITVA

Sektor MSP jedan je od znaajnih faktora u postizanju cilja da Evropska Unija postane

najkonkurentnija i najdinaminija privreda u svetu. Prihvatanjem Evropske povelje za malapreduzea, juna 2003. godine u Solunu, Republika Srbija ukazuje na znaaj MSPP za svoj privrednirazvoj i zaposlenost. Razvoj preduzetnitva u jednoj dravi ili regionu, zahteva odreenepreduslove: ekonomske, socioloke, politike. Koliko kreatori politika utiu na preduzetnike, tolikoi preduzetnici utiu na kreatore politike, odnosno, donose odreene promene znaajne za drutvou celini (slika 7).

Slika 7.

KREATORI

POLITIKA

Stvaraju pravila

VEINA

Radi najbolje to

moe u okvirupostojeeg

PREDUZETNICI

Otvoreni za izmenu

pravila, pravljenje

novih, boljih reenja

Promena kulturePromena pravila

KREATORI

POLITIKA

Stvaraju pravila

VEINA

Radi najbolje to

moe u okvirupostojeeg

PREDUZETNICI

Otvoreni za izmenu

pravila, pravljenje

novih, boljih reenja

Promena kulturePromena pravila


26/36

26

Preduzetnika aktivnost zavisi od tipa preduzea/organizacije koja je osnovana. Preduzetnitvo semoe ispoljiti kako u dodatnim/dopunskim poslovima ili pojedinanim projektima, tako i uposlovima koji su pre svega izazovni i imaju visok potencijal.

RAZLIKE IZMEU MALOG BIZNISA i PREDUZETNIKOG PODUHVATA

Vlasnik malog biznisa Preduzetnik

Vlasnik je pojedinac koji postavlja i upravlja

poslom radi ostvarivanja linih ciljeva. Posaoje primarni izvor prihoda i troi najvieresursa i vremena vlasnika. Vlasnik svoj

posao doivljava kao nastavak svojegkaraktera, ali i kao aktivnost koja je zamrenoograniena zahtevima i eljama porodice.

Preduzetnik je osoba koja postavlja i upravlja

poslom radi ostvarivanje profita i rasta. Inovacije

prisutne u veem delu aktivnosti i samomkarakteru.

Mali biznis Preduzetniki poduhvatSvaki posao koji nezavisan ali nije

dominantan u svojoj oblasti, ne

podrazumeva nastup na nova trita i nedonosi sa sobom znaajne nove stvari

Inovativnost kao kljuna karakteristika, u svimdomenima posla

Imitacija Novine

Autonomija Ukljuivanje drugih networking!

Kontrola kao cilj Rast i razvoj kao cilj

Finansijska nezavisnost Dobrobit

Finansiranje iz sopstvenih izvora Finansiranje novcem drugih

Tok novca kao klju Profit kao klju

Nedostatak novca? Stezanje kaia!!! Nedostatak novca? ta bi moglo jo da se radi?

Osnovni kriterijumi za klasifikaciju preduzea po veliini (mikro, mala, srednja, velika)jesu:Broj zaposlenih

Ukupan prihod

Ukupna imovina

Prema EU kriterijumima, preduzea se klasifikuju u tri kategorije:Mikro preduzee(do 10 zaposlenih; 2 mil. godinjegprihoda i 2 mil. vrednosti imovine)Malo preduzee (do 50 zaposlenih; 10 mil. godinjeg prihoda i 10 mil. vrednostiimovine)

Srednje preduzee (do 250 zaposlenih; 50 mil. godinjeg prihoda i 43 mil. vrednostiimovine)

U Republici Srbiji, kriterijumi razvrstavanja preduzea su isti, ali je iznos (prihod, ukupna imovina)

na drugaijem nivou nego to je to predvieno pravilima evropske unije.


27/36

27

Razvrstavanje pravnih lica3

Pravna lica, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika, u zavisnosti od

prosenog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i prosene vrednosti poslovne imovine utvrenihna dan sastavljanja redovnog godinjeg finansijskog izvetaja u poslovnoj godini.

U mikro pravna licarazvrstavaju se ona pravna lica koja ne prelaze dva od sledeih kriterijuma:

1) prosean broj zaposlenih 10;2) poslovni prihod 700.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosena vrednost poslovne imovine (izraunata kao aritmetika sredina vrednosti na poetku ina kraju poslovne godine) 350.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva kriterijuma iz stava 2. ovog

lana, ali ne prelaze dva od sledeih kriterijuma:1) prosean broj zaposlenih 50;2) poslovni prihod 8.800.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosena vrednost poslovne imovine (izraunata kao aritmetika sredina vrednosti na poetku i

na kraju poslovne godine) 4.400.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

U srednja pravna licarazvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva kriterijuma iz stava 3. ovog

lana, ali ne prelaze dva od sledeih kriterijuma:1) prosean broj zaposlenih 250;2) poslovni prihod 35.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosena vrednost poslovne imovine (izraunata kao aritmetika sredina vrednosti na poetku ina kraju poslovne godine) 17.500.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

U velika pravna lica razvrstavaju se pravna lica koja prelaze dva kriterijuma iz stava 4. ovog lana.

Razvrstavanje u skladu sa navedenim kriterijumima vri pravno lice samostalno na dan sastavljanjafinansijskih izvetaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu.

Za preraunavanje deviznih iznosa iz st. 2-4. ovog lana u dinarsku protivvrednost, primenjuje sezvanian srednji kurs dinara, koji utvruje Narodna banka Srbije, a koji vai poslednjeg danaposlovne godine za koju se sastavlja redovan godinji finansijski izvetaj.

Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskih izvetaja za poslovnugodinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja, a utvreni podaci koriste se za tu i narednu

poslovnu godinu.

U duhu ovog zakona, pravna lica koja imaju nie od najniih iznosa u pokazateljima kodnajmanje dva od navedenih kriterijuma, razvrstavaju se u mala pravna lica (preduzea), a pravnalica koja imaju vee iznose od najveih u pokazateljima kod najmanje dva od navedenihkriterijuma, razvrstavaju se u velika pravna lica (preduzea).

3lan 6, Zakon o raunovodstvu, izmena iz 2013. godine.


28/36

28

Kada je re o ekonomskom doprinosu malihpreduzea, ona:obezbeuju nova radna mesta,uvode inovacije,

stimulu konkurenciju,pomau velikim preduzeimaefikasno proizvode i pruaju usluge,

dinamiziraju lokalni razvoj.

PREDUZETNITVO U SRBIJISektor malih i srednjih preduzea u Republici Srbiji ine 99.8% svih preduzea; ta preduzea imajudve treine svih zaposlenih; 68% prometa; 58% bruto dodate vrednosti; 50% vrednosti izvoza i51% svih investicija. I statistika, dakle, pokazuje rast sektora MSP i njihov znaaj za srpsku privredu.

Na alost, izrazita je regionalna neravnomernost po pitanju nivoa razvijenosti MSPP u Srbiji, jer jenjihova jaka koncentracija u Beogradu i Junobakom okrugu, gde je 40 odsto od ukupnog brojaregistrovanih malih i srednjih preduzea u zemlji, a sa druge strane, u Toplikom svega ispod

jednog procenta. Otuda postoji kreditna linija za razvoj MSSP u najnerazvijenijim optinama.

Najprofitabilnija su DOO (po svim oblicima veliine) i ortaka MSP (mikro i mala);Neprofitabilna su sva drutvena MSP.Najprofitabilnija MSP ukupno posluju u sektorima: Vaenje rude i kamena (54,7%), Finansijsko

posredovanje (50,4%), Trgovina na veliko i malo (47,1%) iGraevinarstvo (44,1%).

MSP Preraivake industrije ostvarila su stope profitabilnosti iznad proseka sektora ukupno ivelikih preduzea (37,4% prema 21,0% i 28,5%, respektivno)profitabilno poslovanje MSP u svimpodsektorima.

Najnie stope profitabilnosti u svim sektorima i podsektorima Preraivakeindustrije imaju srednja preduzea.

Najprofitabilnija su mala i mikro DOO (stope profitabilnosti 53,7% i 48,3%respektivno).Najrentabilnija MSP u Srbiji koja stvaraju 1/5 profita privrede posluju naTeritoriji Grada Beograda

(15,8%) iJuno-bakog okruga (3,5%).

Svako preduzee, bez obzira na tip, veliinu, strukturu, stadijum razvoja, u svakodnevnoj jeinterakciji sa svojim spoljanjim okruenjem. To okruenje ima svoje karakteristike stoga jeneophodno uraditi kvalitetnu analizu, kako bi se na najbolji mogui nain utvrdili kriterijumiposlovanja, najbolji nain poslovanja u takvom okruenju, a sve u cilju postizanja konkuretneprednosti.

(European Charter for Small Enterprises)Evropska povelja o malim preduzeima je dokument razvijen u okviru Lisabonske agende EvropskeUnije, kojim su utvrene smernice za unapreenje politika podrke razvoju preduzetnitvu i MSP u10 vanih oblasti: obrazovanje i obuku za preduzetnitvo, jeftinije i bre otpoinjanje poslovanja,unapreenje zakonodavstva i regulative, dostupnost strunog usavravanja, unapreenje on -linepristupa, bolje iskorienje mogunosti zajednikog trita, oporezivanje i finansijska pitanja,

jaanje tehnolokih kapaciteta malih preduzea, uspeni modeli e-poslovanja i poslovna podrkapreduzeima i razvoj jaeg i efektivnijeg predstavljanja interesa malih preduzea. Zemlje Zapadnog Balkana, ukljuujui i Republiku Srbiju, prihvatile su primenu Evropske povelje omalim preduzeima na Samitu u Solunu 2003. godine. Na taj nain, Evropska povelja o malim

preduzeima postala je glavni referentni okvir za razvoj politike podrke MSP, a napredak u njenojprimeni merilo praenja napredka u procesu evropskih integracijau zemalja kandidata ipotencijalnih kandidata sa Zapadnog Balkana u ovoj oblasti. U cilju objektivnog praenja i


29/36

29

poreenja napredka u primeni Evropske povelje o malim preduzeima na Zapadnom Balkanu,dizajniran je instrument SME Policy Index Indeks MSP politike, a finalni izvetaj na bazi ovoginstrumenta pripremali su Evropska komisija (EK), Evropska trening fondacija (ETF), Evropska

banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Kljuni nalaz Indeksa politike MSP 2008, objavljenog u junu 2009. godine, navode da je u Srbiji uposlednje dve godine dolo do znaajnog napredka u okviru velikog broja oblasti i da je Srbija u

procesu primene Evropske povelje o malim preduzeima na Zapadnom Balkanu napravila najveinapredak i pribliila se vodeoj Hrvatskoj. Pri tom, posebno se istie da je Srbija veoma brzo prelaiz faze formulisanja politike i definisanja stratekih ciljeva u fazu realizacije, posebno u oblastimakao to su podrka inovativnim preduzeima, start-up preduzeima, pruanje poslovnih usluga iirenje informacija putem on-line usluga, unapreenje dijaloga o politici MSP izmeu javnog iprivatnog sektora. Pored toga, navodi se i da je Srbija sve vreme konstantno poboljavala svojerezultate u jednom broju oblasti u kojima je ve imala pozitivne rezultate, kao to su registracijapreduzea i promocija izvoza.

Na ministarskom sastanku zemalja Zapadnog Balkana sa predstavnicima Evropske komisije u junu

2009. godine, odlueno je da ubudue Akt o malim preduzeima, kao nov dokument EU u ovojoblasti, zameni Evropsku povelju o malim preduzeima i postane referentan ovir i za zemljeZapadnog Balkana.

(originalan tekst: Small and medium-sized enterprises (SMEs) Small Business Act for Europe,

http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/small-business-act/index_en.htm)

PRIMER - Evropska mrea preduzetnitva u Srbiji - Zapoela sa radom 2008. godine

Osnovni cilj: pruanje podrke poslovanju malih i srednjih preduzea i preduzetnika Najvea mrea na svetu 101 konzorcijum sa 554 umreenih partnera (univerziteti, privredne komore, agencije,instituti..) u 44

zemlje; 3000 eksperata Finansiranje: CIP program (Competitiveness and Innovation Framework Programme)

Budet2007-2013: 320 miliona evra Mrea je pod nadzorom Evropske komisije Generalnog direktorata za preduzea i industriju (DG

Enterprise) i pod operativnom kontrolom Izvrne agencije za konkurentnost i inovacije (ExecutiveAgency for Competitiveness and Innovation - EACI)

irenje informacija o poslovanju na tritu EU i fondovima EU Inovacije i transfer tehnologija

Istraivaki projekti i irenje informacija o programima za istraivanje i razvoj


30/36

30

Preduzea ne egzistiraju nezavisno od uticaja iz spoljanjeg okruenja (slika 8.).

Slika 8.

Nazjaajnije je poslovno okruenje preduzea, koje zahteva analizu sledeih segmenata:

Slika 9.

Preduzetnik, pre nego to pokrene poslovni poduhvat, ali i tokom razvoja posla, mora u svakommomentu imati relevantne informacije o svom poslovnom okruenju: ko su njegovi kupci/korisnici

usluga koji e platiti za njegov proizvod; od koga e nabavljati elemente neophodne zaproizvodni/usluni proces, ko je njegova konkurencija (radi iste ili sline poslove kao i on), ko susaradnicipreduzaa sa kojija e saraivati u toku poslovanja, itd.

Kako se preduzetnik odluuje da pokrene posao? Oigledno je da na umu ima nekakvu ideju omoguem poslu. Ta ideja moe proistei na osnovu:1. prethodnog radnog iskustva (svako ko ima odreeno radno iskustvo poseduje odreeno znanjeo obavljanju odreenih poslova koji imaju komercijalnu vrednost).2. pozitivanog primera iz okruenja (pozitivni poslovni primeri iz okoline mogu biti veomainspirativni. Bilo bi poeljno doi do korisnih informacija od vlasnika takvog biznisa, zajednikih

prijatelja, neposrednim posmatranjem i procenjivanjem itd.);

PREDUZE EPOSLOVNO

OKRUENJE

PRIVREDNOOKRUENJE

PRIRODNA

SREDINA

POLITIKO-PRAVNOOKRUENJE

DRUTVENO-KULTURNOOKRUENJE

TEHNOLOKITRENDOVI

STANOVNITVO

PREDUZEE

KONKURENTI

JAVNOST

FINANSIJERI POSREDNICI

DOBAVLJAI KUPCI

DRAVNEINSTITUCIJE

KOOPERANTI


31/36


32/36

32

problema, odnosno tamo gde postoji problem postoji i poslovna ansa. Kada ne bilo problema, nebi bilo ni razloga za promenama a time ni potencijalnh ansi za satisfakciju preduzetnika na osnovuzadovoljenja nezadovoljene potrebe trita. Svaka ansa ne mora da vodi i uspehu. ansa egzistirau odredjenom realnom ambijentu, zbog ega je vremenska komponenta izuzetno bitna. Zapreduzetnika je vana trajnost biznis anse, odnosno da mogunosti koje se nude budu to dueotvorene. Preduzetnik mora da testira poslovnu ideju a ne da se zaljubi na prvi pogled.

Testiranje moe da oduzme dosta vremena, to nosi rizik da konkurenti upotrebe ideju, ali vano jeda se izradom poslovnog plana, kao procedurom ocene poslovne ideje, eventualne greke napravena papiru, a ne na tritu.

Preduzetnito je sposobnost realizacije odredjene poslovne anse, bez obzira na resursekojima setrenutno raspolae. Preduzetnici veruju da odredjeni posao mogu da privedu kraju iako uodredjenom trenutku ne poseduju potrbne resurse i sredstva. Medjutim, preduzetnik treba da zna

da finansijska podrka dolazi kao posledica uspenog poslovanja i da ona prati dobre preduzetnike,koji su ve pokazali sposobnost da anse i praktino iskoriste.

Definisanje i izbor poslovne idejeBiznis treba da odraava linost preduzetnika i njegove interese i treba da se odnosi na oblast radau kojoj preduzetnik uiva i u kojoj poseduje odreena znanja i iskustva. Teko je odgovoriti svimobavezama koje se nameu u relizaciji uspenog biznisa, ukoliko nije prisutan element totalneposveenosti poslu i uivanja u onome to se radi.

Drugi kriterijum za izbor poslovne ideje polazi od njenih trinih i profitnih potencijala. Najveagreka koju potencijalni preduzetnici prave prilikom startovanja biznisa se sastoji u upornompokuavanju da prodaju proizvode i usluge koje oni vole i ele. Prvi i najvaniji zakon marketinga je

Ponudite ljudima ono to oni ele da kupe, a ne ono to vi elite da prodate. Kupci ne kupuju ono

to vi volite ve ono to oni vole. U tom smislu prvi korak je paljivo oslukivanje trita u ciljuidentifikovanja nezadovoljenih ili neadekvatno zadovoljenih potreba kupaca, broj takvih kupaca,

koliko su spremni da plate i koji je najbolji nain za zadovoljenje njihove elje. Preduzetnik morauzeti u ubzir i drugu stranu trita koja se zove ponuda tj. potencijalni konkurenti, s obzirom da jepridobijanje novih kupaca polovina bitke na tritu a zadravanje postojeih kupaca druga polovinate iste bitke. Preduzetnik mora da definie prazan prostor na tritu i da sagleda svojekomparativne prednosti i nedostatke svojih konkurenata, kako bi se na pravi nain pozicionirao natritu.Preduzetnik, u analizi opcija, mora da uvaava sledee faktore:

Vreme

Finansijski resursi Stepen strunosti i poslovnog iskustva

Rizik

Finansijski efekti

Razmatranjem faktora vremepodrazumeva davanje odgovora na nekoliko pitanja:

Koliko vremena je preduzetnik spreman da posveti svom poslu?

Da li e moi da balansira obaveze prema poslu i prema porodici?

Koliko je vremena potrebno da prodje dok posao ne pone da proizvodi profit?

Koliko je potrebno vremena da se na tritu zauzme znaajna pozicija u odnosu na

konkurenciju?


33/36

33

Finansijski resursikao faktor u analizi poslovnih opcija predstavlja jedan od najkritinijih faktora sakojima se suoava najvei broj preduzetnika. Ovde je od posebne vanosti dati odgovor na pitanja:

Koliko novca je potrebno za otpoinjanje posla u pojedinim opcijama, zatim za odredjivanjesredsrava, zaliha i nabavku potrebnih roba, zapoljavanje radne snage, podmirenje ostalihoperativnih trokova i pokrie ivotnih trokova preduzetnika i njegove porodice do momentakada posao generie dovoljno prihoda koji obezbedjuju profit?

Preduzetnik treba da proceni da li ima dovoljno sopstvenih sredstava ili su mu, za ulazak u

posao, potrebni dodatni izvori finansiranja?

Da li budui profiti mogu da budu toliki da obezbede nesmetanu otplatu kredita, i da li sudovoljno stimulativni da zadovolje potencijalne investitore, koji ele da plasiranjem svogkapitala ostvare prihode.

Uspeni preduzetnici koriste varijantu zakupa sve dok se njihov biznis ne stabilzuje i ojaa, a tadapoinju da razmiljaju o kupovini opreme i poslovnog prostora.

Stepen strunosti i poslovnog iskustva je veoma bitan faktor uspeha novog biznisa. Optimalna

solucija je ukoliko postoji poklapanje opredeljenja za bavljenje biznisom koji je trino izuzetnoprofitabilan, i posedovanje zanaajnih akumuliranih poslovnih iskustava iz te oblasti. Nivoposlovnog rizika je u ovom sluaju mnogo manji. Ukolio ne postoji iskustvo u vodjenju konkretnogbiznisa, nivo rizika se ipak moe smanjiti na vie naina. Preuzetnik moe da pronadje partnera iliodredjene saradnike koji poseduju potrebna znanja i iskustava. Drugi model je ulazak u eventualni

franizing aranman, ili angaovanje kosultanata koji poseduju znaajna znanja i iskustva koja supotrebna preduzetniku u procesu normalnog funkcionisanja posla.

Preduzetnik treba da bude svestan koji nivo rizikapretpostavlja kao prihvatljiv? ta je spreman daizgubi ako posao propadne? Na koji nain moe da redukuje rizik i kako treba da upravlja rizikom?

U svom poslovanju preduzetnik se suoava sa vie vrsta rizika: Koncepcijski rizik koji se odnosi na mogunost transformisanja ideje u konkretan proizvod tj.

uslugu,

Rizik proizvodnje koji se odnosi na mogunosti ekonomine proizvodnje proizvoda,

Marketing rizik koji je vezan za mogunost prodaje ve proizvedenog proizvoda tj. usluge,

Finansijski rizik koji se odnosi na pitanje mogunosti ostvarenja profita na osnovu prodajeproizvoda, i

Rizik rasta i razvoja koji je vezan za mogunost stabilnog rasta i razvoja posla u duemvremenskom periodu.

Stepen zadovoljstva u obavljanju posla u velikoj meri zavisi i od nivoa pretpostavljenog rizika, jer

rizik, sam po sebi, predstavlja i motivirajui faktror koji inspirie na akciju.

Gotovo bismo mogli trvrditi da je nagrada koja sledi nakon velike posveenosti preduzetnika uostvarivanju svoje ideje, u funkciji: tolerancije osnivaa da preuzme rizik; koliina vremena koju jeosniva uloio prilikom razrade ideje i razvijanja posla; koliine novca uloenog u posao; koliinerada uloenog u sam posao, ali i od sposobnosti osnivaa da donosi adekvatne odluke u pravovreme i sposobnosti osnivaa da napravi linu mreu kontakata i uspostavi dobre relacije sa svimrelevantnim uesnicima u procesu poslovanja.Kakva su oekivanja preduzetnika u odnosu na finansijske efekte i da li odreeni posao moe dazadovolji oekivanja preduzetnika? Projekcije potencijalnih finansijskih rezultata su samo jedan od

faktora koje treba razmotriti u procesu odluivanja o otpoinjanju nekog posla. U tom kontekstu jeza preduzetnika moda mnogo bolje da krene sa poslom koji stvarno voli i u kome uiva, a koji


34/36

34

donosi manje profita, nego da se bavi poslom koji ga ini nezadovoljnim, a koji moda donosi veusumu novca i profita. Preduzetnik treba da proceni koji su parametri za njega lino prihvatljivi i dau svom poslovnom nastupu dosledno primenjuje takvu strategiju.

Da bi doneo odluku vezanu za izbor posla ideje koju e u praksi realizovati, preduzetnik mora dapaljivo i efikasno, analizom relevantnih faktora, suzi listu opcija na eventualno dve najbojle, koje

e detaljnije operacionalizovati u biznis planu. U obavljanju ovog posla preduzetnik moe daprimenjuje metodu Korak po korak,pri emu je svaki korak eliminatoran za pojedine poslovneopcije koje ne zadovoljavaju odredjene kriterijume. Ti koraci su sledei:Korak 1. Evidentiranje problema na tritu, odnosno generisanje liste potreba ljudi koje nisuzadovoljene na adekvatan nain, ili uopte nisu zadovoljene.Korak 2. Identifikovanje odgovarajuih poslovnih ansi tj. odredjivanje da li odreeni problemmoe da se transformie u poslovnu ansu, s obzirom da svaki problem moe da produkuje velikibroj razliitih poslovnih mogunosti.Korak 3. Utvrivanje potrebnih resursa za realizaciju odreene poslovne ideje, odnosno analizafaktora koji mogu biti preduslov za startovanje posla. Tu se pre svega misli na odgovarajuu

tehnologiju, potrebne investicije, zapoljavanje saradnika, vreme za izuavanje nedovoljnopoznate problematike, itd.

Korak 4. Finansijska projekcija, odnosno gruba projekcija oekivanog nivoa prodaje, trokova,profita, inicijalnih ulaganja kapitala, projektovanog toka sredstava. Ovaj korak treba da pokae dali preduzetnik svojim poslivnim aranmanom ostvaruje dovoljan profit koji opravdava njegovenapore, ulaganja i rizike. Ovde treba odgovoriti na tri pitanja:

Koliko novca je priblino potrebno da bi se otpoele pojedine poslovne opcije?

Koliki profit proizvodi svaka poslovna opcija?

Kada posao generie pozitivan tok sredstava? Ovo pitanje je kritino jer dosta poslova ostajebez novca pre nego to i stane na noge.

Sve poslovne opcije treba rangirati na bazi njihove finansijske isplativosti i eliminasati oneposlovne opcije koje imaju ograniene profite potencijale. To podrazumeva i definisanjeminamalne profitne stope tj. stope poveanja investiranog kapitala. Pravilo je da minimalna stopapovraaja investicije treba da bude vea od kamatne stope povraaja koju moemo dobiti nasredstva koja drimo kod banaka.Korak 5.Rangiranje pojedinih poslovnih ideja na bazi linih preferencija, finansijske isplativosti inivoa rizika.

Preduzetnike preferencije su ostavljene za kraj metode s obzirom da mogu da se ogranie na oneopcije koje preduzetnik dobro poznaje i za koje je kompetentan, kao i da preduzetnik ne bi na

samom startu bio zaveden nekom poslovnom opcijom koja ima ograniene profitne potencijale.

Preduzetnik tek na kraju treba da rangira preostale opcije, za koje je utvreno da su profitabilne,pitajui se u koji biznis je spreman da investira svoj ivot? Od izuzetne je vanosti za preduzetnikada proceni ta e mu biznis uzeti od njegovog privatnog ivota, i koliko je spreman da to prihvati natetu porodinog ivota. Procena rizika i finansijskih rezultata su tesno povezane. Generalnoposmatrano, to je vei rizik, vei su finansijski prinosi, naravno ako se u tome uspe. Zbog toga seprofit esto i definie kao nagrada za preuzeti rizik. Preduzetnik treba da identifikuje okolnosti kojepotencijalno mogu da miniraju itavu stvar, ime se izbegavaju fatalne greke. Svaka poslovnaideja je zasnovana na odreenom broju predpostavki. Preduzetnik pretpostavlja odreenu stoputehnolokih promena, odreene ekonomske uslove poslovanja, odreenu zakonsku regulativu. to

je vie faktora preduzetnik uspeo pravilno da proceni i dimenzionira, potencijalni rizik se smanjuje.

Korak 6. Izbor poslovne ideje koja se detaljno proverava u poslovnom planu, pre donoenjakonane odluke o njenoj realizaciji.


35/36


36/36

S obzirom da razvoj posla mora obuhvatiti uvoenje novina, potrebno je znati razlike kako lako iliteko mala preduzea unose novine u poslovanje u odnosu na velika preduzea:MALO PREDUZEE

1. Najee inovacije dolaze izvan preduzea; moraju se prevazii prepreke ogranienja uresursima; iskoristiti line osobine za upotrebu kreativnosti

2. Slabija mrea povezanosti, tee se plasiraju inovativna reenja

3. Vea fleksibilnost, prilagodljivost promenama4. ee se javljaju u perspektivnijim ind.granama i novim oblastima razvoja

VELIKO PREDUZEE1. Prednost u resursima i razvijenosti industrije

2. Postojanje delova preduzea (odeljanje za istraivanje i razvoj) vei potencijal generisanjaideja

3. Oslanjanje na vei potencijal preduzea i lake mogunosti plasiranja inovativnih reenja4. Podnoenje veeg nivoa rizika - podela rizika na razliite celine

Promene su jedina stvar na koje svaki preduzetnik mora raunati bilo da na njih gleda kao na

izazov ili na problem. Prilagoavanje promenama, promena, je neto to ne moe izbei. Samo onipreduzetnici koji su fokusirani na kupce, posveeni svom poslu i istrajni u realizaciji postavljenihciljeva, mogu oekivati upeh. Najvanije prilikom zapoinjanjamalog biznisa su elja za uspehom iorganizacija posla. Motivacija je jedan od faktora koji je, moda i najbitniji kod ovakvog posla ipotrebna je u svakom trenutku.

Neiskusni vlasnici koji prvi put ulaze u neki posao u poetku nemaju pravi oseaj za vremeprovedeno na poslu i vrlo esto dolazi do zasienja, gubitka samopouzdanja i kontrole. Ovo jesasvim normalno i poetnici moraju da sve shvataju s rezervom, i uvek gledaju da usklade svojposao s realnim mogu

Documents

skripta_PREDUZETNISTVO Kolokvijum 1