Porijeklo I smisao moderne znanostiDanas u kolama I udbenicima se cesto iznose kljucne ideje odredjene znanstvene discipline bez prethodne razrade mukotrpnog historijskog procesa, koji je dovodio do odredjenih znanstvenih otkrica. Pod epistemologijom se podrazumijeva spoznaja teorija (filozofija) te procedure koje dovode do socioloke spoznaje (sociologija). Porijeklo moderne znanosti se vezuje za evrposki period brzog znanstvenog razvoja- Uz ovo porijeklo znanosti prvi kljuni korak napravio je Nikola Kopernik 1542. godine sa knjigom u kojoj nudi alternativu da se planete okrecu oko sunca. Robert Hofsteter smatra da je prirodna znanost roena kada su obrazovani ljudi napustili svoje drustvene povlastice I prihvatili seksperimentalnu metodu.Pozitivne I negativne strane znanostiKao I sve druge stvari oko nas tako I znanost ima svoje pozitivne I negativne strane. pozitivne strane se ogledaju u blagodatima savremenog zivota krenuvsi od medicine do tehnike, olaksavajuci nam iz dana u dan svakodnevne aktivnosti. negativne strane znanosti vezuju se za nuklearne katastrofe, zagadjenje okoline te brojne rizike savremenog zivota. sve navedeno ukazuje da je znanost itekako vezana za drustvo jer je upravo drusto to koje ili ima koristi ili ispasta zbog znanstvenih otkrica. Nesigurnost ljudskog znanja okarakterizirana je time da su ljudi skloni grekama, predrasudama I nadama te iz toga proiziliza da apsolutna znanstvena istina ne postoji te da je ljudsko znanje ograniceno. iz tog razloga je neophodno da znanost napreduje I da se razvija te da se sire horizonti sve s ciljem borbe protiv neznanja.Drustvene pretopostavke znanostidurstvene pretpostavke znanosti povezane su sa moci. iz toga proizilazi pretpostavka da je znanje mo. S. Harding kaze "znanost je jedinstvena te postoji samo jkedna znanost". Filozofi poput Rortya se bave pitanjem "sta je ispravna analiza necega" a ne "sta je priroda necega". Sto nam govori da drustvo na znanost gleda sa raznih perspektiva I da znanost za svakog pojedinca ne predstavlja isto. U zavisnosti o kakvom drustvu se radi, I da li se radi o filozofima, sociolozima, matematicarima, znanost dobija sasvim razlicita vidjenja. Znanost onakvu kakvu je mi danas vidimo nije uvijek imala takav oblik, mjenjala se kroz historiju I samim tim se razvijala. uloga sociologije, kao nauke o drustvu, u modernoj znanosti postaje sve znacajnija. Jozef Nidham smatra da se velike istorijske razlike medju narodima mogu objasniti socioloskom studijom. pored toga navodi da su mnogi istoricari spremni priznati da znanost utice na drustvo ali da drustvo ne utice na znanost.znanost I drustvena odgovornostzahtjevi za odgovornocu znanosti I znanstvenika proizilazi iz odgovornosti za buduce narastaje. bolja komunikacija izmedju znanosti I drustva znaci I vecu odgovornost za novo I drugacije. izazovi pred kojima se nalazi savremena znanost su sve slozeniji. temeljna zadaca znanosti bila je I ostala osloboditi covjeka od okova neznanja,praznovjerja I predrasuda. sociologija znanosti u principu vrsi ulogu moderatora u dijalogu u razlicitim nesporazumima . neophodno je da znanstvenici I drustvo suradjuju I da ta odgovornost prema drustvu bude na najvisem nivou to se postize obostranim uvazavanjem I razumjevanjem u cemu opet sociologija znanosti dolazi do izrazajaMetodoloske pretpostavke znanostiNa pitanjima koja se ticu mogucnosti I nacina istrazivanja ljudske svijesti I slobodne volje, dolaze do izrazaja metodoloske razlike izmedju prirodnih I drustvenih znanosti. metodologija je najvecim dijelom povezana sa socologijom znanosti I pitanjima kojima se ona bavi. kada pricamo o ovom tematici neophodno je spomenuti da sukobi izmedju prirodnih znanosti I drustvenih znanosti postoje vec veoma dugi niz godina I pojavljuje se pojam scijentizma. Klasicna izjava scijentizma od strane fizicara Ruterforda glasi "postoji fizika I postoji filatelija". Takav pristup filozofi negiraju smatraju da je oznaka znanstveno povezano sa necim sto ima veze s visokim statusom kojeg znanost ima u modernom drustvu.kulturoloske pretpostavke znanostiDanas je u znanostima uglavnom prihvaceno mosljenje da znanost nije proizvod neke zasebne kulture ili civilizacije, nego da je rezultat iterakcije mnogih intelektualnih I drugih drustvenih uticaja. Sam dokaz da dva pojma nisu zavisna jedan od drugog je to da znanstvenici dolaze iz raznih krajeva svijeta te iz raznih kultura od zapadnih do istocnih (koje se razlikuju u ogromnim razmjerima). istini za volju zapadne civilizacije I kulture su otkrili mnostvo znanstvenih blagodati kojima se danas koristimo ali ne mozemo zaboraviti ni decimalni sustav koji se razvio u indiji itd.Sociologija znanosti I vrijednosna neutralnostpocesi moderne sociologije sezu u 18. stoljece. sociologija kao relativno mlada znanstvena disciplina bavi se proucavanjem drustva. sam platon propisao je kako bi trebalo organizovati drustvo te da karl poper smatra prvim sociologom. ali naravno kako se vrijme mijenja tako se mijenjaju I gledista I teorije te se ogist comte poziva na izgradnju sociologije po uzoru na prirodnu znanost. komotova zamisao se nije ostvarila kao ni platonova. sociologija znanosti se razvila I bavi se istrazivanjem kako znanstvenici odlucuju sta se moze smatrati znanjem. medju osnivacima sociologije znanosti navodi se K manheim. od izuzetnog je znacaja za sociologiju znanosti jer vezuje znanost I drustvo. danas je povezanost znanosti I drustva glavna stvar po pitanju novih znanstvenih otkrica. postajemo rizik sami za sebe sa svim tim tehnikama koje koristimo. danasnji svijet tehnologije postaje sve vise stetan za covjecanstvo te je neophodna zdrava komunikacija izmedju znanosti I drustva da bi se dokucilo sta je to dobro a sto lose za drustvo te sta je stetno a sta nije

SIROMASTVOSiromatvo je raznoliko i stalno se menja. Ipak, neke kategorije ljudi imaju vee anse da budusiromane (nezaposleni, sa polovinim radnim vremenom, deca, stari, bolesni, samohrane porodice,etnike manjine, invalidi, penzioneri), a posledice su loe zdravstveno stanje, slabi rezultati dece u koli,stopa smrtnosti, bolesno roena deca.Objanjenje siromatvaMeu teorijama koje pokuavaju da objasne siromatvo, glavne su dve teorije:1)Siromanisu samikrivi zasiromatvo(ar. SvalitikrivicunartvuRanijesesmatralo daje siromatvo rezultat nekognedostatka ilipatologije, siromanimasusmatrani oni koji nisu bili u stanju da postignu uspeh u drutvu. Postojanje uspenih ineuspenih se smatralo prirodnim.Oni koji nisu uspeli smatrani su linoodgovornim za to. Kultura siromatva - siromatvo nijerezultatnesposbnosti veire drutvene ikulturne atmosfere u kojoj se vri socijalizacija siromane dece (ljudi nisu nesposobni,ve su naueni da ne streme ka neemu boljem i preputaju se siromatvu).Kultura zavisnosti - oni siromani koji se oslanjaju na socijalnu pomo i ne nalaze sena tritu rada. Smatra se da socijalna pomo iri uticaj na one koji je koriste i unitavamotivaciju za rad.U ovu kategoriju ne spadaju oni koji nisu siromani zbog sopstvene greke npr.udovice, invalidi ilisiroad. Ljuditeko podnoseljude koji ivebesplatno, na raundrave.2) Siromatvo produkuju i reprodukuju strukturalne sile u drutvu (ar. Svaliti krivicu nasistem).Smatrasedairi drutveniprocesistvaraju uslovesiromatva, a njih pojedinci ne mogu da prevaziu. Ti strukturalni faktori klasa, rod, etnicitet, profesija,obrazovanje utiu na nain distribucije resursa. Prema ovoj teoriji, nedostatak ambicijejePosledica siromatva, a ne uzrok. Deiji dodatak, minimalna nadnica ili zagarantovanlini dohodak naini su da se ispravi socijalna nejednakost.