DEVIZNO TRDEVIZNO TRŽŽIIŠŠTE I TE I  DEVIZNI KURSDEVIZNI KURS

Prof. Dr Halil KalaProf. Dr Halil Kalačč

2

DEVIZNO TRŽIŠTE

U međunarodnoj razmjeni transakcije se 

obračunavaju i   plaćaju u različitim valutama

Svako potraživanje u stranoj valuti naziva se devizama

Trgovanje stranim valutama –

devizama, obavlja se na 

deviznom tržištu

Devizno tržište je jedinstveno, globalno i traje 24 sata

Najveće devizne transakcije obavljaju se u velikim 

financijskim središtima: New York, London,  Frankfurt, Tokio, Zurich, itd…

3

‐

Razmjena, trgovina devizama

‐

Transfer kupovne moći, financijskih sredstava iz jedne  zemlje u drugu

‐

Kreditna funkcija

FUNKCIJE DEVIZNOG TRŽIŠTA

4

DEVIZNI KURS

Devizni kurs je cijena jedne valute Devizni kurs je cijena jedne valute izraizražženaena

uu drugoj.drugoj.

Devizni kurs je cijena JEDINICE strane valute Devizni kurs je cijena JEDINICE strane valute  izraizražžena brojem jedinica domaena brojem jedinica domaćće valute: e valute: 

DIREKTNO NOTIRANJEDIREKTNO NOTIRANJE

5

Devizni kurs je cijena jedinice domaće valute izražena  brojem jedinica strane valute :

INDIREKTNO NOTIRANJE

DEVIZNI KURS

6

1. Osnovni trend tržišta

2. Vremenska neusklađenost priliva i odliva deviza

3. Pregovaračka vještina učesnija spoljne trgovine

4. Tržišna očekivanja terminskih kurseva

5. Špekulativna kretanja kapitala

6. Promjene uslova na finansijskom tržištu

7. Fiskalne i monetarne mjere  radi kontrole kurseva

FAKTORI KOJI UTIČU NA KURS

7

PROMPTNI KURS: je kurs u transakciji koja se 

izvršava odmah, odnosno u roku od dva radna dana od  zaključenja ugovora – SPOT posao, odnosno kurs

TERMINSKI KURS: je onaj koji se ugovara sada za 

isporuku deviza u određenom danu u budućnosti 

DEVIZNI KURS

8

TERMINSKA PREMIJA

nastaje ako je terminski kurs 

neke devize veći od promptnog

TERMINSKI DISKONT

nastaje ako je terminski kurs 

neke devize manji od njenog promptnog kursa

DEVIZNI KURS

9

HEDGING ( hedžing)

Pokrivanje deviznog (valutnog) rizika kod terminskih  poslova naziva se HEDGING

10

INSTRUMENTI POKRIĆA DEVIZNOG  RIZIKA

Terminski ugovori‐

Futures ugovori: standardizovani  terminski ugovori za 

trgovanje US$, EUR i YENIMA:‐

Količina, napr. 100,000.00 EUR

‐

Vrijeme izvršenja: mart, maj, septembar‐

Kvalitet: državne obveznice

‐

Mjesto izvršenja‐

Identitet ugovornih strana

Izvršenje jemči KLIRINŠKA KUĆA

11

OPCIJA

: Terminski ugovor koji se može ali ne mora  izvršiti.

CALL‐opcije: opcija za kupnjuPUT – opcija: opcija za prodajuAMERIČKE OPCIJE: mogu se izvršiti i prije dana 

dospijećaEUROPSKE OPCIJE: mogu se izvršiti samo na dan 

dospijeća

INSTRUMENTI POKRIĆA DEVIZNOG  RIZIKA

12

SWAP ugovorima se razmjenjuju određeni broj  promptnih (spot) i terminskih (forward) transakcija u 

kojima terminske transakcije izravnavaju promptne..

INSTRUMENTI POKRIĆA DEVIZNOG  RIZIKA

13

DEVIZNE ŠPEKULACIJEDevizna špekulacija

je namjerno nepokrivanje 

deviznog rizika s nadom da će se zaraditi na promjeni  deviznih kurseva

14

Dugu poziciju

(kupuje na terminskom tržištu) vrši  špekulant kad očekuje da će promptni kurs neke devize za 

tri mjeseca biti veći od današnjeg terminskog kursa za tri  mjeseca

Kratku poziciju

(prodaje na terminskom tržištu) vrši  špekulant ako očekuje da će promptni tečaj za tri mjeseca 

biti niži od današnjeg terminskog tečaja neke valute na tri  mjeseca

DEVIZNE ŠPEKULACIJE

15

STABILIZIRAJUĆE ŠPEKULACIJE

špekulanti  preduzimaju transakcije suprotne tendencijama 

tržištaDESTABILIZIRAJUĆE ŠPEKULACIJE

špekulanti 

preduzimaju transakcije  u skladu s tendencijama  tržišta

DEVIZNE ŠPEKULACIJE

16

Posljedice destabilizirajućih deviznih špekulacija:‐

Očekivanje deprecijacije

‐

Povećava se broj izvršenih Kratkih pozicija (prodaja na  terminskom tržištu)

‐

Veliki terminski diskonti‐

Dužnička kriza

‐

Devizni rizik‐

Bijeg kapitala

‐

Bankarska kriza‐

Financijska kriza

DEVIZNE ŠPEKULACIJE

17

VRUĆI NOVAC

( hot money):

Kratkoročna kretanja kapitala uzrokovana očekivanjem  deprecijacije ili devalvacije

DEVIZNE ŠPEKULACIJE

18

DEVIZNA ARBITRAŽADevizna arbitraža je istodobno kupovanje i prodavanje 

iste devize na različitim dijelovima deviznog tržišta i  uz različite cijene (kursa)

‐

Arbitraža za izravnavanje (dugovanja ili potraživanja)‐

Arbitraža za diferencijaciju (radi zarade na razlici 

(diferencijaciji) kurseva

19

KAMATNA ARBITRAŽA

Arbitražeri transferuju likvidna novčana sredstva iz 

središta s nižom kamatom u središta s višom  kamatom, smanjujući ponudu u prvom a povećavajući 

ponudu u drugom sjedištu

Ako je razlika između domaće i inostrane kamate  

(izražene  u postotku) veća od terminskog diskonta  valute, isplati se investirati u drugu zemlju.

20

KAMATNI PARITET

Izjednačavanjem razlike među kamata u zemlji i  inostranstvu s 

razlikom između terminskog i promptnog kursa dolazi do KAMATNOG PARITETA 

21

VRSTE DEVIZNIH KURSEVA

FIKSNI (vezani) za:

Zlato

Pojedinu valutu (€, £, ¥)

Skup valuta (SDR)

FLUKTUIRAJUĆI

Samostalno

Grupno (EMS)

Puzajuće prema indikatorima

22

OPTIMALNO VALUTNO PODRUČJE

Ima opravdanja ako je ušteda u transakcijskim 

troškovima veća od troškova prilagođavanja

23

FIKSNI KURS

Zlatni standard (1870. do 1. sv. rata)

1 unca zlata u USA = 35 $

1 unca zlata u Švajcarskoj = 70 Sfr

1 unca = 1 unca35$ = 70 Sfr1$ = 2 Sfr  → zlatni paritet

24

PUZAJUĆE PRILAGOĐAVANJE

su češće manje devalvacije kojima se relativno češće 

prilagođava  kurs  domaće valute

(Crawling peg)

25

FLUKTUIRAJUĆI KURS

Kurs pojedine valute određuje se djelovanjem 

isključivo tržišnih snaga ponude i tražnje

“Fleksibilni devizni kursevi su bitni za očuvanje 

nacionalne autonomije i nezavisnosti konzistentne s  učinkovitom organizacijom i razvojem svjetske 

privrede”

(H.G.Johnson)

26

EFEKTIVNI KURS

Primjene:

1.

Procjena promjene globalne konkurentnosti privrede2.

Procjena uticaja promjene na PB3.

Procjena uticaja na domaće cijene

27

Indeksi efektivnog kursa razlikuju se prema:

1. Izboru baznog razdoblja

2. Izboru “korpe”

valuta

3. Ponderima pojedinih valuta

4. Formulama za izračunavanje efektivnog kursa

EFEKTIVNI KURS

28

TEORIJE ODREĐIVANJA DEVIZNOG  KURSA

1. Teorija pariteta kupovne moći‐

apsolutna‐

relativna

2. Teorija kamatnog pariteta3. Teorija efikasnog deviznog tržišta4. Teorija tržišta vrijednosnih papira5. Teorija dugoročne neravnoteže u bilansu 

plaćanja

29

TEORIJA PARITETA  KUPOVNE MOĆI

Objašnjava kretanje kurseva dviju valuta kao odnos 

kupovne moći tih dviju valuta, tj. kao funkciju  promjene odnosa domaćih i vanjskih cijena.

30

APSOLUTNA TEORIJA PARITETA  KUPOVNE MOĆI

Kurs se dviju valuta zemalja A i B  izračunava kao odnos razlike cijena u tim 

zemljama.

31

RELATIVNA TEORIJA PARITETA  KUPOVNE MOĆI

Kurs u tekućem razdoblju objašnjava kao kurs iz 

temeljnog razdoblja korigiran odnosom domaćih i  vanjskih cijena kojima je temelj isto razdoblje.

32

TEORIJA KAMATNOG PARITETA

Kretanje kratkoročnog kapitala uslovljeno  je 

razlikama u odgovarajućim domaćim i vanjskim  kamatnim stopama (J.M.Keynes)

33

TEORIJA EFIKASNOG  DEVIZNOG TRŽIŠTA

Temelji se na sljedećim pretpostavkama:

1. Troškovi deviznih transakcija su mali

2. Učesnici koriste sve relevantne informacije

3. Vrijednosni papiri denominirani u različitim 

valutama savršeni su supstituti

Ako su pretpostavke ispunjene, 

terminski kurs je nepristrasni  indikator budućeg kretanja 

promptnog kursa

34

TEORIJA TRŽIŠTA VRIJEDNOSNIH  PAPIRA

 

u kratkom roku devizni kurs određuju kretanja u 

bilansu kapitalnih transakcija (teorija kamatnog  pariteta)

u dugom roku kretanja u bilansu tekućih transakcija 

(teorija pariteta kupovne moći)

35

TEORIJA DUGOROČNE NERAVNOTEŽE U    PLATNOM BILANSU 

Pokušava obuhvatiti sve faktore koji mogu uticati na 

devizne transakcije neke zemlje: kurs se određuje na  temelju dugoročne pozicije platnog bilansa.

36

MONETARNA TEORIJA

polazi od teorije pariteta kupovne moći prema kojoj 

promjena deviznog kursa slijedi promjene u visini  inflacije u zemlji i u inostranstvu 

razlika u promjeni novčane mase u zemlji i 

inostranstvu utiče na promjenu deviznog kursa 

37

KURSNE LISTE

BID rate (kupovni) ili onaj po kojem banka želi kupiti 

jednu jedinicu neke valute

OFFER rate (prodajni) ili onaj po kojem banka želi 

prodati jednu jedinicu valute

Razlika je SPREAD