1

САДРЖАЈ

1. Увод.....................................................................................................................22. Улога и значај интеркултурног менаџмента..............................................23. Култура и менаџмент.......................................................................................34. Појам културе у менџменту.........................................................................35. Основне карактеристике културе...............................................................46. Појам интеркултурни вс интернационални менаџмент..........................47. Савремени токови пословања.....................................................................58. Успешна комуникација................................................................................59. Преговарање и уважаванје културе...........................................................610. Сличности и разлике међу културама.......................................................711. Однос људи према природи као различитост културе............................712. Временска оријентација као различитост културе..................................813. Просторна оријентација као различитост културе..................................814. Веровање о основној људској природи као различитост културе.........915. Међуљудски односи као различитост културе.........................................916. Оријентација активности као различитост културе...............................1017. Културне димензије......................................................................................1018. Интеркултурни аспекти глобалне утакмице............................................1219. Индустријска култура Јапана....................................................................1320. Јапанска индустријска култура и Запад..................................................1321. Јапанска индустријска култура и свет......................................................1422. Јапанска индустријска култура на крају деведесетих година прошлог

века.................................................................................................................1523. Улога образовања у јапанској индустриској култури...........................1624. Улога и значај конфучијанизма у привредама Јапана и Азијско –

Пацифичког региона.......................................................................................1625. Конфучијанска филозофија прагматизма (искуство Јужне Кореје)......1826. Јапански менаџмент........................................................................................1927. Индустријска култура Кине...........................................................................2028. Кинеско – јапански интеркултурни односи................................................2029. Јапанска привреда и прва заједничка улагања у Кини............................2130. Економска сарадња на релацији Јапан – Кина..........................................2131. Вредносни и образовни систем Француске..................................................2332. Културолошки аспекти француског менаџмента......................................2333. Уникултурни преглед развоја менаџмента у САД.....................................2434. Културне вредности САД – а..........................................................................2535. Привид економског пада САД – а.................................................................2536. Амерички менаџмент на крају XX века.......................................................2637. Систематичност америчког менаџмента......................................................2638. Проактивност америчког менаџмента..........................................................2739. Заклјучак.............................................................................................................28

2

1. УВОД

Интеркултурни менаџмент је процес наметања, мешања, прихватања и узајамног очувања културних вредности између различитих цивилизација, ау циљу глобализације међународног пословања.Са настанком првих мултинационалних компанија долази и сегмент мултикултуларности, тј, мешање и укрштање знања и искустава људи из различитих културних заједница широм света.

2.УЛОГА И ЗНАЧАЈ ИНТЕРКУЛТУРНОГМЕНАЏМЕНТА

пословање ван матичне земље постало је уобичајен облик развоја за све већи број компанија међународни уговори представљају саставни део

пословања успешно пословање је могуће уколико се разумеју културне разлике и правила

учесника из различитих крајева света наивно је ући у међународне преговоре верујући да су “на крају крајева људи

прилично исти ма где били и понашају се слично нама” успешно пословање ван матичне земље значи потпуно разумети друге,

користећи то за остварење онога што свака страна жели од преговора – УГОВОРЕН ПОСАО

реализација пословних активности ван земље захтева преговарање, након којих се закључује уговор

познавање интекултурног менаџмента помаже да се разуме пословање на другом тржишту, да се у зависности од друге културе кршење обећања толерише, очекује или чак и прижељкује

ретко је лакше применити уговор у страној земљи него у својој САД – уговори су дуги јер се свака непредвидива ситуација мора унапред

предвидети и разрадити. Највише пажње се полаже на детаље како не би дошло до двосмисленог разумевања

у англосаксонским културама потписивање симболизује намеру да се испуне наведени услови

код Кинеза уговор углавном представља почетак а не крај. Кинески приступ је да се преговори базирају на људским односима и главна брига им је да створе везу пријатељства. У случају да не могу да испуне услове из уговора помоћ траже од партнера

за Јапанце циљ је однос а не уговор. Потписивањем уговора започињу однос. Верују да је партнерство предмет промена током времена и да једна страна не треба да користи неправедну предност срећних догађаја

Немци се стрикно придржавају уговора. Уговор разјашњавају до најситнијих детаља па чак и оно што се подразумева као стандардна трговинска пракса

Руси се стриктно држе уговора, а све неодређене ствари протумачиће их што је више могуће у своју корист. Спремни су да направе двосмислене уговоре и без важних детаља које могу да касније искористе

Французи се договарају о генералним принципима који касније представљају костур уговора. Не иду у детаље

у арапском пословном свету РЕЧ више обавезује од писаних уговора. Инсистирање на истим може да буде увредљиво

Мексиканци не очекују да уговор буде дословце примењен у пракси, по њима уговор представља уметничко вежбање идеја

3

КЉУЧ УСПЕХА У ПОСЛОВАЊУ НА ДРУГИМ ТРЖИШТИМА ЈЕ РАЗУМЕТИ, ПРИХВАТИТИ И ПОШТОВАТИ КУЛТУРУ ДРУГЕ СТРАНЕ.

3.КУЛТУРА И МЕНАЏМЕНТ

у савременим условима пословања не може се занемарити чињеница да се углавном послује ван граница матичне земље тако да је неминован сусрет са различитим културама

занемаривање утицаја културе на половање компаније у другој земљи данас дефинитивно доводи до неуспелих пословних преговора а што се одражава на неповољан пословни резултат

менаџери новог доба морају да се уче како да воде људе у свакој земљи у којој послују

културна детерминанта менаџмента подразумева да се организација и управљање компанијама у једној држави потчињава дејству претпоставки и веровања националне културе у тој држави

само оне компаније тј. менаџери који буду разумели и поштовали културну различитост праве први корак успешног пословања

пример: пословање Кока коле на српском тржишту

4. ПОЈАМ КУЛТУРЕ У МЕНАЏЕМНТУ

у циљу бољег разумевања односа културе и менаџмента, потребно је дефинисати појам културе

постоји велики број дефиниција појма културе различитост тумачења појма културе је условљеност од земље и појединаца или

аутора који се њоме бави да би се дао одговор на питање шта је култура мора се дати одговор на још два

питања: који су циљеви културе? и којим средствима се она остварује? појму културе могуће је доделити и три значења:

1. интелектуално – виши облик колективног изражавања и односи се на једну област, једну земљу, један континент (европска, америчка култура)

2. економско – односи се на плодно земљиште, биљке, дрвеће . . . 3. микробиолошко – у овом смислу има маргиналан значај за интеркултурни

менаџмент култура је део самог човека и када се каже “културан човек” мисли се пре свега

на културне навике и потребе, знања која човек стиче и прихвата у току свог живота у друштвеној заједници

култура се често схвата као сектор друштвеног живота: музеји, позоришта, образовне установе . . .

на међународној сцени постоје различите дефиниције културе: стара Грчка, Римско доба, средњи век

дефиниција културе:

1. КУЛТУРА ПРЕДСТАВЉА СВЕ ОНО ШТО ЉУДИ ИМАЈУ, МИСЛЕ И РАДЕ КАО ПРИПАДНИЦИ ЈЕДНОГ ПРЕПОЗНАТЉИВОГ ДРУШТВА

4

5. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КУЛТУРЕ

карактеристике културе су:

1. начелност – општи оквир прихватљивог понашања, заснованог на ненормираним начелима

2. дељивост – култура је друштвена а не појединачна категорија и као таква “разлива” се и дели на поједине чланове друштва

3. комуникативност – олакшава споразумевање, доприноси већој блискости између познавалаца једне културе

4. стеченост – представља стечену категорију а не урођену категорију (нпр. не износи се смеће ноћу и сл.)

5. диференцираност – припадници различитих култура често имају различите представе о истој ствари (нпр. у Индији је крава света животиња)

6. трајност – трајна категорија која се преноси са генерације на генерацију7. кумулативност – култура је оквирног и отвореног карактера и налази се у

сталном процесу уобличавања, свака генерација нешто дода и остави печат сопственој култури (нпр. свадбени обичаји у Србији)

8. динамичност култура је подложна постепеним и еволутивним променама током времена

6. ПОЈАМ ИНТЕРКУЛТУРНИ ВС ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ МЕНАЏМЕНТ

култура представља начин живљења неке групе, односно заједнички систем вредности, норми понашања, начин мишљења и делања, које је човек научио и прихватио у једном колективу

на културу утичу и одређују је бројни фактори једног друштва: од историје и религије, географски услови живљења, језик, обичаји, начин мишљења и веровања

просторна удаљеност не представља отежавајући фактор у пословању, све више је фирми које послују ван матичне земље

на успешност пословања утичу бројни фактори, а нарочито је значајан фактор културе, тј. утицај културе на менаџмент

упознавање са културом дате земље са којом се остварује пословна сарадња тек је посла завршеног посла

грешке у говору се далеко више толеришу него грешке у понашању интеркултура – укрштање и мешање знања и искуства људи из различитих

културних заједница широм света ИНТЕРКУЛТУРНИ МЕНАЏМЕНТ – процес наметања, мешања, прихватања и

узајамног очувања културних вредности између различитих цивилизација, а у циљу глобализације пословања

у савременој теорији менаџмента говори се о Интернационалном менаџменту уместо Интернац. менаџмента боље је користити назив Интеркултурни

менаџмент јер је његов садржај примеренији токовима у глобалној економији национално губи значај у односу на културно, односно свет будућности

покретаће сукоби култура, а не сукоби нација

5

7. САВРЕМЕНИ ТОКОВИ ПОСЛОВАЊА

ново доба је доба промена и изазова у којем успевају најодлучнији и најспремнији

економија прелази границе матичне земље стварајући свет глобалне економије у глобалној економији настају и нове препреке за усклађивање различитих

пословних пракси у различитим културама све културе су вођене својим економијама, а вредности сваке културе су начин

пословања њихових људи просец пословња у условима глобализације поставља и нека нова правила

пословања:1. висок степен пословне комуникације2. развијен интегритет сваког појединца у процесу пословања3. усклађивање пословних стандарда

успешно пословање подразумева и познавање савремених токова који су повезани са:

1. смањењем трошкова2. повећањем ефикасности3. управљањем односа са странкама, обуком запослених4. познавањем пословних протокола који олакшавају комуникацију5. наступом у име организације6. како се правилно представити7. како овладати пословном комуникацијом на међународној полсовној

сцени8. како се одређује распоред седења било за преговарачким столом, било за

оброком . . . међународна пословна сцена подразумева познавање различитих култура спремност да се прихвате и разумеју разлике ствара веће шансе за успех

8. УСПЕШНА КОМУНИКАЦИЈА

поред познавања културе дате земље потребно је познавати и сам просец комуникације, како вербални тако и невербални

у току пословне сарадње углавном се настоји створити поверење особе са којом ће се пословати

90% испитаних мушкараца има поверење у особу: усправног држања, подигнутог погледа и пријатног изгледа лица

такође обраћа пажњу на покрете који означавају говор тела: - додиривање лица и главе може означавати несигурност- руке прекрштене на грудима могу говорити о неслагању и означавати

одбрамбени став успешна комуникација је способност јасног и разумљивог изношења чињеница,

информација и размишљања или у међународном жаргону – КИСС КИСС – Кееп Ит Схорт & Симпле значај поруке није у томе шта сте стварно рекли, нити у томе шта сте стварно

мислили, него на какав однос сте наишли

6

приликом пословања ван матичне земље као пословни језик користи се енглески језик, али то не умањује значај других језика

важније је познавање културе него језика познавање рада на рачунару у пословној коресподенцији потребно је поштовати нека правила: на мејл се

одговара у року од 24 сата (одговор може и касније уколико постоји спреченост), мобилни телефон се не користи на пословним састанцима и ручковима . . .

у току пословног споразумевања преговори су најбитнија ствар која захтева одговарајућа знања и вештине комуницирања

ново доба захтева познавање преговарачких вештина тј. преговарачких техника и стратегија

може се рећи да преговарачку вештину поседују они који имају способност:1. да поставе циљеве2. да поставе већи избор начина који омогућавају достизање циљева3. да се темељно припреме4. да оцене шта друга страна жели5. да поставе приоритете6. да препознају и разумеју друге културе и да познају област поклањања

(поклони су важан део менаџерских односа)

9. ПРЕГОВАРАЊЕ И УВАЖАВАЊЕ КУЛТУРЕ

за успешну пословну сарадњу са инопартнером неопходно је познавати њихову културу

иако постоје разлике Европе у односу на Америку, разлике и у односу на Азију и у самој Европи постоји различитост

почетне разлике могу се уочити на основу увида у културне погледе на време:- Време је новац (САД)- Они који журе први стижу на гробље (Шпанија)- Није сат измислио човека (Нигерија)

велики број истраживања се спроводио све у циљу да се пословање учини што успешнијим и указала су да у зависности од културе којој припадају менаџери имају другачије пословне циљеве, однос према компанији и другим колегама

познавање и поштовање различитости утиче на наклоност пословних партнера, што је и први корак пословне сарадње

познавање чињеница дате земље са којом се послује битно је и углавном се односи на: пун назив државе, главни град државе, име председника државе, корисно је познавати веру и верске обичаје, државне и верске празнике, културне разлике у прехрани . . .

основа неуспешног преговарања је у:- неразумевању да постоје различити начини размишљања- недовољном познавању и поштовању земље са којом се послује- недовољном познавању процеса доношења одлука и међуљудских односа- недовољној процени неопходног времена за преговарање

интеркултурно неразумевање – језик и културне разлике утичу на различито интерпретирање приликом превода неких слогана (примери):

ТАЈВАН – Пепсијев слоган: Дођите и оживите (освежите се) са Пепси генерацијом, преведено је: Пепси ће вам дићи претке из гроба

7

ЈАПАН – слоган Салем цигарета: Салем – осећам се слободно. Када пушите Салем осећате се тако освежени да ће Вам изгледати да Вам је мозак слободан и празан

Када је аутомобил Цхевролет Нова представљен у Јужној Америци, није постојала свест да на шпанском НОВА значи НЕЋЕ ИЋИ

када је Паркер пласирао нову хемијску у Мексику слоган је био: неће процурети у вашем џепу и осрамотити вас. Исти слоган је преведен као: неће процурети у вашем џепу и оставити вас у другом стању

10. СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ МЕЂУ КУЛТУРАМА

поред разлика у културама постоје и сличности, које се односе на успешност на ово су указала истраживања спроведена код менаџера у САД, Аустралији,

Јапану и Индији:- слични ставови везани за пословни успех- слични разлози за доношење одлука о избору и наименовању- устаљен однос између висине успеха који менаџери остваре и њихових

личних вредности у складу са личношћу појединца менаџери фаворизују и одговарајуће вредности: успешнији менаџери фаворизују прагматичне и динамичне вредности,

подржавају усмереност ка успеху и активну улогу у односу са појединцима који су потребни за остварење пословних циљева

мање успешни менаџери фаворизују статичне и пасивне вредности, односно све оне вредности које се односе на статично и заштићено окружење

може се закључити да је основа сваке културе у ставовима уграђених на основу питања:

- Шта би требало?- Шта се мора у животу?

при сусрету са другачијим културама, самим тим и са другачијим системом вредности, преиспитују се сопствене вредности или се туђе одбацују као “чудне”

при проучавању различитости које постоје међу културама, идентификовано је неколико ставки по којима их можемо класификовати:

- однос према природи- временска оријентација- просторна оријентација- веровања о основној људској природи- међуљудски односи- оријентација активности

не значи да су сви припадници једне културе истомишљеници, доминантан је утицај већине припадника

11. ОДНОС ЉУДИ ПРЕМА ПРИРОДИ КАО РАЗЛИЧИТОСТ КУЛТУРЕ

однос према природи подразумева:- подређеност природи- хармонију са природом- власт над природом

8

у складу са односом према природи, припадници одговарајуће културе имају и одговарајућу менаџерску праксу која се огледа на:

- постављању циљева- буџетном систему

постављање циљева код култура које су подређене природи је неодређено и нејасно, односно припадници дате културе сматрају да је живот унапред одређен, тако да се препуштају на милост и немилост вишим силама

буџетни систем код оваих култура је узалудан, са унапред одређеним резултатима

културе које сматрају да су у хармонији са природом циљеве постављају условљено а буџетни систем је променљив

културе које сматрају да имају власт над природом постављају директне и поуздане циљеве, а буџетни систем је реалан, релевантан и користан

12. ВРЕМЕНСКА ОРИЈЕНТАЦИЈА КАО РАЗЛИЧИТОСТ КУЛТУРЕ

ставка временске оријентације подразумева питање: Како људи генерално гледају на нове догађаје?

у складу са овим питањем, прави се разлика између култура које су окренуте према:

- прошлости,- садашњости и- будућности

у складу са њиховом оријентацијом је и утицај на менаџмент у сфери планирања, одлучивања и система награђивања

код култура које су окренуте ка прошлости планирање је продужење понашања из прошлости, одлучивање је по одређеним ставкама а системи награђивања су историјски одређени

окренутост ка садашњости усмерава процес планирања на краткорочне планове, одлучивање на постизање тренутних ефеката а систем награђивања по актуелном договору

окренутост ка будућности усмерава припаднике одређене културе на постављање дугорочних планова, одлучивање је усмерено на постизане жељених циљева а систем награђивања је условљен извођењем

пословање усмерено на садашњост има предност – ФЛЕКСИБИЛНОСТ, док понашање оријентисано на будућност или прошлост има предност – ПРЕДВИДЉИВОСТ.

пример: разлика у понашању такси возила и аутобуских превозника. Такси возила немају ред вожње док аутобуси имају.

на Бахамима услуге аутобуса су спроведене слично такси превозу док у урбаним срединама (Париз, Лондон и др.) постоји ред вожње

13. ПРОСТОРНА ОРИЈЕНТАЦИЈА КАО РАЗЛИЧИТОСТ КУЛТУРЕ

- свака просторна оријентација објашњава како се људи оријентишу у простору који их окружује и како доживљавају њгову употребу а нарочито како се схвата смисао власништва над простором

- приватно власништво подразумева да су наглашене баријере а шема комуникације је са израженом тајанственошћу

9

- мешовито власништво подразумева селективну шему комуникација, канцеларије су тако уређене да се комбинује “неформалан” намештај уз “формалан” сто

- јавно власништво намеће широке, отворене шеме комуникације, распоред канцеларија је отвореног концепта тј. нема баријера и сви могу бити у једној просторији без обрзира на хијерархију

14. Веровање о основној људској природи као различитост културе

основно питање је: Да ли су људи у основи зли, добри или неутрални, или мешовити (комбинација добра и зла)?

битно је уочити утицај религије на ово питање:

- хришћанска религија сматра да се човек рађа као зао, али ако прати пут Господа постаће добар

- муслиманска и шинту религија имају виђење људи као добрих- фундаменталисти људе виде као зле

у зависности од културне оријентације постављају се и системи контроле. Ако је поставка да су људи зли у питању је директна контрола – нема измене система контроле, иако све послује како је предвиђено јер се дати успех приписује том систему контроле

15. Међуљудски односи као различитост културе

подразумева одговорност коју имамо за друге људе. Постоје 3 врсте односа:

- индивидуализам- групна оријентација- хијерархијска варијанта

индивидуализам – подразумева бригу за самог себе, при чему велику важност има најужа породица али само до доба зрелости када појединац наставља да сам себи обезбеђује опстанак. Уколико појединац остане са члановима породице сматра се да није испунио обавезу да оствари снажну индивидуалност

групна оријентација – супротно индивидуализму. Поседују је медитеранске и азијске културе, где се према рођацима односе са пажњом и љубављу. Понашање странаца мора бити пажљиво према припаднику такве културе јер би другачији приступ довео до неспоразума

хијерархијска варијанта – друштво дефинише однос према другима као групно оријентисан, али са два обележја:

- група има своје место у оквиру хијерархијских друштвених група - позиција групе у хијерархији је стабилна

10

ова варијанта је одлика аристрокатског друштва при чему човек треба да се брине о сопственој групи, али добро зна где се налази на статусној лествици. Кретање између група није могуће

16. Оријентација активности као различитост културе

ова културна оријентација указује на то како људи приступају раду и слободном времену

оријентација активности се односи на жељени фокус активности, тако да разликујемо

- оријентацију према постојању,- оријентацију према деловању- оријентацију према обуздавању и контроли

уколико је културна оријентација према постојању, критеријум одлучивања је вођен емоцијама, као и систем награђивања. Постављање циљева је спонтано, а систем информисања нејасан и заснован на интуицији

уколико је културна оријентација према постојању, критеријум одлучивања је рационалан, награђивање је засновано на логици, постављају се балансирани циљеви и систем информисања је доста сложен

културна оријентација према обуздавању и контроли поставља прагматичне критеријуме у процесу одлучивања, систем награђивања заснован је на резултатима, циљеви се постављају нагонски, док је систем информисања једноставан и оперативан

Шта је неопходно поштовати приликом пословања са земљама друге културе?

- бити експлицитан у вези са својом културом- објединити оно што је познато у другој култури- спровести систематско поређење доминантних вредности- уочити разлике у вредностима и предвидети могуће проблеме- водити рачуна да је културни концепт групно заснован концепт

Разлог је:

- постојање супкултура – највише изражено у Швајцарској- културе су динамичне, временом се мењају- последица површног посматрања

17. Културне димензије

по Хофстеду, култура има 4 димензије преко којих се објашњавају начини понашања људи и зашто се понашају по одређеним правилима:

11

- дистанца моћи- избегавање несигурности- индивидуализам- мушкост/женскост

дистанца моћи – представља степен до ког чланови дате организације имају мању или већу моћ. Указује на прихватање спознаја да је расподела моћи неједнака. Уколико је дистанца моћи велика, присутно је слепо слушање надређених од стране подређених. Уколико је дистанца моћи мала, присутна је партиципација запослених у одлучивању

избегавање несигурности – представља степен до ког се људи осећају угроженима у двосмисленим ситуацијама. Припадници ове културне димезије верују у експерте и њихово знање јер не воле несигурност. У културама које не прихватају ризик (Немачка, Јапан, Шпанија) због постојања писаних правила на нижим хијерархијским позицијама службеници су неамбициозни. У културама које прихватају ризик (Француска, Данска, Велика Британија) постављено је мање закона и правила, а уколико су постављени углавном су општи

индивидуализам – указује на тенденције људи да се сами брину о себи и својој породици. Запослени у компанијама настоје да сами решавају своје задатке не очекујући помоћ, али ни са жељом да је сами пруже. Насупрот индивидуализму, колективизам указује на тенденцију припадања групама људи или колективима. Изражена је брига људи једних за друге у замену за лојалност

мушкост и женскост – мушкост је таква културна димезија у којој су доминантне вредности: успех, новац и материјална добра (Јапан). Женскост је супротна димензија у којој су доминантне друштвене вредности, брига за ближње и квалитет живота (Норвешка)

пример неразумевања:

- никада не додиривати теме главе Малајца, ту му је душа- Арапима никада не показивати доњи део обуће јер је прљава и презентује

дно тела и никада не користити леву руку у култури муслимана јер је нечиста

- дотаћи нос у Италији је знак неповерења- увек треба гледати право у очи француског партнера када се доноси

значајна одлука- када Јапанци увуку ваздух кроз зубе то је знак озбиљнихи проблема- у Мексику је обичај да се загрле пословни партнери када се дуги

преговори заврше успешно- у Америци је дуже руковање у односу на обичај у Европи

12

18. Интеркултурни аспекти глобалне утакмице

средином деведесетих година прошлога века Европа афирмише принцип тзв. признавања различитости, као водећи принцип стварања европске ек. и пол. моћи

различитост се сматра главним катализатором научног, технолошког и иновативног развоја

нове форме образовања и обуке кадрова сматрају се стратегијским циљевима у процесу развоја, које треба да одговоре на мноштво потреба и аспирација народа различитог порекла и различитих култура које живе у Европи

на другом крају света, Јапан се суочава са проблемом одржавања сопствене индустријске снаге и економске конкурентности

ово прво покушава да одржи висококвалитетном производњом а ово друго развојем стратегијске научне културе

док је Европа фасцинирана јапанском културом групе, дотле се у Јапану све више цене традиционалне вредности запада (индивидуалност, равноправност жена, демократска партиципација, квалитет живота)

досадашња сарадња Јапана са Европом била је у сфери технолошког трансфера и међ. фин. трансакција, али без активности у трансферу културе

Стара Европа креће ка Новој Европи која је много више од ек. конкуренције – саздана је на социјалној демократији, женском праву, равноправности и подједнаким могућностима свих становника, на мултилингвинизму, мултирасном концепту, мултикултурализму . . .

стварање Нове Европе зависиће од успешности транснационалног и транскултурног укрштања знања и култура

с`погледом на ту ситуацију поставља се питање: како ће се хомогена јапанска култура сусретати са новом, мултикултурном Европом?

13

19. Индустријска култура Јапана

јапанска индустријска култура усмерена је према услужним делатностима, квалитету и одржавању

јапански индустријски и економски успех лежи на хомогеној култури и високим стандардима у образовању

јапански истраживачи и аналитичари Сатоши камата и Кеничи Оме тврде да је овакво објашњење превише једноставно

у суштини јапанска индустријска култура лежи на микроелектроници и аутомобилској индустрији, док се јапанска индустрија карактерише флексибилношћу, адаптивношћу и тимским радом

јапанска производња се заснива на асемблирању компоненти, где се спајају концепр јуст ин тиме, подела рада међу тимовима и оптималан размештај расположивих ресурса

јапанска култура се разликује од западњацке, која је усмерена искључиво на функционални учинак појединца

у Јапану се међуљудски односи развијају и после радног времена, нпр. тзв номуникација (номму – испијање сакеа) везано за вечерња окупљања колега после завршеног посла. Ова мушка окупљања представљају својеврсну културну манифестацију, која угрожавају породичне односе у Јапану. “Мушка солидарност” чини да су жене одвојене од мушких колега на послу, дају им се једноставнији послови и скраћено радно време

висок стандард живота створио је многе могућности путовања што је јапанкама приближило европски стил живота. Ово је нарочито присутно код млађих генерација

20. Јапанска индустријска култура и Запад

једна од напродаванијих књига крајем 80-тих година у Јапану била је - Тхе Јапан Тхат Цан Саy Но - која је била одговор на притужбе запада, нарочито САД, на наводну нелојалну конкуренцију јапанске привреде на светском тржишту. Порука је била да Запад треба да учи од Јапана а не да јадикује. Први пут је неко после ИИ св. рата јавно рекао да Вашингтон и Токио треба да разговарају равноправно. Књига је инсистирала да је тренутак да се Јапан определи: или ће снажно кренути напред или се тихо повући. Књига је била забрањена у САД.

амерички и западноевропски привредници и економисти са многих универзитета створили су покрет “учење из Јапана” – Леарнинг фром Јапан - са намером да јапанске факторе успеха пренесу у своје организације. Резултати никада нису били постигнути, покрет се угасио. Разлог је био јер су Европљани и американци покушали да примене егзактне елементе јапанске производне

14

праксе као јуст-ин-тиме и ТQМ. Међутим суштина јапанског успеха била је много дубља и огледала се у јапанској индустријској култури, која је стварана вековима, и која се битно разликује од културе Запада и коју је наравно тешко применити било где другде

окосница јапанске културе је у конфучијанизму - који је пре филозофија живота него религија јер говори о овоземаљском животу. Основе ове филозофије дате су кроз четири основна односа: оца према сину, учитеља према ученику, мужа према жени и владара према поданицима. На први поглед отац, учитељ, муж и владар су у надређеној позицији, али конфучијанизам каже да су они у великој обавези да привидну подређеност награде: отац бригом за сина, учитељ бригом за ученика, муж пажњом, заштитом и љубављу према жени а владар просперитетом који ће обезбедити за своје поданике. Тако подређени у овом односу више добијају од надређених

други значајан фактор јапанске културе, који се везује за успех јапанске привреде је шинтоизам – учење које говори да је јапански цар оличење јапанске државе, а да је са друге стране – божији син. Цела јапанска нација одана је божијем сину, односно цару, односно Јапану

Спрега ова два најзначајнија фактора јапанске културе дала је изванредне резултате у корист Јапана у глобалној економској утакмици

21. Јапанска индустријска култура и свет

економски развој Јапана отпочео је само пар година после ИИ св. рата, али је Запад овај развој као опасност за своју присутност на светском тржишту уочио тек почетком 70 – тих година XX века

једна од почетних снага Јапана огледала се у способности адаптације западних и научних технолошких достигнућа за потребе властите привреде. Нпр. кругови квалитета и ТQМ много су примеренији јапанском социјалном и културном контексту него англоамеричком. Јапан квалитет ставља у контекст целокупне организације док Запад тежиште у процесу производње усмерава ка управљању и контроли квалитета

религиозна традиција Источне Азије оличена у конфучијанизму, будизму и шинтоизму била је изванредна основа за прихватање западњачких научних и техничких достигнућа, јер се заснивала на високом степену образовања људи у Јапану

концепт елите је такође један од фактора успешности јапанске привреде . Овај концепт се не заснива на класној подељености друштва већ на учинку и савршенству којем се тежи. У том смислу сваком појединцу се даје могућност да се придружи елити.

15

22. Јапанска индустријска култура на крају деведесетих година прошлог века

на прагу трећег миленијума када је дошло до застоја у развоју јапанске привреде, поставља се питање прилагођавања Јапана Европској унији. У том смислу ЕУ тражиће испуњење следећих социјалних и културних предуслова:

- интеркултурну толерантност- женску равноправност и једнакост у запошљавању- демократизацију радног живота- смањење броја радних сати тј. повећање квалитета радног живота

Јапан се суочио са многим проблемима у процесу прилагођавања стандардима ЕУ:

прво. напуштање традиционалне праксе неформалне солидарности на радном месту – Запад тражи високу ефикасност сваког појединца што подразумева елиминацију солидарности међу запосленим

друго. млађе генерације Јапана теже модернијем концепту породичног живота, који је ближи европским стандардима, у смислу – квалитетнијег ванрадног живота, једнакости међу половима

треће. јапанска културна традиција не допушта да породица присуствује пословним састанцима – све је већи утицај Запада да породица учестуве у пословним активностима

четврто. социјалне разлике све више утичу и на образовање у Јапану – разлике у приходима родитеља директно се одражавају на избор образовне институције за њихову децу

пето. јавља се проблем конкурентности Јапана на светском тржишту, који се везује за јапанску инфериорност у односу на Запад када је трансфер западњачке индустријске културе у питању – Запад доста успешно трансферише јапанску индустријску културу са циљем достизања јапанске индустријске конкурентности али обрнут процес иде много спорије

шесто. суштина културе међуљудских односа у јапанским компанијама је хомогеност групе, поставља се питање како ће се ова група прилагодити западној култури експлицитних међуљудских односа

седмо. окоснице производе културе Јапана (кругови квалитета – Qуалитy Цирклес и Јуст ин тиме) биће поражене финансијском културом Запада. На почетку трећег миленијума ек. конкурентност мери се профитом који је производ флуктуације валута, а не редукције трошкова производње преко QЦ или ЈиТ

осмо. у Јапану се јавља нови слоган везан за индустријску културу: интерна интернационализација – подразумева увођење инокомпанија у јапанску привреду. Ако би и успео интеркултурни миx, добри резултати се не могу очекивати на дуги рок

девето. слоган јапанских компанија за XXИ век гласио би: нова диверзификација – жене се све више запошљавају, традиционално у Јапану су биле заузете кућним пословима

десето. све су присутнија сазнања да ни појединачна компанија, ни мултинационална – не могу да креирају нове форме радне културе. То је проблем који захтева ангажовање шире друштвене заједнице, а у смислу

16

културног адаптирања и прихватања промена од стране свих привредних субјеката

23. Улога образовања у јапанској индустријској култури

суштина јапанске индустријске моћи огледа се у обрзовном систему. Образовањем се у Јапану постиже висок ниво хомогености и дисциплине у друштву. На овај начин подстиче се конкуренција у такмичарском духу међу омладином дајући младима могућност да досегну друштвену елиту. Ова елита се гради на принципима високог учинка и доприноса развоју друштва

широко је прихваћено да јапански образовни систем производи мноштво малих учећих машина. Овај систем сматра се најуспешнијим моделом контроле квалитета

осим похвала на образовни систем, постоје и критике које се огледају у следећем:

- овакав систем образовања ствара једнобразни начин размишљања- он руши индивидуалност и креативност- оваквим образовањем ствара се “линеарна памет”, где се алтернативе

сматрају највећим злом- пролазећи кроз овакав начин школовања јапанци остају без истицања

сопственог мишљења. Оно је подређено колективном ставу

овако постављен јапански систем школовања тешко ће стварати конкурентне кадрове за XXИ век

треба га променити на следећи начин:

- генерални концепт треба да се заснива на чињеници да ће образовање у XXИ веку значити “трансмисију културе”

- усмерење на културу групе треба бити допуњено јачањем креативности

- циљ образовања треба да буде креирање целовите личности човека и култивисање његовог карактера

- образовање у Јапану треба да обједини емоционални и физички развој личности

24. Улога и значај конфучијанизма у привредама Јапана и Азијско – Пацифичког региона

у последњој декади XX века дошло је до снажног економског раста многих источних и југоисточно – азијских земаља. Остварила су се предвиђања многих

17

футуриста да ће земље тзв. Азијско – пацифичког региона постати водеће економске силе. Силовит прогрес ових земаља почео је са Јапаном, кога је следила Јужна Кореја, затим Тајван, Хонгконг, Сингапур, Индонезија . . .

многи фактори су утицали на снажан развој ових земаља, а нарочито социо – економски и научно – технолошки.

ангажовањем државног капитала, директним инвестицијама страних компанија у иностранству, извозом готових производа и сл. дошло је до економског раста

стимулативни закони, научно – технолошки развој и жеља за напретком, ујединили су креативне снаге ових земаља у процесу производње са изузетно високом продуктивношћу и ефикасношћу када је квалитет у питању

многи историјско – цивилизацијски фактори, пре свега фактори културе, утицали су на овај економски “бум” земаља Азијско – пацифичког региона. Главна компонента ових фактора је конфучијанизам

створен у старој Кини веома брзо се проширио по читавој источној Азији. Током времена, ово учење, се мењало али задржали су се основни постулати

срж конфучијанизма је у учењу о људском бићу, његовој унапред одређеној судбини и схватању живота

основи конфучијанске хумане науке и суштина његове моралне основе огледа се у следећим принципима:

- колективизам и сарадња- жеља за учењем и спознајом, чије су окоснице:

хуманизам (зен) осећање дужности и обавеза (ји) поштовање старијих људи (xиао) оданост (чунг) осећај за заједнички и продични живот (ли)

ширећи се по азијским земљама, конфучијанизам је долазио у додир са различитим културама – хинду, ислам, итд.

у периоду пре ИИ св. рата у Јапану се развијала веома нехумана верзија односа “човек – заједница“, где су интереси појединца бити потпуно подређени интересима заједнице, тј. нису постојали. Јапан је у потпуности био изолован од утицаја културе западне цивилизације

највећи утицај на конфучијанизам имала је западна култура, највећи утицај је извршен након ИИ св. рата. Спрега ове две културе довела је до развоја најзначајнијег елемента савремене индустријске цивилизације познатог као “хумани фактор”, који је Јапан и остале источноазијске земље ставио у надређени положај светског ек. прогреса

у периоду након ИИ св. рата старије и средње генерације изнеле су послератну обнову. ек. раст мерио се искључиво квантитативним резултатима

80 – тих година XX века у Јапану се појављује нова група људи чији се живот одвија у условима ек. просперитета и раста националног богатства. Утицај конфучијанизма слаби, принцип безусловног потчињавања старијима слаби, постепено нестају породице патерналистичког типа. Јапан улази у период постиндустријског друштва, ек. напредк мери се квалитативним димензијама. Истиче се значај образовања и културе радника, већи значај се даје индивидуалном, креативном раду . . .

почетком 80 – тих година, јапанска влада усваја документ који је требало да споји конфучијанство и западњачки концепт личности. На први поглед ово је требало да ослаби конфучијанизам, али испало је обратно. Схватило се да је

18

снага колективног не у простом збиру изједначених појединаца већ у мноштву младих, талентованих, образованих и независних личности

25. Конфучијанска филозофија прагматизма (искуство Јужне Кореје)

Кореја је била под јапанском колонијом у периоду од 1910. – 1945. године. Отпор иностраном присуству на корејској територији је увек постојао

Кореја је увек представљала најјаче упориште конфучијанизма

чисто конфучијанство засновано на добрим међиљудским односима и колективизму, учинило је да се формирају успешни пословни системи, као што је фин. – инд. група Шевол, која је заузимала кључно место у јужнокорејској привреди у 60 – тим и 70 – тим годинама

након ИИ св. рата дошло је до еволуције конфучијанизма и у Јужној Кореји. Исти фактори су утицали на еволуцију као и у Јапану

Ј. Кореја је ефикасно спојила конфучијанизам и елементе западњачке културе

Почетком 80 – тих година (1982. год.) јужнокорејска влада усвојила је први петогодишњи план. Створен је јединствен и ефикасан економски систем – административне структуре прихватиле су модернизацију у економији, али су и даље задржале висок политички ауторитет и утицај. У производњи је дошло до модернизације а бирократско – административна структура помагала их је кроз планирање, финансирање, технологију и сировине

процес ек. развоја Ј. Кореје наметнуо је и нова кадровска решења – стари, конзервативни службеници замењени су младим, способним људима, који су се у свом раду углавном ослањали на знања стечена на америчким универзитетима

Иако су многи привредни и академски кругови у Јапану, Ј. Кореји и другим новоиндустријализованим земљама и даље покушавали да економски успех ових земаља припишу стриктном поштовању конфучијанизма, остаје чињеница да је економски раст последица мешања конфучијанске и западњачке културе, односно синтеза ове две културе

26. Јапански менаџмент

Да ли постоји јапански менаџмент? Нико од аутора није дефинисао модел јапанског менаџмента, иако се многи

слажу да постоји неколико принципа Већина аутора се слаже да је суштина јапанског менаџмента у индустријским

односима чији су главни чиниоци:- доживотно запослење- систем напредовања и плата заснован на принципу сениоритета- организација синдиката на нивоу компаније

19

доживотно запослење – компаније врше одабир својих радника и службеника одмах по завршетку школе или универзитета и запошљавају их до пензионисања

систем напредовања и плата заснован на принципу сениоритета – висина плате и напредовање у послу одређују се на основу дужине запослености у компанији

организација синдиката на нивоу компаније – запослени сваке компаније имају свој независни синдикат, тј. колико компанија толико синдиката

Како је у стварности? Доживотно запослење је гарантовано само за 30% запослених, само врхунски стручњаци. Запослени у пратећим секторима раде по основу уговора о скраченом радном времену, други начин је позајмљивање од другх компанија, трећи ангажовање радника преко специјализованих агенција и четврти рад код куће

прицип сениоритета се све мање уважава када се одређује висина плата запослених и њихово напредовање у служби, способности и учинак постају приоритетни фактори

компанијски синдикати нису доминантна карактеристика јапанског менаџмента, јер је мање од 30% укључено у њих. Објашњење тога лежи у чињеници да су на различитим нивоима компаније запослени укључени у доношење одређених одлука, индустријски конфликти решавају се у неформалним разговорима а све то није формално дефинисано уговорима о запошљавању. На овај начин омогућава се да се информације крећу у свим правцима и смеровима и на свим нивоим у компанији, што запосленима ствар осећај важности и одговорности. после ИИ св. рата велики број јапанских послодаваца ангажовао је јапанску мафију ЈАКУЗА на пословима умањења свих активности синдиката

примери пословне културе у Јапану:

основа пословне културе јапана је поштовање, ово се огледа у чињеници да се прилоком уговарања послова састају људи истог ранга

заказивање састанка је неопходно, уз одговарајућу личну препоруку – ако је нема потребно је писмено представљање. Први сусрет захвета тачност. Подразумева се размена визиткарти, било би пожељно да са једне стране пише на јапанском. Први састанак служи само за осматрање саговорника, није пожељно пожуривање доношења одлуке. Уговор не мора бити потписан

на званичним окупљањима захтева се поштовање старијих није уобичајен пословни ручак, дружења после посла су уобичајена поклони се подразумевању, никако упаковани у белу боју и никако бројеви 4 и

14, као и паран број поклона

27. Индустријска култура Кине

ЗМАЈ КОЈИ СПАВА – друго име Кине које је дао Наполеон – и који ће изазвати потрес када се пробуди

Кина је земља са најстаријом цивилизацијом, која траје преко 6.000 година. Све што је откривено пре XВИИ века стигло је из Кине: компас, прва књига о дечијој епилепсији, први уџбеник о раку дојке, прва књига о офтамолошким проблемима . . .

Кина данас је највећа земља у развоју на свету, главни град је Пекинг, службени језик је кинески, али већина пословних људи говори енглески

20

Кинеска култура почива на конфучијанизму. Могу се разликовати 4 етапе развоја кинеске културе, које су помогле да се одржи кинески народ заједно више од 5.000 година

И етапа – аграрство: 2/3 Кинеза бави се пољопривредом, од тога живи и њихов опстанак зависи од тимског рада и хармоније

ИИ етапа – моралност: Кинеско друштво било је у хаосу, разједињено без икаквог реда, Мао Цедунг је дошао до закључка да је срећа у томе у којој мери је сваки појединац послушан и колико схвата своју улогу у поретку ствари: однос између владара и поданика, мужа и жене, родитеља и деце, млађег и старијег брата и однос пријатељ – пријатељ. Сви наведени односи су строго хијерархизовани изузев последњег

ИИИ етапа – пиктографско писмо: Кинеска деца уче да меморишу на хиљаде пиктографских знакова јер у кинеском поимању стварности слике представљају речи

ИВ етапа – страх од странаца: како је Кина често била на мети освајача, постоји неповерење према странцима. Може се рећи да Кинези верују у 2 ствари – у своју породицу и банкарски рачун

Може се рећи да је у Кини тешко урадити било шта уколико се не познају древни обичаји који имају велики утицај на пословање и корпоративну културу

сам процес преговарања има већи значај од циља. Сви неопходни контакти морају бити остварени пре доласка у Кину и неопходно је познавати неколико следећих елемената:

Личне везе – у Кини је значајно имати групе пријатеља, рођака и блиских пријатеља

Посредник – за успешно преговарање неопходно је обезбедити посредника јер је увек присутно неповерење према странцима

Социјални статус – битно је обезбедити да се за преговарачким столом налазе људи истог социјалног статуса

Међусобна сарадња - у пословним односима настоји се да се успостави хармонија. Кинези сматрају да човек без осмеха не треба да отвори радњу

Холистичко размишљање – Кинези преговарачима постављајуј велики број питања и траже дуге описе

Штедљивост – дуга ек. и пол. нестабилност усмерила је Кинезе на штедљивост Чување образа – од пресудног значаја је сачувати образ у току преговора. За

престиж у Кини није битан новац јер се он може зарадити Издржљивост – кључна за успех преговора. Дуго остајање за преговарачким

столом доноси им тактичку предност јер су њихови преговарачи већ исцрпљени

28.Кинеско – јапански интеркултурни односи

Кина и Јапан своје односе започињу већ почетком 12 века Јапан је слао своје дипломатске представнике у Кину да изучавају државну

организацију, културу и уметност. Касније нови представници у Јапан преносе кинеску културу, писмо, право и државни систем

Јапанска влада званично је прихватила све ове тековине кинеске цивилизације, у свакодневном животу јапански народ прихвата кинеско писмо које користи за креирање сопственог

21

у архитектури, такође, јапански градитељи користили су кинеске архитектонске моделе. Најбољи пример за то је Нара, јапански град подигнут као копија старе кинеске престонице Танг

у религији Јапанци су мешали своје са кинеским конфучијанизмом стварајући Бушидо кодекс и развијајући Јамато национализам. Ово је послужило као основа за развој духа колективизма у јапанским компанијама и формирање социјалне психологије засноване на традиционалним етичким принципима

29. Јапанска привреда и прва заједничка улагања у Кини

крајем 70 – тих година XX века, јапанска привреда превазишла ја одеђене проблеме и направила значајан напредак, нарочито у следећим подручјима:

1. концепт производног менаџмента је у потпуности промењен. Повешћани приходи потрошача довели су до промена у структури потрошње јер су захтевали висок квалитет, не питајући за цену. Јапанска предузећа су повећала разноврсност производних добара али и квалитет како би изашли у сусрет захтевима потрошача

2. са тешке индустрије прешло се на техничку производњу засновану на електроници, чиме је сам производ био мањи, лакши и тањи. После `70 – те године јапанска електронска индустрија је почела да се рапидно развија

3. јапанске компаније су 70 – тих година примениле стратегију техничке трансформације односно финансирање истраживачко – развојних пројеката из опствених извора. Већ 1980. године влада Јапана помаже овим компанијама кроз програм финансирања науке и технологије из државног буџета

4. почетком 80 – тих година отпочеле су снажне инвестиције јапанских компанија у иностранству, које су `89. год. достигле 66 млд долара. Суфицит у периоду од 1968. – 1989. године створио је изванредну основу за инвестиције

богати ресурси радне снаге, велике развојне могућности, огромно тржиште као и извнредна економска политика кинеске владе главни су носиоци развоја кинеске привреде

социјализам као друштвено уређење и тржишна економија заснована на принципима капитализма чине Кину изузетно сигурном за ино улагања

први пројекат заједничких улагња (јоинт вентуре) остварен је између Кине и Јапана средином 80 – тих година прошлог века, нешто касније између Кине и Хонг Конга а касније су уследила улагања Кине са Немачком и САД

оваква сарадња била је изузетно корисна за Кину јер је омогућила продор кинеских производа на ино тржишта

30. Економска сарадња на релацији Јапан - Кина

Јапан као острвска земља оскудева у природним ресурсима. Увозом сировина, Јапан је значајно редуковао улагања у базну индустрију. То је допринело економском развоју у науци и технологији. После ИИ св. рата

22

Јапану су у великој мери помогле инвестиције у земље у развоју али и извоз у ове земље. Јапан је правио огромне профите на основу стабилног јена и његовог потцењеног курса који је јапанску робу чинио привидно јефтином. Јапан се у техничко – технолошком смислу развио након ИИ св. рата захваљујући ембаргу америке на извоз технологије у социјалистичке земље, те се та технологија извозила у Јапан. Такође смањена је и буџетска потрошња, после рата за војску се издвајало 1% а пре 44,8%

С`друге стране, Кина отпочиње свој интензивни развој 1984. године, успостављањем статуса “отворени град” за 15 приморских градова. Такође формирају се и многе слободне трговинске зоне. Велики проблем Кине је неравномерни развој, привреда је развијенија у приобалном делу, него у унутрашњости, али унутрашњост располаже ресурсима и јефтином радном снагом. На овај начин се кинески концепт развоја базирао на комбинацији економских могућности приобаља и унутрашњости земље

на почетку сарадње ове две земље, јапанска предузећа инвестирала су у Кину око 10 мил. долара 1984. год, 1987. год. инвестиције су порасле на 100 мил. долара а 1999. године инвестиције се мере у износу од неколико десетина млрд долара

заједничка улагања ових земаља донела су значајне профите обема странама. За Кину се може рећи да је добила и више: прво, неопходан новац за развој, друго, најновију технологију коју би морала да развија годинама, треће, тржиште за своје производе

већ у првим годинама сарадње кинески извоз је достигао значајан ниво. Рецимо из провинције Ђијангсу, у 1989. години извезено је робе за 550 мил. долара. Укупан кинески извоз у Јапан у тој години износио је 15,5 млрд долара

данас је њихова сарадња на изузетно високом нивоу. Захваљујући културолошким сличностима сарадња се проширила и на многе друге области: екологију, школовање талентованих кадрова, стварање квалитета производа, услуга и квалитета живота. Ове две државе представљају моћан економски блок и уколико се Јапан ослободи утицаја САД, допринеће се стварању повољнијих геоекономских односа у свету

31. Вредносни и образовни систем Француске

Француска припада групи развојених земаља са високим стандардом живота. Последњих година приметан је велики прилив странаца који проузрокује социјалне проблеме заоштрене привредном рецесијом и незапосленошћу

у Француској је присутан велики утицај државе у одређивању главних токова пословних активности

након ИИ св. рата отпочела је обнова Француске кроз више петогодишњих планова. Овим плановима утврђивали су се индустријски планови иза којих је стојала држава. Тзв. планификација зближила је државу и индусртијалце у циљу брзог опоравка и развоја земље

у периоду од 1960. до 1980. године, држава је створила знатан број тзв. националних привредних шампиона, компанија које су могле у сваком смислу да конкуришу европским (нарочито немачким) компанијама

23

Француска влада увек је била посвећена ЕУ, од 1953. год. је оснивач ЕЕЗ и иницијатор за стварање јединственог тржишта (1992 – 1993), била је од првих земаља која се учланила у ЕМУ

један од значајних начина уплива државе у економију у Француској је државна својина. Нека државна власништва су историјска, као рецимо монопол над дуванском индустријом још од XВИИ века. После ИИ св. рата влада је извршила национализацију у овој бранши компанија које су сарађивале са окупатором

национализација компанија узела је маха и почетком 80 – тих година XX века за време председника Митерана. Врхунац је достигнут 1984. године, када је у јавном сектору радило 16% становништва, инвестиције у истом сектору биле 36% укупних а 91% депозита припадао овом сектору

приватизација је била логичан одговор на овако висок степен национализације француских компанија. Отпочела је у другој половини 80 – тих година XX века и у новом миленијуму била је још увек у току. Влада одлучује шта ће када бити продато, она поставља директора и одлучује о структури новоприватизоване компаније. Специфичност француског приватног сектора су мале породичне фирме, како Лореал или Мишелин.

Француска има већу стопу незапослености од других чланица ЕУ, тако плаћа данак развоју извозних привредних грана. Такође мали број радника је учлањен у синдикат, рецимо 90 – тих година 9% је било учлањено у Француској, у Немачкој 29% а у Британији 34%

после ИИ св. рата готово све француске компаније, као и иностране које су имале представништва у Француској, регрутовале су кадрове директно са ГРАНДЕС ЕЦОЛЕС. За младе људе који иза себе имају ову школу каже се да су на краљевском путу ка успешној каријери. Данас само велике компаније регрутују кадрове са ове школе

Велике школе се по много чему разликују од универзитета:- сматрају се бољим па окупљају интелектуалну елиту- просечан број студената им је око 400 а на универзитетима по неколико

хиљада- боље су повезане са владом, привредом, компанијама које се баве

запошљавањем- веома су селективне и тешко се уписују, али се сигурно излази са

дипломом која обезбеђује срећну и успешну каријеру у чему је снага француског система образовања:

- када је у питању формално образовање, француски менаџери далеко су испред својих колега

- напорне године студирања развијају код француза капацитета за континуирани, дуготрајни марљиви ради и концентрацију

- развија интелектуалне квалитете као што су меморија, аналитичност, логичка конзистентност што се у професионалном животу манифестује кроз изванредну луцидност и конзистенцију мисли

- изузетна моћ елоквенције, тј. комуникације- француски менаџери теже нумеричкој прецизности- француски кадрови поседују највиши степен опште културе- успех на образовном плану им даје самопоуздање- свака гранд ецоле је део изванредне мреже контаката, путем које се

ствара јединствена елита која говори истим језиком

24

32. Културолошки аспекти француског менаџмента

французи менаџмент пре свега схватају као интелектуални задатак, који се састоји од анализе компликованих ситуација и проблема и проналажења решења на најбржи начин. Француски менаџмент функционише на бази рашчлањавања проблема на једноставније делове, а потом синтеза са најлогичнијим решењима

француски концепт менаџмента је општи, тј. важан је изазов бизниса, индустрије, производње, услуга . . . Више инисистира на односима са државном администрацијом и владом

Радни односи, односно организационо понашање заснива се на формалним односима, не превише личним и пре све хијерархијским. То се набоље види кроз следеће манифестације понашања

- прво, Французи, много више од осталих европских народа повлаче црту између радног и ванрадног времена, тј. између приватног и пословног живота

- друго, у француским компанијама има мање хумора него у рецимо британским компанијама. У француској се сматра схватање вица као решавање теста интелигенције

- треће, схватање хијерархије више је ствар сваког појединца него што је наметнуто. У њима нема непотребног мешања између службеника различитих рангова и нивоа

- четврто, састанци су део менаџерске формалности. Састанци су врло битан фактор француских компанија и сматра се да су неопходни за покретање и одржавање активности компаније

- пето, радни тимови се формирају на основу заједничких интереса који је произашао из одређених стечених права и привилегија. Тимови у своје редове не укључују припаднике других хијерархијских нивоа, а није уобичајено ни мешање људи из различитих одељења компаније

33. Уникултурни преглед развоја менаџмента у САД

у последњој декади XИX века основане су прве пословне школе у САД. Од тог времена па до 70 – тих година XX века сматрало се да су стил менаџмента и менаџерска пракса исти на свим меридијанима. Да је то тако указују следеће чињенице:

- прво, тзв. покрет научног управљања (творац Фредерик Тејлор) успоставља универзални мотив запослених – новац. То важи за цео свет

- друго, компаније, ма где се налазиле у свету, за свој главни циљ (ако не и једини) имају стварање профита

- треће, у пословању компанија на почетку XX века, свакодневна пословна политика била је ефикасност и смањење трошкова. Није било много начина да се то постигне, па је и то допринело хомогенизацији менаџерске праксе

- четврто, утицај САД после ИИ св. рата на привреде великог броја земаља био је изузетно велик. Литература о менаџменту је у 80% случајева била из САД, па су самим тим американци успоставили стандарде и моделе професионалног менаџмента

американци су систематизовали менаџмент, па су у свим сегментима живота, науке и праксе успоставили стандарде, према којима би менаџмент био:

25

1. као активност – нешто што људи спонтано чине. Први пут у XИX веку људи су почели да координирају ту активност, да је осмишљавају. Као активност менаџмент припада свим нацијама, компанијама

2. као идеја – свест о тој активности и анализа исте. Као идеја менаџмент ексклузивно припада Американцима. Први пут се спомиње таленат, способност, вештина, образовање за менаџерске функције итд.

3. као предмет истраживања – мисао и нешто чему се људи уче. Американци су први почели да менаџмент изучавају као предмет научног истраживања. Прва пословна школа у свету отворена је у Уортону у Пенсилванији између 1880. и 1885. год.

уколико би компанија ван САД доживела неуспех то се сматрало последицом недоследне примене америчког модела менаџмента

34. Културне вредности САД – а

културне вредности једног друштва мењају се током времена и приказују шта је у том друштву пожељно за појединца а шта не. Вредности које карактеришу америчко друштво (према социолочким истраживањима) су:

- успех – у раду, достигнућима и статусу- материјализам – власништво, потрошња и поседовање- слобода – исказана кроз стил живота- прогрес – увек ићи напред у технологији, науци, медицини- младост – као начин живота и негованог изгледа- капитализам – доминантни друштвени систем који подстиче

конкуренцију и омогућује избор, квалитет и вредност Као друге карактеристике САД – а су:

- појединци могу да утичу на будућност- свака особа може да изрази своје мишљење- подаци треба да су тачни- треба много рада да би се остварили циљеви- основна обавеза запосленог је према компанији- информације у компанији треба да су свима доступне унутар компаније

постоје основне 4 карактеристике америчке културе: прва, изражени лични интереси. Појединац ставља своје интересе изнад

интереса компаније, али у мери која не штети компанији и њеном пословању друга, материјална мотивација изнад моралне. Морални мотиви се могу назвати

колективним, а материјлани личним. Још једном се истиче индивиуализам у удносу на колективизам

трећа, непостојање идентификације са компанијом. Често мењање компаније у току радног века показује да се запослени ретко потпуно интегришу у своју радну и пословну средину

четврта, поштовање хијерархије у процесу одлучивања. Указује на чињеницу да се за пословодне позиције бирају људи који су прошли веома оштру селекциону процедуру. Претпоставља се да су они најбољи и њиховим одлукама се углавном безрезервно верује

26

35. Привид економског пада САД – а

крај "златног доба" почео је 1970. године. Економисти у САД оптуживали су владу и УСА компаније за мале, недовољне инвестиције. Оптужбе су ишле и на рачун превеликог ослањања на тржишне законитости, што је довело до слабљења извоза јер су се обично у понудама налазили производи непотребни другим земљама

ипак САД су и даље остале најбогатија земља иако су Швајцарска и све скандинавске земље имале веће националне дохотке по глави становника. Сви остали економски параметри били су на страни САД. Нарочито куповна моћ становништва.

У чему се онда огледао пад? Пре се може причати о привиду економском пада из следећих разлога:

прво, о ек. паду могло се говорити са аспекта прошлости, у смислу да се учешће у светској инд. производњи смањило са некадашње 2/3 на 30%. Уместо да доминирају целим светом, на почетку 70 – тих година САД доминирају само већим делом

друго, релативни ек. пад може се посматрати у поређењу са другим (конкурентским) државама, посебно Јапаном и Немачком. Иако су обе земље изашле као поражене из ИИ св. рата имале су знатно боље организован извоз. Тржишту су нудили вредност, квалитет и дизајн.

треће, САД економска посртања, у данашње време имају и своја оправдања. САД су први трансформисали своју привреду прелазећи из сектора производње у сектор услуга. С`друге стране САД имају војну и политичку моћ које су противтежа повременим економским падовима. САД су највећи светски произвођачи хране, која је и најјефтинија на тржишту и представља добру гаранцију спречавања могућих економских криза. То није случај са Немачком и Јапаном. Уколико би њихови производи изгубили конкурентност последице би биле немерљиве. Осим свега наведеног САД извлаче и значајне економске предности из своје културе, односно продајом играних филмова и ТВ серија.

36. Амерички менаџмент на крају XX века

и поред свих евидентних промена у америчкој економији и чињенице да се САД кмпаније сусрећу са озбиљном конкуренцијом на светском тржишту чини се да се амерички менаџмент није променио од свог "златног доба"

ако би европљанин, рецимо енглез, добио посао у САД, шта би приметио у првих неколико дана?

Прво, послодавац би му у писаној форми дао најнеопходније информације везане за посао који треба да ради, затим сазнао би коју плату може да очекује и могуће бенефиције, добио би кључ од улазних врата пословне зграде и место на паркингу

друго, брзо би схватио да иако говоре истим језиком, амерички енглески је далеко директинији, рационалнији, експлицитинији и да се ништа не оставља за нагађање. Американци увек проверавају да ли је оно што су некоме рекли добро схваћено. Тек када службеник, који има право да пита да му се објасни, докаже да му је јасно шта треба да ради, наставља са послом.

треће, у САД се сматра да је информација суштина свега. Зато се не треба играти са неозбиљним информацијама

27

четврто, приправници у Европи дуго чекају да присуствују неком важном састанку, у САД то се дешава већ у првим данима. Амерички менаџери сазивају састанке само ако су сврсисходни. Увек се зна циљ који се треба постићи и састанак је посвећен изналажењу најбоље солуције за његово постизање

37. Систематичност америчког менаџмента

за разлику од европских компанија у америчким се системски прилази свим активностима – од истраживања тржишта, па до зап ошљавања нових људи или размештаја већ постојећих радника и службеника. Амерички менаџери много су посвећенији људским ресурсима и њивовом развоју, и у том смислу, придржавају се одређене процедуре.

рецимо када је реч о запошљавању строго се води рачуна о следећем:- установљавање стварних потреба за новим људима- поштовање савезних закона који дају исте могућности свима- пажљиво проверавање биографије сваког кандидата- детаљна провера анализа здравља, укључујући и склоност ка

наркотицима- провера статуса кандидата на претходном радном месту и разлози због

којих га је напустио када су у питању маркетинг активности, менаџери америчких компанија

системски раде на:- утврђивању глобалне величине тржишта за своје производе и услуге- утврђивању учешћа властите компаније на том тржишту- анализи конкуренције- анализи потрошача- прикупљању података о новим тржиштима на којима би компанија могла

да делује

38. Проактивност америчког менаџмента

свака акција усмерена ка постизању среће и успеха сматра се проактивношћу. представља основну карактеристику америчких менаџера. Њихов принцип је

једноставан: треба само поставити циљеве, распоредити реурсе и организовати се за акцију

за разлику од европских, амерички менаџери су увек спремни за акцију. Сматрају да увек постоје расположива средства којима се циљ може постићи док европљани често нису сигурни у то. За разлику од европских, амерички менаџери тражиће решење иако на први поглед оно не постоји. Битно је да постоји и најмања могућност за успех

проактивне карактеристике америчког менаџера: прво, перманентан позитиван став и однос према раду, што се манифестује

раним доласком, касним одласком са посла, радом преко викенда и сл. друго, јасно истицање личних амбиција, жеље за напредовањем, тежње за

престижном платом . . . Скромност се не сматра врлином треће, мобилност између компанија у потрази за успехом. Веома често мењају

компанију тражећи боље услове за личну промоцију и брже напредовање у каријери

28

четврто, прихватање ризика, често у потрази за успехом селе породицу из места у место, мењају често компаније. Често чине и ствари на које и нису имали право како би постигли што већи успех

29