Akumulacija je izvor sr. za investicije, a investicije predstavljaju upotrebu akumulacije .Sama rec investicije je latinska: investitio ulaganje.Investicije u sirem smislu cine onaj deo dr. proiz. Koji je namenjen kako odrzavanju i obnavljanju tako i njenom uvecanju . sto znaci da se onvesticijama obezbedjuje prosta i prosirena reprodukcija.InvesticjePojam i funkcijeNa makrko nivou one oznacavaju onaj deo bruto domaceg proizvoda koji se trosi za zamenu I prosirenje osnovnih fondova(fiksnog kapitala), kao i za ulaganja u obrtne fondove.Investcijama se povecava raspolozivi capital jedne zemlje I podize njen proizvodni kapacitet. Ovako shvacene investicije oznacavaju se kao realne investicije tj. Investicije u fizicki capital. Finasijske investicije- na nivou pojedini privrednih subjekata pojam investicija sire se odredjuje, tako da pored realnih ukljucuje I finansijska ulaganja.U tom smislu se smatra kupovina akcija radi ostvarivanja dividende ili ulaganje novca u banku radi sticanja kamate.Tim inv. Se ne povecava proizvodni kapacitet pricrede, vec samo vrsi prenos finansijskih sr. izmedju ucesnika u ekonomskom zivotu.Investicije se mogu podeliti na razlicite nacine. Podela na privredne I neprivredne investicije. Prve sluze neposrednom povecanju proizvodnog potencijala privrede (investicije u poljoprivredu, industriju, saobracaj I sl.)Za druge je karaktereisticno da posredno uticu na proizvodnju, njen obim, kvalitet I efikasnost investicije. Podela investicija u osnovne fondove I obrtne fondove. (sa gledista drustvene reprodukcije)Investicije u osnovne fondove predstavljaju ulaganja u zgrade, masine I sl. Za osnovne fondove(fiksni kapital) karakteristicno je da se upotrebljavaju u vise proizvodnih ciklusa i da u svakom od njih, deo svoje vrednosti prenose na nove proizvode.Investicije u obrtne fondove su bitne za odvijanje procesa proizvodnje. Rec je o ulaganjima u prirast zaliha sirovina , nedovrsene I gotove proiz.One ne nastaju cesto voljom privrednih subjekata. Prirast zaliha sirovina je prirodna posledica rastuce proiz. U slucaju poremecaja na trzistu kada je traznja za sirovinama veca od ponude, pricredni subjekti nastoje da stvore rezerce sirovina koje ce im omoguciti proizvodnju u duzem vremenskom periodu.Gomilanje zaliha kod jednih privrednih subjekata praceno je njihovom nestasicom kod drugih.Investicije mogu da budu I neto I investicije I bruto investicije. Neto investicije imaju svoji finansijski izvor u akumulaciji (stednji), koja potice Iz raspodele nacionalnog dohotka(neto domaceg proizvoda)Ta akumulacija oznacava se kao neto akumulacija. Neto investicije kvantitativno su jednake akumulaciji iz nacionalnog dohotka (A): NI=А

Akumulacija je izvor sr. za investicije dok investicije znace upotrebu akumulacije.Stopa neto investicija (i1)pokazuje relativno ucesce neto investicija u nacionalnom dohotku, odnosno neto domacem proiz. I1=NI kroz ND puta 100Neto investicijama se povecava raspolozivi kapital. Od obima investicija zavisi razvojni potencijal pricrede kao i mogucnost otvaranja novih radni mestaAko se akumulacija iz nacionalnog dohotka uveca za amortizaciju koja se koristi za

zamenu izrazavanja osn. Sr. dobija se bruto domaca akumulacija. U procesu upotrebe ona se transformise u bruto investicije iz domaceg izvora. BI=A+AmStopa bruto investicija (i2)koje se finansiraju iz domacih izvora pokacuju relativno ucestce bruto investicija(BI) u drustvenom proiz. (Y) odnosno bruto domacem proiz. I2=BI kroz Y puta 100Bruto investicije du siri investicioni agregati koji, pored neto investicija, obuhvata i amortizaciju,Shodno tome neto investicije se dobijaju kada se od bruto odbije potrosnja fiksnog kapitala, tj. Amortizacija. Pored domaceg izvora(akumulacija iz nacionalnog dohotka i amortizacija)za finansiranje investicija koriste se i inostrana sr. Naime drustveni proiz.(bruto domaci proiz)koji je stvoren u jednoj zemlji sluzi za potrosnju i investicije : Y=C+I To vazi pod pretpostavkom zatvorene privrede, koji ne uspostavlja ekonomske veza sa inostranstvom.Ako uzmemo u obzir uvoz I izvoz dobara I usluga koji stoji na raspolaganju jednoj zemlji za potrosnju I investicije moze da bude manja ili veca od otvorenog domaceg proiz. Y prim=Y+(M-X)Sve zavisi od toga kakv je bilans razmene sa inostrastvom ako izvoz premasuje uvoz stvoreni proit. je veci od raspolozivog I obrnuto Za manje razvijene zemlje, po pravilu, karakteristican je deficit u razmeni s inostranstvom, tj. Viskom uvoza nad izvoza.Ako prerpostavimo da se taj visak upotrebljava za investicije dobijamo treci, najpotrpunije, oblik stone investicija. I2=BI+(M-X) kroz Z puta 100. Ovako definisana stopa investicija predstavlja relativni udeo investicija iz domacih I inostraniz izvora u drustvenom proizvodu.Struktura investicijaEkonomska struktura predstavlja raspored investicija po pojedinim sektorima ekonomske aktivnosti..U najsirem smislu podrazumeva pojedine privredne oblasti (industrija i rudarstvo, poljoprivreda i rudarstvo)tj. neprivredni (obrazovanje i kultura i sl.)a one su se dalj delile na uze sektore, tj. grupe i podgrupe.Pri posmatranju eko. Structure investicija sa stanovista nacionalne privrede, najcesve se ima u vidu njihov raspored po pojedinim oblastima.Marginalni kapitalni koeficijent predsavlja odnost investicija I prirast proizvodnje.On pokazuje koliko je jedinica investicije potrebno da bi se ostvario prirast proiz. za jednu jedinicu.Ekonomska struktura investicija je znacajna jer predodredjuje proizvodnu strukturu nacionalne privrede.Od toga u koje se sektore ekonomske aktivnosti upucuje najveci deo investicija zavisi razvoj tih sektora, ali I razvoj ukupne pricrede I drustva.Smena prioriteta. Nije dobro da se u duzem periodu preterano isistira na razvoju nekiih sektora na racun drugih.Tehnicka struktura investicija pokazuje koji se deo sr. za investicije ulaze gradjevinske objekte, a koji u opremu.Ekonomske efikasnosti investicijaU zavisnosti od toga koji se agregati investicija i proizvodnje koriste , razlikujemo marginalni kapitalni koeficijent u neto i bruto izrazu.Kod neto kapitalnog koeficijenta uporedjuju se neto investicije da prirastom nacionalnog dohotka, dok bruto kapitalni koeficijent izrazava srazmeru izmedju bruto investicija i prirasta drustvenog proiz. K1=NI kroz delta ND k2=BI kroy delta YPutem marginalnog kapitalnog koeficijenta , efikasnost investicija moze se izrazizi i kao kolicnik stope investicija i stope rasta proizvodnje. Prema tome da li mera efikasnosti

neto ili bruto investicija , marginalni kapitalni koeficijent ima sledeci oblik. k1=i1 kroz rND i k2=i2 kroz rY.Marginalni koeficijent efikasnosti je samo recioprocan izraz marginalnog kapitalnog koeficijenta. e1=rND kroz i1 i e2=r2 kroz i2.Efikasnosti investicija zavisi pre svega od njihove ekonomske strukture.Ako je znacajni deo investicija usmeren u kapitalno intenzivne sektore to ce rezultat imati vecu vr. marginalnog koeficijenta na nivou ukupne privrede.Tehnicka struktura investicija takodje utice na njihovu ekonomsku efikasnost.Veca relativna zastupeljenost opreme, u odnosu na gradjevinske objekte, doprinosi vecoj efikasnosti investicija i obrnuto. Ekonomska efikasnost investicija zavisi od toga koliko se uspesno izvode investicioni radobi (brza i kvalitetnija gradnja postaje znacajnija mogucnost za poboljsanje marginalnog koeficijenta)

Privredni sistem je konkretan izraz celine drustveno-ekonomskih odnosa, koji preovladjuju u jednoj zemlji u odredjenom vremenskom periodu.Privredni sistem cine politicke, ekonomske i socijalne institucije, organizacioni oblici, zakonski propisi i pravila, obicajne norme i shvatanja, tradicija i verovanja, vrednosti I ponasanja, koji u interakciji direktno ili posredno deluju na privrednu aktivnost i njene rezultate.Privredni sistem resava ekonomske zadatke: sta, kako, gde, kada, po kojoj ceni, koliko i za koga proizvoditi.Relativni privredni sistem- onaj koji funkcionise u stvarnostiNormativni privredni sistem- onaj koji je sadrzan u zakonskim propisimaIdealni privredni sistem- onaj koji je izlozen u najvaznijim programskim dokumentima drustva.Dva sustinska cilja u funkcionisanju privrednih sistema su: ekonomska efikasnost i socijalna pravicnost.Elemenit privrednog sisitema: institucije i organizacije, sistemska podrucja, kao i insturmenti i mere.-Institucije i organizacije privrednog sistema: trziste, svojina, preduzeca, domacinstva, drzava, banke, budzet, fondovi.-Podrucja privrednog sistema predstavljaju njegove delove koji se odnose na pojedine sektorske, funkcijonalne i teritorijalne segmente nacionalne ekonomije. Tu spada: sistem raspodele, kreditno-monetarni sistem, fiskalni sistem, sistem odnosa s inostranstvom.-Instrumenti i mere privrednog sistema predstavljaju kljucne poluge i sredstva za ostvarinvanje njihovih intencija i ciljeva. U njih spadaju: cene, kamatne stope, porezi, carine.Promene svojinske structure posle II svetskog rata izvedene su eksproprijacijom proizvodnog kapitala putem konfiskacije, sekvestracije, nacionalizacije i agrarne reforme.Uspostavljen je drzavno-vlasnicki centralisticki administrativno-planski ekonomski sistem, u kojem umesto trzista i konkurencije privredom I svescu kao osnovnim ciniocem motivacije upravlja tandem drzava-partija.Ukidanje SKJ kao drzavne partije ukida se i partijska drzava i otvara se put visestranackom politickom sistemu, vladavini prava i pravnoj drzavi.Prelazak na trzisnu privredu je predstavljao otvaranje procesa privatizacije.

Sistemska reforma s kraja 1989.godine i pocetka 90-ih godina proslog veka u celini je bila prozeta liberalnim nacelima i deregulacijom, odnosno filozofijom privatne svojine i trzisnih odnosa.

Privredni sistem Savezne Republike JugoslavijeSavezna Republika Jugoslavija postojala je od 27.aprila 1992.godine do 4.februara 2003.godine.Radikalna reforma privrednog sistema započeta je u prošlosti, ali novi privredni sistem se u novoj jugoslovneskoj drzavi (scg) iz brojnih i različitih razloga veoma sporo uspostavljao.Tek oformljena SRJ, pored raspada dotadašnjeg ekonomskog sistema i jugoslovenskog tržišta,raspada prethodne države i građanskih ratnih sukoba u okruženju, suočavala se sa šokantnim dejstvom sankcija Saveta bezbednosti UN kojima je ona izolovana od međunarodnog ekonomskog okruženja i kojima joj se zabranjuju robne i finansijske transakcije sa svetom.SRJ u to vreme nisu priznale mnoge države.Privredni sistem SRJ počeo je da se formira kao svojevrsna mešavina socijalističkih elemenata u nestajanju i tržišnih osnova privatnosvojinskog privređivanja u nastajanju.Otuda su posledice takvog privrednosistemskodg okruženja bile izostajanje najvažnijih razvojnih poluga,obavljanje plaćanja u stranim valutama,uvođenje obavezne devizne dažbine za svaki izlazak građana iz zemlje,poslovanje banaka van bilo kakvih pravila legalnog novčanog prometa, ukorenjivanje sive ekonomije kao načina života i načina poslovanja,podređenost Narodne banke političkom vrku zemlje,administrativno blokiranje slobodnog formiranja cena, zadržavanje kamatnih stopa na nivou nižem od stope inflacije,crni i šticovani devizni kurs,zabrana otputanja ranika sa posla dok traju sankcije,istrajavanje na tzv.mekom budzetkskom ograničenju.Država sama nije poštovala propise.Došlo je do snažnoh hiperinflatornog toka,1992. Godine.Posledice:efikasan nadzor nad svim primanjima i placanjima ekonomskih posrednika,adekvatan uvid u brzinu opticaja novca,stalno pracenje kamatnih stopa na sve pozajmice,efikasno i blagovremeno odmeravanje i naplata poreskih obaveza predstavljaju elemente kroz koje se ogleda valjanost privrednog pravnog sistema.Kada izmaknu kontroli kamate,plate,porezi,devizni kurs, tada je hiperinflacija neizbezna posledica.Početkom 1994 godine počinje da se ostvaruje Program rekonstrukcije monetarnog sistema. On podrazumeva:jasno definisana pravila igre u regulisanju vlasnistva i prometa robe i faktora proizvodnje,otvorenu privredu s razvijenom domacom i medjunarodnom konkurecijom,stabilan i konvertibilan novac kao cilj i instrument uspesnog privredjivanja..Pretpostavke se svode na uvodjenje:nove valute,fiksiranje njenog vrednosnog odnosa prema nemačkoj marki,finansiranje javne potrosnje iz realnih izvora,oslobandjanje preduzeca od obaveza isplacivanja plata radnicima koji se nalaze na prinudnom odmoru,ukidanje kreditiranja proizvonje koja nema tržišno pokriće,vodjenje restriktivne politke ponude novca,davanje veće podrške malim i srednjim preduzecima..Ipak nije doslo do radikalnijih promena privrednog sistema,zadrzava se i dalje dominacija drustvenog i drzavnog sektora u vlasničkoj strukturi privrede.Tvrdo budzetsko ogranicenje(koje znaci da svako preduzece mora svoje izdatke da drzi u granicama svojih finansijskih mogucnosti) nije se nametnulo kao opštepravilo ekonomskog ponasanja.Mada ustavni okviri SRJ nisu predstavljali prepreku za donosenje nekih znacajnih privrednosistemskih zakonskih propisa,oni su doneti tek sredimo 1996.godine.Uvid u stepen operacionalizovanja p.s. pokazuje da na pojedinim vaznim privrednosistemskim područijima svojinska prava i obligacije,preduzeca,drugi

subjekti,fiskalni sitem,mon.sistem i platni promet,ekonomski odnosi sa inostranstvom,trzište rada, sistem ragulacije..)jos uvek postoje pravne i institucionalne prazn ine i nedorečenosti što ni u kom slucaju nije pogodovalo uspostavljanju normalnog istabilnog poslovanja.Neuskladjenost saveznih i republičkih zakonskih propisa ugrozava jedinstveno trziste i privredi prostor na teritoriji cele zemlje.Nakon ukidanja sankcija,bitno se preispituje dotadasnja privredno-sistemska resenja inastaje niz promena postojecih zakona, a donose se novi zakoni.Tokom 2001.godine SRJ je primljenja u sve medjunarodne finansijske organizacije i regulisala svoja dugovanja prema njima.

Veličina i razvojne pretpostavke državne zajednice Srbija i Crna GoraSFRJ 255804 km2 je površina, tj.bila. SRJ-102173 km2 (formirana 27.4.1992., državna zajednica SCG 4.2.2003.-28.06.2006.) Srbija 88 361 km2(1/3 teritorije i 2/5(41,5%) stanovništva SFRJ)Problem veličine ponovo se nalazi u vidokrugu ekonomskih istraživača.Postale su očiglednije i značajne razlike između pojedinih zemalja u pogledu veličine teritorije, brojnosti st., obima bruto domaćeg proizvoda odnostno bruto nacionalnog proizvoda ili opsega odbrambene moći. S ekonomskog gledišta zemlja je velika toliko koliko iznosi njen bruto domaći proizvod. Belgija i Švajcarska, ma koliko bile male u odnosu na SAD, ekonomski veće od mnoštva nerazvijenih zemalja, čiji su stanovništvo i površina više puta veći, ali im je bruto domaći proizvod manji.Izrael sa svojih nepunih 6000000 stan. I površinom od 21000km2 raspolaže vojnom moći kojom efikasno ostvaruje protivtežu svojim prostorno i populaciono većim susednim zemljama. Male zemlje mogu imati dobre ekonomske razultate i snažnu odbrambenu moć ukoliko su otvorene za spoljnotrgovinsku i vojnu saradnju.Veličina zemlje se višestruko odražava na razvojne mogućnosti nacionalne ekonomije. Za malu zemlju u prostornom i populacionom pogledu javlja se kao potencijalni hendikep (oskudno prirodno bogatstvo, nedovoljni ljudkisradni rasursi, usko unutrašnje tržište i nedostatak konkurencije na njemu) ono što je šrednost velike zemlje (obilje i raznovrsnost prirodnih resursa, odgovarajuća raspoloćivost radne snage, širina domaćeg tržišta i veća konkurencija na njemu). Ove posledice se mogu ublažiti većom otvorenošću za međunarodnu ekonomsku saradnju i povećanjem kupovne moći svojih gradjana.Skoro da nije moguće utrditi odakle dolazi određeni proizbod pošto njegovi delovi i softveri pristižu s raznih strana. Stim u vezi nastaju zajednička preduzeća, strategijski savezi, konzorcijumi i asocijacije koji prevazilaze državne granice. Tako se stvara svet u kome su najveće zemlje i najviše uslovljene spoljnim vezama, a male zemlje- manje zavisne od spoljnih relacija, možda imaju manje resurse, ali ih često mogu raspoređivati slobodnije, usled čega neke mikro-države mogu da formiraju prsten oko velikih država i da u nedogled „grickajući“ njihove potencijale obezbedjuju sopstveni ekonomski napredak. Optimalna veličina zemlje proizilazi iz medjunarodne trgovine, odnosno kao nešto što dovodi u vezu veličinu države s njenom ekonomskom sposobnošću za neprekidno prouzrokovanje uslova sopstvenog održivog razvoja. Zemlja može izlaskom na strana tržišta da se specijalizuje u onome što radi efikasno i kvalitetno pa tako stečenim devizama da obezbedjuje proizvode deficitarne na domaćem tržištu. Ključni faktor koji pospešuje prvredni rast, je prema tome dobro uspravljanje u oblasti zaštite vlasničkih prava, izbegavanja trgovinskih barijera, kao i drugih tržišnih ograničenja, ukljčujući previsoke poreske stope i preveliku regulativu. Za samostalnu zemlju prema tome nije pogodno da bude isuvise mala, ali ni

minimalna veličina koja joj je potrebna za opstajanje i razvoj nije nešto mnogo velika. Mnoge zemlje manje od Srbije imaju veoma visok nivo bruto domaćeg proizvod apostanovniku. Sve to ukazuje da veličina prostranstva i broj stanovnika nisu ineće biti ograničavajući faktor budućeg razvoja privrede Srbije ukoliko se ona što više usmeri na saradnju sa spoljnim ekonomskim okruženjem.

Stanovništvo ir adna snaga kao faktro privrednog razvojaStanovništvo, u procesu privrednog razvoja ima veliki značaj. Obezbedjuje najvažniji input u razvojnom procesu (radnu snagu), i javlja se kao krajnji korisnik razvojnih rezultata. Stanovnistvo je i proizvodjač i potrošač. U ulozi proizvodjača pojavljuje se samo jedan deo stanovništva.To su zaposlena lica, koja učestvuju u stvaranju materijalnih dobara i usluga.Deo stanovništva sposoban za rad odredjuje gornju granicu raspoloživog radnog potencijala.Od ekonomskih mogućnosti države,kao i od karaktera privrednog sistema i načina vođenja ekonomske politike zavisi u kojoj će se meritaj potencijal stvarno koristiti.Svaka zemlje treba da teži punoj zaposlednosti.U ulozi potrošača pojavljuje se celokupno stanovništvo.Ono svojim obimom odredjuje veličinu domaćeg tržišta i tako utiče na proizvodnju. Rast stanovništva definiše donju granicu rasta proizvodnje. Mora biti proizvodnje koliko i stanovnika.Privredni razvoj predstavlja de se uvećava brze proizvodnja od stanovnistva.U nerazvijenim zemljama je potrebno brze uvećavanje proizvodnje nego u razvijenim.Posle Drugog svetskog rata br. St. Na Zemlji se naglo povecao.U novije vreme tempo rasta svetske populacije postepeno slabi i iznosi 1,2%.Godisnje 77 miliona vise.S povecanjem broja st. Rasle su i mogucnosti za njegovo izdrzavanje.Zemlje u razvoju postigle su bitan ekonomski napredak.Demografska ekspanzija i siromaštvo podstakli su neka ekstremna shvatanja o kretanju stanovnistva u kojima se oseca uticaj Maltusa.Kada dodje do preteranog rasta stanovništva, majka priroda se pobrine da unisti ostatke.S privrednim razvojom Se povecava životni standard ljudi i vise-manje automatski reguliše rast st.U nerazvijenim zemljama, problem nije stanovnistvo,ali je bitan faktor koji otežava njihov ekonomski razvoj.

Od 1991. godine do 2002. na prostoru Srbije se dešavaju burne u svim sferama zivota tako da se broj stanovnika u Centralnoj Srbiji osetno smanjio u ovom periodu dok se stanovništvo Vojvodine blago povećalo usled doseljavanja izbeglih lica. Naša zemlja popisom iz 2002. godine broji 7.498.011 stanovnika bez Kosova. Tempo rasta stanovništva predstavlja njegovu strukturu ondnosno prirodne(natalitet i mortalitet) i migracione(useljavanje i iseljavanje). Stepen aktivnosti stanovništva Srbije izražava ponudu radne snage u jednoj zemlji. Čine ga lica koja su sposobna ali i voljna da rade. Nezaposlenost u Srbiji veoma izraženo oko 1m ljudi je nezaposleno. Kvalitet ljudskih resursa predstavlja odnos pismenih i nepismenih gradjana Srbije. 1991. godine broj nepismenih je bio oko 600 hiljada. Obrazovna struktura stanovništva predstavlja broj obrazovanih ljudi. 1/3 st. Srbije starijih od 15 god nema završenu osnovnu školu, svaki treći čovek ima srednju školu, dok više i visoke škole svaki 11 čovek Srbije. Srbija je višenacionalna država(Srbi, Albanci, Madjari, Muslimani, Romi, Hrvati, ostali).