Osnovi-ekonomije-ISPIT-1 (1) (1)

  • View
    230

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Osnovi-ekonomije-ISPIT-1 (1) (1)

  • 7/25/2019 Osnovi-ekonomije-ISPIT-1 (1) (1)

    1/26

    OSNOVI EKONOMIJE

    1.Proizvodnja- transformacija faktora proizvodnje ( inputa) u uinak je procesproizvodnjeFunkcija proizvodnje odnos izmeu koliine inputa koji se koriste u proizvodnji

    nekog dobra i koliine autputa tog dobra. Prikazuje maksimalni obim proizvodnje kojikompanija moe postii uz svaku kombinaciju inputa- !"# ($%&)- 'inak " funkcija (kapital% radna snaga)$apital fizika dobra mainerija% oprema i objekti koji se koriste u procesuproizvodnje zajedno sa sirovinama i materijalimaadna snaga koliina rada koji se koristi u proizvodnji% esto merena radnim satima#unkcija proizvodnje prikazuje maksimalnu kolicinu proizvoda (autputa) koju nekopreduzece moze proizvesti uz svaku zadatu kombinaciju inputa.Preduzeca transformisuinpute proizvdonje u dobra * usluge. Preduzeca ne uzimaju radnu snagu * kapitala da bi i+prodala% ta ista ulaganja potrosacima. ,na ta ulaganja transformisu u proizvod ili usluge.

    o je ono sto funkcija proizvodnje postize. " / # ($%&). predstavlja te+nologiju%kako se te+nologija poboljsava% dobijamo vise ucinaka od isti+ ulaganja.Intermedijarni proizvodi i dodata vrednost kapital (energija * friteza za przenje) *rad (usluga glavnog konobara) sami po sebi su nedovoljni da bi se proizvodili obroci.0irovi sastojci +rane su takodje neop+odni.Proces proizvodnje pretvara sastojke +rane ugotove obroke% u ovom sluaju sastojci +rane su intermedijarni proizvodi % ono koji susamom proizvodnjom pretvoreni u neto vrednije% precizno govorei u ovom procesuproizvodi nisu obroci nego dodata vrednost sirovim sastojcima +raneFiksni i promenjivi inputi input koji kvantitativno moe biti promenljiv je varija!ini input. ,naj input ije se koliine ne menjaju je- "iksni input12a duge staze3 svi inputi su po definiciji promenljivi. 12a krae staze3 definiemo

    kao period u toku kojeg jedan ili vie inputa ne mogu varirati (primer4 u emitovanjuklasine muzike ploe i kompakt diskovi su varijabilni input u kratkoronojproizvodnji% ali predajnik je fiksni input)

    #. Proizvodnja u kratkoro$nom periodu i uticaj te%noo&ije na "unkciju proizvodnje'(sike)*.# i *.+,

    Proizvodnja u kratkom roku- vremenski period u kome je input rada varijabilni input% ainput kapitala fiksni recimo da je vrednost $ " $5 " 6. $ratkorocna proizvodna funkcijaprolazi kroz koordinatni pocetak. Pocetno dodavanje varijabilnog inputa povecava autput

    6

  • 7/25/2019 Osnovi-ekonomije-ISPIT-1 (1) (1)

    2/26

    po principu rasta kamate. #unkcija ima osobinu da do neke tacke dodatna jedinicavarijabilnog inputa daje sve manje povecanje u autputu. #unkcija proizvodnje ili kriva ukupnog proizvoda pokazuje odnos izmeu brojazaposleni+ radnika i proizvedene koliine autputa. Porast rada uzrokuje i porastproizvodnje% sve dok se ne dostigne ma/imalni obim proizvodnje% a nakon toga

    proizvodnja poinje da opada(jedan varijabilni input% a svi ostali fiksni)- zakon oopadaju-im prinosima 'sika *.#, 7oze se zakljuciti4 ako su dodati jednaki iznosivarija!ino& inputa a svi ostai inputi ostaju "iksni rezutirajuci rast autputa ce nakraju postati opadajuci./a%vajuju-i te%noo&iji i rastu do%odka proizvodnja +rane se poveala 85 puta uodnosu na pret+odni vek (slika 9.:)

    +.0kupan mar&inaan i prose$an proizvod (sika *.2 i *.3,

    8

  • 7/25/2019 Osnovi-ekonomije-ISPIT-1 (1) (1)

    3/26

    Mar&inani proizvod je poveanje autputa koje nastaje usled jedne dodatne jediniceinputa7P " promena autputa ;promena inputa radaOpadaju-i mar&inani proizvod- je zakonitost po kojoj m.proizvod inputa opada sapoveanjem koliine tog inputa (uz ostale fiksne inpute)

    Prose$an proizvod rada " autput;input rada

  • 7/25/2019 Osnovi-ekonomije-ISPIT-1 (1) (1)

    4/26

    bego udvostruuje% ako se udvostrui koliina svi+ inputa% odnosno% da se sa poveanjemautputa smanjuje dugoroan prosean troakMerio konstantni% prinosa u odnosu na o!im- podrazumevaju da se obim proizvodnjeudvostrui% ako se svi inputi koliinski udvostrue% odnosno da je dugoroan proseantroak% konstantan iako se autput poveava

    Opadaju-i prinosi od o!ima8 desekonomija- podrazumevaju da obim proizvodnjenekog inputa opada% sa porastom koliine tog inputa% odnosno da se sa poveanjemautputa poveava.

    6. Ekonomski 'oportunitetni, tro9ak- je troak koji proizilazi iz proputeni+ prilikakada preduzee ne koristi svoje resurse (radna snaga% kapital) za najbolju alternativnuupotrebu. Po racunovodjama on je nula (ne postoji) a po ekonomistima on postoji% jer daga vi ne koristite mogli bi ga izdavati nekoj drugoj firmi * ubirati zakupninu.7a$unovodstveni prikaz tro9kova ukljuuje sve vrste trokova koji imaju novanitok% i na osnovu nji+ se radi kalkulacija. $alkulacija pokazuje da li stvaramo ili gubimonovac u preduzeu.#inansijske raunovoe sagledaju bilans stanja i uspe+a % promene u

    aktivi i pasivi i na osnovu toga se vidi ra$unovodstveni tro9akNepovratni tro9ak- je uinjen troak i ne moe se promeniti sadanjim i buduimodlukama0kupni pri%od- pri+od od realizovanog autputa (proizvoda i usluga)zavisi od cene % asamim tim i od tranje " !=P koliina = cena

    *. 0kupni troskovi(@) su srz poslovni+ odluka% oni upravo registruju konkurencijskeprivlacnosti. roskovi su ras+odi preduzeca koji su neminovnost proizvodnje roba *usluga * mogu se iskazati naturalno * vrednosno tj. kao utrosak inputa. Fiksni trosak8opsti ili rezijski troskovi. ,vi troskovi se jos nazivaju * troskovi instalirani+ kapaciteta.,va vrsta troskova mora se placati cak * ako preduzece povremeno ne radi% a nece sepromeniti ako se promeni obim proizvodnje% sto ce reci da ne zavise od obimaproizvodnje. #iksni troskovi su oni troskovi koje preduzece snosi dok posluje bez obzirana obim proizvodnje. 2epovratni troskovi su troskovi koju su vec izazvani * ne mogu senadoknaditi. Kratkoro$ni "iksni tro9ak SF: - je troak koji se menja sa obimomproizvodnje % a moe se eliminisati samo prestankom proizvodnje. Varija!ini troskovi8oni troskovi koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje. o su utrosak materijala uproizvodnji% energija utrosena za rad itd. Aarijabilni troskovi zapocinju u nuli kada je Bjednak nuli.Kratkoro$ni varija!ini tro9ak SV: - je troak koji se menja zavisno od koliineproizvedenog autputa'(sika ;.# pano a,Kratkoro$ni ukupan tro9ak" kratkoroni fiksni troak Ckratkoronivarijabilni troak [email protected]"0#@ C [email protected]

    ;. Kratkoro$ni &rani$ni tro9ak '(sika ;.1,8

    ili marginalni troak je SM:- poveanje%promena ukupnog troka koji nastaje zbogproizvodnje jedne dodatne jedinice autputa

    D

  • 7/25/2019 Osnovi-ekonomije-ISPIT-1 (1) (1)

    5/26

    [email protected] " promena u varijabilnom troku (ukupnom);promena koliine autputa. Prodajadodatne jedinice autputa po nizoj ceni je prvi factor koji utice na granicni pri+od. #irmasmanjuje cenu da bi prodala dodatnu jedinicu autputa% po kojoj su sve ranije jediniceautputa mogle biti prodate.'(Sika ;.# pano !,0kupni tro9ak8 M:

    B. Kako krive &rani$no& tro9ka 'SM:, i pri%oda 'SM7, odre4uju &rani$ne usovemaksimiziranja pro"ita u kratkoro$nom periodu '(sika ;.2 pano a,

    F

  • 7/25/2019 Osnovi-ekonomije-ISPIT-1 (1) (1)

    6/26

    Profit je maksimiziran u taki G kada je 7"[email protected] M:% marginalni trokovi opadaju- pove-ati nivo autputaM7 D M:% marginalni trokovi rastu smanjiti nivo autputa

    M7>M:% marginalni trokovi su minimalni ostati na istom nivou autputaProfit raste dok se ne postigne obim proizvodnje. ' toj tacki su granicni pri+od * granicnitrosak jednaki sto odgovara tacki G. Pravilo da je profit maksimiziran kada su granacnipri+od * granicni trosak jednaki vredi za sva preduzeca.

    1. Prose$ni i &rani$ni tro9kovi u du&oro$nomperiodu '(sika ;.6,

    u&oro$ni periodje period dovoljno dug da preduzeesvoje inpute prilagodi promenama uslova proizvodnjeu&oro$ni ukupni tro9ak G

  • 7/25/2019 Osnovi-ekonomije-ISPIT-1 (1) (1)

    7/26

    Ekonomija o!ima je osobina da dugoroni proseni ukupni troak opada sapoveanjem obima proizvodnjeKonstantni prinosi od o!ima- je osobina da se dugoroni proseni troak ne menja sapromenom koliine autputaKriva G=

  • 7/25/2019 Osnovi-ekonomije-ISPIT-1 (1) (1)

    8/26

    Super ii a!normani pro"itje ist ekonomski profit koji tano iskazuje sve ekonomsketrokove (pravilno meri). 0upernormalni (abnormalni) profit je istinski indicator vasegdobrog obavljanja posla% vezivanja vaseg vremena * kapitalni+ fondova u posao.

    1+. Osnovna o!eeHja trHi9ta savr9ene konkurencije i kratkoro$ne krive traHnje

    preduze-a i trHi9taOsnovna o!eeHja trHi9ta savr9ene konkurencije- Veiki !roj u$esnika- o!ra i usu&e su pri!iHno isto& kvaiteta i svojstava- Potpuno so!odan uazak i izazak u &rane proizvodnje- o!ra o!ave9tenost svi% u$esnika %na trHi9tu o cenama kvaitetu usovimaprodaje- Pri%vata$i cena8(price taker) su preduzea koja nemaju nikakvog uticaja natrine cene% pa i+ pri+vataju kao zadate'(sika B.#,

    M7>P

    12.Kratkoro$na i du&oro$na krivaponude konkurentno& preduze-a'(sika B.+,

    Kratkoro$na kriva ponude SM:se sastoji iz dela (P"

  • 7/25/2019 Osnovi-ekonomije-ISPIT-1 (1) (1)

    9/26

    aka zatvaranja- ispod te take preduzee smanjuje svoje gubitke ako prestane daproizvodi.

  • 7/25/2019 Osnovi-ekonomije-ISPIT-1 (1) (1)

    10/26

    0kupan pro"it > ukupan pri%od ukupan tro9ak0kupan pro"it > prose$an pro"it ( prodata koi$inaPro"it po jedinici proizvoda> cena prose$an ukupni tro9ak'kupan profit moemo da izraunamo i na sledei nain4 profit po jedinici proizvoda =koliina

    17. Trina i industrijska kriva ponude , ulazak i izlazak preduzea i nulti ilinormalni proft(grafkon 9.4 pano a

    !riva trine ponude je "zbir svih krivih marginalnih trokova pojedinanihpreduzea. Kriva marginalnog troska nam govori koliko autputa ce preduzecepo

Search related