Konflikti, pojam, vrste, naini reavanja

Konflikti, pojam, vrste, naini reavanjaKonflikt je neizbena pojava u naim ivotima, od roenja pa do smrti. Ako se konflikt definie kao sukob interesa, jasno je da moemo doiveti najrazliitije vrste konflikata sa najrazliitijim ljudima, kao i samim sa sobom.Zabluda je da je konflikt uvek negativna stvar, tavie on jako esto moe rezultirati pozitivnim ishodom, samo treba znati upravljati njime.Do danas je napisano veoma mnogo knjiga o razliim vrstama konflikata, kao i o nainimareavanja istih. Ako zanemarimo detaljne podele, moemo se osvrnuti na ono to je najbitnije, a to je rukovanje konfliktima i pozitivne stvari koje iz njih moemo dobiti.Iz konflikta skoro uvek moemo da izaemo zadovoljni ili bar poueni, a ne kako to implicitno vai - poraeni i osujeeni.Osnovno pitanje je da li su konflikti poeljni ili ne? Zavisno od toga kako reagujete kada se naete u konfliktnoj situaciji, odgovor moe biti pozitivan ili negativan. Mnogi ljudi kada su u sukobu reaguju suenim obimom panje, ne promisle dovoljno o svim aspektima situacije, ponaaju se naglo, reaguju telesno umesto misaono. Ako ste od tih ljudi, verovatno smatrate da je konflikt nepoeljan. Sa druge strane, manji broj ljudi smatra da konflikt otvara vidike, da je prilika za promiljenje i reorganizovanje postojeeg stanja, da rui status quo i da pokree na bolje. Tako, oni smatraju konflikt poeljnim. ak iako nikada niste razmiljali o (ne)poeljnosti konflikata, moete nauiti vetine rukovanja istim. Moete sebi priutiti da kada se naete u sukomu sa sobom, sa drugima ili sa itavom grupom ljudi, koristite dobro utvrene strategije za reavanje konflikata. To se sve moe postii pravilnim razmiljanjem i vebanjem. Pre toga, trebalo bi opisati najee vrste konflikata i obrazloiti njihove potencijalne pozitivne aspekte.Rani konfliktiDanas vai shvatanje dabez konflikta nema razvoja.Poto znaenje rei konflik potie iz latinskog i u prevodu znai udar, ok, moe se shvatati ire nego to je uobiajeno.Naime,u ranom detinjstvu, bez izvesne vrste oka nema ni napretka.Svaka razvojna faza nosi poneki ok.Bebi je okkada je gladna, a majka istog trenutka nije tu da je nahrani. Meutim, ovaj ok, odnosno mala frustracija, pomae bebi da vremenom shvati da majka nije deo nje, njeno orue za hranjenje, i da pone da uvaava injenicu da postoji na ovom svetu neko osim nje. Bez ove vrste oka, beba ne bi bila u stanju da se normalno razvija. Ako odemo malo dalje u detinjstvo, kada dete ve ima svest, nameru i mogunost rasuivanja, nalazimo mnoge druge korisne okove koji pospeuju razvoj. Na primer, polazak u vrti je jedna vrsta oka. Tada dete ui da se postepeno odvaja od roditelja, dolazi u situaciju da bazinu sigurnost steenu u svom domu, menja za jedno mnogo nesigurnije mesto, ali na to mestu dobija ansu za uenje novih vetina. Kada dete prihvati da je obdanite mesto na kom e provoditi neko vreme, ono pokuava da se uklopi u grupu dece. Tada uglavnom nastaju novi konflikti. Deca nemaju potrebe da izlaze u susret pridolici na nain na koji to rade topli roditelji. Deca se esto meusobno sukobe, elei da zadovolje svoje potrebe, a ne obazirui se na tue. Ovo je jo jedan konflikt koji najee rezultira pozitivnosazrevanjem i uvianjem da u ivotu moramo praviti izvesne kompromise, ili da moramo uiniti neto znaajno da bismo bili prihvaeni kao voa, te broj kompromisa svesti na minimum. Generalno, ovakvi sukobi mogu da motiviu dete da se bori za svoje mesto. Meutim, ako nije bilo dovoljno konflikata u prethodnim fazama, mogue je da se dete ni u ovom nee snai dobro. Tako bi ono moglo da se povue od drugara i da pati za majkom koja je ispunjavala sve elje. Ve ovde moe da se vidi sutina izlaenja na kraj sa konfliktima.Nama treba priprema i obuka za ivot i reavanje sukoba. Ako tu pripremu ne dobijamo adekvatno, naiiemo na preprake koje emo naknadno uiti da reavamo. Tada konflikt moe biti bolan, ili ak razoran za nas.Poenta je u sledeem: od roenja stupamo u neke vrste konflikata, jer su oni apsolutno neizbeni. Najbolje to moemo uiniti za sebe je da to pre nauimo da gledamo njihove pozitivne strane i da ih reavamo

Gotovo uvek moemo nauiti da uz malo muke ovladamo konfliktom i reimo ga adekvatno. Da ih izbegnemo ne moemo, zato je najbolje da se sa njima suoimo. Deca se ponekad teko mire sa injenicom da njihove potrebe ne mogu uvek i odmah da budu zadovoljene. To je u detinjstvu normalna stvar. Meutim, postoji dobar broj odraslih ljudi koji nije shvatio ovu injenicu i koji na frustracije nekih potreba ili elja reaguje gorinom, besom, povlaenjem ili uasavanjem. U odraslom dobu je to izvor potekoa, nesporazuma sa drugima, nesporazuma sa sobom oko odreivanja prioriteta u realnosti.Od unutranjih do spoljanjih konflikataPre nego to uopte razmotrimo konflikte sa drugima, treba da se osvrnmo na sopstvene, unutranje sukobe koji nam onemoguavaja da postupamo u skladu sa relanou i naim buduim dobrom.Kada doivljavamo unutranji konflikt to znai da ne moemo da pomirimo neke elje i misli tako da rade zajednikim snagama u nau korist.Tada se doivljava tenzija, napetost, dolazi do stresa. Unutranji konflikti mogu da se okupe oko razliitih tenji. Nisu sve jednako pozitivne, niti poeljne. Moda najlepi, ali esto i najtei unutranji konflikt je kada pokuavamo daizaberemo samo jedan od dva jednako poeljna cilja.Na primer,ena dobija ponudu za atraktivan posao, sa dobrom platom, lepom kancelarijom, zagarantovanim poslovnim putovanjima i honorarima. Sa jedne strane to je ispunjenje njenog sna. Meutim, u toku ivota ona je ostvarila i drugi san, koji sada zahteva posveenost. To je njena porodica koja je sainjena od mua i dvoje male dece. Deca trae panju i majku, njenu negu, prisutnost i ljubav, drugim reima trae puno vremena koje u sluaju prihvatanja posla ona ne bi mogla da im prui.Iako je ovo konflikt koji ukljuuje izbor jednog od dva najlepa cilja, on moe biti i najtei konflikt, jer osobu suoava miljenjem da ne moe imati sve o emu je uvek sanjala. Postoje i drugi unutranji konflikti. Na primer -kako od dva zla izabrati manje.Ovakvi konflikti mogu nositi mnogo tenzije i nezadovoljstva, ukoliko se ne pomirimo sa tim da ivot nosi i takve situacije.Zaposlili ste se u firmi zajedno sa dobrim prijateljem. Vama posao ide bolje i napredujete, va prjatelj iz nekih razloga stagnira. Sadaste na vie poloaju od njega i ef vam daje zadatak da otpustite izvestan broj radnika koji vie nisu potrebni. Izmeu ostalih, na listi je i va prijatelj. Ovo je zadatak koji morate da uradite jer je u opisu vaeg posla, ali ne moete da saoptite prijatelju da je otputen. Tenzija koju oseate vam samo odmae da realno razmislite koje sve opcije imate i da izaberete pravu. Postoji jo jedna primer unutranjeg konflikta, oponentan ovom prvom. Svodi se na pitanjekako da udovoljite i sebi i drugima kada imate suprotne elje.Da biste usreili vaeg partnera, esto mu pravite ustupke koje u stvari ne elite. Oseate se iscrpljeno i nesreno zbog toga, a kao da nemate snage da njemu uskratite elje. Gledate crno-belo i trpite. Preispitujete se da li to sve uopte ima smisla i oseate se pomalo uzaludno, meutim niste mu nita ni pomenuli kako konflikt iz unutranjeg ne bi preao u spoljanji.Ovi primeri se mogu preslikati na brojne sline koji su locirani oko ovih polova. Za svaki postoji reenje i reenjemoe biti dobro.Smernice za reavanje konflikataPrincipi za reavanje unutranjih i spoljanjih konflikata se ne razlikuju znatno. Osnovna razlika je u broju aktera. Nekad je dovoljno da se sami sa sobom dogovorite ta je najbolje reenje za vas, a nekad je potrebno daukljuite i druge ljude u dogovor. Mada, ako bolje razmislite, reenje svakog konflikta ukljuuje i druge osobe. Tipovi konflikata koji su opisani mogu iz unutranjih prerasti u spoljanje, ali ono to im je zajedniko je da su veoma lini. Sva tri tipa konflikta ukljuuju emocije prema blinjima. To znai da se mogu reavati na intimniji nain od profesionalnih ili pravih neprijateljskih konflikata.Ovakvi lini konflikti se mogu reavati mirnim putem. Sledee stavke moete shvatiti kao smernice za pripremu i u najboljem sluaju reenje konflikta. Ovo je baza koja se nalazi u svakoj nekonfliktnoj osobi i koju i bi i vi trebalo da prihvatite da biste izbegli konflikt. To moete uraditi na sledei nain:1. promiljanjemu zavisnosti od vae odluke konflikte ostati unutranji ili e prerasti u spoljanji. Bez obzira na to, za reenje konflikta neophodna je promiljanje koje moe biti verbalizovano, a moe ostati i u vama. Ovo promiljanje podrazumevaa. priznavanje sopstvenih oseanjapriznajte sebi ili drugima kako se zaista oseate. Ako je u pitanju tenzija, tuga, nezadovoljstvo, nemojte skrivati i potiskivati ta oseanja, ve ih priznajte. Ako ih skrivate, neete imati mogunost da ih proradite, moda ih nikada neete ni osvestiti dovoljno, a onda postoji mogunost da ete dugo ostati nezadovoljni i bez kontakta sa svojim bazinim oseanjimab. nalaenje alternativaukoliko je do konflikta dolo, ukoliko se oseate ugueno i traite izlaz iz situacije, poeljno je da umesto da se guite u svojim negativnim oseanjima, razmiljate o pozitivnim ishodima. Razmiljajte na koje sve naine moe da se rei konflikt. Skoro uvek postoji vie reenja, i skoro uvek je neko reenje zadovoljavajue. Ako ste fiksirane na va oaj povodom konflikta, teko da ete moi trezveno da razmiljate o reenjimac. uzimanje u obzir vaih blinjihnapomenuto je da je svaki konflikt, koliko god on bio unutranji, obavezno u bliskoj bezi sa drugim osobama. Ljudska bia su drutvena bia. Nema sree na svetu bez drugih ljudi. Da bi vaa srea bila prava, ona mora da ukljui i sreu vaih blinjih. Ukoliko pokuate da donesete sebinu odluku, ne uzimajui druge u obzir, konflikt se nee reiti sreno ni po druge ni po vas.1. dogovoromkada dobro promislite ta elite, izlistate sve alternative, onda treba doneti odluku u vidu dogovora. Dogovor moe biti sainjen u vama kao dogovor izmeu suprotnih stavova ili moe biti dogovor sa drugom osobom. Dogovor podrazumeva promatranje sledeih elemenata:a. iznalaenje prioriteta- kada ste u prethodnomkoraku izlistali alternative, meu njima pronaite ono to vam je prioritet. Da li vam je prioritetnija karijera ili deca. Da li vam je prioritetniji drug ili novac. Bitno je da ne brkate pojmove. Prioritet vam nikako ne moe biti da pobegnete od konflikta. To je samoobmanjivanje. Uvek je priorit reiti konfiktb. kompromiskompromis podrazumeva da malo dobijete, ali malo i izgubite. Poto je prioritet reiti konflikt, a ne moemo uvek imati sve to poelimo, ponekad se moramo neeg odrei zarad naeg budueg dobra i sree. Kompromisna situacija se najbolje vidi u primeru sa partnerom. Ukoliko vi i va partner imate razliite elje, ne mora neminovno dolaziti do svae ili razilaenja, takoe ne morate trpeti njegove elje i zapostavljati svoje. U ovom sluaju je kompromis, takoe baziran na prioritetima, skladno reenje. Ako volite vaeg partera onda vam je on prioritet. Da biste voleli partnera, morate prvo voleti sebe, tako da ste i vi prioritet. Kada su dva prioriteta u sukobu elja, najbolje je da se nau na sredini, odnosno da naprave kompromis. Sigurno postoje aktivnosti koje volite zajedno da radite, a ove koje ne volite zajedno, moete i odvojeno.c. pomirenjepostoji varijanta i da pomirite suprotne stavove u vama ili izmeu vas i vae okoline. Ovo ponekad moe biti dobitna kombinacija jer se tako ne odriete nieg, meutim ovo nije uvek lako ostvarivo. Moete da pomirite potrebu za karijerom i majinstvom tako to ete potraiti podrku vaih blinjih, organizovati vreme i napraviti plan rada, ali kako dan traje 24h pazite da se ne opteretite jer tako nema nita od zadovoljstva. Najbolje je da se uzdate u sebe, ali nije greh traiti podrku u blinjima. Za pomirenje suprotnih sila treba dosta truda, ali zrelim i stabilnim linostima to esto polazi odruke.Kako sve ovo izgleda kada se verbalizuje? Opisani konflikti su bazino unutranji, ali mogu postati i spoljanji. Opisane tehnike za reavanje konflikata su takoe bazino unutranje i odnose se na pripremu za suoavanje sa konfliktom.Vi ste osobakoja sama sa sobom prvo mora da promisli i da se dogovori, da prizna sebi svoje elje i prioritete. U idealnoj situaciji i u skladnim meuljudskim odnosima, sve moe proi ovako glatko, meutim, to esto nije sluaj.esto druga strana ne eli da tako olako prihvati vae stavove ve namee svoje. Tada nastaje pravi spoljanji meuljudski konflikt koji zahteva vetine pregovaranja i sluanja. to je konflikt blii kulminaciji, to vam je potrebno vie vetina reavanja konflikata kako se ne biste slomili, ve uspeli da budete konstruktivni.SvaeAko niste uspeli da usvojite smernice po kojima funkcionie nekonfliktna osoba, vi i sa blinjima moete lako ui u pravi konflikt, svau, koja esto podrazumeva neprijateljske stavove, pa i uvrede. esto se uje da se ljudi vole, ali da su u stalnim konfliktima i da ne mogu da ih ree. To nije tano. Mogue je samo da ne znaju kako da ih ree. Ali reenje postoji i nalazi se u prihvatanju sebe i drugih i nenasilnoj komunikaciji. Reenje je u prihvatanju realnosti koja ponekad osujeuje nae elje.Osnovno pitanje je da li zaista elite da reite konflikt sa drugim ljudima, ili prosto elite da budete u pravu?Da li hoete da budete gospodar ili da ivite u fer odnosima. Ako elite da gospodarite, moda i moete to da postignete novcem, titulom i tenjom ka savrenstvu. ak i ako to dobijete, oekujte strahopotovanje, a ne potovanje, oekujte povinovanje, a ne prihvatanje.Najvei broj ljudi nema tu mogunost da se ponaa kao kralj, zato bi bilo poeljno da ne razvija takva oekivanja. U sferi meuljudskih intimnih odnosa, srea se nalazi u razumevanju i prihvatanju, a ne isticanju sopstvenih potreba kao jedinih bitnih. Kao to je napomenuto, vee elje bez drugih ljudi teko da mogu biti ostvarene, a svaki prioritet podrazumeva suoavanje. Meutim, iako mnogo ljudi ovo zna na svesnom nivou, ipak ne postupa kao ranije opisana nekonfliktna linost, ve ulazi u svae, ponekad veoma estoke svee sa blinjima.ta raditi u takvim konfliktnim, a emocionalno obojenim situacijama, kao to su partnerske, porodine i prijateljske svae, koje ponekad mogu da narue ceo koncept srenog ivota? Beanje od konflikata nije reenje. Potiskivanje problema je moda najgore reenje. Jedino je suoavanje sa konfliktom potencijalno dobro reenje. Potencijalno, jer se treba suoiti na pravi nain.Baza reenja konflikta je u komunikaciji. Ljudi su razvili govor jer se inae ne razumeju.Kada reagujete na neki sukob agresivnim utanjem, ne oekujte da e to bilo ko razumeti. Morate komunicirati. Meutim, ta komunikacija treba da bude prava i iskrena komunikacija. Svaa nije primer iskrene komunikacije.Sagovornici pokuavaju jedno drugo da optue za izazivanje svae. Raste tenzija. Naravno, ne slau se oko toga ko je prvi poeo. Razgovor prerasta u viku. Vikom pokuavaju da smire viku, optuujui jedno drugo ko je prvi poeo da se dere. Kako Kristof Kare zanimljivo to ilustruje, uglavnom ena upuuje sledeu reenicu : nervira me jer se dere, a od partnera dobija povratnu : derem se jer menervira. Ovaj primer dovoljno dobro ilustruje ishod ovog konflikta. Naravno, ljudi se vrte u krug i ne uspevaju nita da ree. Razgovor prestaje kada se energija istroi, a konstruktivno reenje izostaje. To otvara put novim konfliktima.Osnovno pitanje je da li zaista elite da reite konflikt sa drugim ljudima, ili prosto elite da budete u pravu?Da li hoete da budete gospodar ili da ivite u fer odnosima.

Dakle, ako elite da izbegnete mune svae u koje moda esto ulazite, valjalo bi da izbegnete sledee tri stvari:1. ne postavljate pitanje ko je prvi poeo.To oigledno moe samo da nervira, i svakako nije najbitnije na svetu. Najbitnije je da konflikt postoji, a utvrivanjem ko je prvi poeo, neete ga reiti.2. ne viiteta time postiete? Naravno da postiete pranjenje energije i tenzije koja vas preplavljuje. Ali, ta konstruktivno postiete? Ponekad moete zaplaiti vaeg sagovornika i ispasti pobednik, ali da li je to reenje konflikta? Gore je opisano da imperatora ima malo, a vi se verovano nalazite u odnosu koji je implicitno baziran na jednakosti. Vikanje samo sputava vau sreu.3. ne budite pasivno-agresivniako elite da durenjem postignete cilj, moda i postignete, ali kratkoroni. Pravo reenje konflikta se ne postie ni otvorenom,ni pasivnom agresijom.Kada se naete u neposrednom konfliktu sa vaim blinjim, poeljno je da se postavite na sledei nain. Ukoliko je konflikt ve verbalizovan i u toku, ukoliko je dobrim delom ve postao svaa, a vi sauesnik, usvojite sledee naine ponaanja:1. obraajte panju na sadraj poruke, ali i na formusadraj poruke vam najbolje govori ta osoba misli, dok vam forma moe odati kako se osea. Intonacija, izraz lica ponekad govore vie nego same rei2. sluajte i odgovarajtepustite sagovornika da ispria svoju priu i sasluajte ga paljivo. Dajte mu do znanja da ste ga uli i odgovorite vaim iskrenim stavom na njegovu poruku3. budite autentiniigranje razliitih igara moe da donese pobedu u bici, ali ne i u ratu. Igranje igara ne reava konflikt, ve ga produbljuje. Zato budite to to jeste. Ne plaite se da kaete ta mislite i oseate. Jedino tako moete razmotriti problem4. predlaite reenjaiako mislite da ste promislili sve alternative i da moda znate koje je najbolje reenje vaeg problema, moda se druga strana ne slae sa vama. Predlaite reenja i zajedno diskutujte o njima. Sa druge strane, pokuajte da se suzdrite od zahteva da i va sagovornik bude pun inovativnih reenja. Jednostavno recite ta vi mislite da je ispravno i pokuajte da diskutujete o tome5. ukoliko se naete u konfliktu sa jako tekim sagovornikom koji se koristi zabranjenim stilovima komunikacije u konfliktu, optuuje vas, biva pasivno-agresivan ili vie,nemojte na sebe uzimati zadatak da ga prevaspitavate. Time moete samo pojaati tenziju. Umesto toga, ne odustajte od vaih principa dobre komunikacije. Ostanite staloeni i drite se osnovne prie. Fokusirajte se na osnovni problem i ne dozvolite da vas sporedni ometu.ta sve radi svaalaki tip?a. alje negativne porukeovo se moe poistoveti sa sebilukom, jer osoba trai da se odreknete svojih elja i stavova da biste nju usreilib. istie seako je cilj pobediti u svai, deo svaanja je isticanje, epurenje, pokuaji da se reputacija gradi na sputavanju sagovornikac. podsmeva sena razliite naine. Odbijanjem dalje prie, direktnom ironijom, namernim pogrenim tumaenjemd. etiketiravau celu linost pokuava da okarakterie nekim vaim ponaanjem. Ako ste nekada postupili nemarno, kae vam da ste nemarna osoba. Ako ste neto preuli, kae da ste nepaljivie. pogreno uoptavakoristi se reimauvekinikadna neprikladan nain. Ako pojedinac eli da rasplamsa svau i iz nje izae kao pobednik, esto e vam uputiti reenicu tipa ti nikada nisi tu za mene ili uvek hoe da sitera svoje1. esto se deava da smirenost jednog sagovornika jo vie poveava tenziju u drugom, koji je reio da izae kao pobednik iz konflkta, a ne da ga zajednikim snagama rei. Ukoliko je va sagovornik agresivan i ne omoguava vam da nastavite razgovor o prvobitnom problemu, ne insistirajte.Obrazloite da niste za taj vid komunikacije, ve da elite da zaista popriate o problemu, trezveno i uzajamno2. ponekad ni ovo ne dovodi do reenja. esto se to deava u situaciji sa jako dominantnim ili agresivnim ljudima. Oni esto ele da gospodare situacijom i sve dre pod kontrolom. Ako uvidite da je komunikacija, koja je sr reavanja konflikata, nemogua sa vaim sagovornikom, vratite se na poetak i ponovo preispitajte svojeprioritete.Da li elite da imate odnos sa osobom koja nee da vas saslua i sa vama razgovara?Poenta je u tome da zaistapostoje osobe koje nisu nauile osnovne vetine komunikacije, koje ne veruju poslovici da lepa re gvozdena vrata otvara, po prirodi su impulsivne i jako je teko ostvariti kontakt sa njima. Ako ste vi mirotvorac pa naiete na takvu osobu, manja je teta. Moete pokuati da svojim vetinama poboljate komunikaciju, a ako nita ne funkcionie, moete i otii. Vea je, meutim, teta ukoliko ste vi sami impulsivni, konfliktni i nekompromisni. Tada verovatno vi bivate izvor tenzije i gajite nerealistina oekivanja da e se ostatak sveta povinuti vaim eljama. Bilo bipoeljno da preispitate koliku korist, a koliku tetu dobijate od toga.Ako uspevate da osvajate svoje ciljeve na silu, verovatno vas se ljudi plae, moda vas i ne vole, ali moraju da vas trpe, a moda jo neto gore od toga. Reeno je da svaki konflikt i unutranji i spoljanji implicitno ukljuuje i druge ljude. Ako teite srei i skladu, poeljno bi bilo da to postiete razumevanjem, saoseanjem, razgovorima i dogovorima.Osobe koje nisu nauile osnovne vetine komunikacije esto su po prirodiimpulsivne i jako je teko ostvariti kontakt sa njima. One su izvor tenzijei gaje nerealistina oekivanja da e se ostatak sveta povinuti njihovim eljama.

Razumevanje sagovornika u konfliktuNe prerasta svaki konflikt u pravu svau.Kada se naete u konfliktu sa osobama koje vam nisu bliske i koje ne dozvoljavaju sebi da vas optuuju, konflikt se uglavnom svodi na nerazumevanje i na skrivena loa oseanja.Moete sebi da omoguite u takvoj situaciji da ispitate teren i bolje shvatite vaeg sagovornika, te postanete sposobni da reite nesporazum:1. Precizno definisanjena vama je da na poetku konfliktne situacije precizno definiete ta je to to vam se ini kao problem. Recite odluno i bez snebivanja ta vam smeta, kako se oseate i ta biste eleli. Ne oekujte uda. Va sagovornik jo uvek ima prostora da se ne upusti u mirovno reavanje problema, ve da tei da produbi konflikt. Ukoliko je ironian, nepaljiv slualac, ukoliko pokuava da podriva va stav ili reenje, iznee na bilo koji nain ono to je njegovo miljenje. Tada se posluite sledeim smernicama za razumevanjea. Postavite podpitanjane oslanjanjte se na svoje vetine tumaenja. Koliko god dobar tuma bili, svakom promakne neto i svako ponekad zaluta u pogrenu interpretaciju. Otvoreno pitajte da vam se pojasni sve to vam nije jasnob. Filtrirajteako podpitanja ire priu, filtriranje je suava. Svaka pria ima viak znaenja. Za vas je bitno da saznate osnovno znaenje. Filtrirajte informacije dok niste sigurni da ste shvatili samu sr prie.c. Uoptavajteuoptavanje prevazilazi granice osonovne poruke.Pokuajte da poveete ovu situaciju sa nekom slinom. Da iz nje izvuete generalno pravilod. Zamenite ulogeu vaim mislima. Ako zaista elite da reite konflikt, potrudite se da najbolje razmete sagovornika. Stavite se u mislima na njegovo mesto i pokuajte da shvatite kako se oseae. Pojanjavajtedrugim reima ispriajte sr poruke onako kako ste je vi shvatili. Obavezno nakon toga pitajte sagovornika da li ste dobro shvatili. Najbolje je da to uinite reima ako sam dobro razumeo/la..ili ini mi seda...1. ovaj deo razgovora se zavrava tako to jenakon vae precizne definicije vienja problema dobijena i precizna definicija vaeg sagovornika. Sada ste spremni da pregovarateTehnike reavanja konflikataNakon smernica koja vam mogu pomoi da razumete i pojasnite nastalni sukob, postoje i brojne tehnike koje vam pomau da ga aktivno reite. Raspravave prethodno opisani koraci za razumevanje sagovornika mogu liiti na poetak rasprave. Meutim pravarasprava podrazumeva da su oba uesnika voljna za razgovor. Ako to va uesnik nije bio, verovatno ste ga motivisali prethodnim pojanjavanjem i definisanjem problema. Sada je red na raspravu bez koje nema reenja konflikta. U raspravi moe doi i do zaotravanja, ali ako ste dobro proli kroz prethodne korake, verovatno e rasprava postajati sve konstruktivnija. Rasprava je prvi korak, neizbean, te je na vama da uinite sve da pone to bolje. Pretnje i prisileda, i ovo se koristi kao tehnika reavanja konflikata. Uglavnom nije dobar metod, meutim ponekad kada su snage nesrazmerne, funkcionie se i na ovaj nain. Ovakav nain reavanja konflikata esto se primenjuje na poslu u naoj dravi, mada i drugde. Naalost ako je supranik dovoljno jak, ako ste mu potinjeni, nikakvo instant reenje ne moe da se nae. Jedino to tada moete da uradite je da se podsetite ranije opisanih stilova nenasilne i prijateljske komunikacije, te da postepeno ponete da ga zadobijate za razgovor. Mada, opisani su i svaalaki tipovi. Nikad ne postoji garancija da svaki konflikt moe biti reen sporazumom, ipak konflikt ukljuuje i druge ljude, a ljudi su zaista razliiti Stvaranje koalicijaovo moe da se odnosi i na pojedince i na grupe i u linim i u poslovnim konfliktima. Odnosi se na traenje podrke kako bi se ojaala svoja strana i pobedio suparnik. Uz tuu pomo esto bivamo jai i moemo da postignemo ono to sami ne bismo mogli.Ova tehnika se ipak ee koristi u poslovnom, nego u privatnom svetu i tako je i prihvatljivija. Kada u porodici na primer, majka i dete naprave koaliciju protiv oca, on se osea emotivno, ponekad ak i egzistencijalno ugroeno. To moe da zavri sa jo veim frustracijama, pa ponekad i razvodom braka. U poslovnim konfliktima stvaranje koalicija je manje vie uobiajena pojava i shvata se zadravorazumski kao deo poslovnog ivota. Tu je prihvatljivija, meutim ni ovde ne izostaju frustracije, samo se ne ispoljavaju javno.ak ni u poslovnom svetu ovo nije omiljena tehnika. Mada, zna se da ut protiv rogatog ne moe i to biva prihvaeno kao deo ivota. Nadreeni ciljeviovo je jedna od najboljih tehnika za reavanje konflikata, jer na ovaj nain obe strane mogu izai iz konflikta kao pobednici.Ako su interesi naizgled nepomirljivi, uz odreen napor se ipak mogu pronai nadreeni interesi, tako da svi budu zadovoljni. Samo predoavanje vanosti nadreenih ciljeva esto deluje lekovito i balansirajue. Na primer, neretko se u jednom preduzeu deavaju konflikti izmeu pojedinaca ili sektora. Ti konflikti su ponekad dugotrajni i veoma ometajui za napredak i rad preduzea. Meutim, kada se zaposlenima predoi da oni rade u kolektivu na zajednikom cilju, a taj cilj je pobediti konkurenciju, uvak taj nadreeni cilj prevagne nad pojedinanim konfliktima i dovodi do udruivanjasnaga. iriiri moe biti sastavljen od vie lanova, ali i od jednogsudije. Ovo moe biti veoma plodna tehnika, ako strane u konfliktu prihvataju sudiju.U privatnom ivotu, sudija se uglavnom odbacuje kao alternativa, ali u poslovnom svetu se lake prihvata. esto je ef jedan od sudija. Kada nadreeni na poslu biva umean u konflikt on ima mo da presudi. Sa njegovom se odlukom najee ljudi slau. Sa emocijalne take gledita, uvoenje sudije smiruje konflikte, jer ak i kada je konflikt prekinut nasilno, frustracije i negativna oseanja se upiru ka sudiji, a to pojedincu koji je oteen u konfliktu prua izvesno restereenje od frustriranosti i tenzije. esto se slina stvar deava u privatnom ivotu. Otac je sudija kada se deca posvaaju, on donese odluku ko je u pravu i dovede ih u slituaciju pomirenja. Tada, ak i ako ima nezadovoljstva, ono biva usmereno kao ocu, dok se deca pomire i prihvate situaciju. Komprimiskompromis je ve pominjan u ovom tekstu. Moemo se odluiti na kompromisno reenje sami sa sobom, sa drugima ili u grupom ljudi. Kompromis je jedan od najboljih naina za aktivno suoavanje sa konfliktom, ali ga nije lako postii.Da li e do kompromisa doi uveliko zavisi od linosti aktera, stavova, situacije. Dakle, mnogo inilaca odreuje mogunost kompromisa. U idelanoj situaciji, kada se ljudi ne bi vodili iskljuivo linim, ve i optim naelima dobrobiti, kompromis bi bio optimalno reenje koje zadovoljava sve. To je neto emu valja teiti, ali isto tako i ne oekivati previe. Najbolje to moete da uinite je da se potrudite da budete kompromisna osoba, da budete fleksibilni i spremni na pregovore. Tako ete biti manje frustrirani, a va pozitivan stav moe pozitivno delovati i na vae sagovornike. Pojedinci zaista ponekaduspevaju da promene svet. Kako god, za to treba truda.Konstruktivni konfliktiDo sada su opisane tehnike za reavanje konflikata, naini na kojima moete upravljati konfliktima, ali opisano je da su konflikti sastavni deo ivot i da bez njih i nema ivota, nema razvoja. Moda je lake sagledati konstruktivnu stanu konflikta u ranom detinjstvu, kada se na konflikt gleda kao na neminovnost. Meutim, kroz ceo ivot moete nai konstruktivne konflikte, pa makar se oni inili i bolnim. Ljudi koji su navikli na kontinutet ivota esto odbacuju konfliktne situacije i brane se od konflikata mislei da su opasni i destruktivni. Ali, konflikt je ansa za razvoj kroz ceo ivot, ne samo u najranijim danima. ta sve konstruktivno konflikt moe da donese? Izlazi na videlo problem koji realno postoji i reava sekonflikt nastaje kada postoji problem. Dakle to je put ka reavanju problema. Tek kada se problem prizna moe poeti da se reava. Bolja komunikacija -ako akteri ele da ree nesporazum, otvara se kanal bolje komunikacije. Otvara se mogunost rasprave i pregovora. Ta komunikacija ne mora da bude prijatna, ali ako se konflikt rei to znai da je ona dobra. Dobra kominikacija nije prijatno askanje, ve jasan, odluan i precizan razgovor uz sluanje i sporazum. ak iako sporazum nije postignut iskomunicirani su stavovi, tako da je sve jasno Lini napredak -ovo nije individualno, pre je opte pravilo. Ono to vas ne ubije, ojaa vas. ak i ako se konflikt zavri svaom, vi ste napredovali, nauili ste neto novo, izvukli ste pouku, shvatili ste da li je neto mogue ili nemogue reiti. esto se konflikt, meutim, zavrava pravim napretkom u smislu nadmaivanja konkurentne firme, te boljeg poloaja na poslu, vee plate, veeg ugleda. Grupni napredakkada sekonflikt reava pronalaenjem zajednikih ciljeva, to esto nije lini ve napredak cele grupe ljudi. Kada firma pobedi konkurenciju, dolazi do boljeg pozicioniranja na tritu, do veeg ugleda firme sa kojom se zaposleni identifikuju, te do veeg ugleda svih zaposlenih Prilagoavanjekako je reeno da konflikt pomae razvoju, moe se rei da pomae i adaptiranju. Adaptiramo se na nove razvojne faze tokom ivota, tako i na nove uslove koje konflikt donosi. Bez uspona i padova ivot je ravan. Adaptacija segleda kao kratak odmor do novog konflikta koji nosi nove anse za napredak. Rat je otac svemubez konflikta ne bismo znali koliko treba ceniti reenje (mir)Kada se sagledaju pozitivne strane konflikata i kada se shvati da je konflik neizbean, ostaje na nama da se trudimo da od svakog konflikta izvuemo ono najbolje. To se radi apsolutim odustajanjem od svaa i okretanjem mudrosti sluanja i razumevanja sebe i drugih

Opisano je mnogo tehnika za reavanje konflikata meu kojima ima onih koje vode zajednikim dobicima. Svaa uvek vodi obostranim gubicima. Raunica je jednostavna, a sve tehnike su tu da bi se nauile i primenile. Pre promene pristupa, najbolje je promeniti stav.Svaki konflikt se moe posmatrati kao ansa za razvoj i unapreenje. To nije optimizam, ve realno stanje stvari.Autor tekstaRenata SeniPAGE 3