Katarina Seminarski Produkcijski Menadzment

8/10/2019 Katarina Seminarski Produkcijski Menadzment

1/14


2/14

SADRAJ:

1. Uvod... 1

2. Osnovni pojmovi: menadment i produkcija 1

3. Kulturna politika 4

3.1 Kulturna politika zemalja Centralne i Istone Evrope 4

4. Menadment u kulturi 5

4.1 Menadment pozorine produkcije 6

5. Finansiranje u produkcijskom menadmentu 8

5.1 Fandrejzing... 9

6. Kvaliteti menadera produkcije. 10

7. Zakljuak 11

Literatura. 11


3/14

1

1. UVOD

U ovom radu emo se pozabaviti temom produkcijskog menadmenta. Nakon poetnih

objanjenja osnovnih pojmova, menadmenta i produkcije, daemo prikaz onoga to su neki

uvaeni analitiari dali u objanjavanju pojmova kulturne politike sa osvrtom na situaciju u

zemljama naeg regiona; nadalje, obradiemo temu menadmenta u kulturi sa primerom

menadmenta u pozoritu i dalje s tim u vezi emo pokuati da objasnimo na koje sve naine se

finansiraju kulturni projekti. Konano emo izneti stavove o tome koji su to kvaliteti dobrog

produkcijskog menadera kako bismo istakli neophodnost njihovog dobrog obrazovanja s

obzirom da od sposobnosti i kompetentnosti menadera zavisi realizacija mnogih umetnikih i

kulturnih projekata i ideja.

2. OSNOVNI POJMOVI: MENADMENT I PRODUKCIJA

Jedna od najobuhvatnijih definicija pojma i prakse menadmenta jeste ona koju daje Prof.dr.

Aziz unje. Autor pojam menamenta odreuje kao sve poslovne aktivnosti (menaderske

funkcije) koje obavljaju menaderi, u okviru odgovarajueg poslovno-organizacijskog oblika

(organizacije), angaujui potrebne resurse, uz tenju da se osigura odgovarajui balans izmeu

efektivnosti i efikasnosti u kratkom i dugom roku.1Iz navedene definicije se moe zakljuiti da

su menaderi nosioci procesa menadmenta. Menaderi su odgovorni za rad drugih i usmeravaju

rad drugih. To su one osobe koje imaju potrebnu mo i ugled u odnosu na ciljanu grupu ljudi

ijim radom upravljaju. Temeljni razlog zato je menadment tako vaan u dananjem vremenu

brzih drutvenih i trinih promena i kretanja je taj to se menadment bavi ljudima. Zadatak mu

je da osposobi ljudske resurse za timski rad. Takoe, menadment potie i podrava vlastite

snage, a eliminie vlastite slabosti.

Menadment obuhvata niz meupovezanih funkcija, kao to su: planiranje, organizovanje,

voenje i kontrola, a koje su relevantne za uspostavljanje i egzistiranje efikasnih, efektivnih i

pouzdanih procesa.2

1Aziz unje,Menadment u obrazovanju, Obrazovanje odraslih, br.1/2002, Sarajevo, 2002.2Almira Huseinovi, Utjecaj novih tehnologija na menadent elektronskih medija, Telekomunikacije, Struniasopis republike agencijeza elektronske komunikacije,http://www.telekomunikacije.rs
http://www.telekomunikacije.rs/http://www.telekomunikacije.rs/http://www.telekomunikacije.rs/http://www.telekomunikacije.rs/


4/14

2

Planiranje, kao polazna (prva) menaderska funkcija, podrazumeva odreivanje ciljeva i

standarda uinka. Nakon procesa analize stvarnog stanja sa svim okvirnim uslovima formuliu se

odredbe za planiranje. U tim odredbama su sadrani, kao dugoroni, strategijski, tako i

operativni i merljivi ciljevi.

Menaderska funkcija organizovanja podrazumeva stvaranje podruja i okvira nadlenosti i

zadataka. Organizovanjem se treba odrediti ta je iji posao i do kada se on treba obaviti.

Takoe, treba da se definiu i profili mesta i strune kompetencije, saradnici koje treba postaviti,

ili uvesti u posao, a potrebna su i odgovarajua uputstva za ovaenja. Planiranje ljudskih resursa

je nuno, a tu se ubraja i utvrivanje kvalifikacija, te kao rezultat toga se javlja i potreba za

dodatnim obrazovanjem (bilo formalnim bilo neformalnim).

Za upravljanje su potrebni primereni alati, instrumenti i stilovi upravljanja. U tom segmentu

posebnu ulogu i mesto ima odgovornost uprave preduzea. Koji stil upravljanja se potencira u

preduzeu koje se bavi produkcijom odreenog umetnikog ili medijskog sadraja? Da li taj stil

odgovara kulturi preduzea? Da li se ljudski resursi mogu dovoljno motivisati? Kako i na koji

nain tee komunikacija u preduzeu?

Korienjem razliitih kontrola (etvrta menaderska funkcija) vri se uporeivanje izmeu cilja

kojem se tei i postignutog stanja (poslovnog rezultata). Na takav nain se utvruje stepen

postizanja cilja kako bi se odstupanja uinila transparentnim, izvela poboljavanja i formulisali

novi ciljevi.

Osnovni cilj menadmenta (upravljanja) je postizanje takvog stepena do kojeg skup svojstvenih

karakteristika ispunjava postavljene zahteve. Tu se, u principu, radi o ispunjavanju zahteva i

interesa kupaca i korisnika usluga, odnosno klijenata (potroaa). Pri tome se moe raditi o

konkretno formulisanim interesima i zahtevima kupaca, korisnika, odnosno klijenta, koji su

eksplicitno pismeno formulisani u ugovoru. Mogue je da kupac eventualno ima druge zahteve,

koji se za njega podrazumevaju, da ih ak i ne formulie. U takvom sluaju, preduzee

preduzima potrebne radnje kako bi istrailo i ove specifinezahteve, uz nastojanje da postigne

to vei nivo zadovoljstva kupca proizvoda ili korisnika usluge. O ispunjavanju zahteva odluuje


5/14

3

iskljuivo i samo kupac, odnosno korisnik, koji donosi konanu odluku o kupovini konkretnog

proizvoda ili korienju konkretne usluge.

Pod pojmom produkcija, u smislu ovog rada, podrazumevamo proizvodnju sadraja u medijima

kao to su radio i televizija, kao i proizvode kreativnih industrija, kao to su filmska, muzika industrija i pozorite, odnosno menadment u kulturi u uem smislu.

Menadment predstavlja proces oblikovanja i odravanja okruenja u kojem pojedinci koji rade

zajedno ili u grupama ostvaruju odreene ciljeve, u cilju postizanja eljenih ciljeva pomou

efikasnog korienja ljudskih i materijalnih resursa. Sampojam menadmenta vezan je za

poslovanje, delovanje organizacije, a organizacije, medijske kue i institucije kulture i umetnosti

su svi subjekti koji se bave proizvodnjom medijskih sadraja, muzikom, plesom, dramskim

tekstovima, modernom umetnou, kreativnim pisanjem, arhitekturom i srodnim podrujima kaoto su slikarstvo, vajarstvo, fotografija, grafika, industrijski dizajn, modni dizajn, film, animacija

i aktivnosti vezane za prezentacije, predstave ili izlobe pomenutih kategorija. Funkcije

menadmenta su planiranje, organizovanje, upravljanje ljudskim potencijalima, voenje i

kontrola. Medijska preduzea u svojoj strukturi poseduju upravljaku i organizacijsku hijerarhiju

u kojoj deluju razni tipovi menadera (direktori, urednici) na razliitim nivoima.3Zbog toga je

potrebno da medijska preduzea raspolau sa kvalitetnim i znanjem obdarenim menaderima, a

menadment treba da doprinese stvaranju organizovanog i stimulativnog ambijenta unutar

medijskog preduzea.

Menadment u kulturi polazi od toga da je kultura sistem unutar koga se svesnom ljudskom

delatnou mogu organizovati uslovi umetnikog, kulturnog stvaralatva, oblici njihovog

plasmana i prijema u najiroj javnosti. Menadment u kulturi usko je vezan za kulturnu politiku i

usmeren je na stvaranje uslova da zaposleni u kulturnom sektoru razviju i primene svoje ideje.4

3Mimo Drakovi, Prikaz knjige:Menadment u kulturi medija, Medijski dijalozi, Vol.1, br.1, 2008.4Aleksandar Brki,Menadment u umetnosti:Kako smo izgubili centralnu ideju?,Dositheus, Razvoj ljudskihresursa u kulturi, zbornik radova, Beograd, 2011.

http://www.academica.rs/academica/Dositheus_ElektronskoIzdanje_F.pdf
http://www.academica.rs/academica/Dositheus_ElektronskoIzdanje_F.pdfhttp://www.academica.rs/academica/Dositheus_ElektronskoIzdanje_F.pdfhttp://www.academica.rs/academica/Dositheus_ElektronskoIzdanje_F.pdf


6/14

4

3. KULTURNA POLITIKA

Kulturna politka je obino usmerena na sledee osnovne zadatke: ouvanje kulturne batine i

kulturnog identiteta, razvoj savremenog umetnikog stvaralatva, podsticanje dostupnosti

kulutrnih dobara i uea graana u kulturnom ivotu. Kljunu funkciju u odreivanju kulturnepolitike ima drava. U veini zemalja, za sprovoenje nacionalne kulturne politike zadueno je

ministarstvo kulture ili neko drugo telo (vee za kulturu, umetniki saveti i sl.)

Ministarstvo kulture predlae parlamentu zakone koji se odnose na kulturu na osnovu utvrenih

prioriteta rasporeuje sredstva za rad kulturnih institucija i sredstva za druge aktivnosti od

nacionalnog znaaja, predlae programe i stimulie razvoj planova kulture. Sa porastom i

razvojem masovnih medija (televizija, radio, internet, tampa) koja omoguavaju dostupnost

osnovnih kulturnih dobara svim slojevima stanovnitva, ministarstva kulture u veini zemalja

razrauju koncepte kulturne politike preputajui realizaciju projekata umetnikim savetima ili

veima u zavisnosti od kulturno-ekonomske i politike situacije u odreenoj dravi.

3.1 Kulturna politika zemalja Centralne i Istone Evrope

Zemlje Centralne i Istone Evrope uglavnom imaju nestabilne politike sisteme, nereene

ekonomske odnose, iz ega proizilazi i porast nacionalnih oseanja i brige za zdravlje i

opstanak nacije, ukidanje cenzure iz ideolokih, a uvoenje cenzure iz verskih i nacionalnihrazloga.5 U domenu kulture sutinski problem je injenica da je sa prestankom dravne,

ideoloke kontrole prestala i dravna briga, da su kulturne institucije upuene na trite koje

faktiki jo uvek ne postoji, interes publike se smanjio, a ponegde sasvim nestao. Umetniko

stvaralatvo, a pogotovo umetniko delo vie nije vrednovano kao ranije, nema redova pred

knjiarama na dan kad izlazi dugo oekivana knjiga iz tampe, pred pozoritima se retko trai

karta vie, a bioskopi, biblioteke i muzeji jedva da imaju posetioce. Zbog toga je jedan od

kljunih zadataka umetnika, kulturnih radnika, da marketingom privuku publiku i dobrim

menadmentom smanje trokove poslovanja, omogue efikasan rad institucija, umetnika

okupljenih oko projekta. Period tranzicije kroz koji prolaze zemlje Centralne i Istone Evrope

karakterie kulturna politika koja prednost daje samo jednoj etnikoj grupi, prema njoj definie

kulturni interes i identitet drave, a ne prema svim graanima te drave koji bi doprineli

5Milena Dragievi-ei, Branimir Stojkovi, Kultura-menadment animacija marketing, Clio, Beograd, 2011.


7/14

5

bogatstvu, raznovrsnosti kulture i optem kulturnom razvoju. Za razliku od ovog koncepta gde se

jasno vidi da je cilj kulturne politike pre svega ouvanje i promovisanje nacionalnog kulturnog

identiteta, veliki broj zemalja Zapadne Evrope odgovornost drave i ministarstava usmerava ka

graaninu-pojedincu, grupama i kulturi koja obuhvata celu teritoriju drave.

4. MENADMENT U KULTURI

Menadment u kulturi stvara sistem i okvir u kome e na najbolji nain kulturne potrebe, elje i

interesovanja pojedinaca moi da budu zadovoljene. Osnovni zadaci menadmenta u kulturi su

istraivanje i poznavanje kulturnih potreba ali i socijalnog ponaanja, da bi mogle da se planiraju

kulturne aktivnosti, programi, kulturni razvoj, jer je pravo na kulturu neotiuvo ljudsko pravo

koje je proklamovano zvaninim aktima i poveljama UNESCO-a i UN-a.

Menadment u kulturi povezuje ono to se deava na pozornici i ono to se deava iza kulisa,

pokazuje kako funkcionie kultura kroz kulturne institucije, njihov sloen sistem, tehnologije i

metode rada, ali i njihova meusobna saradnja. Menadment u kulturi otkriva ta sve ini

kulturu, kako ti inioci funkcioniu, kako uspeno povezati umetnike, kulturne institucije i

publiku, kako doi do odgovarajuih reenja, trine efikasnosti kulturnih aktivnosti. Sutina

menadmenta u biznisu je profit, a proizvod ima sekundarni znaaj. Menadment u kulturi ima

potpuno druge ciljeve, u centru panje je delo ili odreena usluga, profit je vaan tek za opstanak

organizacije, konkurencija se prihvata i podrava, a privrenost ustanovi se gradi moralnim

vrednostima.

Ciljevi i zadaci kulturnog menadmenta su sledei:

Izgradnja sistema, modela kulturnog ivota u jednoj dravi, zajednici kroz kulturnu

politiku;

Planiranje razvoja kulture, odreivanje ciljeva, prioriteta, istraivanje kulturne situacije i

naina da se oni realizuju; Izgradnja granskih sistema kako bi se uspostavili najbolji mogui odnosi izmeu

institucija radi ostvarivanja najboljih rezultata (npr.pozorita, agencija, muzeja i dr.);

Upravljanje i organizovanje proizvodnih institucija kulture, menadment ustanova

(filmskih kua, pozorita, kulturnih centara);


8/14

6

Organizovanje procesa distribucije (difuzije) kulture;

Uspostavljanje oblika i modela meunarodne kulturne saradnje na dravnom nivou i na

nivou pojedinih institucija.

4.1 Menadment pozorine produkcije

Pozorita su ustanove kulture, a menadment ustanove kulture podrazumeva ceo ciklus

aktivnosti koji sadri sledee elemente: stvaralatvo, produkciju, reprodukciju, promociju i

marketing, distribuciju i potronju. Na primeru menadmenta u pozorinoj produkciji emo

pokuati da prikaemo kako funkcionie sistem produkcijskog menadmenta, koji iako ima

svojih specifinosti, moe vaiti i za sve druge vidove produkcijskog menadmenta (film i

audiovizuelna produkcija, izdavatvo knjiga, muzika, vizuelne umetnosti, radio, nove tehnologije

u kulturi, umetniko zanatstvo, moda i kreativni dizajn, nauna i tehnika kultura i arhitektura i

sl.)

U veini savremenih evropskih jezika re pozorite ima dvostruko znaenje. Ona oznaava

zgradu pozorita i radnje, ivot koji se tu odvija. Re teatar potie od grke rei koja znai

posmatrati, a u slovenakom jeziku re gledalie ima isto znaenje. Re kazalite oznaava

kazivanje, dok pozorite istie dogaaje na sceni, pozorje kao sutinu teatarskog ina. Pozorite

je, za razliku od knjievnosti, kolektivna umetnost gde u stvaranju i konzumaciji uestvuje

istovremeno veliki broj ljudi. U Evropi, mnoga pozorita su podrazumevala izgradnju zgrade

nacionalnog graanskog pozorita i formiranje institucije oko koje su se okupljali pisci, glumci,

muziari, kulturni radnici, publika koja ne samo ulaznicama ve i donacijama pomae izgradnju i

rad pozorita. Drava je ipak najvei finansijer nacionalnog pozorita, ona istovremeno vri

kontrolu njihovog rada tako to postavlja upravnike, cenzurie repertoar itd. Pored nacionalnih i

stalnih gradskih pozorita postoje i komercijalna pozorita koja funkcioniu na nov nain, rade u

malim salama gde se pozorini reiseri bore da dokau umetnike vrednosti svojih programa.Mnoga alternativna pozorita esto svoje predstave daju u salama bez loa i numeracije mesta ili

na otvorenim prostorima grada, po parkovima, ulicama, svuda gde su ljudi sa kojima ova

pozorita ele da komuniciraju. Brodvej je komercijalno pozorite, simbol amerikog

nedotiranog pozorita koje je orijentisano iskljuivo na trite koje favorizuje dela za koja


9/14

7

pretpostavlja da e izazvati veliko interesovanje publike. Tu je producent glavni ovek

pozorita-on angauje nosioce umetnikih zadataka, nabavlja sredstva i vodi brigu o njihovoj

raspodeli, to jest o celokupnom poslovanju pozorita.

Pozorina institucija kakva je formirana tokom 18. i 19.veka u obliku stalnog narodnogrepertoarskog pozorita, nije do danas bitno promenila svoju unutranju strukturu i organizaciju

bez obzira na velike tehnoloke i drutvene promene koje su se u meuvremenu desile.6I danas

se organizacija pozorita sastoji od umetnikog, tehnikog i administrativnog sektora.

Produkcija, odnosno stvaranje predstave je sutina rada u pozoritu kao instituciji. Ona prolazi

kroz nekoliko faza koje su izuzetno sloene po nainu rada, jer su u stvaralaki in, pored

glumaca, muziara i drugih izvoaa, ukljueni i brojni umetniki, tehniki i drugi saradnici koji

mogu biti lanovi kolektiva ili angaovani povremeno kao strunjaci iz odreenih oblasti. Periodod ideje do realizacije predstave (premijere) naziva se produkcijom odnosno proizvodnjim

ciklusom pozorine delatnosti. Produkcija pozorine predstave obuhvata nekoliko faza:

Izbor dela koje e se staviti na repertoar i dogovor sa reiserom;

Priprema rada na projektu: stvaranje reijskog koncepta predstave, podela uloga

glumcima i ostalim uesnicima predstave, izbor umetnikih saradnika, kostimografa ,

scenografa, kompozitora, planiranje rada (operativni, finansijski plan i vreme realizacije

pojedinih faza);

Rad na projektu: skice kostima i scene i njihova izrada, probe itanja, tonska obrada

predstave (izbor, komponovanje ili snimanje muzike), skiciranje, izrada, proba rekvizita,

osvetljenje, pirotehnika;

Finalizacija predstave, generalne probe;

Plan marketinga: priprema programa i drugog informativno-propagandnog materijala

(plakati, leci, novinski oglasi, radio-dinglovi, tv-spotovi);

Premijera;

Postprodukcijski period (analiza, evaluacija uspeha, praenje kritikih reakcija strunjaka

i publike i korekcija daljih izvoenja, planiranje gostovanja i turneja, arhiviranje i

dokumentovanje predstave, programi animacije, realizovanje marketinkog plana.

6www.narodnopozoriste.co.rs
http://www.narodnopozoriste.co.rs/http://www.narodnopozoriste.co.rs/http://www.narodnopozoriste.co.rs/http://www.narodnopozoriste.co.rs/


10/14

8

Iz navedenog se vidi da je u produkciju jedne predstave ukljuen veliki broj strunjaka raznih

profila, od reisera do rukovodioca reklame i propaganda. Menader treba da obezbedi uslove za

stvaranje kulturnog dela (npr.predstave) i recepciju tog dela, te stoga postoje ua menaderska

zanimanja, odnosno postoji menaderski tim koji ine: menader preduzetnik, menader

umetnike produkcije, menader prodaje, marketing menader, menader projekta itd.

Upravljako organizacione aktivnosti se u teatrolokoj literaturi retko pominju kao sadraj

pozorita.7 To se odnosi na istoriju pozorita, koliko i odluka savremenih izvora o pozorinoj

delatnosti. Ovi izvori se ne doivljavaju kao svedoanstva o jednoj organizovanoj scenskoj

delatnosti, ve kao istorijski uvid u tokove razvoja dramske knjievnosti i stvaralatva.

Savremeni prikazi iz pozorinog ivota, retko skreu panju na upravljanje i organizovanje, ve

govore o onome to je scenski iskaz. Po pravilu se uopte ne govori o iniocima koji racionalno

povezuju sve delove predstave i dajui im ivot, a to su inioci organizacije i upravljanja. Na tajnain se samo produbljuje, najvie na tetu pozorita jedna vetaki stvorena, neutemeljena

suprotstavljenost sveta umetnosti i organizacionog delovanja. Najei stereotip kojim se pravda

estetski sindrom kojim se prikriva neodgovorno ponaanje je pozivanje na umetniku slobodu.

Dobra uprava i organizacija pozorita su orijentisane na obezbeivanje stvaralakih likova pa se

pozorina predstava raa iz plodnog spoja ova dva suprotna pola. Dobra pozorina predstava nije

mogua bez dobrog upravljanja i organizovanja aktivnosti. Oni su prilagoeni procesu koji se

odvija u pozoritu. Tradicionalni otpor razliitih pozorinih struktura prema upravljanju i

organizovanju, uslovili su situaciju u kojoj praksa pozorita ne poznaje dostignua discipline

menadmenta. Uloga pozorinog menadmenta ogleda se u uspostavljanju sinapse koja spaja i

usmerava mnogobrojne i raznorodne pozorine sadraje.

5. FINANSIRANJE U PRODUKCIJSKOM MENADMENTU

Mecenstvo, sponzorstvo, dobroinstvo, patronat, zadubinstvo su neki od naziva za finansiranje

umetnikih projekata od strane pojedinih linosti, organizacija ili ustanova. Ova pojava je stara

koliko i civilizacija. Drava, crkva, plemstvo, kasnije bogati graani a u novije vreme uspena

preduzea, korporacije, banke, javljaju se kao sponzori ili finansijeri kulturnih projekata.

Kulturna politika u zemljama EU razliitim merama stimuliu sponzorstvo i sponzorsku politiku

7https://sites.google.com/site/izvorznanja/menadzment-u-pozorisnoj-delatnosti
https://sites.google.com/site/izvorznanja/menadzment-u-pozorisnoj-delatnostihttps://sites.google.com/site/izvorznanja/menadzment-u-pozorisnoj-delatnostihttps://sites.google.com/site/izvorznanja/menadzment-u-pozorisnoj-delatnostihttps://sites.google.com/site/izvorznanja/menadzment-u-pozorisnoj-delatnosti


11/14

9

tako to sponzorima odbijaju odreenprocenat od poreza, jednokratne donacije su osloboene od

poreza itd.

Koliko je sponzorstvo vano, moe se videti iz injenice da danas znaajan deo sredstava za

produkciju pozorinih predstava daju upravo sponzori.

Oblici sponzorstva i donatorstva su:

Mecenstvo lino, individualno donatorstvo usmereno ka umetniku pojedincu ili

neprofitnoj instituciji;

Patronat-pojedinci ili privatne fondacije kontinuirano daju novac umetniku ili instituciji;

Donatorstvo-dobroinstvo, realizuje se kroz fondacije ili kao individualni in imunog

pojedinca;

Sponzorstvo-obino je to jednokratna donacija, preduzea ili fondacije doniraju novac u

zamenu za reklamu;

Otkupi-umetniko delo se prenese u trajno vlasnitvo korporacije, pojam blizak pojmu

narudbe ali i drugim vidovima saradnje industrijskih firmi i umetnika.

5.1 Fandrejzing

Fandrejzing je proces pregovaranja i prikupljanja prihoda kroz filantropiju, privatne donacije,

naplaivanje usluga, investicije i sl. Osnova je obezbeivanja sredstava za finansiranje

nevladinog sektora, ali se fandrejzingom bave i dravne institucije u sluajevima sloenijih

programa, kampanja i sprovoenja strategija.8 Cilj fandrejzinga na polju produkcijskog

menadmenta treba da bude sticanje novca za razvoj i unapreivanje programa kulturnih

delatnosti. Plan treba da ukljuuje identifikovanje moguih sponzora i donatora. Zatim treba da

se napravi specifina sponzorska ponuda, to jest da se kreiraju sadraji koji bi mogli biti

interesantni potencijalnom sponzoru. Ubeivanje i pregovaranje sa sponzorom najvaniji su

oblik aktivnosti fandrejzera kao i izbor interesantnih poklona koje umetnika organizacija moeda ponudi korporaciji. Dobar oblik je i organizovanje specijalnih dogaaja, donatorskih veeri.

Ukoliko se dobiju sredstva, trebalo bi da budu uruena pisma zahvalnosti, povelja ili neki drugi

slian oblik zahvalnosti. Posebno je vana javna zahvalnica te svi programi i prospekti u kojima

8http://sr.wikipedia.org/wiki/fandrejzing
http://sr.wikipedia.org/wiki/fandrejzinghttp://sr.wikipedia.org/wiki/fandrejzinghttp://sr.wikipedia.org/wiki/fandrejzinghttp://sr.wikipedia.org/wiki/fandrejzing


12/14

10

se, po dogovoru, spominju podaci o sponzorima to otvara put za dugoronu saradnju. Drugi

nain fandrejzinga se zasniva na posebnom dogaaju koji se organizuje da bi privukao

potencijalne sponzore u istom trenutku, da ih navede da se takmie meu sobom. To moe biti

kostimirani bal, iva aukcija slika, dobrotvorna priredba i slino. Korporacije u zemljama EU sve

vie zapoljavaju profesionalce-menadere u kulturi da bi vodili sponzorsku politiku korporacije,

jer oni integriu drutveno poeljne ciljeve kao korporativne ciljeve.

6. KVALITETI MENADERA PRODUKCIJE

Menaderi su osnovni nosioci procesa produkcijskog menadmenta. Menaderi su odgovorni za

rad drugih i usmeravaju rad drugih. To su one osobe koje imaju potrebnu mo i ugled u odnosu

prema ciljnoj grupi ljudi ijim radom upravljaju. Temeljni razlog zato je menadment tako

vaan u dananjem vremenu brzih drutvenih i trinih promena i kretanja, jeste to se

menadment bavi ljudima. Zadatak mu je osposobiti ljudske resurse za timski rad. Takoe,

menadment potie i podrava vlastite snage, a eliminie vlastite slabosti. Medijska preduzea u

svojoj strukturi poseduju upravljaku i organizacijsku hijerarhiju u kojoj deluju razni tipovi

menadera (direktori, urednici) na razliitim nivoima.9 Zbog toga je vano da medijska

preduzea raspolau sa kvalitetnim i znanjem obdarenim menaderima, a menadment treba da

doprinese stvaranju organizovanog i stimulativnog ambijenta unutar medijskog preduzea. Dobar

menader u kulturi treba da obezbedi prihvatanje projekta, da predstava doivi publicitet, dasponzor obezbedi sredstva. On treba da predstavi ideje na moan, ubedljiv i siguran nain, da

ubedi sagovornika u izuzetnost i kvalitet ideje, treba da pripremi dobru, po mogustvu vizuelnu

prezentaciju koja sadri definisane ciljeve, kljune rei i da svojom linou i energijom uini da

njegovi planovi zvue kao neto neophodno i nuno za razvoj kulturne svesti u drutvu.

Obrazovanje, znanje, vetine, sposobnosti, socijalne kompetencije ljudskih resursa su iznimno

bitan faktor koji produkuje podizanje kvaliteta svakog pojedinog organizacionog kolektiva.

Osnovni i presudni resurs svake organizacije su njeni ljudi (ljudski resursi) koji imaju irokspektar razliitih znanja, sposobnosti, vetina i kompetencija u obavljanju postavljenih radnih

zadataka. Glavni strateki izazov modernog produkcijskog menadmenta stoga jeste definisanje,

9 Mimo Drakovi, Prikaz knjige:Menadment u kulturi medija, Medijski dijalozi, Vol.1, br.1, 2008.

http://medijskidijalozi.wordpress.com/page/2/
http://medijskidijalozi.wordpress.com/page/2/http://medijskidijalozi.wordpress.com/page/2/http://medijskidijalozi.wordpress.com/page/2/


13/14

11

upravljanje, merenje, unapreenje i vrednovanje znanja i njegovog relativnog pojavnog oblika,

intelektualnog kapitala.

7. ZAKLJUAK

Bezbrojni umetniki i uopte kulturni projekti su nastali tako to je jedna osoba, umetnik,

obavljao sve funkcije u procesu nastajanja umetnikog dela; on je bio i inicijator, i izvoa,

sakuplja sredstava, to jest, sam je vodio poslove, bio je one man show. Meutim, mnoge

organizacije koje se bave produkcijom medijskih i kulturnih sadraja uopte, ni do danas nisu

prevazile ovaj poetni stepen, pa se umetnici jo uvek sami snalaze i bave svim onim stvarima

kojima umetnici ne bi trebalo da se bave kako bi realizovali svoje ideje.

Sve to sputava njihov rast i razvoj jer, u odreenom trenutku, organizacija prerasta mogunosti

jednog oveka i stvara potrebu za menaderima koji e organizovati posao, obezbediti uslove

kako bi umetnici mogli potpuno da se predaju radu i stvaranju svojih dela. Produkcijski

menadment ili menadment u kulturi i umetnosti je neophodan i iz razloga to je ovim

vremenima na ovim prostorima drava i dalje nedovoljno spremna da izdvoji velike sume

sredstava za ovu granu kulture. Siromane zemlje poput nae, recesija i mnogi nereeni problemi

u drutvu doveli su do toga da se sredstva namenjena za kulturu preusmeravaju za reavanje

drugih ekonomski bitnijih pitanja, to dovodi do osiromaenja kulturnog ivota naih gradova .

Televizija i sredstva masovnog komuniciranja popunjavaju tu kulturnu prazninu i daju lanu

utehu da nam vie od hrane, vode i televizije nita ni ne treba. U bliskoj budunosti, moemo se

nadati, menadment u kulturi i umetnosti e imati svoje stabilno mesto, a mi emo imati

dovoljno vremena da se uputamo u razmiljanja o tome ta je umetnik hteo da kae umesto

obuzetou svakodnevnom borbom za podmirenjenaihnajosnovnijih potreba.

LITERATURA:

1.

Aleksandar Brki,Menadment u umetnosti: Kako smo izgubili centralnu ideju?,Dositheus, Razvoj ljudskih resursa u kulturi, zbornik radova, Beograd, 2011.

http://www.academica.rs/academica/Dositheus_ElektronskoIzdanje_F.pdf

2. Almira Huseinovi, Utjecaj novih tehnologija na menadent elektronskih medija,Telekomunikacije, Struni asopis republike agencije za elektronske komunikacije, http://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deseti_broj/mr_almira_huseinovic:_utjec

aj_novih_tehnologija_na_menaddjment_elektronskih_medija,_str_64-72.479.html
http://www.academica.rs/academica/Dositheus_ElektronskoIzdanje_F.pdfhttp://www.academica.rs/academica/Dositheus_ElektronskoIzdanje_F.pdfhttp://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deseti_broj/mr_almira_huseinovic:_utjecaj_novih_tehnologija_na_menaddjment_elektronskih_medija,_str_64-72.479.htmlhttp://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deseti_broj/mr_almira_huseinovic:_utjecaj_novih_tehnologija_na_menaddjment_elektronskih_medija,_str_64-72.479.htmlhttp://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deseti_broj/mr_almira_huseinovic:_utjecaj_novih_tehnologija_na_menaddjment_elektronskih_medija,_str_64-72.479.htmlhttp://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deseti_broj/mr_almira_huseinovic:_utjecaj_novih_tehnologija_na_menaddjment_elektronskih_medija,_str_64-72.479.htmlhttp://www.telekomunikacije.rs/arhiva_brojeva/deseti_broj/mr_almira_huseinovic:_utjecaj_novih_tehnologija_na_menaddjment_elektronskih_medija,_str_64-72.479.htmlhttp://www.academica.rs/academica/Dositheus_ElektronskoIzdanje_F.pdf


14/14

12

3. Aziz unje,Menadment u obrazovanju, Obrazovanje odraslih, br.1/2002, Sarajevo,2002.

4. Milena Dragievi-ei, Branimir Stojkovi,Kultura-menadment animacija marketing,

Clio, Beograd, 2011.

5. Mimo Drakovi, Prikaz knjige:Menadment u kulturi medija, Medijski dijalozi, Vol.1,

br.1, 2008.,http://medijskidijalozi.wordpress.com/page/2/

6. www.narodnopozoriste.co.rs

7. https://sites.google.com/site/izvorznanja/menadzment-u-pozorisnoj-delatnosti

8. http://sr.wikipedia.org/wiki/fandrejzing
http://medijskidijalozi.wordpress.com/page/2/http://medijskidijalozi.wordpress.com/page/2/http://medijskidijalozi.wordpress.com/page/2/http://www.narodnopozoriste.co.rs/http://www.narodnopozoriste.co.rs/https://sites.google.com/site/izvorznanja/menadzment-u-pozorisnoj-delatnostihttps://sites.google.com/site/izvorznanja/menadzment-u-pozorisnoj-delatnostihttp://sr.wikipedia.org/wiki/fandrejzinghttp://sr.wikipedia.org/wiki/fandrejzinghttp://sr.wikipedia.org/wiki/fandrejzinghttps://sites.google.com/site/izvorznanja/menadzment-u-pozorisnoj-delatnostihttp://www.narodnopozoriste.co.rs/http://medijskidijalozi.wordpress.com/page/2/

Documents

Katarina Seminarski Produkcijski Menadzment