Prem rawat IZABRANI GOVORIBrOJ 9

aDI ZNaČI DreVaN: Star U mUDrOStI I ISKUStVU; DatIra IZ DaVNOG PerIODa; SJaJNOG DOBa; Ima OSOBINe VeZaNe Za GODINe, mUDrOSt ILI DUGU UPOtreBU; VreDaN POŠtOVaNJa

OVO Je mOGUĆNOSt:

mOŽeŠ PrONaĆISVOJ DOm

U DaHU

Prem Rawat, poznat i kao Maharadži, prenosi poruku mira veoma različitim slušaocima iz celog sveta. Članci u ADI magazinu predstavljaju njegove govore, koji su uređeni radi sažetosti i čitljivosti. Fotografije publike potiču sa ovakvih pro-grama na kojima je Prem Rawat govorio, ali ne obavezno sa onih prikazanih u ovom broju.

Ako želite da napišete Vaše mišljenje o sadržaju ADIJA ili podelite s nama Vaša razmišljanja o časopisu, pošaljite e-mail uredniku na: adi@wopg.org

ADI MAGAZIN

ADI magazin možete naručiti na sledećim sajtovima:www.store.wopg.orgwww.magcloud.com/user/wopg

UREDNIK: Ole Grünbaum UREĐIVAČKI ODBOR: Julian West, Mary Wishard, Sherry Weinstein, Sara ShafferUMETNIČKI DIREKTOR: Rasmus Olesen FOTOGRAFIJE: Mehau KulykINTERNACIONALNI UMETNIČKI DIREKTOR: Peter PetrovichPREVOD: Vera Putniković

PREM RAWAT IZABRANI GOVORIBROJ 9

ADI ZNAČI DREVAN: STAR U MUDROSTI I ISKUSTVU; DATIRA IZ DAVNOG PERIODA; SJAJNOG DOBA; IMA OSOBINE VEZANE ZA GODINE, MUDROST ILI DUGU UPOTREBU; VREDAN POŠTOVANJA

OVO JE MOGUĆNOST:

MOŽEŠ PRONAĆISVOJ DOM

U DAHU

Prem rawat

SADRŽAJ

BOMBARDOVANI JASNOŠĆU STRANA 06 Da li shvataš koliko smo bombardovani? Svi imaju neke spravice. Tehnologija nas neprestano bombarduje. Kada poslednji put pet minuta zaista nisi ni o čemu razmišljao?

Bombardovanje, bombardovanje. A šta ti ono donosi? Duševni bol, zbunjenost. Duševni bol, zbunjenost. Želiš da budeš bombardovan? Neka te onda jasnost bombarduje. Neka te svesnost bombarduje. Neka te bombarduje osećaj usidrenja u sopstvenom dahu. Koncentriši se na to. Ništa drugo ne bi trebalo da te brine, jer sve ostalo što bi te brinulo predstavljalo bi omču smrti oko tvog vrata.

PLES KAPLJICE STRANA 14 Nažalost, ti meriš svoj život na pogrešan način – zato što si u biti rob sistema. Sistem kaže: ,,To jeste tako. Dan ima 24 sata.” Da li si to ikada doveo u pitanje? Ne. ,,Sedam dana ima u nedelji.” Da li si to ikada doveo u pitanje? Nisi. ,,Godina ima 365 dana.” Da li si to ikada doveo u potanje? Nikada.

Kada si dobio svoj prvi sat, toliko si bio uzbuđen, da si zaboravio da postaviš najvažnije pitanje: ,,Šta će mi on pokazati?” Da li će ti zaista nešto reći o tvom postojanju? Ne. Pokazaće ti tačno vreme. Koje vreme? Čije vreme? Kada pogledaš na svoj sat, šta vidiš? ,,Vreme je za spavanje. Vreme je za buđenje. Suviše je rano. Suviše je kasno.” Prerano za šta? Prekasno za šta?

Ne dozvolite da prođe još jedan dana da ne osetite dodirčarolije u sebi.

U našem životu ima dosta toga što je dobro. Ali mi imamo izvesne navike koje nisu tako dobre. A jedna od tih loših navika jeste da nas privlači ono što nam odvlači pažnju. Kao što sama reč ometanje nagoveštava, neko bi pomislio da nas ono neće privlačiti. A privlači nas. Bilo kakvo ometanje negde, i naša pažnja ode tamo.

To je loša navika. Ona te lišava suštinskih stvari koje su ti potrebne da bi ti život bio jedna divna prilika. Jer ovo je mogućnost: Možeš učiniti da ti život - jedan život - postane najneverovatniji događaj.

07

BOMBARDOVANI JASNOŠĆU

Dakle, kako? Vreme je vreme. Ne možeš ga ubrzati, niti ga možeš usporiti. Ti jesi u ovom svetu, postojiš. Jednog dana te nije bilo; danas postojiš; i jednog dana, neće te biti. Mnogo, mnogo puta sam to rekao, ali veoma mali broj ljudi razume šta ovo znači. Zbog ometanja. Kada dođe vreme da izgubiš sposobnost odvlačenja pažnje – a to vreme zaista dolazi – tada i samo tada počinješ da shvataš šta je suština života.

UZBUĐENJE ILI UŽIVANJE?Pogledaj bilo čiji život. Neki ljudi misle da su bandži skokovi uzbudljivi: u stvari izazivaju smrt. Penjanje uz strmu stenu bez ikakvih sigurnosnih vezova, samo vrhovi prstiju i puder. ,,Uzmi me, Smrti!” A jedini razlog zašto ih Smrt ne uzima jeste taj što se Smrt glasno smeje. Valja se od smeha. Suze teku niz lice. Skoro da ostaje bez daha.

Od umiranja ih deli samo onoliko vremena dok se Smrt ne uozbilji. A kada se to desi, nema ih više. Nisu u bliskom kontaktu sa prirodom, nego su u njoj. Kao đubrivo. Kako njihovo telo trune i ponovo postaje prah.

Dakle, u čemu je suština života? Da li je u uzbuđenju? Ili u srcu punom radosti?

Jednog dana sve stvari koje smatramo važnim promeniće se i postaće nevažne. Čitao sam pisma ljudi koji su ili u prvim redovima ili dve tri osobe na samom početku reda. Svi smo mi u tom redu. Svako ide u tom pravcu. Zakon postojanja glasi: Ovde si samo kratko vreme. A niko –niko–ne uspeva da prekrši taj zakon.

Neki ljudi kažu: ,,Ali postoji naučna teorija o niskim temperaturama.” Izvini g. Niske

Temperature. Ovaj svemir je sačinjen od praha. Zemlja je sačinjena od praha. Taj metalni cilindar koji sadrži sredstvo za snižavanje temperature i tvoja glava, napravljeni su od praha. Kompresovani prah, to je to. A zbog urođene ranjivosti tog kompresovanog praha, veoma je verovatno da će se vratiti u stanje praha. Prah ne razmišlja. Sve što bi bilo potrebno

za okončanje života na zemlji jeste da se neki prah iz svemira uputi ovamo, približi se malo previše i bude privučen ka zemlji. A kada se to desi, zbrisaće našu planetu.

Ova planeta na kojoj živimo tako je krhka. U Indiji, ljudi stavljaju zlatne ili srebrne listove preko posuda sa hranom. Ovi listovi su tako fini, da ako ne dišeš kako treba, odleteće na sve strane. Toliko je nežan naš život.

09

Neki ljudi misle da su bandži skokovi uzbudljivi. Ili penjanje uz strmu stenu bez ikakvih sigurnosnih vezova. ,,Uzmi me, Smrti!”

PRAH PRAHUMnoge, mnoge stvari su stvorene iz ovog praha, kao planine. Mi smatramo da je planina nešto stabilno. To je ,,puž/muva” scenario. Muve vide tako brzo, da kada pokušate da ih ubijete, gledaju vas kako se približavate kao na usporenom snimku. Stoje tu, i umivaju se, i za njih je to kao: ,,Čemu žurba? Ovom usporenom filmu trebaće čitava večnost da dođe ovamo. A za to vreme, mogu da imam odnose, polažem jaja, sve te stvari.” Tako da kada se konačno usredsrediš, spreman da je uhvatiš, za muvu je to kao: ,,Okej, vreme je da odletim.” Fino, polako odleti i nestane, a ti kažeš: ,,Promašio sam je! Ne mogu da verujem da sam je promašio!!” Naravno da si je promašio.

S druge strane, puževi vide toliko sporo* tako da vas ne primete kada prođete pored njih. Dok puž osveži svoje vidno polje, vas više nema.

Nekada davno kada su ljudi počeli da koriste fotoaparate, ekspozicija je trajala suviše dugo, da bi uhvatili bilo šta što se kreće. Jedino su se statične stvari mogle uhvatiti na filmu, kao što su građevine. Stoga su zaključili da se ne mogu fotografisati živa bića koja imaju dušu. Nisu bili u pravu, a isto tako je i s nama. Mi vidimo brzinom kojom vidimo, tako da ne primećujemo kako se planina kreće. Kada geolozi razgovaraju koristeći svoju terminologiju, oni ,,vide” kretanje, a kada bismo imali kadrovsku brzinu da vidimo, mogli bismo posmatrati Himalaje kako se sami urušavaju. Zašto? Zato što je to priroda praha.

Ne obazirite se na brzinu kadrova. Ona vam iskrivljuje percepciju. Puž nije spor, ide polako. Verovatno misli da se kreće

tako brzo da su mu potrebne zaštitne naočare. Možete zamisliti kako jedan puž kaže drugome: ,,Čoveče, uspori!” Muve? ,,Čoveče, svet se tako brzo kreće!” To je dilema kadrovskih brzina. Nemojte se upuštati u kadrovske brzine. Vaš život viđen u kadrovskoj brzini nekog drugog, prođe dok pucneš prstima.

Govorim vam nešto što sam govorio ljudima čitavog života: Ne dopustite da prođe još jedan dan a da ne osetite dodir čarolije u sebi. Ne dopustite da prođe još jedan dan a da ne osetite zadovoljstvo u srcu. Ne dopustite da prođe još jedan dan ispunjen sumnjom, besom i zbunjenošću. Za nekoga ko ima toliko jasnosti u sebi, nema opravdanja da bude zbunjen ni jedne jedine sekunde.

PUTOVANJE I OKEANPutovanje života je kao plovidba preko okeana. A ponekad talasi budu veliki. A šta ti radiš kada prepreke postanu toliko nesavladive, tako da uviđaš da nemaš svu onu snagu koju si mislio da imaš?

To nije neka zabavna vožnja tokom koje možeš samo reći: ,,Okej. Dosta je bilo. Zaustaviću se.” Ne. Ako se vratiš, moraćeš da prođeš kroz iste talase; ako nastaviš, moraćeš da prođeš kroz iste talase.

U kretanju ovog okeana, dobro i loše je kao točak, stalno se okreće, stalno se dešava, stalno se okreće, stalno se dešava. Koje si mere opreza ti preduzeo?

To je pitanje. Veličina talasa nije pod tvojom kontrolom, ali mere opreza koje preduzimaš jesu pod tvojom kontrolom. Kada pronađeš način da se usidriš u dahu, onda preduzimaš odgovarajuće i ispravne mere opreza.

10

*Brzina kadrova: Na televizijskim i kompjuterskim ekranima, brzina kadrova je broj kadrova ili slika koje se projektuju ili prikazuju u sekundi. Termin se može upotrebiti za vidni sistem

živog bića. Ljudski mozak može procesuirati 10 do 12 odvojenih slika u sekundi.

To je stvar percepcije. Jer kroz sopstvenu percepciju ti ono što je lažno vidiš kao nešto vrlo stvarno. Iluzija – zato jeste iluzija – izgleda tako stvarna.

Priroda ovoga sveta jeste takva da te lišava svega. Sa starenjem napušta te i sve ostalo: ,,Zbogom. Zbogom. Zbogom.” Znaš to? Vid? Zbogom! Zubi? Zbogom! Noge? Zbogom! Sluh? Uh! Šta postaješ? Postaneš kao beba. Spavaš. Spavaš. Spavaš.

Lepota? Zbogom! Deca? Zbogom. A prijatelji? Ako su istog godišta kao i ti, što je obično slučaj, pa, voleli bi da budu s tobom, kada bi samo mogli da ustanu sa stolice. Dakle, prijatelji. Zbogom! Prestiž? Koji prestiž? Bogatstvo? Zbogom! Nema više posla. Penzija? Uglavnom ide na lekara.

Tada, kada ti sve kaže zbogom, ne možeš se ni dići sa stolice a kupatilo izgleda daleko.

Dakle, ovo je moguća razlika u životu neke osobe. Jedno od pisama koje sam dobio poslao mi je neko ko je na samom početku reda. U njemu piše: ,,Mnogo ti hvala. Jer sada nemam ništa. Ali i dalje imam u sebi ono što si mi pokazao. A to je sve.” Ovo treba da razumeš: možeš biti pošteđen te traume da nemaš ništa.

BOMBARDOVANJEDa li shvataš koliko smo bombardovani? Svi imaju neke spravice. Tehnologija nas neprestano bombarduje. Kada poslednji put pet minuta zaista nisi ni o čemu razmišljao? Ove spravice imaju spiskove stvari koje treba uraditi. A ti samo razmišljaš o spisku stvari koje treba uraditi. ,,Da li sam ovo stavio na spisak stvari koje treba uraditi? Da li sam ono stavio na spisak stvari koje treba uraditi?” Tebi je potreban spisak za spisak stvari koje treba uraditi! Ranije, ako nisi želeo da otvoriš e-mail, nisi ga otvarao. Sada nemaš izbor. Tu je, ma kuda išao. Ljudi odu u večernju šetnju radi zdravlja. A najverovatnije ih pregazi autobus jer su suviše zauzeti pričom na mobilnom telefonu, kao što je to i vozač autobusa. A bio bi fazon da su oni rođaci, i da razgovaraju između sebe. ,,Sačekaj malo, upravo me je pregazio autobus.” ,,Sačekaj malo, upravo sam nekog pregazio autobusom.”

Bombardovanje, bombardovanje. A šta ti ono donosi? Duševni bol, zbunjenost. Dušvni bol, zbunjenost.

Želiš da budeš bombardovan? Neka te onda jasnost bombarduje. Neka te onda bombarduje osećaj usidrenja u sopstvenom dahu. Koncentriši se na to. Ništa drugo ne bi trebalo da te brine, jer sve ostalo što bi te brinulo predstavljalo bi omču smrti oko tvog vrata.

11

Jednog dana te nije bilo. Danas postojiš.

I jednog dana te neće biti.

Veoma mali broj ljudi razume šta ovo znači.

Kap pada u vodu,prska i pleše kao balerina.

U tom jednom trenutku,potpuno je sama.

A onda, za tren oka,bez traga, nestane.

Stopi se sa onim iz čega je potekla.

PLES KAPLJICE

Jednog dana odlučio sam da fotografišem nekoliko kapi. Našao sam neki poslužavnik, doneo vodu i namestio sistem tako da voda curi kap po kap. Postavio sam fotoaparat, stavio sam bliceve. I trebalo mi je skoro jedan dan za podešavanje i savršenu postavku. A onda sam počeo da slikam.

Morao sam da čekam i čekam – posmatrajući kako se formira kap. A onda je počela da kaplje. I želiš da je uhvatiš u tom najblistavijem trenutku, i treba to da uradiš ručno. I opet i opet i opet – škljocao sam i škljocao.

Zašto ti ja ovo govorim? Zato što si i ti kap. Svako ljudsko biće na licu ove zemlje jeste kap.

15

I kao i svaka druga kap, kapnućeš. Dakle, u čemu je smisao svega ovoga – mog putovanja, obraćanja ljudima i njihovog prihvatanja pomoći koju nudim?

Suština je u ovome. Kap će kapnuti. To ne možemo promeniti. Nećemo ubrzavati njeno kapljanje i nećemo usporavati njeno kapljanje. Ali dok postoji, ova kapljica je veličanstvena. A znaš šta ćemo uraditi? Uhvatićemo veličanstvenost ove kapljice. A onda će nastati divljenje kakvo nikada nisi mogao zamisliti, jer je toliko lepa.

IZMIŠLJENI SVETTi se svaki dan gubiš u svom izmišljenom svetu. Znam da ti misliš da je taj svet stvaran. Ti misliš da je sve ovo o čemu ja govorim nešto nestvarno, a da je sve drugo stvarno. Uopšte nisi u pravu. Da li si ikada čuo ovu izjavu: ,,Toliko si lep ili lepa da nemam reči da opišem tvoju lepotu.” Siguran sam da je to od tebe čulo nekoliko devojaka ili momaka.

Izvini. Ti nemaš reči da opišeš lepotu te osobe, i to nazivaš stvarnim? Dvoje se venčavaju i obećavaju se jedno drugom do kraja života, a tu stoji i treća osoba koja im govori šta da kažu: ,,Ja uzimam tu i tu za zakonitu i venčanu ženu, da je volim, čuvam i pazim do kraja života.”

Ti čak ne možeš da kažeš ono što želiš, osobi s kojom ćeš provesti ostatak života? Treba ti neko treći! I to nije nestvaran svet? Verujte mi, bilo je dosta brakova i dosta razvoda. A razvod ne mora biti na papiru. Srce je jedino mesto gde treba da se desi razvod.

,,Voleću te do kraja života.” Dva dana kasnije: ,,Gubi se iz moje kuće. Gubi se iz mog života! Upropastio si mi život!” Da li

je to stvaran svet?

Čak i u zanosnim bajkama o prinčevima i princezama, trebalo bi da bude od tada su zauvek živeli srećno. U tvojoj sjajnoj priči nema od tada su zauvek živeli srećno. Ali ti kažeš: ,,Ovaj svet je tako dobar prema meni; stvaran je.” Nije stvaran.

ČIJE VREME?Tvoja stvarnost je da si kap. I možda misliš da je to nešto tako obično. ,,Kap? Ja sam samo kap? Kako mi samo možeš reći da sam kap?” Ali kada bi ti zaista shvatio veličanstvenost kapljice, povikao bi oduševljeno, jer bi razumeo: ,,Ja sam kap, ja sam kap!”

Nažalost, ti meriš svoj život na pogrešan način – zato što si u biti rob sistema. Sistem kaže: ,,To jeste tako. Dan ima 24 sata.” Da li si to ikada doveo u pitanje? Ne. ,,Sedam dana ima u nedelji.” Da li si to ikada doveo u pitanje? Nisi. ,,Godina ima 365 dana.” Da li si ikada doveo u pitanje godinu? Nikada.

Kada si dobio svoj prvi sat, toliko si bio uzbuđen, da si zaboravio da postaviš najvažnije pitanje: ,,Šta će mi on pokazati?” Da li će ti zaista nešto reći o tvom postojanju? Neće. Pokazaće ti tačno vreme. Koje vreme? Čije vreme? Kada pogledaš na svoj sat, šta vidiš? ,,Vreme je za spavanje. Vreme je za buđenje. Suviše je rano. Suviše je kasno.” Prerano za šta? Prekasno za šta?

Kap je došla do sata. I toliko je preokupirana pokušavajući da kaže koliko je sati, da zaboravlja na svoje postojanje, na svoju stvarnost.

Stvarnost je velika reč. Postojanje je

16

još veća. Istina – prevelika. Ali sa lepotom se možeš poistovetiti. Zato ću to ovako reći: zaboravio si sopstvenu lepotu, zaboravio si sopstvenu ljubav, zaboravio si sopstvenu strast, zaboravio si sopstveni osećaj da si ova kapljica.

JEDNA MALA KAP DOBROTEKada ova kap kapne, desi se neverovatna čarolija. Na trenutak, kap se opet pojavi. Bez motora, bez goriva, bez krila. Samo gravitacija i masa, i evo je, pada u vodu i prska – pleše kao balerina tražeći najiskreniji izraz jedinstvenosti. U tom jednom trenutku, potpuno je sama. A onda, za tren oka, bez traga, nestane. Stopi se sa onim iz čega je potekla. To je to. Gotovo. Završena je predstava jedne male kapi vode.

I ti si kap. Jedna mala kap dobrote. Jedna malena kap najvišeg blagoslova. Zaboravio si koliko si blagosloven. Posmatraš druge ljude, i ako neko dobije na lutriji, ti kažeš: ,,O, on je tako srećan”, a onda kažeš: ,,Bože, a ja?” Vidiš da je neko bogat: ,,Kako to da ja to nemam?”

U Božjim očima, to nije dar. U Božjim očima, najvći dar je dopuštanje da budeš kap. Kada posmatraš neku sliku, uvek kažeš: ,,Ah, ne sviđa mi se; sviđa mi se; ovo mi se ne sviđa; ono mi se sviđa...” Sledeći put kada pogledaš neku sliku, pokušaj da je posmatraš iz slikareve perspektive. Posmatraj tu sliku očima osobe koja je naslikala. Posmatraj ovaj život očima onoga koji ti ga je dao. I videćeš da je život najneverovatniji blagoslov koji ikada može biti.

Pre izvesnog vremena, rekao sam na jednom programu: ,,Ja govorim o Bogu svih.” Kasnije sam razmislio o tome: ,,Da

li sam još jednog Boga izmislio?” Nisam. Bog ne treba da bude ponovo izmišljen, uopšte ga ne treba izmišljati. Već ima suviše izuma. Treba da se vratimo Bogu svih. Onome kome se svako može moliti. Koga svako može voleti. Koji nikome ne sudi. Koji se ne odvaja od srca bilo kog ljudskog bića. Drago mu je što obitava u tebi – s tobom – sve dok traje ova kap.

FOTOGRAF Da li su ti poznata pravila svetla? Hiljadu neupaljenih sveća ne može upaliti nijednu sveću, dok jedna upaljena sveća može upaliti hiljadu sveća. Neće veličina lampe ukloniti tamu. Čak i najmanja lampa može ukloniti tamu oko sebe. Toliki deo svemira je ispunjen tamom. Gde god nema dovoljno svetla, mračno je, mračno, mračno, mračno. A onda se upali jedna mala lampa. I drži na odstojanju tamu svemira. Za tebe.

To je snaga. To je moć. Sve što ti je potrebno u životu jeste svetlo. Pravo svetlo. Ti ideš na sajam sa svojom porodicom ,,da se lepo provedeš”. A fotograf dođe i kaže: ,,Da li hoćete da vas slikam?” Da bi se setio kada si bio tamo.

Zaboravio si sopstvenu lepotu, sopstvenu ljubav, sopstvenu strast.

17

Na vašaru života, ti si veoma zauzet. Moraš se o ovome brinuti, moraš se o onome brinuti, moraš uraditi ovo, moraš uraditi ono. A fotograf dolazi. I neki ljudi ne znaju šta da mu kažu. Neki ljudi kažu: ,,Okej.” Zato on kaže: ,,Smešak.” A neki ljudi kažu: ,,Ne. Nemam nikakav razlog za smešak, samo slikaj.” Neki ljudi kažu: ,,Ne. Ne danas.” Međutim, fotograf na vašaru života zna da si ti kap. Nećeš se ponovo i ponovo pojavljivati. Jer se ti samo u svom izmišljenom svetu ponovo pojavljuješ.

DUHOVI, MESIJE I VANZEMALJCI Ljudi kažu: ,,O, pa, u mom prošlom životu...” U Americi se prikazuju TV emisije o duhovima. I imaju posebne kamere da uhvate duhove.

Tako sam jednog dana odlučio: ,,Okej. Gledaću. Baš bih voleo da vidim duha.” Gledam, gledam, gledam, i svi oni govore: ,,O, Bože, da li ste to osetili?” Kao i: ,,Da li ste to videli?! O, Bože, to se pomerilo, i to…” Kada se cela stvar završila, rekao sam sebi: ,,Ja nisam video duha.” O čemu je ovde reč? Izmišljeni svet.

Snežana leži u kovčegu. Ona tu dugo leži. Nije prala zube mesec dana. Dovoljan bi bio jutarnji zadah iz usta, tako da čak i da se princu ona zaista svidi, čim bi podigao poklopac kovčega – zamislite njen zadah posle mesec dana kako nije prala zube! Ali ti to ne zamišljaš. Ti zamišljaš ljubavnu romansu u svetu mašte.

Ima ljudi koji čekaju dolazak mesije. Smatraju da će se svi svetski problemi rešiti kada se pojavi mesija. Da si ti mesija, da li bi želeo da dođeš? Samo jednostavno pitanje. Hoću da kažem, jedan je bio razapet. A ti bi naučio lekciju, zar

ne? Da si ti mesija, rekao bi: ,,Pošalji me na Mars, pošalji me na Mesec, pošalji me bilo kuda, osim na tu malu plavu planetu. To je jedno opasno mesto.”

To je samo pitanje zdravog razuma. Mogao bi da kažeš: ,,Mesija ima tako veliko srce.” Ali ja sam siguran da je mesija i inteligentan. Inteligencija nije u suprotnosti sa srcem. Samo zato što si ti jedna divna, sjajna, voljena osoba, ne znači da želiš da staviš ruku u vatru.

A sada, u šta neki drugi ljudi veruju? ,,O, tamo sigurno ima nekog.” Vodio sam ovakve razgovore s ljudima. Teško je raspravljati. Svemir je tako velik. A ima naučnika koji su upravo to mislili. I dalje to misle. Zato su postavili ogromne skenere da traže signale u svemiru. Ovo je zanimljivo. Nisu sve skenirali – i ja ne kažem da tamo nema nikoga. Možda ima nekoga. Sasvim je moguće. Ali oni i dalje skeniraju, i do sada su skenirali prilično veliki deo oko Zemlje, u stvari nekoliko svetlosnih godina. Svetlosna godina je ogromna, zaista velika. A oni su sve to

Upali se jedna mala lampa. I drži na odstojanju tamu svemira. Za tebe.

19

skenirali i nikoga nisu našli. Poslali su tamo jednu sondu sa slikama, izreke iz raznih jezika i muziku. Nema odgovora. Niko nije poslao poruku s rečima: ,,Čoveče, ta muzika je super, da li mogu preuzeti još nešto?” Ništa. Ne čak: ,,O čemu je tu reč? Šta ste rekli?” Ništa. Dakle, mi govorimo o svetlosnim godinama i svetlosnim godinama, i u blizini nema nikoga osim nas. Sami smo. I to je zvanično potvrđeno.

POHLEPAU tome je sadržana jedna neverovatna poruka: naučite da se međusobno lepo slažete. Nema nikog drugog. Nema svrhe raspravljati se – nemate na koga da ostavite utisak.

Neki smatraju da je suša kriva. Nijedna suša nije usmrtila toliko ljudi koliko su to učinili drugi ljudi. Drugi misle da je pošast kriva. Nijedna bolest nije usmrtila toliko ljudi koliko su to drugi ljudi učinili. Ako postoji neka suša, onda je to suša u saosećanju. Ako postoji neka bolest, to je arogantnost jedne osobe prema nekoj drugoj. A to se i dalje odigrava. Ima više obrazovanoh ljudi nego što je to ikada bilo, a ljudi smatraju da je Bog odgovoran i njihova karma. Prvi ekonomski krah, ma kada se dogodio, dogodio se zbog pohlepe. Drugi, zbog pohlepe. Treći, zbog pohlepe. Četvrti, zbog pohlepe. A poslednji? Zbog pohlepe. A da li će ih još biti? Voleo bih da možemo da se kladimo u to. Jer bismo postali veoma bogati. Naravno da će ih biti, a biće ih zbog pohlepe. Na ovom svetu ima dosta pohlepe.

Svetlost je potrebna ljudima u njihovom životu. Bez te lampe, postoji samo tama. To je drugo pravilo svetla. Bez svetla - sigurno: tama. Kada si u tami, javlja se pohlepa: žrtva si ti. Javlja se bes: žrtva

si ti. Javlja se strah: žrtva si ti. Zato ja kažem: ,,Upali lampu.”

Ne budi žrtva. Ti si samo kap, i veličanstven si. Da li želiš sliku? Onda budi u svom najboljem izdanju i smeši se. Neka ti fotograf uradi sliku koju ćeš pamtiti celog života. Jer je zadovoljstvo takvo. Jer je mir takav. Mir ne treba meriti. ,,Koliko sam bio u iskustvu mira?” Pet minuta? Šest minuta? Ne. Vreme nije bitno kada si u iskustvu mira. Kada razumeš, ne postavlja se pitanje koliko razumeš – nego da razumeš.

Svet ti uputi kompliment: ,,O, danas divno izgledaš.” A ljudi kažu: ,,O, hvala!” Neka te ne ponesu ove reči, jer će ista ta usta jednog dana nešto drugo reći. ,,Ostario si, šta se desilo?” To je priroda stvari.

Ono što ti smatraš komplimentom, nije kompliment. Pravi kompliment bio bi: ,,Prepoznaj svoju unutrašnju lepotu.” To je kompliment. Unutrašnja lepota nikada ne stari. Uvek lepo izgleda.

VRATA SRCAOtvori vrata srca i oseti kako je to živeti

Ti si kap, i veličanstven si.

Neka ti fotograf uradi sliku koju ćeš pamtiti celog života.

20

22

na ovom svetu sa srcem ispunjenim zahvalnošću. Sa svetlom oko sebe, ne sa zbunjenošću i sumnjama, nego sa jasnošću. Ne sa zaprepašćenjem, nego s divljenjem.

Kada posmatraš očima srca – ne sudeći, nego očima srca, uviđaš veličanstvenost. Mi smo previše preokupirani svojim izgledom. ,,Debeo sam, mršav sam, star sam, mlad sam.” Kako ti zaista izgledaš? Pogledaj unutar sebe i videćeš veličanstvenost. Toliko je lepo. Neuporedivo. Neverovatno.

Koliko je impresivna ova kap? Ona kaplje; ona pleše. A kada ona pleše, ne možeš čak ni reći koliko dugo – veličanstvena je.

PREM RAWAT

Zalažući se za mir, Prem Rawat, poznatiji kao Maharadži, posvetio je život pružanju pomoći ljudima da pronađu mir u sebi, ne kao neki utopijski ideal ni kao odsustvo sukoba, nego kao unutrašnje lično isku-stvo.

Rođen 1957. godine, počeo je mirovnu misiju i humanitarna zalaganja još kao mali. Kada je imao 13 godina, počeo je da se obraća globalnoj publici, odazivajući se na pozive da govori u Londonu i Los Anđelesu, kao i u drugim glavnim grado-vima širom sveta.

Tokom svog života, Prem Rawat je lično preneo poruku mira preko 12 miliona ljudi u više od 50 zemalja. Od malih, ne-formalnih skupova, do velikih međunarod-

nih programa, od univerzitetskih sala do otvorenih stadijuma koji mogu primiti stotine hiljada gledalaca, njegovu poruku su toplo prihvatili ljudi iz svih društvenih slojeva.

Trenutno, njegova nagrađivana televizijska serija, Words of Peace Global TV, dostiže gledanost od preko 115 miliona doma-ćinstava na globalnom nivou, sa titlovima i prevodom na više od 20 jezika.

Godine 2001. osnovao je Fondaciju Prem Rawat – The Prem Rawat Foundation (TPRF), neprofitnu organizaciju posvećenu prenošenju poruke mira širom sveta i pružanju neophodne humanitarne pomoći, hrane i vode, najsiromašnijim ljudima.

Promocija poruke mira Prema Rawata tako da ona bude dostupna publici širom sveta preko programa uživo, TV emisija i različitih medija.

www.wopg.org© Sva prava zadržana.