Interkulturni menadmentProf. dr Mia Jovanovi Boinov Prof. dr Ana Langovi Milievi

3/29/2012

1

Razvoj komunikacija, lakoa putovanja, globalizacija Uticaj razliitih kultura na menadment Linost je proizvod kulturne sredine, nacionalnog i regionalnog iskustva Kultura osnov prihvatljivosti ili neprihvatljivosti, sadri ritualne elemente (rukovanje ili razmena vizit karti)

KULTURA JE STEENO ZNANJE I ISKUSTVO KOJE LJUDI KORISTE U RAZVOJU SVOG DRUTVENOG PONAANJAKULTURA JE KOLEKTIVNO PROGRAMIRANJE UMA, KOJE LANOVE JEDNE GRUPE RAZLIKUJE OD DRUGIH

3/29/2012

2

INTERKULTURA JE UKRTANJE ZNANJA I MEANJE ZNANJA I ISKUSTVA LJUDI IZ RAZLIITIH KULTURNIH ZAJEDNICA IROM SVETA

INTERKULTURNI MENADMENT JE PROCES NAMETANJA, MEANJA, PRIHVATANJA I UZAJAMNOG OUVANJA KULTURNIH VREDNOSTI IZMEU RAZLIITIH CIVILIZACIJA, A U CILJU GLOBALIZACIJE MEUNARODNOG POSLOVANJA

3/29/2012

3

Kultura utie na opaanja i stereotipe Opaanje je ovekovo tumaenje realnosti Stereotip je sklonost da se druga osoba vidi kao pripadnik neke grupe ili kategorije Opaanja i stereotipi slue kao osnova vladine politike i menaderskog odluivanja na meunarodnoj sceni. Uraeno dosta studija, neke od njih se bave pitanjem kako menaderi raznih zemalja vide sebe: - Holandski menaderi smatraju da su skloniji decentralizaciji vlasti u poreenju sa kolegama iz Indije, Italije, Nemake... - Italijanski menaderi vie vode rauna o pravilima.... - Nemaki da su skloniji da toleriu konflikt Studije pokazuju da su opaanja i stereotipi uobiajeni na meunarodnoj sceni -Koliko su tani ovi pogledi?

3/29/2012

4

Istraivanja zasnovana na tri pitanja: Kako vide sami sebe? Kako vide druge? ta misle o tome kako drugi vide njih?

1. 2. 3.

3/29/2012

5

Ispitano 113 japanskih, 100 britanskih menadera zaposlenih u 18 japanskih kompanija u Londonu Svakom pojedincu dato je 18 parova rei u semantikoj opoziciji kao lenj/marljiv; nestrpljiv/strplji; tajanstven/otvoren... Rezultat je pokazao da se imali pogrena opaanja jedni za druge Japanci su videli sebe kao: izuzetno marljive, iskrene, oprezne, utive i metodine i Britanci su se sloili oko tih pitanja Britanci se nisu sloili sa japanskim vienjem da su odluni, fleksibilni i otvoreni. Japanci nisu uvideli da ih Britanci vide kao ambiciozne i tajanstvene.

Japanci su verovali da su Britanski stereotipi o Japancima: stidljivi, neambiciozni, neodluni i introvertni ljudi. Japanska opaanja njih samih bila su prilino tana, ali su Japanci precenili nain kako ih Britanci vide.

3/29/2012

6

Britanci su za sebe smatrali da su:

iskreni, utivi, predvidljivi, kooperativni, logini i marljivi Japanci ih po ovim osnovama nisu tako visoko ocenili i nisu smatrali da su Britanci naroito

odluni, otvoreni, ambiciozni, sigurni i fleksibilni, Smatrali su ak da Britanci nisu previe oprezni, metodini, logini i aljivi kao to to oni za sebe misle. Britanci su sebe visoko rangirali:

po pitanju otvorenosti, sa ime se Japanci nisu sloili.3/29/2012 7

KULTURA I MENADMENT

Savremeni uslovi poslovanja upoznavanje sa razliitim kulturama Aktivnosti velikog broja kompanija prevazilazi okvire matine zemlje i Svet ulazi u eru globalnih svetskih aktivnosti koja podrazumeva svetsku proizvodnju, distribuciju i veliki broj Join Ventures, multinacionalnih spajanja i pripajanja kao i pojavu globalnih stratekih alijansi.

3/29/2012

8

neophodno je definisati strategiju postavljene ciljeve -globalnu strategiju

-dostigne

Celokupno poslovanje datog poslovnog sistema treba da se usmeri globalno poslovanje, to e zahtevati i odgovarajui menadment pristup u cilju boljeg razumevanja razliitih nacionalnih uticaja i kulture na poslovanje date kompanije

3/29/2012

9

Kultura - zanemarivanje - neuspeli poslovni pregovori, Veliki broj kompanija u poetku svog poslovanja je u okvirima svoje matine zemlje, sa odgovarajuim proizvodima i uslugama koji su pogodni za dato trite. Vremenom sa rastom a kasnije i razvojem svoje kompanije, najpre u vidu uvoza i izvoza, kree rasprostiranje poslovnih aktivnosti van matine zemlje, i tada je neophodno analizirati zahteve drugog podneblja. I pored ovog saznanja koje je prisutno na svetskom tritu mogu se nai nastupi kompanija koji nisu uzeli u obzir ovo saznanje. Razliite kulture uslovljavaju da se one potuju prilikom dizajniranja proizvoda i usluga za inostrano trite. Menaderi novog doba moraju da ue kako da vode ljude u svakoj zemlji u kojoj posluju.3/29/2012 10

Menaderi novog doba uvek trebaju imati u vidu da je nain na koji se ponaaju zaposleni i menaderi u kompaniji odreen je u velikoj meri podsvesnim pretpostavkama, vrednostima i normama nacionalne kulture koje su oni uneli udati poslovni sistem. Kompanije i druge vrste organizacija u svakoj nacionalnoj zajednici organizovane su i funkcioniu po pravilima koji su duboko ukorenjeni u nacionalnoj kulturi te zajednice.

3/29/2012

11

Ljudi u kompanijama ponaaju onako kako im to pretpostavke, vrednosti i norme njihove kulture govore. Menaderi koji budu razumeli i potovali kulturnu razliitost prave prvi korak uspenog poslovanja

3/29/2012

12

U nekim kulturama potpisivanjem ugovora smatra se da su pregovori uspeno zavreni. U SAD, ugovor predstavlja krajnju instancu serije pregovora, krajnji rezultat dogovora, razradu i opisivanje procedura, pravila za koje se obe strane slau da potuju. U razraenom ugovoru nema varijacija i modifikacija ukoliko to nije naznaeno i dogovoreno u ugovoru. Ugovori u SAD su dugi jer se svaka nepredviena situacija mora unapred paljivo predvideti i razraditi. Ugovor postaje ugovor objektivno proverenih i predvienih akcija dve strane. Amerikanac ne bi oklevao da potpie ugovor sa svojim najljuim neprijateljem, ako je dovoljno bogat pravnim uslovima.

3/29/2012

13

3/29/2012

14

U anglosaksonskim kulturama potpisivanje ugovora simbolizuje nameru da se ispune navedeni uslovi. Pravni savetnik je esto deo tima da bi se smanjili nesporazumi i konflikti posle potpisivanja.

Cilj amerikih pregovaraa je da dou do pravnog ugovora, zbog ega se najvie panje polae na detalje i koriste svi odnosi da olakaju nedvosmisleno razumevanje.

3/29/2012

15

3/29/2012

16

Kod Kineza ugovor ne mora predstavljati kraj ve poetak. Kineski pristup je da se uspostave pregovori bazirani na ljudskim odnosima, to je po prirodi zavisno, a glavna briga im je da stvore vezu prijateljstva.

Ukoliko naiu na situaciju u kojoj bi teko ispunili uslove iz ugovora, okrenuli bi se partneru, oekujui ne samo razumevanje ve i podrku i pomo.

3/29/2012

17

Za mnoge Amerikance potpisan ugovor je konana grupa prava i obaveza koje strogo vezuju obe strane. Amerikanci se vezuju zakonom a ne odnosima, tradicijom, religijom i kulturom. Potovae ugovor do najmanjeg detalja bez obzira na uslove koji se kasnije mogu pojaviti.

3/29/2012

18

3/29/2012

19

Kompanija iz SAD u transakciji sa japanskom firmom moe videti ugovor kao sutinu pogodbe, dok Japanci veruju da je partnerstvo predmet promena tokom vremena i da jedna strana ne treba da koristi nepravednu prednost srenih dogaaja. Za Japance cilj je odnos, a ne ugovor. Amerikanac potpisivanjem ugovora zakljuuje posao, Japanac zapoinje odnos.

Za Nemce je ugovor vrsta direktiva koju treba doslovce ispuniti. Oni objanjavaju detaljno i ono to je za Amerikance standardna trgovinska praksa.

3/29/2012

20

Za Ruse re kompromis nije prirodna re; stoga je ponuda da se napravi kompromis za Ruse znak slabosti. Poto se Rusi striktno dre ugovora, a sve to je neodreeno protumaiti to je vie mogue u svoju korist, treba izbei uoptene dogovore i fokusirati se na detalje. Rusi tee da iznesu ekstremne predloge, tvrdoglavo ih se dre tokom produenih pregovora i konano ih brzo i sutinski modifikuju. Rusi su dobri u pravljenju pametnih ugovora koji su reiti, dvosmisleni i bez vanih detalja koje mogu kasnije da iskoriste.

3/29/2012

21

Francuzi vole da ponu dogovor o generalnim principima, dok Amerikanci vole prvo dogovor o detaljima. Za Amerikance je pregovaranje pravljenje serije kompromisa i razmena na dugoj listi detalja. Za Francuze sutina je dogovor o osnovnim generalnim principima koji e kasnije voditi i odrediti pregovore; zapravo ovi principi postaju okvir i kostur za budui ugovor.

3/29/2012

22

3/29/2012

23

U arapskom svetu re vie obavezuje od mnogih pisanih ugovora i insistiranje na njima moe biti uvredljivo. Meksikanci ne oekuju da ugovor bude doslovce primenjen u stvarnom svetu i po njima ugovor predstavlja umetniko vebanje ideja. Meksikanci su vie usmereni na generalno formulisanje u ugovorima, dok se Amerikanci fokusiraju na detaljnije formulisanje.

3/29/2012

24

KULTURA

Savremeni poslovni svet je danas suoen sa problemimam koji su, na jedan nain, i tesno povezani: brzina i neujednaenost razvoja, velike i brze tehnike i tehnoloke promene koje je teko pratiti. Uz sve navedene pojave koje treba ispotovati prilikom poslovanja, dodajemo i pojam kulture.

U cilju boljeg razumevanja odnosa kulture i menadmenta neophodno je definisati pojam kulture. Postoji veliki broj definicija - jedan od uzroka ove razliitosti u tumaenju pojma kulture, je:

uslovljenost od zemlje i pojedinaca, ili od autora koji se njome bavi.

ta je zapravo kultura?

3/29/2012

25

Dati odgovor na navedeno pitanje nije mogue bez postavljanja jo dva i davanja njihovog odgovora. Koji su ciljevi kulture i kojim sredstvima se ona ostvaruje. Pojmu kulture je mogue dodeliti i tri znaenja i to intelektualno, ekonomsko i mikrobiloko:

3/29/2012

26

Prvo znaenje se odnosi na jednu oblast, jednu zemlju, jedan kontinent (evropska kultura, amerika). Drugo znaenje, ekonomsko, pridodato pojmu kulture odnosi se na plodno zemljite, na biljke, drvee, vegetaciju, uzgajanje ivotinja. Tree znaenje, koje se odnosi na mikrobilogiju (eksperimentalna kultura, bakterija, mikroorganizmi i itd) u ovoj marginalan oblasti kojoj je monografija namenjena, ima znaaj.

3/29/2012

27

Na meunarodnoj sceni analiza pojma kulture je oteana zbog: razliitih tumaenja koji su neki narodi, pripadajui pri tom zapadnim zemljama, eleli da dodele.

Definisanje pojma kulture proizilazi i najstarijih vremena. Stara Grka - prve obrise definisanja pojma kulture.

Pojam topos je u tom periodu oznaavao nain ili postupak izraavanja ukazujeta kultura zapravo predstavlja u oblasti steenog znanja u odreenoj sredini.

Interesanatn je da je slavni orator iz IV veka pre Hrista, Izokrat, izjavio da One koje dele na ethos treba pre nazvati Grcima, nego one koji dele nau krv.

3/29/2012

28

Tumaenje grke rei paideia se odnosi na razvijenog oveka, ispunjenog i dovrenog, i na obrazovanje koje bi trebalo da nastavlja celog ivota.

Tako i filozof Ksenofont, u VI veku pre Hrista, ukazuje na:

Kad bi konji i goveda imali ruke, kad bi mogli da slikaju tim rukama i da stvaraju umetnika dela kao to to ine ljudi, konji bi lica bogova slikali kao konjska, goveda bi ih predstavljala u likovima goveda, pa bi i njihova tela prikazivali prema liku svoje vrste ... Etiopljani svoje bogove slikaju kao crne ljude sa irokim nosnicama; stanovnici Trakije kau da njihovi bogovi imaju plave oi i riu kosu ...

3/29/2012

29

Hipokrat, otac medicine smatra da razlike koje postoje izmeu naroda, mogu objasniti: podnebljem i biologijom, razliitim sistemom obrazovanja i vaspitanja, i naravno razliitim obiajima.

Osniva istorijske nauke, Herodot, smatra da su: tradicija i obiaji nametnuli Atinjanima one vrline koje su od njih nainile uzore ljudi visoke kulture.

.

3/29/2012

30

U Rimskom dobu pojam kulture je sveden na pojam obrazovanja i kao potreba malog broja probranih ljudi. Doprinos Rimljana je tome to je pojam kulture, poreklo latinska re colere, prihvatana u materijalnom smislu tj. uzgajanje itarica, biljka, drvea i voa. Prisutna je i druga re, proistekla iz istog korena colere, koja oznaava oboavanje bogova

3/29/2012

31

Srednji vek povezuje pojam kulture i religije, ali ovde je ideal kulture u suprotnosti od grkih i rimskih autora. Ideal znanja i delovanja su bili u suprotnosti, i naravno u suprotnosti sa dananjim konceptom kulture. Sve do 1420. godine i pojava Oksfordskog renika pojam kulture biva pomenut u svom figurativnom znaenju. Obnavljajui antiku tradiciju, humanizam i renesansa omoguavaju da ideja kulture (shvatana kao lina kultura) proe znaajan period svog razvoja, pri emu su Engleska, Nemaka i Francuska pioniri i pokretai datog razvoja.

3/29/2012

32

Novo doba donelo je i nove formulacije pojma kulture koja veoma podsea na paideiu kod Grka. Formulaciju pojma kulture dao je Nemac, baron Samuelu Pufendorfu (1632 1694), pravniku i istoriaru: Kultura omoguava svakom oveku da dostigne istinski ljudski ivot zahvaljujui nadmetanju, delatnostima i otkrivanju drugih ljudi, ali takoe i zahvaljujui linim naporima i promiljanjima svakog pojedinca, a zahvaljujui i boanskoj inspiraciji.

3/29/2012

33

Rasprave o pojmu kulture nastavljaju se tokom cele prve polovine XX veka, zapravo moe se rei da je dvadeset vekova trajala razrada pojma kulture. Krajem XX veka kultura se ne posmatra na jedan intelektualan i knjievan nain ve se njen domen proiruje i na druge vrednosti. Tako da se pod kulturom (latinski podrazumeva obraivanje, negovanje, gajenje). koji je sloen i vieznaajan pojam podrazumeva:

3/29/2012

34

Sve ono to nastaje ljudskim radom, kao obrada ljudskih predmeta ili proizvodnja novih predmeta (proizvodi zemljoradnje, zanastva, primenjenih nauka); Svi oni oblici ljudskog izraavanja pomou kojih ovek saoptava svoje iskustvo, saznanja i vienja sveta drugim ljudima (od pisma do raznih verovanja, filozofskih shvatanja i naunih objanjenja, kao i umetniko izraavanje);

Kultura predstavlja odreenu drutvenu sredinu koju svaka individua zatie roenjem kao svet koji ima odreeno znaenje i odreena pravila ivota kojima se ona mora prilagoditi (obiaji, drutvene navike, norme, zakoni, sistem komunikacija i simbola, odreena iskustva i znanja, verovanja i shvatanja);

3/29/2012

35

Kultura je deo samog oveka i kada se kae Kulturan ovek, misli se na kulturne navike i potrebe, znanja, dodir sa tekovinama duhovne kulture, to ih ovek stie i prihvata u toku svog ivota u drutvenoj zajednici. Zapravo, pod kulturom se esto podrazumeva samo odreeni broj kulturnih ustanova (muzeji, pozorita, obrazovne ustanove i dr.), te se kultura shvata kao jedan sektor drutvenog ivota i kao deo individualnog ivota koji se vezuje, pre svega za slobodno vreme. Kao jedna najpotpunija definicija kulture je:

3/29/2012

36

Kultura je: sastavni deo celokupnog drutvenog i individualnog ivota, skup svih znaajnih ljudskih tekovina, materijalnih (tzv. materijalna kultura) i duhovnih (tzv. duhovna kultura), bez kojih ne bi moglo postojati ljudsko drutvo ni u najjednostavnijim oblicima svoje organizacije (dokaz sa to su tzv. primitivna drutva, koja su esto imala razvijeniju duhovnu od materijalne kulture).

3/29/2012

37

U cilju jo boljeg razumevanja pojma kulture neophodno je objasniti i pojam materijalne kulture:

Materijalana kultura obuhvata razna sredstva, tehnike, metode i procese koji se koriste u odreenim kulturama za proizvodnju proizvoda i usluga, kao i njihovu distribuciju i potronju. Moe se rei da je materijalna kultura: Rezultat je tehnoloke i ekonomske razvijenosti odreene zemlje, Manifestuje se kroz raspoloivost i kvalitet bazine ekonomske, socijalne, finanijske i marketing infrastrukture. Direktno je povezana sa drutvenim standardom, vaeim normama i uslovima ivota. Kroz prizmu materijalne kulture moemo obeleavati i razvrstavati pojedine vremenske periode, kao i grupaciju zemalja. Razvijene, nerazvijene i zemlje u razvoju, industrijske i poljoprivredno orjentisane zemlje, elezno, atomsko ili svemirsko doba preko kojeg se objanjava prisustvo materijalne kulture. Naglaen je interaktivan odnos materijalne kulture i drugih aspekata ponaanja u jednom drutvu.

3/29/2012

38

Na osnovu svega navedenog uvia se da postoji veliki broj definicija pri emu se za veliki deo definicija kulture istie da: Kultura predstavlja sve to ljudi imaju, misle i rade kao pripadnici jednog prepoznatljivog drutva Bez obzira o kojoj je definiciji re, zajedniko za sve definicije su sledee karakteristike kulture:

3/29/2012

39

Naelnost: Kultura predstavlja opti okvir usvojenog i prihvatljivog ponaanja, zasnovanog na nenormiranim naelima, izvornim i obiajnim pravilima. Deljivost: Kultura je drutvena, a ne pojedinana kategorija. Ona ne postoji sama za sebe, rezultat je drutvene interakcije i kao takva razliva se i deli na pojedine lanove drutva. Komunikativnost. Olakava komuniciranje i sporazumevanje, doprinosi veoj bliskosti i srodnosti izmeu nosilaca i poznavalaca jedne kulture. Steenost. Kultura nije uroena, ve steena kategorija. Njeno usvajanje i difuzija se odvijaju kroz duge procese socijalizacije, razvoja i modernizacije. Diferenciranost. Pripadnici razliitih kultura esto imaju razliite predstave o istoj stvari. Na taj nain mogue je prepoznavati i diferencirati i individualna ponaanja. Trajnost. Kultura je trajna kategorija i prenosi se sa generacije na generaciju. Kao takva ispoljava relativnu stabilnost i dugoronu prepoznatljivost. Kumulativnost. Kultura je okvirnog i otvorenog karaktera te se nalazi u neprekidnom procesu uobliavanja. Moe se rei da svaka generacija neto doda i ostavi peat sopstvenoj kulturi.

Dinaminost. Kultura ispoljava relativnu, ali ne i apsolutnu stabilnost i statinost. Ona je podlona postepenim i evolutivnim promenama tokom vremena.

3/29/2012

40

U toku poslovne saradnje sa drugim zemljama istie se znaaj poznavanja jezika date zemlje, jezik odraava prirodu i vrednosni sistem jedne kulture, nain razmiljanja, pa i okvir ponaanja pojedinih njenih nosilaca i pripadnika. Interesantna je injenica i veoma vana, da se pokuaji sporazumevanja na jeziku koji nije maternji, sa grekama toleriu, ali nepoznavanje kulture iste zemlje je nedopustivo, ako se imaju u vidu poslovni ili diplomatski kontakti.

3/29/2012

41

Zakljuuje se, da su poslovni nesporazumi na polju Nemog jezika, a mnogo manje na govornom jeziku. U savremenom ubrzanom okruenju gde je ritam sklapanja poslova ili obavljanja diplomatskih funkcija sve bri, neophodno je izbei poetnike greke koje se tiu nepoznavanja dubljih slojeva komunikacije od samog jezika.

3/29/2012

42

Bitna injenica za menadere koji treba da se upoznaju sa kulturom datih zemalja je da mnoge kulture u religiji nalaze razlog svog postojanja (mada nije pravilo), prisutan je uticaj na ukupan vrednosni sistem jednog drutva. Religija uspostavlja kodekse morala i etike, stvara tabue, na direktan ili indirektan nain propisuje ponaanje ljudi i njihove radne navike. I svaka kultura daje odreena specifina obeleja i ton jednoj religiji.

3/29/2012

43

Kao realni okvir kulture, koji su drugaiji za svaku zemlju, mogu biti drutvene organizacije, institucije, opta socijalna klima, kao i ustaljeni vrednosni sistem. Kultura opredeljuje svakodnevni ivot ljudi, odreuje drutvene ciljeve, zato i kako ljudi sarauju meusobno. Ti isti meusobni odnosi i efekti aktivnosti odreenih pojedinaca na aktivnosti drugih, mogu varirati i tokom vremena i u okviru istog drutva

3/29/2012

44