'

Jelena DuriiInstitut za lilozofiju i dru5tvenu teorijuBeograd

Osvrt

NACIONALNI KONFLIKTI TUSVAJANJE TOLERANCIJE

Izmedu l-5. i 17. novembra 1996. sodine. na Masarik uni-verzitetu u Brnu. u feSkoj. odrZana je konierenc ijra Etrtit 'ke i truc'io-nalne tenzi.je i usvaiunje tolerutci.ie. Konferenciju su organizovali:Savet za istraZivanje vrednosti i filozofije (The Council for Researchin Values and Philosophy); Internacionalno druStvo za metafiziku(The International Society for Metaphysics) i Filozolski fakultetMasarik univetziteta u Brnu, pod pokroviteljstvom Instituta zaotvoreno dru5tvo (Open Society Institute) za Centralnu i IstodnuEvropu.

Tenra konf'erencije je bila problem kulturnih identiteta i su-koba koji, od promena u Centralnoj i Istodnoj Evropi i989 , nisuprestali da postoje. Na ovom prelasku vekova sve zemlje su suodent:s te5kim zadatkom dru5tvene rekonstrukcije i svaka od njitr reSava(ili ne redava) taj zadatak na svoj naciin. Osnovna tragedija na5egdoba je u tome Sto su, s jedne strane, moderne ideoiogije uspele daizvor hurnanih vrednosti univerzalnog kulturnog identiteta pretvoreu izvor nehumanosti; s druge strane, problemi razliditih kulturnihidentiteta doveli su do rnealusobnih tenzija, sukoba i nasilja.

Za re5avanjc etnidkih i nacionalnih tenzija mnogo toga _iepreduzimano, ali da bi sva ta ,,gaSenja polara" imala trajnog uspehapotrebno .je de se shvati dubinska su5tina kultura kao i njihovadinamika. Z.a to je, smatrali su inicijatori ove konferencije, oclgo-vorna najvi3e filozofiia, narodito hermeneutika i etika, koje trebada oznade prirodu kulturnih stvarnosti i osvetle nadine na koje oneu pluralistidkom kontekstu mogu da budu ispravno uredene.

lnicijator konferencije o Etnidkim i nacionalnim tenzijama,Dlord1 Meklin, istakao je neophodnost razumevanja svih elemena-ta problema etniciteta kako bi se spredilo da problem postane joivedi. Kao da je koncept etniciteta neodekivano poprimio konotacije

XI

X

F{nfrro

:lI(_.)NoJ

I

. 1 t o

XX

oFa

;al!

NoJ

I

Elo

zrljJU-

koje nisu bile izraLene tokom 13. i 14' novembra, u diskusiji oprvoj fazi ranije zapodetog projekta pod nazivom: Kulturno naslede

i savremena promena u Centralnoi i Istoinoi Evropi. Podnaslov

tog projekta: Re tr o s p ekt iv a : I zv o r i tr adi c ii e i P e r s p ekt iv a : I zgr adni a

dimokratskih rlruitava: vrednosti i prava, odito je sugerisala afir-

mativno znadenje pojmova tradicije i etniciteta u smislu temelja za

izgradnju clemokratskog dru5tva, koji je tokom komunizma bio

uni5tavan.Pomenuti projekat je obuhvatio mnoge zemlje: najpre

Poljsku, deSku, Slovadku, Litvaniju, Bugarsku i Gruziju, kojima

su kasnije prikljudene Ma<larska i Ukrajina, a od nedavno Hrvatskai SR Jugoslavija. Znahjno je to Sto svaka od navedenih zemaljatreba na zavr5etku projekta da bude predstavljena zbornikom filo-

zofskih studija na izabranu temu.Jugoslovensko iskustvo je istaklo negativna znadenja et-

niciteta, a ni pozitivno znadenje tradicije nije moglo ostati neupitno.Tekst prof. Golubovi6, Nacionalni konflikti i problem demokratijeu postkomunistitkim druitvima, polazi od razlikovanja civilnogznalenjanacije od etnidkog znadenja koje sadrZi snaZnu teLnju za

homogenizacijom, Sto je u jugoslovenskom ratu dovelo do ispolja-vanja netolerancije i agresije prema drugim nacijama.

Na slidan nadin, jedan od budu6ih izdavalade5kih filozofskihstudija, Miloslav BednaZ raspravlja o postkomunistidkom naciona-lizmu kao o novoj verziji totalitarizma' On smatra povr5nim zak-

ljudke zapadnih istraZivanja postkomunistidkog nacionalizma pre-

ma kojima nacionalizam predstavlja regresiju na primitivni ata-vizam i tvrdi da je, ustvari, zapadno drZanje regresija odgovornostipolitidkog razumevanja. Postkomunistidki nacionalizan se ne moZerazumeti, ako se pailnja usmeri samo na nacionalizam tako da onzaseni prirodu postkomunizma, smatra BednaZ.

Do erupcije Sovinistidkog nacionalizma u postkomunisti-dkim zemljama posle 1989, ne bi moglo doii da nije bilo prethodnedugotrajne i duboko ukorenjene komunistidke totalitarne domina-cije. Komunistidka mrelamoii i uticaja ve5to je zloupotrebila Sovi-nistidki resentiman koji je do tada delovao unutar partije' UspeSnau manipulacijama, bilo sredstvima gradanskog rata ili bez njega,partija je iskljudivu politidku dominaciju u znadajnoj meri uveialasistematskim pothranjivanjem nacionalnih osedanja.

Op5te mesto istodnocentralnoevropskih nacionalizama Bed-

naZ vidi u mecludejstvu dva osnovna politidka faktora u neuralgidnoj

zoni centralne Evrope izmedu Nemadke i Rusije. S jedne strane,ova teritorija pretrpana malim nacijama nema zapadni oblik gotovodiste nacije-drlave. s druge strane, i Nemadkal Rusija suiokomistorije uvek koristile nacionalne razliditosti ovih zemalia za us-postavljanje svoje dominacije. prema Bizmarku: ,,Ko uprivlja Bo_hemijom istovremeno je gospodar Evrope". Meilutim, urpeti net eod tih sila u ovom nastojanju, uvek je blo uvod u

"urop.i" ratove

koji bi potom usledili a koji su u ovom veku prerastali u svetskeratove, radunajuii i vi5e od 40 godina hladnog rata.

Ipak, ovim nestabilnim evropskim, sada ve6 svetskim prili_kama, BednaZ suprostavrja istorijski razvijenu alternativu koja ovunestabilnu zonu nacija i drlavaizmedu Nemadke i Rusije viii kaostabilnu teritoriju slobodnih i demokratskih zemalja. on Lblasniavauloge deskih zastupnika te istorijske alternative, iajpre, FrantiiekaPal ackog (r7 9 8 - | 87 6), a zatim Tomaia Masarika 1 tiiso- t l:z;, to.lisu isticali neophodnost medusobnog demokratskog koncenzuJanacija ovih prostora (zasnovanog na demokratskom miralnom prin-cipu i jednakim pqavima svih bez obzira na individualnu velidinu),smatraju6i to za jedinu trajnu perspektivu svetskog mira. Ugaonik3men za perspektivu demokratskog mira zahtev aisva.lanie

"prin_cipa koji iskljuduju sebidnu koristoljubivost individuu, nu"iju idrZava.

BednaZ tako razlikuje dve vrste nacionarizma. s jedne strane,Sovinistidku i materijalistidku verziju distog negativizma i agresi-je koja proizvodi iskljudivu i egocentridnu nacionalistidku iden-tifikaciju, a s druge strane, duhovno i moralno zasnovanu kosmo_politsku verziju nacionalizma koji se neosporno legitimise krozindividualne i nacionalne odgovornosti, kio nezamenrjive sferesloZenog demokratskog jedinstva naieg zajednidkog sveta.. jokom diskusijf BednaZ je usvojio primedbu slovadkog ko_lege, Tibora Pihlera, da nacionalirum ie treba shvatiti apstraitnokao drZavnu ma5inu, vei da apstraktne principe treba udiniti ra_zumljivim da bi postali realni i da bi se izuegta opasnost da sedovedanstvo misli apolitidno. on je dodao da preoviadujuia idejao- drZavi zanemaruje da je u osnovi svake drZave uvek neki posebansludaj etnidkih i nacionalnih odnosa i da nepostoji demokratija kaotakva, ve6 da uvek postoje samo posebne i konkretne demokiatije.

Prema redima sekretara Saveta za istraZivanje vrednosti ifilozofije, Ridarda Greema, svrha ove konferencije u n*u bila je,delom, i u tome da se pronade solidan osnov ziprojekt: Uieaie

420 421

XX

oFa

;al!

NoJ

I

Elo

zrljJU-

koje nisu bile izraLene tokom 13. i 14' novembra, u diskusiji oprvoj fazi ranije zapodetog projekta pod nazivom: Kulturno naslede

i savremena promena u Centralnoi i Istoinoi Evropi. Podnaslov

tog projekta: Re tr o s p ekt iv a : I zv o r i tr adi c ii e i P e r s p ekt iv a : I zgr adni a

dimokratskih rlruitava: vrednosti i prava, odito je sugerisala afir-

mativno znadenje pojmova tradicije i etniciteta u smislu temelja za

izgradnju clemokratskog dru5tva, koji je tokom komunizma bio

uni5tavan.Pomenuti projekat je obuhvatio mnoge zemlje: najpre

Poljsku, deSku, Slovadku, Litvaniju, Bugarsku i Gruziju, kojima

su kasnije prikljudene Ma<larska i Ukrajina, a od nedavno Hrvatskai SR Jugoslavija. Znahjno je to Sto svaka od navedenih zemaljatreba na zavr5etku projekta da bude predstavljena zbornikom filo-

zofskih studija na izabranu temu.Jugoslovensko iskustvo je istaklo negativna znadenja et-

niciteta, a ni pozitivno znadenje tradicije nije moglo ostati neupitno.Tekst prof. Golubovi6, Nacionalni konflikti i problem demokratijeu postkomunistitkim druitvima, polazi od razlikovanja civilnogznalenjanacije od etnidkog znadenja koje sadrZi snaZnu teLnju za

homogenizacijom, Sto je u jugoslovenskom ratu dovelo do ispolja-vanja netolerancije i agresije prema drugim nacijama.

Na slidan nadin, jedan od budu6ih izdavalade5kih filozofskihstudija, Miloslav BednaZ raspravlja o postkomunistidkom naciona-lizmu kao o novoj verziji totalitarizma' On smatra povr5nim zak-

ljudke zapadnih istraZivanja postkomunistidkog nacionalizma pre-

ma kojima nacionalizam predstavlja regresiju na primitivni ata-vizam i tvrdi da je, ustvari, zapadno drZanje regresija odgovornostipolitidkog razumevanja. Postkomunistidki nacionalizan se ne moZerazumeti, ako se pailnja usmeri samo na nacionalizam tako da onzaseni prirodu postkomunizma, smatra BednaZ.

Do erupcije Sovinistidkog nacionalizma u postkomunisti-dkim zemljama posle 1989, ne bi moglo doii da nije bilo prethodnedugotrajne i duboko ukorenjene komunistidke totalitarne domina-cije. Komunistidka mrelamoii i uticaja ve5to je zloupotrebila Sovi-nistidki resentiman koji je do tada delovao unutar partije' UspeSnau manipulacijama, bilo sredstvima gradanskog rata ili bez njega,partija je iskljudivu politidku dominaciju u znadajnoj meri uveialasistematskim pothranjivanjem nacionalnih osedanja.

Op5te mesto istodnocentralnoevropskih nacionalizama Bed-

naZ vidi u mecludejstvu dva osnovna politidka faktora u neuralgidnoj

zoni centralne Evrope izmedu Nemadke i Rusije. S jedne strane,ova teritorija pretrpana malim nacijama nema zapadni oblik gotovodiste nacije-drlave. s druge strane, i Nemadkal Rusija suiokomistorije uvek koristile nacionalne razliditosti ovih zemalia za us-postavljanje svoje dominacije. prema Bizmarku: ,,Ko uprivlja Bo_hemijom istovremeno je gospodar Evrope". Meilutim, urpeti net eod tih sila u ovom nastojanju, uvek je blo uvod u

"urop.i" ratove

koji bi potom usledili a koji su u ovom veku prerastali u svetskeratove, radunajuii i vi5e od 40 godina hladnog rata.

Ipak, ovim nestabilnim evropskim, sada ve6 svetskim prili_kama, BednaZ suprostavrja istorijski razvijenu alternativu koja ovunestabilnu zonu nacija i drlavaizmedu Nemadke i Rusije viii kaostabilnu teritoriju slobodnih i demokratskih zemalja. on Lblasniavauloge deskih zastupnika te istorijske alternative, iajpre, FrantiiekaPal ackog (r7 9 8 - | 87 6), a zatim Tomaia Masarika 1 tiiso- t l:z;, to.lisu isticali neophodnost medusobnog demokratskog koncenzuJanacija ovih prostora (zasnovanog na demokratskom miralnom prin-cipu i jednakim pqavima svih bez obzira na individualnu velidinu),smatraju6i to za jedinu trajnu perspektivu svetskog mira. Ugaonik3men za perspektivu demokratskog mira zahtev aisva.lanie

"prin_cipa koji iskljuduju sebidnu koristoljubivost individuu, nu"iju idrZava.

BednaZ tako razlikuje dve vrste nacionarizma. s jedne strane,Sovinistidku i materijalistidku verziju distog negativizma i agresi-je koja proizvodi iskljudivu i egocentridnu nacionalistidku iden-tifikaciju, a s druge strane, duhovno i moralno zasnovanu kosmo_politsku verziju nacionalizma koji se neosporno legitimise krozindividualne i nacionalne odgovornosti, kio nezamenrjive sferesloZenog demokratskog jedinstva naieg zajednidkog sveta.. jokom diskusijf BednaZ je usvojio primedbu slovadkog ko_lege, Tibora Pihlera, da nacionalirum ie treba shvatiti apstraitnokao drZavnu ma5inu, vei da apstraktne principe treba udiniti ra_zumljivim da bi postali realni i da bi se izuegta opasnost da sedovedanstvo misli apolitidno. on je dodao da preoviadujuia idejao- drZavi zanemaruje da je u osnovi svake drZave uvek neki posebansludaj etnidkih i nacionalnih odnosa i da nepostoji demokratija kaotakva, ve6 da uvek postoje samo posebne i konkretne demokiatije.

Prema redima sekretara Saveta za istraZivanje vrednosti ifilozofije, Ridarda Greema, svrha ove konferencije u n*u bila je,delom, i u tome da se pronade solidan osnov ziprojekt: Uieaie

420 421

E

zuJJuJ-

(kasnije izmenjeno u Usvajurle) tolerancije (tolerancije prema et-nidkim, nacionalnim i religijskim razliditostima u Centralnoj i Is-todnoj Evropi). Pozivajuii na saradnju na ovom projektu, Greemje istakao potrebu da se pronadu filozofski i dru5tveni osnovi zauvaZavanje razliditosti, kao i nadini za njihovo praktidno i politidkousvajanje.

Netolerancija ljudi i dru5fva, po njegovom miSljenju, istovre-meno ukazuje na nivo dru5tvene korupcije. Netolerancija ne ugro-Zava samo Zrtve diskriminacije, dostojanstvo njihovih Zivota i Zivotanjihove dece, vei ugroZava i one koji dine tu diskriminaciju, njihovusigurnost i dast njihovog druStva. Utoliko je znadajnije nastojanjeda se pro5ire vrednosti Otvorenog dru5tva zasnovane na: zakonima,demokratski izabranoj vladi, razvijenom civilnom dru5tvu, insti-tucijama za za5titu ljudskih prava i prava manjina, ekonomiji slo-bodnog trZi5ta, ali i usmerenosti na op5te dobro. A za to, premaredima Greema, DLordL Soros dini vi5e od ijedne druge osobe nasvetu, podrZavajuii nezavisne fondove Otvorenog dru5tva u Cen-tralnoj i Istodnoj Evropi sa budZetom od preko 300 miliona dolara.U skladu s tim, on je zatraiio predloge za ude56e na Projektuusvajanja uvaZavanja razliditosti (Project to Foster Respect for Di-versity) koji bi trebalo da se ukljudi u, tro5kove za 1997 . godinu.

Na samoj konferenciji, medutim, prilozi koji bi se direktnoodnosili na usvajanje tolerancije nisu bili narodito zastupljeni. Osimjednog praktidnog ukrajinskog nacrta za buduii razvoj ovog pro-jekta, problem tolerancije je teorijski izlagala jedino kineskinja,Kristal Huang, u tekstu Tolerctncijct i interpretativni totalitet kulturai razlika. Ova profesorka filozofije sa Tajlanda, razmatrala je sukobekoji nastaju zbogruzlilitih identiteta kulturnih tradicja. U modernimdru5tvima razliditi kulturni horizonti naroda dine polazi5ta za ra-zlidita razumevanja i tumadenja sveta, a te razlike dovode do ne-sporazuma i sukoba ljudi i zajednica. Usvajanje tolerancije, smatraHuang, jo5 vi5e je oteZano zbog nerazvijenosti ideje suZivota ideljenja sveta sa drugima.

Postoji shvatanje po kome je tolerancija trpljenje nedegaSto nam se ne svida. Takvo shvatanje u toleranciji vidi ideal tzv.negativne slobode, slobode od prisile, koja ne traZi ni5ta do dajedni druge ostavimo na miru. Naravno, u situaciji netolerancije itakav ,,nulti nivo" negativne slobode je veoma znalajan, ali ipak,to je minimalan uslov, koji je dodu5e wlan, ali nije dovoljan zauspostavljanje jednog otvorenog dru5tva.

Za razlku od takvog shvatanja, Huang ima pozitivan koncepttolerancije' ona razmatra moguinost torerancije u vezi s Gadamero-:T kgrygptom gratnje (B.,iung),razviienu knjizi Istina i metrda.Njena ideja je da na taj nadin .*6n.truis" kurturni totaritet u drusfvusa mnoStvom razliditih kulturnih konflikata. Kao u Cu.u*"rouo,hemeneutici, i ovde tolerancija podrazu*"uu moguinost fuzije horizonata. To znadi da samo ako, pri suodavanlu sa razliditim kultumimkontekstom' ostvarimo.fuziju horizonata,"mozemo postati toleran-tni; odnosno, samo kada osivari*o .ururn"uanje drugog moZemoucestvovati sa njim ujednom zajednidkom svetu_ iivota.

Hermeneutidki.proces razumevanja kultura suodava nas sarazliditim kulturnim tekstovima koji zahieva.lu ispitivanje konteksta.Kulturni tekst je dom jezika Oateiuftu.e, tutru_og diskursa kojisu uspostav'i ljudi svojim dotada5njim tumadenjim"a i"J" irpi,l-vanjem nekog kulturnog teksta postign"_o rururnevanje, videie_mo da se ipak pojavljuje razlika.u znad"enjJ izmedu nadeg tumadenjai originala. U inrerpretaciji razlidirih kuliumih,"r..i""" "r1 uiG#"mogu pokusati da postignu harmoniju u fuziji horizonata. Jedinoiskreno nastojanje da se razum", *oi" i.o".. tumadenja vodititoleranciji. Onaj ko tumadi samo iz ,uog'tuttu*og konteksta nemoZe ostvariti toleranciju jer odmah ulaziu kritiku. Tek ako naudida sluia moZe postiii l111T"uunj"

koje j9 ustov iskren;-;;;..*;;Tolerancija se, dakle' jedino moZe osivariti razumevanJem razrika.Mada nas, i u istodnom i u zapadnom svetu, i u antidkom iu modernom dru5tvu, tumadenja suodavaju s razlikama, nisu razlikete koje ljudima donose kulturne tonnide, vei je .;;;ilUA;da se zaista razume drugo.biie, zaqut-la;e Huang predlaZuii dabi moZda rrebalo razmi.liati "u

,r"iJi n'oiin: Toterancija neiedo6i sama, ona ie nastati samo t.o, lJr"no razumevanJe i Zelir_da se udini fuzija horizonata.sa.drugi_ fluarn.o bidirna; i ,u t# XZeljom ljudi ie uii u proces oblikova"nja i'preoblikovanja. --' ---^,

;Jano5 Kudinski, urednik dasopisa Diatog and (Jniverzaliz.am 6(koji je do 1994. norlo n13jy Diaios ori'Ui*orir"^1, i#"['|" Estav da moramo iza1i izmjsljenja tojl s" kreie u okviru: tradicija ;- komunizam-postkomunizam."Trad'i"1u l".ru*o racionarizacija iproslosti a proslost nije kao takva data. ijo'n,".u, civilno drustvo Rnije dovoljan okvir za re5enje proUt"-r, u ni;e ni demokratija. Jer, Fdemokratije su vrlo ogranidine u ur"_"nu.-^-

U kom pravcu treba, dakle, da idemo? Jedan moguii pravacje demokratija shvaiena kao dijaiog ir*"au kolektivnih subiekatal l a

1 t . )

E

zuJJuJ-

(kasnije izmenjeno u Usvajurle) tolerancije (tolerancije prema et-nidkim, nacionalnim i religijskim razliditostima u Centralnoj i Is-todnoj Evropi). Pozivajuii na saradnju na ovom projektu, Greemje istakao potrebu da se pronadu filozofski i dru5tveni osnovi zauvaZavanje razliditosti, kao i nadini za njihovo praktidno i politidkousvajanje.

Netolerancija ljudi i dru5fva, po njegovom miSljenju, istovre-meno ukazuje na nivo dru5tvene korupcije. Netolerancija ne ugro-Zava samo Zrtve diskriminacije, dostojanstvo njihovih Zivota i Zivotanjihove dece, vei ugroZava i one koji dine tu diskriminaciju, njihovusigurnost i dast njihovog druStva. Utoliko je znadajnije nastojanjeda se pro5ire vrednosti Otvorenog dru5tva zasnovane na: zakonima,demokratski izabranoj vladi, razvijenom civilnom dru5tvu, insti-tucijama za za5titu ljudskih prava i prava manjina, ekonomiji slo-bodnog trZi5ta, ali i usmerenosti na op5te dobro. A za to, premaredima Greema, DLordL Soros dini vi5e od ijedne druge osobe nasvetu, podrZavajuii nezavisne fondove Otvorenog dru5tva u Cen-tralnoj i Istodnoj Evropi sa budZetom od preko 300 miliona dolara.U skladu s tim, on je zatraiio predloge za ude56e na Projektuusvajanja uvaZavanja razliditosti (Project to Foster Respect for Di-versity) koji bi trebalo da se ukljudi u, tro5kove za 1997 . godinu.

Na samoj konferenciji, medutim, prilozi koji bi se direktnoodnosili na usvajanje tolerancije nisu bili narodito zastupljeni. Osimjednog praktidnog ukrajinskog nacrta za buduii razvoj ovog pro-jekta, problem tolerancije je teorijski izlagala jedino kineskinja,Kristal Huang, u tekstu Tolerctncijct i interpretativni totalitet kulturai razlika. Ova profesorka filozofije sa Tajlanda, razmatrala je sukobekoji nastaju zbogruzlilitih identiteta kulturnih tradicja. U modernimdru5tvima razliditi kulturni horizonti naroda dine polazi5ta za ra-zlidita razumevanja i tumadenja sveta, a te razlike dovode do ne-sporazuma i sukoba ljudi i zajednica. Usvajanje tolerancije, smatraHuang, jo5 vi5e je oteZano zbog nerazvijenosti ideje suZivota ideljenja sveta sa drugima.

Postoji shvatanje po kome je tolerancija trpljenje nedegaSto nam se ne svida. Takvo shvatanje u toleranciji vidi ideal tzv.negativne slobode, slobode od prisile, koja ne traZi ni5ta do dajedni druge ostavimo na miru. Naravno, u situaciji netolerancije itakav ,,nulti nivo" negativne slobode je veoma znalajan, ali ipak,to je minimalan uslov, koji je dodu5e wlan, ali nije dovoljan zauspostavljanje jednog otvorenog dru5tva.

Za razlku od takvog shvatanja, Huang ima pozitivan koncepttolerancije' ona razmatra moguinost torerancije u vezi s Gadamero-:T kgrygptom gratnje (B.,iung),razviienu knjizi Istina i metrda.Njena ideja je da na taj nadin .*6n.truis" kurturni totaritet u drusfvusa mnoStvom razliditih kulturnih konflikata. Kao u Cu.u*"rouo,hemeneutici, i ovde tolerancija podrazu*"uu moguinost fuzije horizonata. To znadi da samo ako, pri suodavanlu sa razliditim kultumimkontekstom' ostvarimo.fuziju horizonata,"mozemo postati toleran-tni; odnosno, samo kada osivari*o .ururn"uanje drugog moZemoucestvovati sa njim ujednom zajednidkom svetu_ iivota.

Hermeneutidki.proces razumevanja kultura suodava nas sarazliditim kulturnim tekstovima koji zahieva.lu ispitivanje konteksta.Kulturni tekst je dom jezika Oateiuftu.e, tutru_og diskursa kojisu uspostav'i ljudi svojim dotada5njim tumadenjim"a i"J" irpi,l-vanjem nekog kulturnog teksta postign"_o rururnevanje, videie_mo da se ipak pojavljuje razlika.u znad"enjJ izmedu nadeg tumadenjai originala. U inrerpretaciji razlidirih kuliumih,"r..i""" "r1 uiG#"mogu pokusati da postignu harmoniju u fuziji horizonata. Jedinoiskreno nastojanje da se razum", *oi" i.o".. tumadenja vodititoleranciji. Onaj ko tumadi samo iz ,uog'tuttu*og konteksta nemoZe ostvariti toleranciju jer odmah ulaziu kritiku. Tek ako naudida sluia moZe postiii l111T"uunj"

koje j9 ustov iskren;-;;;..*;;Tolerancija se, dakle' jedino moZe osivariti razumevanJem razrika.Mada nas, i u istodnom i u zapadnom svetu, i u antidkom iu modernom dru5tvu, tumadenja suodavaju s razlikama, nisu razlikete koje ljudima donose kulturne tonnide, vei je .;;;ilUA;da se zaista razume drugo.biie, zaqut-la;e Huang predlaZuii dabi moZda rrebalo razmi.liati "u

,r"iJi n'oiin: Toterancija neiedo6i sama, ona ie nastati samo t.o, lJr"no razumevanJe i Zelir_da se udini fuzija horizonata.sa.drugi_ fluarn.o bidirna; i ,u t# XZeljom ljudi ie uii u proces oblikova"nja i'preoblikovanja. --' ---^,

;Jano5 Kudinski, urednik dasopisa Diatog and (Jniverzaliz.am 6(koji je do 1994. norlo n13jy Diaios ori'Ui*orir"^1, i#"['|" Estav da moramo iza1i izmjsljenja tojl s" kreie u okviru: tradicija ;- komunizam-postkomunizam."Trad'i"1u l".ru*o racionarizacija iproslosti a proslost nije kao takva data. ijo'n,".u, civilno drustvo Rnije dovoljan okvir za re5enje proUt"-r, u ni;e ni demokratija. Jer, Fdemokratije su vrlo ogranidine u ur"_"nu.-^-

U kom pravcu treba, dakle, da idemo? Jedan moguii pravacje demokratija shvaiena kao dijaiog ir*"au kolektivnih subiekatal l a

1 t . )

Gf

zulUJa

- kao megadijalog koji je neophodan, ali moZe biti opasan' Nama

ie potrebin dUalog kojim moZem o izbe1ipolarizaciju i separaciju

luo sto je bili ona zavreme hladnog nta. zato treba i6i dalje ka

neeem Sio je iznad nivoa dijaloga razmi5ljaju6i o op5toj situaciji

civilizacije. Po Kudinskom specijalna me5avina kultura u ovom

delu sveta izvorje novog svetskog poretka, diji zadetak 9l Yidi.iideji univerzalnog dru5tva. Njeno aksiolo5ko ime, koje Kudinski

ottiiva u udenju Pape Jovana Pavle II, je ,,civilizacija ljubavi"'

U tekstu, Neotekivani susret univerzalizma Jovana Pavla II

i IJN : za novo intelektualno-etiikrt okruienje, Kudinski pi5e:

Enciklika Inborem exercens moZe se smatrati najuniver-

zalnijim i moZda najznadajnijim drustveno-teorijskim dokumentom

XX veka i dini nezaobilaini intelektualno-naudni temelj univerzal-

nog druSwa.Nazivajuii sebe marksistom, materijalistom i ne-vernikom'

Kudinski kaze da, naizgled paradoksalno, njegova (meta)filozofija

univerzalizma, vise od samih hri56ana, shvata aktualnu, istorijsku,

kulturnu i moralnu velidinu socijalnog udenja Jovana Pavla II' To

jemogu6ezahvaljujuiiogranidenjunadomenkulturnihvrednostii istti-ue"oiu ont;l;5kih dil"-a. Tako se ovo udenje shvata kao

istorijska ikoltotnu stvarnost, a ne kao objekt vere' Samo na taj

nadin spiritualni univerzalizam Pape Vojtile moZe biti prepoznat

kao jedna od najznadajnijih vrednosti savremenog sveta (kao Sto

je i fruserlov epiitemolo5ki apsolutizam univerzalno prihva6en ma-

da nije priznat)." Ovde se otkriva kljudna uloga dijaloga: dijalog pretpostavlja

prihvatanje Drugog kao partnera, kao bi6e vredno po5tovanja kojije prepoznat t<ao moguii udesnik tt rtpsolutu' Kudinski nagla5ava

Ou j" ouuj princip, koji uzdiZe dijalog kao legitimaciju udestvovanja

ruitt tjoai u domenu apsolutnih vrednosti prema principima parr

nerstia, neuporedivo vaZniji od ostalih komponenata doktrinarnog

udenja o kontroli ra<lanja, abortusu ili celibatu koje ne bi treba da

prikriju ono sto je relevantno za konfrontaciju sa relativistidkim i

nitriHstidtim tendencijama konzumer\zma t cinizma savremenog

sveta.Zavriavaja(i svoj tekst citiranjem Pape da je odgovor na

strah koji Tatamnjuie tjudsku eg,zistenciiu na kraiu dvadesetog, veka- opiti napo, da si izgratli civitizaciia liubavi, zasnovanq nQ uni-

v ei zalnim' vr e dno s t imi mir a, s o I itlor no s ti, pr av de i s I o b o de' Kudin-

ski ustvari istide svoje ogordenje Sto je ovo socijalno udenje u

primeni na sfvaranje internacionalnog svetskog poretka - koje je uUN dodekano s ovacdama, odmah zatim bilo zaboravljeno.

Meklinov tekst, pod nazivom ,,Od prosvetiteljstva do estet-ske svesti", ukazuje na ogranidenja prosvetiteljskog racionalizmakoja je on poku5ao da razre5i pomodu Kantove Kritike moti sude-n7c u kojoj se estetska svest pojavljuje kao mogudnost pro5irivanjadimenzije ljudske svesti.

Meklinovo polazi5te je Zan Batist Vikoova kritika prosve-titeljskog nasleda koje je proteralo kulturni kontekst da bi, u imeaniv erzalizacije, ustvari, proizvodil o netoleranc iju. U traganj u zapriznavanjem razliditosti, mi se sada, prema Meklinu, civilizacijskikredemo ka velikom pomaku od totalizacije i ideoloikih apstrakcija.Treba napraviti veliki korak u razvoju vizije, ali, pritom, treba bitioprezan da korak napred ne bi znadio korak nazad. Da bismo podeliupraZnjavati slobodu u fiziikom univerzumu, treba preii put kojivodi preko razumevanja i razvijanja estetskog ose6aja kao kvalitetaljudske svesti.

Iz ovog'estetskog osedaja Meklin je izveo ideju strasneposveCenosti (passionate commitment) tradiciji za koju misli da jedanas ljudima potrebna, na slidan nadin, kao Sto je potrebno pre-poznati vrednosti kojih se ljudi drZe u svakoj oblasti svojih Zivota.Tradicija po njemu predstavlja vrednosti koje biramo da prenesemona svoju decu, a to znadi da nam tradicija pruZa mnogo toga deganismo ni svesni. Cak i kad se promeni, tradicija zadrLava mnogosloZenih znaienja.

S druge strane, veoma je vaZno razgovarati s onima kojimogu da postave nova pitanja. Utoliko strasna posvetenost tradicijitreba da ide zajedno sa dinamikom njene promene. Dakle, da bi sesusret kultura odvijao na pozitivan nadin, ne treba ispustiti iz vidapluralizam.

Mada se bez sumnje moZemo sloZiti sa Meklinom da prizna-vanje posebnih izraza razliditih kultura i etnidkih tradicija pred-stavlja uslov harmonije izmeilu njih, ipak ostaje nerazja5njeno pi-tanje: kako iz tih mnogobrojnih razlika izvesti neku univerzalnuljudsku mudrost i vrednosti (kakva je, na primer, tolerancija) kojebi pruZile teleolo5ku viziju za ljudsku vrstu kao takvu? Meklin jetvrdio da je dovoljno prihvatiti razlike i da svako u svojoj kulturimoZe na6i dovoljno mudrosti za sebe. U traZenju univerzalnih vred-nosti on vidi opasnost od gubitka identiteta sopstvene kulture, iakoje i sam, u Kantu, kao misliocu koji potide iz jedne posebne tradicije,

Tx;Fa

E

;=N

:tr

424 425

Gf

zulUJa

- kao megadijalog koji je neophodan, ali moZe biti opasan' Nama

ie potrebin dUalog kojim moZem o izbe1ipolarizaciju i separaciju

luo sto je bili ona zavreme hladnog nta. zato treba i6i dalje ka

neeem Sio je iznad nivoa dijaloga razmi5ljaju6i o op5toj situaciji

civilizacije. Po Kudinskom specijalna me5avina kultura u ovom

delu sveta izvorje novog svetskog poretka, diji zadetak 9l Yidi.iideji univerzalnog dru5tva. Njeno aksiolo5ko ime, koje Kudinski

ottiiva u udenju Pape Jovana Pavle II, je ,,civilizacija ljubavi"'

U tekstu, Neotekivani susret univerzalizma Jovana Pavla II

i IJN : za novo intelektualno-etiikrt okruienje, Kudinski pi5e:

Enciklika Inborem exercens moZe se smatrati najuniver-

zalnijim i moZda najznadajnijim drustveno-teorijskim dokumentom

XX veka i dini nezaobilaini intelektualno-naudni temelj univerzal-

nog druSwa.Nazivajuii sebe marksistom, materijalistom i ne-vernikom'

Kudinski kaze da, naizgled paradoksalno, njegova (meta)filozofija

univerzalizma, vise od samih hri56ana, shvata aktualnu, istorijsku,

kulturnu i moralnu velidinu socijalnog udenja Jovana Pavla II' To

jemogu6ezahvaljujuiiogranidenjunadomenkulturnihvrednostii istti-ue"oiu ont;l;5kih dil"-a. Tako se ovo udenje shvata kao

istorijska ikoltotnu stvarnost, a ne kao objekt vere' Samo na taj

nadin spiritualni univerzalizam Pape Vojtile moZe biti prepoznat

kao jedna od najznadajnijih vrednosti savremenog sveta (kao Sto

je i fruserlov epiitemolo5ki apsolutizam univerzalno prihva6en ma-

da nije priznat)." Ovde se otkriva kljudna uloga dijaloga: dijalog pretpostavlja

prihvatanje Drugog kao partnera, kao bi6e vredno po5tovanja kojije prepoznat t<ao moguii udesnik tt rtpsolutu' Kudinski nagla5ava

Ou j" ouuj princip, koji uzdiZe dijalog kao legitimaciju udestvovanja

ruitt tjoai u domenu apsolutnih vrednosti prema principima parr

nerstia, neuporedivo vaZniji od ostalih komponenata doktrinarnog

udenja o kontroli ra<lanja, abortusu ili celibatu koje ne bi treba da

prikriju ono sto je relevantno za konfrontaciju sa relativistidkim i

nitriHstidtim tendencijama konzumer\zma t cinizma savremenog

sveta.Zavriavaja(i svoj tekst citiranjem Pape da je odgovor na

strah koji Tatamnjuie tjudsku eg,zistenciiu na kraiu dvadesetog, veka- opiti napo, da si izgratli civitizaciia liubavi, zasnovanq nQ uni-

v ei zalnim' vr e dno s t imi mir a, s o I itlor no s ti, pr av de i s I o b o de' Kudin-

ski ustvari istide svoje ogordenje Sto je ovo socijalno udenje u

primeni na sfvaranje internacionalnog svetskog poretka - koje je uUN dodekano s ovacdama, odmah zatim bilo zaboravljeno.

Meklinov tekst, pod nazivom ,,Od prosvetiteljstva do estet-ske svesti", ukazuje na ogranidenja prosvetiteljskog racionalizmakoja je on poku5ao da razre5i pomodu Kantove Kritike moti sude-n7c u kojoj se estetska svest pojavljuje kao mogudnost pro5irivanjadimenzije ljudske svesti.

Meklinovo polazi5te je Zan Batist Vikoova kritika prosve-titeljskog nasleda koje je proteralo kulturni kontekst da bi, u imeaniv erzalizacije, ustvari, proizvodil o netoleranc iju. U traganj u zapriznavanjem razliditosti, mi se sada, prema Meklinu, civilizacijskikredemo ka velikom pomaku od totalizacije i ideoloikih apstrakcija.Treba napraviti veliki korak u razvoju vizije, ali, pritom, treba bitioprezan da korak napred ne bi znadio korak nazad. Da bismo podeliupraZnjavati slobodu u fiziikom univerzumu, treba preii put kojivodi preko razumevanja i razvijanja estetskog ose6aja kao kvalitetaljudske svesti.

Iz ovog'estetskog osedaja Meklin je izveo ideju strasneposveCenosti (passionate commitment) tradiciji za koju misli da jedanas ljudima potrebna, na slidan nadin, kao Sto je potrebno pre-poznati vrednosti kojih se ljudi drZe u svakoj oblasti svojih Zivota.Tradicija po njemu predstavlja vrednosti koje biramo da prenesemona svoju decu, a to znadi da nam tradicija pruZa mnogo toga deganismo ni svesni. Cak i kad se promeni, tradicija zadrLava mnogosloZenih znaienja.

S druge strane, veoma je vaZno razgovarati s onima kojimogu da postave nova pitanja. Utoliko strasna posvetenost tradicijitreba da ide zajedno sa dinamikom njene promene. Dakle, da bi sesusret kultura odvijao na pozitivan nadin, ne treba ispustiti iz vidapluralizam.

Mada se bez sumnje moZemo sloZiti sa Meklinom da prizna-vanje posebnih izraza razliditih kultura i etnidkih tradicija pred-stavlja uslov harmonije izmeilu njih, ipak ostaje nerazja5njeno pi-tanje: kako iz tih mnogobrojnih razlika izvesti neku univerzalnuljudsku mudrost i vrednosti (kakva je, na primer, tolerancija) kojebi pruZile teleolo5ku viziju za ljudsku vrstu kao takvu? Meklin jetvrdio da je dovoljno prihvatiti razlike i da svako u svojoj kulturimoZe na6i dovoljno mudrosti za sebe. U traZenju univerzalnih vred-nosti on vidi opasnost od gubitka identiteta sopstvene kulture, iakoje i sam, u Kantu, kao misliocu koji potide iz jedne posebne tradicije,

Tx;Fa

E

;=N

:tr

424 425

naSao univerzalnu mudrost, a time ipak nije odbacio svoju sopstvenukulturu. Izgleda da to pokazuje da usvajanje elemenata univerzalnogljudskog nasleda ne vodi gubljenju sopstvenog identiteta, nego dase on, upravo zahvaljujudi tome, izgraduje i proiiruje.

Jelena Djurii

NATIONAL CONFLICTS AND LEARNING TOLERANCE

Summary

In ordcr to solvc cthnic and national tcnsions in a pcrmancnt and cffcctivcway concrctc actions arc ncccssary to bc complcmcntcd by an undcrstanding of thcdccp csscncc of cultures and thcir dynamics. In thc opinion of thc organizcrs o[ thcBrno Confcrcncc. philosophy, and hcrmcncutics and cthics in particular, bcar mostresponsibility in this process. Thcy arc supposcd to indicated thc naturc ofculturalrealitics and clarify thc ways in which they may bc propcrly ordcrcd in a pluralistcontext. Thc ideas prcscntcd at this Confcrcncc indicatc, among othcr things, thatthc outburst of nationalism in thc 1 990s is actually thc post-communist cxtcnsionof totalitarian politics. Thus thc importancc is all thc grcatcr o[ dcvcloping tolcranccand dircctcdncss to thc gcncral gorxl, or thc establishmcnt of an opcn socicty bascdon law, demrrcratically clcctcd govcrnment, institutions for thc pnrtcction ol humanrights, etc.

IZ RADAINSTITUTA

!:

l

zUtr-

426